Kada vas izbaci iz takta ....

[Ciciban]

Koliko ste strpljivi s decom . Ja umem mnogo da trpim ...ali bash puno ...uporna sam i strpljiva najcesce i previse tolerantna ....ali kad mi se upali zuta lampica onda se ne kontrolisem.

Pr. Za 5,5 godina sam ga dva - tri puta plesnula po guzi , bolje reci cushnula, danas me je tako izvadio iz takta da sam se uplasila od samu sebe , a opet nije dobio sta je zasluzio ...moje je sta da mu radim :)

[Mile sa klise]

еби му оца.

[причалица]

mi našu decu nismo nikad...i ponosni smo na to. kad su bile male, bile su strava dobre...a sad su blesave, ali hoće da pričaju, pa makar i da se posvađaju. nema batina.

[Zazijavalo]

Ja vidim da počnu da divljaju i ćutim. I ondak odjednom sami prestanu. Kažu - vide da mi nabreknu vene na čelu, pa znaju da ću da krenem da se derem.
Eto - to sam ja kao roditelj - drekavac. :lol:

[QueenOfClubs]

Не трпим пуно. Али ни не планем.
Изведе ме из такта, али то не показујем.
Е сад, да појасним...
Мој син није радио оне ситне дечије несташлуке.
Углавном забушава кад треба да се учи или нешто уради у кући.
Уме да направи такав лом по стану да често само седим и посматрам с неверицом.
Нису то страшне ствари, тешим се, али му ни не дозвољавам, нити радим уместо њега.
Тако да је постао свестан да за све што уради или не уради трпеће последице.
Не у виду батина, свађе или неке казне.
Ако направи лом он ће га и поспремити до последњег папирића, кад поквари оцену мораће много више да учи да би је поправио.
Углавном причамо, али све чешће и сам зна шта му је чинити.

[Zazijavalo]

Ovo neka "OR ELSE" tehnika :raz_019:

[QueenOfClubs]

Ovo neka "OR ELSE" tehnika :raz_019:
Није Зази.
Прво, једно и више деце не може да се пореди.
С једним је лако, а нарочито кад се родитељи слажу у погледу васпитавања.
То је техника – види мене.
Нас двоје (отац више не живи са нама) умемо да направимо и хаос у кући и да се само излежавамо,
да наручимо пицу јер нам се не једе ђувеч, да идемо негде иако нисмо све завршили.
Може и да иде напоље иако није завршио домаћи само зато што је лепо време напољу.
Нисам ја неки терориста. Али мора да буде свестан да обавезе чекају и да их нико неће завршити уместо њега.

[Kovač]

Voleo bih da me ove moje "izvedu iz takta".
Nema od tog ništa...

[G]

Ja kad me izvedu iz takta sve troje uzmem onu 4. tj moju suprugu i izvedem je na večeru...Znam,znam nepopravljiv sam romantik:)

[Zazijavalo]

Није Зази.
Прво, једно и више деце не може да се пореди.
С једним је лако, а нарочито кад се родитељи слажу у погледу васпитавања.
То је техника – види мене.
Нас двоје (отац више не живи са нама) умемо да направимо и хаос у кући и да се само излежавамо,
да наручимо пицу јер нам се не једе ђувеч, да идемо негде иако нисмо све завршили.
Може и да иде напоље иако није завршио домаћи само зато што је лепо време напољу.
Нисам ја неки терориста. Али мора да буде свестан да обавезе чекају и да их нико неће завршити уместо њега.

Jedina razlika kad imaš više dece jesje da moraš da naručiš više pice. :lol:

[G]

Jedina razlika kad imaš više dece jesje da moraš da naručiš više pice. :lol:

Ili da brže pobegneš napolje jer ako sklope savez protiv tebe "nagrebo si"...:lol:

[QueenOfClubs]

Jedina razlika kad imaš više dece jesje da moraš da naručiš više pice. :lol:
Не зезај бре. :)
Има разлике.
Нема љубоморе, свађа, ко_је_први_почео, како_он_може и остале занимације.

[G]

Не зезај бре. :)
Има разлике.
Нема љубоморе, свађа, ко_је_први_почео, како_он_може и остале занимације.

Čist mudrozbor. Kvini kao i uvek tvoja procena je na visini.Ja sam jedinac a imam ih troje.Potvrđujem tvoje reči.:)

[QueenOfClubs]

Ili da brže pobegneš napolje jer ako sklope savez protiv tebe "nagrebo si"...:lol:
Скоро је мбм рекао нашем сину – не вреди ти, нас двоје ћемо увек радити заједнички а против тебе. :lol:
Покушао је нешто да нас изманипулише, не знајући да се нас двоје, без обзира на свађе (тад је баш једна била у току), око њега све договарамо.

[Ciciban]

Не трпим пуно. Али ни не планем.
Изведе ме из такта, али то не показујем.
Е сад, да појасним...
Мој син није радио оне ситне дечије несташлуке.
Углавном забушава кад треба да се учи или нешто уради у кући.
Уме да направи такав лом по стану да често само седим и посматрам с неверицом.
Нису то страшне ствари, тешим се, али му ни не дозвољавам, нити радим уместо њега.
Тако да је постао свестан да за све што уради или не уради трпеће последице.
Не у виду батина, свађе или неке казне.
Ако направи лом он ће га и поспремити до последњег папирића, кад поквари оцену мораће много више да учи да би је поправио.
Углавном причамо, али све чешће и сам зна шта му је чинити.


Malo si kontradiktorna, negde si rekla da deca kod tebe ne prave lom da su mirna i slusaju te , svako dete ume da pokupi svoj lom , ali nisam mislila na takav lom , mada dete je to mora nekad i da napravi "lom" ( neznam sta podrazumevas pod lom) , mirnog deteta i lepe bake nema nigde. Ali rec je o tome da neke stvari ponovis milion puta samo u toku jednog dana a on opet tera po svom , mislim da je to ipak deo karaktera i to se lako nemoze promeniti ....

Jesu li kazne prolazile kod vas ? Kazne tipa nema toga i toga dok ne uradis to i to ..etc ...ja sam popustljiva i sto se kazni tice pa mi i to pada u vodu. Neko ce reci da sam sama kriva, ali opet zavisi do deteta , on ne priznaje kazne , dok se razgovorom najcesce problem resi ali samo privremeno i veoma brzo pocne po starom ...

[QueenOfClubs]

Malo si kontradiktorna, negde si rekla da deca kod tebe ne prave lom da su mirna i slusaju te , svako dete ume da pokupi svoj lom , ali nisam mislila na takav lom , mada dete je to mora nekad i da napravi "lom" ( neznam sta podrazumevas pod lom) , mirnog deteta i lepe bake nema nigde. Ali rec je o tome da neke stvari ponovis milion puta samo u toku jednog dana a on opet tera po svom , mislim da je to ipak deo karaktera i to se lako nemoze promeniti ....

Jesu li kazne prolazile kod vas ? Kazne tipa nema toga i toga dok ne uradis to i to ..etc ...ja sam popustljiva i sto se kazni tice pa mi i to pada u vodu. Neko ce reci da sam sama kriva, ali opet zavisi do deteta , on ne priznaje kazne , dok se razgovorom najcesce problem resi ali samo privremeno i veoma brzo pocne po starom ...
Није то лом играчака. Он се више ни не игра играчкама.
То је лом – не склањам за собом и то је почело након нашег разлаза.
Док је био мањи све је било лепо и сложено, увек је након игре склањао за собом, али од јануара прошле године се то кренуло.
Да ли је то зато што нема никог да виче чим уђе у кућу или је то неки његов отпор, не знам јер не зна ни он.
Да ти опишем:
дневна соба – омоти од жвака, свеске и књиге на трпезаријском столу, папуче на сред собе, згужвано ћебе на троседу.
кухиња – јео сам и нисам расклонио.
његова соба – није намештен кревет, радни сто препун свега и свачега, ствари из ормана узете па враћене изгужване.
То је неуредност, коју сам ја добрим делом искоренила у последњих неколико месеци.
А с неверицом гледам јер није био такав.
Надам се да није до карактера, да није раније био уредан само јер то није могло тек тако да прође код оца, али нисам сигурна.
То ћу знати тек кад он буде имао свој дом и ако ми снајка закука.

Код нас казни није ни било, а нема их ни данас. Не умем да кажњавам ствари се решавају одмах.
Не мора одмах да се среди, али мора свакако да се среди првом приликом.
Уморан си, ОК, одмори па ћу ти дати пеглу да испеглаш ово што си изгужвао.
Сад ти је тај цртани, нема проблема. Чим се заврши среди овај хаос.
Договорио си се да идеш напоље (ја сам пресрећна кад иде напоље, данас су деца превише у кући иначе), чим се вратиш...
И не идем за њим и не радим уместо њега и он је тога свестан. (То кад он направи такав лом, не кажем да задрто нећу никад ништа његово да склоним у некој обичној ситуацији)
Али он као дете није смео да прави лом. Да растура, да повлачи завесе, чачка око технике, претура по кухињи и орманима.
Никад нисам правила буку око поломљене чаше, просуте супе и слично. То свакоме може да се деси, али је он иначе увек био пажљив, па је то стварно било случајно. Да се бахато понашао, вероватно бих се и ја другачије поставила.
У суштини, то његово понашање након разлаза је можда протест, хватање кривине у новонсталој ситуацији, начин да ми се можда освети...
Не знам. У сваком случају, то се сад углавном довело у ред и дешаа се све ређе.
Има изговор – морао је да учи. :lol:

[kojica]

Ja vidim da počnu da divljaju i ćutim. I ondak odjednom sami prestanu. Kažu - vide da mi nabreknu vene na čelu, pa znaju da ću da krenem da se derem.
Eto - to sam ja kao roditelj - drekavac. :lol:

:raz_067: znači strašan si...:lol:
ma to se oni prepanu da će ti pozliti i sažale se..
al neće da ti kažu da te ne ubiju u pojam...:lol:

[kojica]

Koliko ste strpljivi s decom . Ja umem mnogo da trpim ...ali bash puno ...uporna sam i strpljiva najcesce i previse tolerantna ....ali kad mi se upali zuta lampica onda se ne kontrolisem.

Pr. Za 5,5 godina sam ga dva - tri puta plesnula po guzi , bolje reci cushnula, danas me je tako izvadio iz takta da sam se uplasila od samu sebe , a opet nije dobio sta je zasluzio ...moje je sta da mu radim :)

ja brojim do tri.. ako se ne smire ondak....:raz_032:
nemam pojma šta bi ondak bilo, uvek se smire na dva...:lol:

[Ciciban]

ja brojim do tri.. ako se ne smire ondak....:raz_032:
nemam pojma šta bi ondak bilo, uvek se smire na dva...:lol:

brojim i ja do tri ...ali opet tera inat i uslovljuje me

[kojica]

brojim i ja do tri ...ali opet tera inat i uslovljuje me

ne brojiš dovoljno ozbiljno.. :lol:

[Ciciban]

mozda

[причалица]

ma, ne znam šta bi trebalo da me izbaci iz takta...možda ako bi ostale u drugom stanju...pu pu pu !

[Ciciban]

ma, ne znam šta bi trebalo da me izbaci iz takta...možda ako bi ostale u drugom stanju...pu pu pu !

ti si zaboravila kako je kad su bili mali .... izbaci me iz takta kad mu kazem dodji a on nece , ili kad mu kazem dodji da se dogovorimo on kaze nemogu sad idem kod Marka .

[QueenOfClubs]

Мене занима које су то ствари које вас избаце из такта.
Мислим, све је то индивидуално.
Неко полуди кад дете неће да једе, окупа се, склони, уђе у кућу, опере руке истог тренутка кад смо замислили.
Неко зато што би дете у шетњу кад смо уморни.

[Ciciban]

Мене занима које су то ствари које вас избаце из такта.
Мислим, све је то индивидуално.
Неко полуди кад дете неће да једе, окупа се, склони, уђе у кућу, опере руке истог тренутка кад смо замислили.
Неко зато што би дете у шетњу кад смо уморни.


Kada ti poludis?

[причалица]

ti si zaboravila kako je kad su bili mali .... izbaci me iz takta kad mu kazem dodji a on nece , ili kad mu kazem dodji da se dogovorimo on kaze nemogu sad idem kod Marka .

upravo pričam sa kolegom koji ima malu decu i koji mi kaže ''kako nisi zaboravila kad su bile male?''...nisam, cici, zaboravila...jednostavno, kad su deca u pitanju - imam živce kao konopce.

[QueenOfClubs]

Kada ti poludis?
У том узрасту скоро никад.
Сад кад ми у последњем тренутку каже да има писмени или контролни али да му ништа није јасно...
Кад ми тражи да му купим неке ствари а зна да не могу то да му приуштим.
А нарочито не одмах.
Он је сад велики дечко и од њега очекујем да буде организовани� �˜Ð¸ и разумнији.
А кад је био мали све је било лакше. Васпитачице у вртићу су обављале велики део посла.
Много је научио тамо.
Деца нису роботи, имају своју вољу.
Нису гладна кад нама то одговара, мрзовољна кад очекујемо акцију, једе им се сладолед зими.
А некад једноставно испитују границе.
И много, много је лакше кад се старији не мешају у васпитавање.
Ми смо увек живели сами, нико нам се није мешао ни у шта, тако да смо бар те трзавице избегли.

[причалица]

hvala Bogu, nama se niko nije mešao u vaspitavanje dece....možda su zato i nevaspitane :)

[Zazijavalo]

Не зезај бре. :)
Има разлике.
Нема љубоморе, свађа, ко_је_први_почео, како_он_може и остале занимације.

Nema zezanja. Tu sam im našao tehniku. Izbacim ih iz kuće dok se ne dogovore. Jednom beše zima, a on napolju u pidžamama. I sad mislim eto njih odma nazad. Al jok. Oni se grudvaju! :raz_020:

Jedva sam ih pohvatao i uturio nazad u kuću. Al važno da su se pomirili, misim. :pusi:

[причалица]

e, da..setih se!
pre neko veče su se podževeljale oko neke jaknice...ebala sam im majku, ali sasvim tiho, uzela jaknu i nisam im dala da obuku...ni jedna.

[QueenOfClubs]

:raz_114:

Најважније је не мешати се у њихове свађе.

[причалица]

nisam ja držala ničiju stranu, bre....samo sam im otela jaknu.

[Zazijavalo]

Što reče jedna što se nanovo udala, pa imala i svoju ćerku i pastorku:
- Kad izbije skandal, a ja izdevetam onu moju i mirna Bosna.

[QueenOfClubs]

ма ово је био одговор на зазијев пост.
писале смо истовремено.
отела јакну јер ниси могла више да их слушаш, признај. :p

[Zazijavalo]

ма ово је био одговор на зазијев пост.
писале смо истовремено.
отела јакну јер ниси могла више да их слушаш, признај. :p

Zazi nikome ne otima jakne. :huh:

[причалица]

ma joook...nego su se podževeljale kad mi je tu bila ova žena što pegla veš, pa me bilo sramota.

[QueenOfClubs]

Zazi nikome ne otima jakne. :huh:
Немој сад и ти да ме изведеш из такта :huh:

[Ciciban]

Ja nisam srela idealnije roditelje van ovog foruma, svi ste bre savrsheni

[Ciciban]

Ili pisite ili se sklonite

[QueenOfClubs]

Ja nisam idealnije roditelje van ovog foruma, svi ste bre savrsheni u picku materinu
Не зезај Цици. Има још бољих на другим форумима :)
Полако, то, какви смо родитељи ће се тек показати.
И још нешто... Није иста врста васпитавања потребна сваком детету.
Има нежније, осетљивије деце којима ће и само строг поглед бити страшан, док има малих харамбаша који од сваке казне направе забаву.
Трудимо се и радимо како најбоље умемо.
Свако жели свом детету најбоље.
Они тога постају свесни тек кад добију своју децу...
Штета што нема нека школа за родитељство, јер, то је ипак најважнији посао у нашем животу.

[причалица]

šta znam, deluje izlizano - ali...jedini odgovor je čvrsta ljubav, ako me shvatate šta hoću da kažem.

[причалица]

Ili pisite ili se sklonite

cici, mi pišemo naša iskustva. ne bi trebalo da gubiš takt sa detetom, jer si ti ta koja ga vaspitava i udara mu pečat za budućnost. treba da imaš živaca za njega, ne smeš da dozvoliš da te izbaci iz takta....jer on onda to vidi kao tvoju slabu tačku.
a deca baš ne vole kad rositelji imaju slabe tačke....mada, šta znam...uvek pišem nešto, a imam utisak da ne pomažem pisanjem.
shvati da i on odrasta i da te ''isprobava''.

[Mile sa klise]

Мисим јел вама није јасно да су по дифолту деца и родитељи непријатељи?
А непријатеља мораш бре док је слабији од тебе научити да си ти баба.

[причалица]

Мисим јел вама није јасно да су по дифолту деца и родитељи непријатељи?
А непријатеља мораш бре док је слабији од тебе научити да си ти баба.

jaaaal? ma nemoj.

[mica]

uf...obzirom na celu situaciju trenutnu,koja nas je snasla sa razvodom i to,trudim se maximalno da imam toleranciju i da ne ispadam iz takta,mada,da budem iskrena,klinci su toliko dobri da retko kad naprave neku glupost koja me izbaci iz takta...uglavnom ja ispadnem iz takta jer sma nervozna a oni onako,decije dosadni...no,ono sto sam shvatila da definitvno pali u situacijama kriznim,kad nervoza nekako kao oblak obuhvati sve u kuci,jeste da batalim sve sto radim u tom trenutku i da im pridjem,zagrlim ih i tad se izmazimo,pevamo i djuskamo i tako izbacimo tu negativnu energiju i svi se vratimo na kolosek...

[mica]

Kada ti poludis?

e na ovo cu ja da odg...ja poludim kad dodjem sa posla,mrtva umorna.posle smene od 06-14 i pokupim ih iz vrtica,provedem ceo dan sa njima ludirajuci se i glupirajuci se da ih zabavim a onda u povratku do kuce,kad krene da mu kuka kako joj je dosadno...e tu poludim...mislim ne ocekujem ja da oni shvate da sam ja umorna,daleko od toga...al tu kolicinu nezadovoljstva i cestu nesposobnost da se sami zaigraju i potreba da ih neko stalno animira,e to me izludjuje....mi kad smo bili deca,pa nikad ali nikad niko od mojih roditelja nije me toliko vodao po parku,pentrao se po raketi itd,ma nista od toga...i znali smo da se igramo sami...

[Ciciban]

e na ovo cu ja da odg...ja poludim kad dodjem sa posla,mrtva umorna.posle smene od 06-14 i pokupim ih iz vrtica,provedem ceo dan sa njima ludirajuci se i glupirajuci se da ih zabavim a onda u povratku do kuce,kad krene da mu kuka kako joj je dosadno...e tu poludim...mislim ne ocekujem ja da oni shvate da sam ja umorna,daleko od toga...al tu kolicinu nezadovoljstva i cestu nesposobnost da se sami zaigraju i potreba da ih neko stalno animira,e to me izludjuje....mi kad smo bili deca,pa nikad ali nikad niko od mojih roditelja nije me toliko vodao po parku,pentrao se po raketi itd,ma nista od toga...i znali smo da se igramo sami...

Ziva bila velika porasla...kupujem igracke ko sumanita i opet ne ume da se igra sam ustane u 6 i 30 i kaze ajde da idemo na ulicu da vozimo tocak

[QueenOfClubs]

Дете учи да се игра само врло рано. У периоду кад су јако мали и кад се нечим заиграју, понекад родитељи, а чешће баба и деда умеју да их прекину јер су тад тако мирни и слатки.
Да их прекину и загрле, изгњаве... Мајке то раде врло ретко јер једва чекају да се дете умири па да, или предахну, или ураде нешто по кући.
Такво саможиво понашање одраслих се осети касније, кад дете више неће да се игра само него стално тражи нечију пажњу и присуство.

А Цици, буди срећна. Видиш, моје дете нема где да вози ни бицикл ни ролере.
Заправо, нема где ни да се прошета ни игра напољу.

[mica]

Дете учи да се игра само врло рано. У периоду кад су јако мали и кад се нечим заиграју, понекад родитељи, а чешће баба и деда умеју да их прекину јер су тад тако мирни и слатки.
Да их прекину и загрле, изгњаве... Мајке то раде врло ретко јер једва чекају да се дете умири па да, или предахну, или ураде нешто по кући.
Такво саможиво понашање одраслих се осети касније, кад дете више неће да се игра само него стално тражи нечију пажњу и присуство.

А Цици, буди срећна. Видиш, моје дете нема где да вози ни бицикл ни ролере.
Заправо, нема где ни да се прошета ни игра напољу.

pa ne bih se sloyila...i mi smo odrastali i nas su mozda prekidali,da bi nas gnjavili ali smo mi znali da se zaigramo i bili smo zadovoljni i srecni...mnogo zadovljniji nego nasa deca,jer smo manje imali...pritom ne mislim finansijski manje,nego na izbor igracaka,crtaca,racunara itd...dajte nam krpe,da pravimo sator,igramo se po ceo dan sa par krpara i eto nama srece...nasa deca to ne znaju.

[Ciciban]

Дете учи да се игра само врло рано. У периоду кад су јако мали и кад се нечим заиграју, понекад родитељи, а чешће баба и деда умеју да их прекину јер су тад тако мирни и слатки.
Да их прекину и загрле, изгњаве... Мајке то раде врло ретко јер једва чекају да се дете умири па да, или предахну, или ураде нешто по кући.
Такво саможиво понашање одраслих се осети касније, кад дете више неће да се игра само него стално тражи нечију пажњу и присуство.

А Цици, буди срећна. Видиш, моје дете нема где да вози ни бицикл ни ролере.
Заправо, нема где ни да се прошета ни игра напољу.

Srecna sam

[QueenOfClubs]

pa ne bih se sloyila...i mi smo odrastali i nas su mozda prekidali,da bi nas gnjavili ali smo mi znali da se zaigramo i bili smo zadovoljni i srecni...mnogo zadovljniji nego nasa deca,jer smo manje imali...pritom ne mislim finansijski manje,nego na izbor igracaka,crtaca,racunara itd...dajte nam krpe,da pravimo sator,igramo se po ceo dan sa par krpara i eto nama srece...nasa deca to ne znaju.
А зашто не знају? Кад смо ми деци дали парче крпе да се игра?
Од првог месеца добија кико играчке. Са неколико месеци види телевизор.
Са две године компјутер.
Мени је потпуно нормално да се моје дете не игра са крпама.
Игра се као и сви његови вршњаци.
Избор играчака је врло битан. Да ли ћемо детету дати дрвене коцке или ауто на батерије...
Од тога и зависи касније његова креативност.
Има и сада да се купе полуготове играчке кад дете треба само да заврши играчку.
Има свакојаких коцкица, мозаика, пазли које ће детету много дуже окупирати пажњу него готов воз на шинама које родитељ сам склопи да дете не би случајно поломило.
То што се теби чини да смо ми имали више маште и лепше се играли није заправо истина.
Ми се једноставно сећамо само лепих тренутака, као што ће и они једног дана.
И ја нисам причала о повременом прекидању, причала сам о прекидању као моделу понашања и у врло раном узрасту, кад се деца и играју сама.

[mica]

А зашто не знају? Кад смо ми деци дали парче крпе да се игра?
Од првог месеца добија кико играчке. Са неколико месеци види телевизор.
Са две године компјутер.
Мени је потпуно нормално да се моје дете не игра са крпама.
Игра се као и сви његови вршњаци.
Избор играчака је врло битан. Да ли ћемо детету дати дрвене коцке или ауто на батерије...
Од тога и зависи касније његова креативност.
Има и сада да се купе полуготове играчке кад дете треба само да заврши играчку.
Има свакојаких коцкица, мозаика, пазли које ће детету много дуже окупирати пажњу него готов воз на шинама које родитељ сам склопи да дете не би случајно поломило.
То што се теби чини да смо ми имали више маште и лепше се играли није заправо истина.
Ми се једноставно сећамо само лепих тренутака, као што ће и они једног дана.
И ја нисам причала о повременом прекидању, причала сам о прекидању као моделу понашања и у врло раном узрасту, кад се деца и играју сама.

i opet po meni,nisi u pravu...mnogo puta sam pokusala da ih naucim "nasim igrama",razastirala satore u parku da bih na kraju ja zavrsila u njemu a oni trazili da idu kuci i da igraju igrice...i primecujem razliku veliku od kad smo dosli kod mame gde jos uvek nemamo racunar...vec cetiri meseca...potpuno se menjaju i paznja im je drugacija...posveceniji su igri i kreativniji su...kad im se daju gotove igracke,njihova kreativnost je umanjena...ja sam pocela da organizujem sa vrticem kreativne igraonice dva put mesecno i tad ih bukvalno ucimo kako da se igraju sa kutijicasma,lepkom i makazama...kolaz papirom itd...a sto se tice mojih secanja iz detinjstva,veruj mi da se vise secam ruznih trenutaka no lepih,no i dalje tvrdim da sam umela mnogo lepse i vise da se igram nego oni.

[Ciciban]

Dobro , lepo obrazlozenje, ali mudrost je u tome da se s broda baci sto manji deo tovara da bi brod plovio lako.

ovo se odnosilo na kvin

[Ciciban]

Kvin , aj sad, on sastavi lego autic za uzrast od 7 godina, sastavi ga i tu je kraj, mogu slobodno da ga bacim u kantu. Mene zanima zasto mu sve brzo dosadi, ( to sto ne ume da se igra sam je moja greska najverovatnije , ali necu o tome ) mozda sam preterala s informacijama, on zna sta je minotaur, sta je kentaur, sta je pegaz, zna bar 30 reci na engleskom, broji na ital. i engl. , sa 5 mi izracuna koliko je 10 + 10 + 2 + 3 ( kad smo vec savrseni roditelji da nastavimo u tom duhu) .... zato ga sad pustam da malo radi ono sto nije dosad, ali problem je u tome sto on NE UME sam , NECE nije da neume ... a mozda i neume odkud znam vise

[QueenOfClubs]

i opet po meni,nisi u pravu...mnogo puta sam pokusala da ih naucim "nasim igrama",razastirala satore u parku da bih na kraju ja zavrsila u njemu a oni trazili da idu kuci i da igraju igrice...i primecujem razliku veliku od kad smo dosli kod mame gde jos uvek nemamo racunar...vec cetiri meseca...potpuno se menjaju i paznja im je drugacija...posveceniji su igri i kreativniji su...kad im se daju gotove igracke,njihova kreativnost je umanjena...ja sam pocela da organizujem sa vrticem kreativne igraonice dva put mesecno i tad ih bukvalno ucimo kako da se igraju sa kutijicasma,lepkom i makazama...kolaz papirom itd...a sto se tice mojih secanja iz detinjstva,veruj mi da se vise secam ruznih trenutaka no lepih,no i dalje tvrdim da sam umela mnogo lepse i vise da se igram nego oni.
И даље сматрам да свако време са собом носи своје предности и мане.
И свакоме се чини да је "његово" време било најбоље.
Не знам колика су твоја деца, али мој син завршава шести разред.
Чињеница је да се све мање игра на компјутеру, да је све више с другарима у школском, а да компјутер користи за школу јер мора.
Имају много пројеката да ураде на компјутеру. Једном до два пута недељно сигурно.
Пројекти се шаљу наставнику на мејл. Флеш меморију не прихвата.
Једно јутро ме је звао сав бесан што не ради нет и што не може наставници српског да пошаље домаћи задатак на мејл.
Сваки час из историје, географије, биологије се завршава – више о овоме пронађите на интернету.
Часови из српског: а сада ову лекцију представите шематски у пауер поинту.
Из општетехничког: пројекат ове куће урадите у програму Google SketcshUp. Програм скините са интернета.
Урадите поглед са стране, одозго и попречни пресек.
О информатици коју имају од првог основне нећу ни да говорим.
Али, такво је време. Ми се морамо њему прилагођавати ако желимо да опстанемо у граду.
Ни ја се нисам играла кутијама, крпицама и маказицама, па не видим зашто би моје дете, а нарочито у 21. веку, када постоји велики избор креативних играчака које подстичу машту.
За наше неумеће да децу заинтересујемо нечим другим и одвојимо дете од компјутера макар на сат-два не можемо кривити компјутер.
Уосталом, снаћи ће се они и сами па време проводити код другова који имају компјутер или кришом ићи у играонице.
Само да се мало ослободе и снађу. И можда порасту још мало.
А цака коју сам ја употребила – увек слабији компјутер и слабија графичка, колико да му ограничим избор игрица.
Само један ТВ у кући.
Од тога да можда гледа порниће на интернету такође не могу да побегнем.
Могу само да разговарам са њим о томе.
Само укидање играчке или забрана не постижу циљ.
А данас су деца упућена на компјутер, хтели ми то или не.

[mica]

И даље сматрам да свако време са собом носи своје предности и мане.
И свакоме се чини да је "његово" време било најбоље.
Не знам колика су твоја деца, али мој син завршава шести разред.
Чињеница је да се све мање игра на компјутеру, да је све више с другарима у школском, а да компјутер користи за школу јер мора.
Имају много пројеката да ураде на компјутеру. Једном до два пута недељно сигурно.
Пројекти се шаљу наставнику на мејл. Флеш меморију не прихвата.
Једно јутро ме је звао сав бесан што не ради нет и што не може наставници српског да пошаље домаћи задатак на мејл.
Сваки час из историје, географије, биологије се завршава – више о овоме пронађите на интернету.
Часови из српског: а сада ову лекцију представите шематски у пауер поинту.
Из општетехничког: пројекат ове куће урадите у програму Google SketcshUp. Програм скините са интернета.
Урадите поглед са стране, одозго и попречни пресек.
О информатици коју имају од првог основне нећу ни да говорим.
Али, такво је време. Ми се морамо њему прилагођавати ако желимо да опстанемо у граду.
Ни ја се нисам играла кутијама, крпицама и маказицама, па не видим зашто би моје дете, а нарочито у 21. веку, када постоји велики избор креативних играчака које подстичу машту.
За наше неумеће да децу заинтересујемо нечим другим и одвојимо дете од компјутера макар на сат-два не можемо кривити компјутер.
Уосталом, снаћи ће се они и сами па време проводити код другова који имају компјутер или кришом ићи у играонице.
Само да се мало ослободе и снађу. И можда порасту још мало.
А цака коју сам ја употребила – увек слабији компјутер и слабија графичка, колико да му ограничим избор игрица.
Само један ТВ у кући.
Од тога да можда гледа порниће на интернету такође не могу да побегнем.
Могу само да разговарам са њим о томе.
Само укидање играчке или забрана не постижу циљ.
А данас су деца упућена на компјутер, хтели ми то или не.


Apsolutno potpisujem sve to sto si napisala. Ne idem ja iy krajnosti u krajnost. I ja cu pazariti racunar uskoro. Samo imam stav i misljenje da su nasa deca mnogo naucena na gotovo i ne umeju da cene i sami da dodju igrom do nekih stvari...

[Ciciban]

И даље сматрам да свако време са собом носи своје предности и мане.
И свакоме се чини да је "његово" време било најбоље.
Не знам колика су твоја деца, али мој син завршава шести разред.
Чињеница је да се све мање игра на компјутеру, да је све више с другарима у школском, а да компјутер користи за школу јер мора.
Имају много пројеката да ураде на компјутеру. Једном до два пута недељно сигурно.
Пројекти се шаљу наставнику на мејл. Флеш меморију не прихвата.
Једно јутро ме је звао сав бесан што не ради нет и што не може наставници српског да пошаље домаћи задатак на мејл.
Сваки час из историје, географије, биологије се завршава – више о овоме пронађите на интернету.
Часови из српског: а сада ову лекцију представите шематски у пауер поинту.
Из општетехничког: пројекат ове куће урадите у програму Google SketcshUp. Програм скините са интернета.
Урадите поглед са стране, одозго и попречни пресек.
О информатици коју имају од првог основне нећу ни да говорим.
Али, такво је време. Ми се морамо њему прилагођавати ако желимо да опстанемо у граду.
Ни ја се нисам играла кутијама, крпицама и маказицама, па не видим зашто би моје дете, а нарочито у 21. веку, када постоји велики избор креативних играчака које подстичу машту.
За наше неумеће да децу заинтересујемо нечим другим и одвојимо дете од компјутера макар на сат-два не можемо кривити компјутер.
Уосталом, снаћи ће се они и сами па време проводити код другова који имају компјутер или кришом ићи у играонице.
Само да се мало ослободе и снађу. И можда порасту још мало.
А цака коју сам ја употребила – увек слабији компјутер и слабија графичка, колико да му ограничим избор игрица.
Само један ТВ у кући.
Од тога да можда гледа порниће на интернету такође не могу да побегнем.
Могу само да разговарам са њим о томе.
Само укидање играчке или забрана не постижу циљ.
А данас су деца упућена на компјутер, хтели ми то или не.


Pa cime si se ti igrala

[QueenOfClubs]

Kvin , aj sad, on sastavi lego autic za uzrast od 7 godina, sastavi ga i tu je kraj, mogu slobodno da ga bacim u kantu. Mene zanima zasto mu sve brzo dosadi, ( to sto ne ume da se igra sam je moja greska najverovatnije , ali necu o tome ) mozda sam preterala s informacijama, on zna sta je minotaur, sta je kentaur, sta je pegaz, zna bar 30 reci na engleskom, broji na ital. i engl. , sa 5 mi izracuna koliko je 10 + 10 + 2 + 3 ( kad smo vec savrseni roditelji da nastavimo u tom duhu) .... zato ga sad pustam da malo radi ono sto nije dosad, ali problem je u tome sto on NE UME sam , NECE nije da neume ... a mozda i neume odkud znam vise
Један од разлога може да буде онај који сам навела.
А други је вртић. Превише сте упућени само једно на друго.
Ти знаш да сам ти и на чату замерила ту попустљивост.
Знам да је тешко одупрети се оном молећивом погледу. (ја нисам морала јер нисам имала избор, па ми је стварно сад бзвз теби да причам кад нисам сигурна како бих се ја поставила)
У вртићу су деца – деца. Играју се заједно али и сами. То их лепо васпитачице све науче.
Ја кажем да су оне мени пола посла завршиле и не могу им се никад довољно захвалити.
Ти мени не делујеш као строга мајка. А ја то јесам. Али, и моји и његови су такви, нико нам се није мешао у васпитавање, развела сам се кад је он већ био велики и скоро па формирана личност.
Буди поносна што ти дете толико зна. Требаће му то. Упиши га на неки спорт, сад је право време.
Да ли групни или индивидуални, то зависи од њега. Мој син више воли индивидуални и свако наметање фудбала, кошарке или рукомета би било бзвз.
Реци му отворено да ти треба мало мира. Да желиш дуже да спаваш и нека се игра мало сам.
Он је довољно велики да схвати да си ти људско биће и да имаш своје потребе.
Пошаљи га негде самог с твојим или његовим родитељима.
У овом узрасту је мало теже да ће научити да се игра сам.
Али можеш да узбегнеш замку од претераног везивања за себе.
То је за његово добро.
Почни полако да га одвајаш на кратко. Узраст од 6 година је право време за то, јер тад су деца спремна за тако нешто.
Кад га будеш уписивала у школу, упиши га у целодневну или боравак.
Обавезно га шаљи на сва могућа летовања и зимовања са вртићем и школом.
Почни да га остављаш самог док "тркнеш" овде или онде. (чак иако не мораш да тркнеш, само обиђи две-три улице)
Све је то тешко и дуго траје, али је ефикасно.
И стегни срце. То је најважније за почетак.

[QueenOfClubs]

Pa cime si se ti igrala
Имала сам дрвене и пластичне коцке, боцкалице, лутке (и данас се сећам како су се звале), докторски сет, аутиће, имала сам колица за лутке, пазле, шерпице, тањириће, шпоретић, лопте (дека ми је сваке године доносио по једну из бање), вијачу, кликере (зашто су ми то куповаки, дан данас не знам), ондак, имала сам исто оне дрвене коцке али имају слику са сваке стране па мора да се сложи слика, имала сам пуно сликовница и бојанки.
Касније су се појавиле барбике али ми нису купили што ме није спречило да идем код другарице да се играм с њима и оне мале електронске игрице. Е ту су ми купили неку са паја патком.
И наравно, убек неки бицикл. Касније рошуле па клизаљке.
Све те играчке су и дан данас у викендици.

[причалица]

kvin je totalno u pravu.
(inače, kao dete igrala sam se klikerima, pištoljima, pravila zamkove u pesku i tako...), ali se nisam igrala sa svojom decom...doduše, njih su dve, pa su se igrale zajedno, ili sa drugaricama.
cici, treba da vidiš šta ga zanima. možda ga zanimau neke igračke koje tebi nisu interesantne....naša deca su u tom uzrastu, pa narednih nekoliko godina, volele društvene igre....i dovedu brata od ujaka, pa komšijsko dete, pa se igraju po ceo dan...
onda, volele su da sklapaju puzzle. kupim onu od 900 komada (malo više zahtevnu za njihov uzrast), pa je danima slažu...naravno, motiv je iz crtaća (sećam se da je jedna bila ''dečak iz džungle'', baš dobra i ja sam je rado slagala)....i tako..
nemoj da nemaš strpljenja, možda sam već rekla, jer porastu jako brzo i više te i ne pogledaju, malte ne....

[Ciciban]

Један од разлога може да буде онај који сам навела.
А други је вртић. Превише сте упућени само једно на друго.
Ти знаш да сам ти и на чату замерила ту попустљивост.
Знам да је тешко одупрети се оном молећивом погледу. (ја нисам морала јер нисам имала избор, па ми је стварно сад бзвз теби да причам кад нисам сигурна како бих се ја поставила)
У вртићу су деца – деца. Играју се заједно али и сами. То их лепо васпитачице све науче.
Ја кажем да су оне мени пола посла завршиле и не могу им се никад довољно захвалити.
Ти мени не делујеш као строга мајка. А ја то јесам. Али, и моји и његови су такви, нико нам се није мешао у васпитавање, развела сам се кад је он већ био велики и скоро па формирана личност.
Буди поносна што ти дете толико зна. Требаће му то. Упиши га на неки спорт, сад је право време.
Да ли групни или индивидуални, то зависи од њега. Мој син више воли индивидуални и свако наметање фудбала, кошарке или рукомета би било бзвз.
Реци му отворено да ти треба мало мира. Да желиш дуже да спаваш и нека се игра мало сам.
Он је довољно велики да схвати да си ти људско биће и да имаш своје потребе.
Пошаљи га негде самог с твојим или његовим родитељима.
У овом узрасту је мало теже да ће научити да се игра сам.
Али можеш да узбегнеш замку од претераног везивања за себе.
То је за његово добро.
Почни полако да га одвајаш на кратко. Узраст од 6 година је право време за то, јер тад су деца спремна за тако нешто.
Кад га будеш уписивала у школу, упиши га у целодневну или боравак.
Обавезно га шаљи на сва могућа летовања и зимовања са вртићем и школом.
Почни да га остављаш самог док "тркнеш" овде или онде. (чак иако не мораш да тркнеш, само обиђи две-три улице)
Све је то тешко и дуго траје, али је ефикасно.
И стегни срце. То је најважније за почетак.


E neka si mi rekla , prokleto istinit post ....o boldovanom tek moram skupiti snagu

[QueenOfClubs]

Стефане, иди се истуширај.
Јел морам ја сад да се истуширам?
Па мораш, играо си кошарку.
Јао не могу, уморан сам.
Добро, одмори.
А јел баш морам сад?
Не мораш.
А јел баш морам сад?
Не мораш.
А јел баш морам сад?
МОÐ*АШ!
Добро, идем.

:krsti:

[причалица]

- teodora, spremi sobu.
- kad?
- sad.
- a što?
- hoću da usisam tepihe.
preođe 4 minut:
- spremila sam.
odem, pogledam ispod kreveta....i smrznem se.
- nisi spremila sobu, samo si sve gurnula pod krevet.
- pa šta. to je moja soba.
- dobro, čisti je sama.