Пркос
08-06-2010, 14:23
Da li je zaista nemoguce ziveti u sretnom braku? Taj zadatak je zadatak dvoje ljudi koji rese da zive u zajednici. Naravno, mnogo toga je bitno da se ostvari takva zajednica, ali ljudi u stanju zaljubljenosti jednostavno mogu da ne sagledaju svog partnera u pravom svetlu. I tu nastaje problem. Brak nije isto sto i zabavljanje. Brak je nesto kompleksnije tj. slozenije i mnogo je tolerancije potrebno da bi ga ocuvali.
Mladi ljudi uglavnom odlucuju srcem, a to je dovoljno da se u tim godinama naprave velike greske koje ce se odraziti na njihovu buducnost. Zaista da bi jedan mlad covek bio spreman da osnuje bracnu zajednicu, potrebna je osnova koju ce poneti iz svoje porodice. A malo je takvih porodica u kojima se komunikacija dovede do takvog zavidnog nivoa u kome se deci objasnjava na pravi nacin na cemu se zasniva dobra bracna zajednica.
Ukoliko je vec doslo do formiranja zajednice, ona bi trebala da bude zasnovana na dobroj komunikaciji. Dvoje ljudi prvenstveno treba da budu dobri prijatelji, da imaju poverenja jedno u drugo. Ali neretko se desava da se jedan od partnera upravo zbog tog nepoverenja i resi da ponudi zajednicu ovom drugom. Da se ne bi dogodilo da se njegovom partneru pojavi neka druga “kombinacija”. Medjutim takav potez, pa makar i posle duze veze nije dobra osnova za zajednicu. Jer ako na samom pocetku zajednickog zivota krenete sa strahom, strahovacete i dalje, sto ce se i pokazati ubrzo, ali vi cete vec biti u zajednici, a to povlaci odgovornosti.. To je u stvari odraz vaseg nepoverenja u samog sebe. Kada niste svesni svojih kvaliteta, sebicno je odlucivati u ime partnera. Da bi ste znali sta on misli o tome postenije je da ga pitate. Da mu ukazete na svoje sumnje i strahove, jer mozda mozete usaglasiti stavove. Pa i da ih ne usaglasite, bolje je da se to desi pre nego sto pocnete zajednicki zivot. Jer onda svojim izborom, sami sebi stvarate podlogu za druge probleme.
Ali, kako je izbor samo vas, odlucite sami. Da li ste zaista spremni na kompromise, toleranciju, ili ste sebicno zeleli trofej koji ce biti samo vas.
Kada se odlucimo za zivot u zajednici, tada nismo vise sami, znaci ne razmisljamo samo o sebi i svojim potrebama, vec i o potrebama svog partnera. Toga moramo zaista biti svesni pre takve odluke. Mozemo li se za dobrobit zajednice odreci nekih svojih potreba u korist svog partnera ili mozda biti spremni da i njega ukljucimo u svoje potrebe, tako sto cemo mu ne namecuci svoju volju ponuditi nesto u cemu bi oboje uzivali. Naravno moramo biti spremni i na partnerove predloge, jer i on je imao svoje potrebe, pre nego sto je usao u zajednicu. To je vec preduslov za dobru zajednicu.
U pocetku moze biti sve sjajno, jer u periodu navikavanja jedno na drugo, partneri u novoj sredini cine i ono sto je protivno njihovim stavovima iz straha da upropaste nesto sto su tek zapoceli i time pokazu svoju slabost. Naravno, to je greska. Moramo zaista upoznati jedno drugo, a to mozemo samo iskrenim razgovorima i dobrom komunikacijom. Svi smo mi razliciti, medjutim moramo biti spremni na toleranciju, ako zelimo da zivimo zajedno. Naravno nikako ne treba u tome preterivati, jer docicete do trenutka kada cete shvatiti da ste bili i previse tolerantni, ukoliko vas partner pocne da koristi vasu toleranciju, kao vasu slabost.
Za dobru osnovu zajednicnog zivota, takodje je bitno i to da dvoje ljudi zive sami, bez uticaja sa strane, koji bi se javljali u situaciji da se zajednicki zivot pocinje u roditeljskoj kuci. Roditelji, kakvi god da su misle da svom detetu zele najbolje. I ukoliko u izboru njihovog deteta ne vide pravu osobu oni ce mozda i iz najboljih namera ciniti lose toj zajednici, raznim komentarima i gestovima. I tako vrlo cesto dolazi do raskida tih zajednica pod uticajem roditelja.
Vrlo je bitno da roditelji shvate da o poimanju braka i bracne zajednice, svom detetu treba da govoremnogo ranije, a ne tek posto njihov mezimac zasnuje svoju zajednicu. Nije poenta ozeniti se ili se udati, poenta je znati ziveti u zajednici. Nazalost mnogi to ne znaju i tako ulaze u nemirne vode, umesto da uplove u mirnu luku. Doduse, sve to zavisi i od temperamenta. Ali,ako smatrate da ste temperamentni, uvek spremni za promene, izaberite sebi slicnog partnera, koji ce biti spreman da vas prati tj. ucestvuje sa vama u tome.
Znaci nije dovoljna odluka i recenica : “Hajde da zivimo zajedno”. Pre nego sto zaista donesete ovakvu odluku i izgovorite ovu ili neku slicnu recenicu, morate biti svesni u sta se upustate, A ako ste svesni i odgovorni za sebe, a sto tako mislite i o svom partner, onda srecno Vam bilo i uzivajte u vasoj maloj zajednici.
Mladi ljudi uglavnom odlucuju srcem, a to je dovoljno da se u tim godinama naprave velike greske koje ce se odraziti na njihovu buducnost. Zaista da bi jedan mlad covek bio spreman da osnuje bracnu zajednicu, potrebna je osnova koju ce poneti iz svoje porodice. A malo je takvih porodica u kojima se komunikacija dovede do takvog zavidnog nivoa u kome se deci objasnjava na pravi nacin na cemu se zasniva dobra bracna zajednica.
Ukoliko je vec doslo do formiranja zajednice, ona bi trebala da bude zasnovana na dobroj komunikaciji. Dvoje ljudi prvenstveno treba da budu dobri prijatelji, da imaju poverenja jedno u drugo. Ali neretko se desava da se jedan od partnera upravo zbog tog nepoverenja i resi da ponudi zajednicu ovom drugom. Da se ne bi dogodilo da se njegovom partneru pojavi neka druga “kombinacija”. Medjutim takav potez, pa makar i posle duze veze nije dobra osnova za zajednicu. Jer ako na samom pocetku zajednickog zivota krenete sa strahom, strahovacete i dalje, sto ce se i pokazati ubrzo, ali vi cete vec biti u zajednici, a to povlaci odgovornosti.. To je u stvari odraz vaseg nepoverenja u samog sebe. Kada niste svesni svojih kvaliteta, sebicno je odlucivati u ime partnera. Da bi ste znali sta on misli o tome postenije je da ga pitate. Da mu ukazete na svoje sumnje i strahove, jer mozda mozete usaglasiti stavove. Pa i da ih ne usaglasite, bolje je da se to desi pre nego sto pocnete zajednicki zivot. Jer onda svojim izborom, sami sebi stvarate podlogu za druge probleme.
Ali, kako je izbor samo vas, odlucite sami. Da li ste zaista spremni na kompromise, toleranciju, ili ste sebicno zeleli trofej koji ce biti samo vas.
Kada se odlucimo za zivot u zajednici, tada nismo vise sami, znaci ne razmisljamo samo o sebi i svojim potrebama, vec i o potrebama svog partnera. Toga moramo zaista biti svesni pre takve odluke. Mozemo li se za dobrobit zajednice odreci nekih svojih potreba u korist svog partnera ili mozda biti spremni da i njega ukljucimo u svoje potrebe, tako sto cemo mu ne namecuci svoju volju ponuditi nesto u cemu bi oboje uzivali. Naravno moramo biti spremni i na partnerove predloge, jer i on je imao svoje potrebe, pre nego sto je usao u zajednicu. To je vec preduslov za dobru zajednicu.
U pocetku moze biti sve sjajno, jer u periodu navikavanja jedno na drugo, partneri u novoj sredini cine i ono sto je protivno njihovim stavovima iz straha da upropaste nesto sto su tek zapoceli i time pokazu svoju slabost. Naravno, to je greska. Moramo zaista upoznati jedno drugo, a to mozemo samo iskrenim razgovorima i dobrom komunikacijom. Svi smo mi razliciti, medjutim moramo biti spremni na toleranciju, ako zelimo da zivimo zajedno. Naravno nikako ne treba u tome preterivati, jer docicete do trenutka kada cete shvatiti da ste bili i previse tolerantni, ukoliko vas partner pocne da koristi vasu toleranciju, kao vasu slabost.
Za dobru osnovu zajednicnog zivota, takodje je bitno i to da dvoje ljudi zive sami, bez uticaja sa strane, koji bi se javljali u situaciji da se zajednicki zivot pocinje u roditeljskoj kuci. Roditelji, kakvi god da su misle da svom detetu zele najbolje. I ukoliko u izboru njihovog deteta ne vide pravu osobu oni ce mozda i iz najboljih namera ciniti lose toj zajednici, raznim komentarima i gestovima. I tako vrlo cesto dolazi do raskida tih zajednica pod uticajem roditelja.
Vrlo je bitno da roditelji shvate da o poimanju braka i bracne zajednice, svom detetu treba da govoremnogo ranije, a ne tek posto njihov mezimac zasnuje svoju zajednicu. Nije poenta ozeniti se ili se udati, poenta je znati ziveti u zajednici. Nazalost mnogi to ne znaju i tako ulaze u nemirne vode, umesto da uplove u mirnu luku. Doduse, sve to zavisi i od temperamenta. Ali,ako smatrate da ste temperamentni, uvek spremni za promene, izaberite sebi slicnog partnera, koji ce biti spreman da vas prati tj. ucestvuje sa vama u tome.
Znaci nije dovoljna odluka i recenica : “Hajde da zivimo zajedno”. Pre nego sto zaista donesete ovakvu odluku i izgovorite ovu ili neku slicnu recenicu, morate biti svesni u sta se upustate, A ako ste svesni i odgovorni za sebe, a sto tako mislite i o svom partner, onda srecno Vam bilo i uzivajte u vasoj maloj zajednici.