Spoljna politika Republike Srbije [Arhiva]

02-07-2010, 08:18

ПРАКТИЧНИ САВЕТИ ПРЕД ПОЛАЗАК НА ПУТ У ИНОСТРАНСТВО
(шта вам је потребно и шта треба знати у различитим ситуацијама у којима се можете наћи током боравка у иностранству)

ОПШТЕ ПРЕПОРУКЕ ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ:

Пре поласка обавезно проверити:
- да ли вам је пасош важећи
- да ли је пасош визиран, уколико путујете у државу за коју Вам је виза потребна
- да ли имате друге документе које Вам могу затражити погранични органи државе у коју путујете
- да ли је потребна вакцинација против одређених болести, уколико путујете у државе за које је неопходна вакцинација или на тропске или сличне дестинације

Препоручујемо:
- да фотокопирате прву страницу пасоша и личне карте, као и да не држите сва документа на једном месту (ово може бити од важности уколико се деси да изгубите пасош или будете покрадени)
- да се обавезно здравствено осигурате код овлашћених осигуравајућих друштава за период укупног планираног боравка у иностранству (ово је посебно значајно уколико би током Вашег путовања дошло до повређивања или потребе да Вам се укаже хитна медицинска заштита)
- на интернет страницама Министарства спољних послова Р.Србије пронаћи телефонске бројеве и електронску адресу дипломатско-конзуларног представништва Р.Србије, најближег дестинацији на коју сте се упутили (можда Вам затреба) /link/

ПРЕПОРУКЕ ЗА ПУТОВАЊА У ШЕНГЕНСКИ ПРОСТОР

Погранични органи Вам, поред важећег биометријског пасоша, на увид могу затражити и:
- одговарајући износ финансијских средстава који одговара планираној дужини боравка у шенгенском простору или кредитну картицу,
- ваучер туристичке агенције за туристичка путовања
- резервацију хотела или потврду о приватној адреси на којој ћете боравити,
- позивно писмо (изјава држављанина или лица са одобреним боравком у некој од земаља чланица Шенгенског споразума), када је реч о приватној посети
- позивно писмо фирме, потврда о учешћу на семинару, сајму, конгресу и сл., уколико се ради о пословном путовању
- могу се затражити и други подаци који се приликом преласка границе учине значајним за потврду сврсисходности и оправданости путовања.

02-07-2010, 08:20

ГРЧКА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Грчка је чланица Шенгенског споразума, што значи да носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа.Уколико се путује из других разлога са намером да се у Грчкој борави у периоду дужем од 90 дана, потребно је пре путовања добити посебну визу којом се започиње поступак добијања дозволе боравка (нпр. студентска, спајање породице и др).
Уношење и изношење новца у кешу је ограничено обавезом пријављивања, уколико сума новца прелази 10.000 евра.
Уношење кућних љубимаца је регулисано европским законодавством, те је неопходно имати: пасош, потврду о вакцинацији против беснила не старију од 15 дана, сертификат овлашћеног ветеринара о здравственом стању.
Уношење ловачког оружја је дозвољено (једна пушка, резервна цев, 500 метака), и пријављује се грчкој царини, која издаје дозволу за привремени увоз и полицији, која издаје дозволу за привремено ношење оружја. Уколико грчким граничним органима није позната ова процедура, треба се позвати на грчки Закон бр.2168.
Поседовање, коришћење и продаја опојних дрога је забрањена и казне и када су у питању мале количине могу бити изузетно високе. Грчка царина има изузетно строга правила у односу на извоз антиквитета, укључујући и камење са археолошких налазишта, чије кршење може довести до високих новчаних казни или казне затвора.
Контакти пограничних и царинских органа на граничним прелазима:
- Евзони, полиција +30 2343051111, царина +30 2343051200
- Никис, полиција +30 2385045557, царина +30 2385045563
- Доирани, полиција +30 2341097572, царина +30 2341097100
- Промахонас, полиција +30 2323041222, царина +30 2323041232
- Атина, (аеродром), полиција +30 2103531052, царина +30 2103542131
- Родос, полиција +30 2241082882, царина +30 2241082901
- Крф, + 30 2661089600

ТРАНСПОРТ

Најважнији аеродроми у Грчкој су Атина, Солун, Крф, Ираклион (Крит), Родос. Напомињемо да сва већа грчка острва имају аеродроме, који су поред локалних летова, опремљени за прихват међународних чартер летова. Најзначајније луке су: Пиреј, Солун, Патрас.
Железничка мрежа није у потпуности развијена, директна линија са Србијом постоји само из Солуна.
Путна мрежа је доста развијена, са већим бројем аутопутева, коју су у појединим деоницама полуатопутеви: - „Егнатиа одос“ Игуменица-турска граница (још се не наплаћује), „Етники одос“, Евзони-Солун-Атина (путарина око 15 евра укупно), Атина-Патрас (путарина око 10 евра).
Неопходно је поседовање међународне возачке дозволе, поред националне, као и међународног осигурања возила – зелене карте.

БЕЗБЕДНОСТ

Безбедносни ризик је низак у мањим, туристичким местима, на острвима, на Халкидикију и сл. Због увођења економских мера Владе, не могу се искључити штрајкови, демонстрације, напади на државне објекте и банке, па и и сукоби са полицијом у центру Атине (посебно око трга Омоније и трга Караискаки, Ексархија) и центру Солуна (главни трг Аристотелус, улице Цимиски и Митрополеос), због чега саветујемо наше грађане да избегавају наведене крајеве, нарочито у ноћним сатима, јер су чак и када нема демонстрација изложени ризику од крађа и другим непријатностима. Организатори ђачких екскурзија и други путници не би требало да резервишу хотелски смештај у овим крајевима, посебно када су у питању хотели у близини Омоније и Караискакија у Атини.
Треба имати у виду и да су у Грчкој током летњих месеци чести пожари, као и да се Грчка налази на трусном подручју, те су могући земљотреси. Наши моторизовани туристи морају бити опрезни у вожњи јер се у Грчкој вози изразито агресивно и углавном се не поштују правила која штите пешаке.
Телефони за хитне случајеве су: 100 полиција, 166 хитна помоћ, 199 ватрогасци.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Здравствене услуге у Грчкој су довољно развијене, слично ситуацији у Србији. Приватне клинике су изузетно опремљене, али су и услуге значајно скупље. Државне болнице не наплаћују своје услуге у хитним случајевима. Напомињемо да су државне болнице по острвима и мањим местима лоше опремљене, те се у озбиљнијим случајевима пацијенти превозе у болнице у Атини и Солуну. Указујемо да је у Грчкој обичај да неко од родбине или пријатеља скоро увек буде са пацијентом (у случају деце по 24 часа), јер медицинско особље недовољно и често незаинтересовано.

НОВАЦ

У Грчкој се користи евро, могуће је користити кредитне и дебитне картице (најзаступљеније - Мастеркард, Виза), мада се оне користе знатно мање него у Србији. Уобичајено је да се углавном користи кеш, тако да мање радње, хотели, ресторани често нису опремљени потребном опремом и не примају картице.
Оквирне цене превоза Атина – Солун су (авион 100 евра, воз 40, аутобус 40), цене смештаја (од 20 евра по особи) и исхране (од 10 евра по особи) се разликују.

02-07-2010, 08:23

ХРВАТСКА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Између Републике Србије и Републике Хрватске на снази је безвизни режим тј.до 90 дана није потребна виза. У Републику Хрватску и Републику Србију улази се са пасошем.
Стране валуте у готовини и чекови могу се уносити или износити без ограничења, али се царинику мора пријавити уношење или изношење своте у противвредности у износу од 10.000 евра и више.
Културна добра (личне збирке, археолошки предмети, слике, скулптуре, старе књиге, етнолошко благо и др.) могу се уносити и износити само на основу одобрења надлежног органа за заштиту културне баштине (извозна дозвола).
Привремени увоз и извоз кућних љубимаца (пси, мачке, птице и др.) на краће раздобље може се допустити ако власник поседује међународно уверење о здрављу животиња .
Заштићене или угрожене врсте дивље флоре и фауне, те трофеји и производи израђени од таквих животиња и биљака, могу се уносити или износити само на основу међународне потврде ЦИТЕС, који се достављају надлежним органима земље у коју се извозе.
Животне намирнице, независно од количине која се уноси, морају бити у складу са прописима о храни и подлежу прегледу ветеринарског инспектора на граничним прелазима уласка, док је унос производа животињског порекла (меса и месних прерађевина и свих других производа који садрже месо, јаја, млеко, сир и друге млечне производе, те хране животињског порекла) слободан до количина наведених у табели на www.carina.hr .
Странац који долази у Републику Хрватску ради лова може преко државне границе преносити ловачко оружије и припадајућу муницију само ако је исто уписано у путну исправу у дипломатско-конзуларном представништву Хрватске.
Друмски међународни гранични прелази су Батровци/Љуба/Сот/Шид/Бачка Паланка/Бездан/Богојево.

ТРАНСПОРТ

Из Републике Србије у Републику Хрватску је могуће доћи железницом или друмским путем /аутобус или приватно возило/.
Тел.инф.аутобуске станице Загреб 00385 1 6331982 и 00385 1 6331999
Тел.инф.железничке станице Загреб 00385 1 4577111
Цена железничких карата (оријентационо) на релацији Загреб-Београд износи око 170.00 кн, а цена аутобуске карте износи око 220.00 кн.
У погледу квалитета мреже путева, треба нагласити да су сви већи градови (Загреб, Сплит, Ријека) повезани модерним аутопутевима, који испуњавају најсавременије стандарде. Током летње туристичке сезоне, због великог прилива туриста, могуће су велике саобраћајне гужве, посебно на правцима које воде према мору.
За управљање приватним возилом потребна је возачка, саобраћајна дозвола, картон међународног осигурања (зелени картон).

БЕЗБЕДНОСТ

Иако се постепено смањује број тежих инцидената, саветује се изузетан опрез и крајње уздржано понашање. Градови у којима може доћи до угрожавања безбедности наших грађана су Сплит, Загреб, Книн, Осијек, Вуковар, Сисак, Задар, Шибеник и Дубровник. Уколико је могуће, избегавати транспорт аутомобилом регистрованим у Србији у тим срединама. Ако је то неизбежно, обавезно водити рачуна приликом паркирања-остављања аутомобила (остављати искључиво на обезбеђеним паркинг местима). Избегавати разговоре на политичке теме, нарочито о скорој прошлости. Постоји опасност и даље од минираних подручја, као и наплаћивање превисоких цена појединих услуга.
Препоручује се избегавање места где се одржавају масовна окупљања и спортска такмичења, посебно у којима постоји велика концентрација припадника хрватских екстремних групација (Бед Блу Бојс, Торцида и др.), као и концерата где наступају шовинистички извођачи (Томпсон и др.). Могући су инциденти и негативне реакције у одређеним срединама приликом употребе одређених речи нашег језика и дијалекта.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Између Републике Србије и Републике Хрватске на снази је Уговор о социјалном осигурању закључен 15.09.1997.године. Тај Уговор даје право држављанима држава уговорница да у случају краћег, туристичког боравка користе услуге здравственог осигурања само у хитним случајевима.Под тим случајевима се подразумевају несреће при којима је угрожено здравље или живот осигураника и као такве захтевају озбиљан болнички третман, хирушке или друге медицинске интервенције.
Под хитним случајевима се подразумевају и погоршања хроничних болести због којих би без одговарајуће медицинске интервенције живот болесника био угрожен.
Уколико болесник буде примљен у болницу ради хитне интервенције или неодложног лечења потребно је имати оверену (важећу) здравствену књижицу издату у Републици Србији. Здравствена установа у Републици Хрватској преко надлежног хрватског уреда за здравствено осигурање уз медицинску документацију и на одговарајућем обрасцу тражи сагласност од Републичког завода за здравствено осигурање Републике Србије да покрије трошкове лечења. У РЗЗО РС посебна стручна комисија, на основу достављене медицинске документације, одлучује о покривању трошкова и ако их одобри, службеним путем враћа оверен образац Хрватском уреду за здравствено осигурање. Контроле и преписивање рецепата Уговором нису предвиђени.

НОВАЦ

Хрватска национална валута је куна (у мају 2010. 1 € = 7.2 кн). У Републици Хрватској се може користити већина платних картица (ВИСА, МАЕСТРО, ДИНЕРС, АМЕX и др).

02-07-2010, 08:26

ЦРНА ГОРА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Држављанима Р.Србије за улазак у Црну Гору нису потребне визе. У Црну Гору се може ући са важећом путном исправом или личном картом Р.Србије. Такође, малолетна лица до 30. септембра 2010. у Црну Гору могу улазити са изводом из матичне књиге рођених, ђачком или здравственом књижицом. После тог датума биће у обавези да поседују пасош или личну карту (за старија малолетна лица).
Туристи у свом пртљагу могу имати сушено воће, поврће, печурке, сирове кафе, зачине, чајеве, укупне тежине до једног килограма, као и један литар алкохолног пића у оригиналној амбалажи са декларацијом. Дозвољено је уношење два литра другог пића које такође мора бити декларисано и у оригиналној амбалажи, а дозвољено је уношење и до пет литара флаширане воде у оригиналној амбалажи. Комбинована и остала храна која је упакована и декларисана, а намењена је за директно конзумирање од стране крајњег потрошача, која не захтева посебни температурни режим чувања, у оригиналној амбалажи, осим уколико се тренутно користи, може се унети у укупној количини до једног килограма.
Обавештење о храни која се може унети на територију Црне Горе, истакнуто је на видним местима на граничним прелазима.
Гранични прелази између Р.Србије и Црне Горе су:
Аеродроми: Подгорица и Тиват;
Железнички: Пријепоље – Бијело Поље;
Телефон Управе граничне полиције Црне Горе: +382 020 242 299
Друмски: Чемерно – Чемерно, Јабука – Ранче, Гостун – Конатар, Вуча – Вуча, Мехов Крш – Драченовац, Кула – Рожаје, Чакор – Чакор;
Интернет сајт Управе граничне полиције Црне Горе: ЦГ: www.upravapolicije.com
Интернет сајт и телефон Управе царине Црне Горе: www.upravacarina.gov.me +382 20 620 433

ТРАНСПОРТ

Црна Гора има солидно развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај, а главни град Подгорица је централни саобраћајни чвор у земљи.
Аеродроми у Црној Гори се налазе у Подгорици и у Тивту.
Главне луке у Црној Гори су Бар, Котор, Рисан, Зеленика и Будва. Постоји редовна бродска веза између морске луке Бар и италијанских лука Бари, Барлета и Анкона. На релацији Каменари – Лепетани организован је редован превоз путника и возила.
Укупна дужина железничке мреже у Црној Гори износи 250 км. Постоје две железничке линије од којих је важнија Бар-Подгорица-Бијело Поље (ка Србији) и део је пруге Београд-Бар. То је и једина електрифицирана железничка линија у земљи. Друга пруга је Никшић-Подгорица-Божај (Албанија). Једини железнички чвор налази се у Подгорици.
Укупна дужина путева у Црној Гори износи 5.277 км, од чега 1.729 км чине магистрални и регионални путеви, док су остало локални путеви. У земљи нема аутопутева, мада постоје деонице путева са три траке. Специфичност Црне Горе је велики број тунела и мостова. Главни континентални правац је на релацији Будва – Подгорица – Бијело Поље и даље према Р.Србији, док јадранска магистрала повезује приморска насеља.

БЕЗБЕДНОСТ

У туристичким местима у Црној Гори нема зона које би требало избегавати. За сваку врсту помоћи, могуће је обратити се припадницима полиције, који се налазе у свим већим улицама и на значајнијим раскрсницама. Пожељно је избегавати разговоре на политичке теме, као и тему борбе против организованог криминала. Могући су проблеми са крађом и џепарењем. Такође, могућа су искуства са претераним ценама услуга и коришћења комуналне инфраструктуре.

ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

Осигураници из Републике Србије у току привременог боравка у Црној Гори имају право на хитну здравствену заштиту. Да би остварили наведено право, осигураници Р.Србије морају од надлежних филијала Републичког завода за здравствено осигурање Р.Србије, у месту пребивалишта, добити образац РС/РЦГ–111 (потврда о праву на давања у натури за време привременог боравка у ЦГ).
За добијање потврде РС/РЦГ-111, неопходно је да се обрате Филијали Завода Р.Србије са неопходном медицинском документацијом. Након непосредног прегледа и увида у достављену медицинску документацију, лекарска комисија Завода даје свој налаз и мишљење. На основу позитивног налаза и мишљења комисије, Филијала Завода Р.Србије издаје потврду РС/РЦГ-111. По правилу, наведена потврда се издаје на временски период од три месеца. Када се током привременог боравка у ЦГ укаже потреба за хитном здравственом заштитом, осигураник Р.Србије је дужан да се са наведеном потврдом обрати Подручној јединици – канцеларији Републичког фонда за здравствено осигурање ЦГ, у месту где му је потребна хитна здравствена заштита. Подручна јединица Фонда ће му након тога издати другу потврду (тзв. болеснички лист), на основу које ће непосредно користити хитну здравствену заштиту у јавним здравственим установама у ЦГ.
У ситуацији када осигураник Р.Србије који се налази у ЦГ има потребу за хитном здравственом заштитом а не поседује потврду (болеснички лист) издату од стране Подручне јединице Фонда ЦГ, односно потврду РС/РЦГ-111 издату од стране надлежне филијале у Р.Србији где је осигуран, здравствена установа је дужна да обавести Подручну јединицу Фонда ЦГ, ради накнадног прибављања потврде.
Уколико Подручна јединица Фонда ЦГ или осигураник не прибаве потврду РС/РЦГ-111 до завршетка лечења, здравствена установа ће наплатити трошкове лечења осигуранику, по ценовнику који важи за осигуранике Црне Горе и издати му рачун за наплаћене услуге.

КОНТАКТИ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА:
- Јавна установа Клиничко-болнички центар Црне Горе. Адреса: Љубљански пут б.б, 81000 Подгорица, Црна Гора, Телефон: + 382 20 412 300; 243 726; Факс: + 382 20 225 284; E- mail: pr@kccg.cg.yu
- Хитна помоћ - 94;
- Хитна помоћ - Подгорица: + 382 (0)20 665 313;
- Дом здравља Бар: Телефон: + 382 (0)30 311 001, + 382 (0)30 312 546; + 382 (0)85 311 197; факс: + 382 (0)30 311 001;
- Дом здравља Бијело Поље: Телефон: + 382 (0)50 32 327; + 382 (0)50 32 952; факс: + 382 (0)50 32 149
- Дом здравља Будва: Телефон: + 382 (0)33 451 274; факс: + 382 (0)33 451 457;
- Дом здравља Херцег Нови: Телефон: + 382 (0)31 333 603; + 382 (0)31 343 111; факс: + 382 (0)31 343 024
- Дом здравља Котор: Телефон: + 382 (0)32 334 540; факс: + 382 (0)32 334 537
- Дом здравља Тиват: Телефон: + 382 (0)32 671 082; +382 (0)32 671 982; факс: + 382 (0)32 671 242;
- Дом здравља Улцињ: Телефон: + 382 (0)30 412 424; + 382 (0)30 412 433; + 382 (0)30 401 166; факс: + 382 (0)30 412 165; + 382 (0)30 401 167
- Дом здравља Жабљак: Телефон: + 382 (0)52 61 504; + 382 (0)52 61 506

НОВАЦ

Локална валута у Црној Гори је евро. Цене превоза, исхране у ресторанима и преноћишта су 10 до 20 % веће него у Р.Србији.

ОСТАЛО

Правна и физичка лица плаћају еко накнаду за коришћење моторних возила и њихових прикључних возила.

1. Друмска моторна возила за превоз путника са најмање четири точка (категорија М1 = 10 €; М2 = 30 €; М3 = 50 €)
2. Друмска моторна возила за превоз терета са најмање четири точка (категорија Н1 = 80 €; Н2 100 €; Н3 = 150 €;)

Еко вињета која се добија плаћањем еко накнаде, важи за период од годину дана.

02-07-2010, 08:27

БУГАРСКА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа.
Приликом уласка у Бугарску пожељно је поседовати полису здравственог осигурања (није обавезна) и не траже се докази о обављеним вакцинацијама или друга документа која се тичу здравственог стања путника. Новчана средства која лица треба да поседују по дану боравка у Бугарској су 50 евра по дану, с тим да надлежна лица на граничним прелазима могу да траже на увид и додатних 150 евра уколико се путује аутомобилом.
Новчана средства у вредности до десет хиљада евра не треба писмено пријављивати царинским органима приликом уношења у земљу и путници могу да прођу кроз „Зелени коридор“, што значи да то лице нема ништа за пријављивање царини. Када су новчана средства у вредности од 10000 евра или више ту вредност лице писмено пријављује: општу суму новца у царинској девизној пријави у еврима, порекло тог новца, као и његову намену, правац кретања, превозно средство и лице обавезно пролази кроз „Црвени коридор“.
Страна физичка лица могу да изнесу новчана средства у вредности изнад 25000 лева (12 500 евра) без уверења националне агенције за приходе, после пријављивања истих царинским органима, ако вредност изнетих новчаних средстава није већа од унетих и пријављених царини приликом последњег уласка лица у земљу, за шта се даје на увид претходна царинска девизна пријава приликом уношења новца. За лица испод 16 година пријављивање врши једно од пунолетних лица, које путују са њим.
Лица могу у Бугарску уносити по један примерак акцизних роба без царине (флаша алкохолног пића, бокс цигарета и 2 флаше вина), док је за уношење ловачког оружја потребно прибавити дозволу, на коју се доста чека, па се препоручује благовремено подношење пријаве. За уношење кућних љубимаца потребно је уз пасош љубимца прибавити и ветеринарско уверење да је љубимац здрав, као и приложити податке о власнику љубимца.
Контакт Главне дирекције „Граничне полиције“ Бугарске је булевар Марија Луизија 46, 1202 Софија, тел: 02 23999 и факс: 02 22366, www.nsgp.mvr.bg а контакт царине је „Агенција Митница“ улица Раковски 47, 1202 Софија, тел: 0298594210 www.customs.bg

ТРАНСПОРТ

Међународни аеродроми су у Софији, Пловдиву, Бургасу и Варни.
Морске луке: Варна и Бургас. Луке на Дунаву: Русе, Лом, Видин, Силистра и сл.
Железничке линије - 6,5 хиљада км (65% електрифицирано), повезана туристича места на Црном мору са Софијом.
Путеви - 37.3 хиљада км, магистралама повезана већа туристичка места и луке (Варна, Бургас и др) са Софијом и српско-бугарском границом, иако је на појединим местима стање путне инфраструктуре лоше.
За управљање возилом неопходно је имати међународну возачку дозволу, саобраћајну дозволу и зелени картон. Саобраћајна правила, као и путни сигнали, у Бугарској су усклађени са европским стандардима, па је тако разговор мобилним телефоном дозвољен само уз hands-free систем и обавезно је, по закону, возити са упаљеним светлима.

БЕЗБЕДНОСТ

Са безбедносне стране не постоје веће претње туристима који путују у Бугарску. Претходних година постојале су организоване групе које су, прерушене у полицајце, пљачкале путнике који путују аутомобилом, али је ова појава максимално искорењена и такав случај десио се само једном у претходне три године.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Пожељно је поседовати полису здравственог
Као најбоље здравствене институције издвајају се Пирогов, булевар „Тотлебен“ Софија, тел: 02 9154213,‎ www.pirogov.bg и Војномедицинска академија, улица „Св. Георги Софијски“ 3, Софија, 029226000, www.vma.bg.

НОВАЦ

Локална валута у бугарској је лев и износи: 1 УСА= 1.42 лева и 1 евро = 1,955 лева. Курс динара на данашњи дан износи: 1 лев = 51,15 динара. Могуће је користити уобичајене платне картице: VISA, Master Card, Diners итд. Цене превоза, исхране, преноћишта, одлазак лекару су, и поред чланства Бугарске у ЕУ, на приближно истом нивоу као у Србији.

ОСТАЛО

Путници који путују у Бугарску, или преко ње, требало би да обрате пажњу на временску разлику од једног часа (+ 1 час) у Бугарској. Позивни број је 00 359 а интернет домен .bg.
Више информација може се добити на сајту Бугарске државне агенције за туризам, http://www.bulgariatravel.org, улица Света Недеља 1, Софија, тел:+35929335845 +35929335811 fax: +35929896939.

02-07-2010, 08:28

ЕГИПАТ

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Држављани Србије треба да имају визу за улазак у Египат која са прибавља у Амбасади Египта у Београду. Једнократна виза се може добити и на граничном прелазу. Ова виза важи 30 дана, а од докумената потребан је само важећи пасош. Такса за визу на граници је у мају 2010. износила 15 УСД.
Пограничним органима је потребно предати на увид: пасош у коме се налази утиснута важећа виза издата у египатској амбасади у Београду или визна налепница купљена на граничном прелазу и попуњен евиденциони картон уласка странаца (добија се на граничном прелазу), који задржавају.
Када се ради о индивидуалним доласцима у Египат, нашим држављанима се не тражи да поседују полису здравственог осигурања, али се то препоручује.
Што се тиче лица, која долазе у Египат посредтвом туристичких агенција, полиса здрвственог осигурања је обавезна. Ни једна туристичка агенција не може склопити аранжман без доказа о обезбеђеном осигурању.
Износ страних валута, које странци могу унети није ограничен. Када се ради о индивидуалним уласцима у земљу, погранични органи могу поставити као услов за дозволу уласка поседовањем минималног износа од € 200,00.
Уношење кућних љубимаца је дозвољено уз обавезу поседовања пасоша за животиње у коме су унесене све прописане, а примљене вакцине. Примера ради: за мачку или пса обавезна је вакцина против беснила (вакцинисање треба извршити најкасније две недеље пре пута).
Сваки путник по доласку у Египат може, у free shopu, у року од 48 сати купити робе у вредности од $ 200,оо, што укључује: највише 3 флаше алкохолног пића, или 2 флаше алкохолног пића и 1 картон пива, 300 цигарета или 750 грама других дуванских производа. Куповина техничке робе је искључена.
Уношење најмање количине дроге и других опојних средстава је строго забрањено.
Увоз ловачког оружја се дозвољава на бази реципроцитета, док је унос сваке друге врсте оружја и муниције строго забрањен.
б. Царинска контрола
У Египат није дозвољено уносити веће количине алкохолног пића и дуванских производа. Такође, не може се уносити техничка роба (телевизори, фрижидери, видеорекордери и тсл.) без претходно прибављене дозволе о привременом увозу или плаћене царине.

ТРАНСПОРТ

Међународни аеродроми у Египту: Каиро, Хургада, Sharm El Sheikh, Mаrsa Matruh, Таба, Александрија, Луксор и Асуан. Наши грађани обично долазе на аеродроме: Каиро, Хургада и Sharm El Sheikh.
Египат има само једну железничку линију, која повезује Александрију са Каиром, Луксором и Асуаном.
Путна инфраструктура у Египту је на задовољавајућем нивоу. Сви делови Египта су повезани путном мрежом. Путеви су углавном асфалтирани. Аутопутева има на главним правцима. Путеви који повезују мања места на Југу и Синају још су неасфалтирани.
У Египту се може возити са међународном возачком дозволом издатом у Србији и саобраћајном дозволом. У случају да долазите у Египат сопственим возилом, потребно је да поседујете још и међународно осигурање (Зелену карту), које се може пре поласка на пут извадити у АМСС.
У Египту се санксионишу све врсте саобраћајних прекдршаја као и у другим земљама.

БЕЗБЕДНОСТ

Безбедносна ситуација у већем делу Египта је стабилна. Сигурност странаца је на задовољавајућем нивоу. Бригу о сигурности грађана, који бораве у организацији туристичких агенција води туристичка полиција у сарадњу са безбедносним органима, те нема потребе за предузимањем додатних мера опреза.

ЗДРАВСТВЕНЕ СИТУАЦИЈА

Светска здравствена организација је марта 2006. Египат уврстила у земље у којима су искорењене заразне болести, те није постребно вакцинисање пре поласка у ову земљу.

Препоручује се да се пре поласка на пут, када се ради о индивидуланом путовању, уплати путно осугурање код неке од осигуравајућих кућа у Србији. Трошкови лечења грађана, који бораве у Египту у аранжману наших туристичких агенција падају на терет групног осигурања, које је агенција уговорила са осигуравајућом агенцијом у Србији.
Вода у Египту је бактериолошки исправна, али се препоручује да се за пиће користи флаширана вода, док се вода из водовода може користити за туширање и остале потребе.
У Египту се током целе године могу наћи све врсте воћа и поврћа. Међутим, због начина који већи део Египта користи за наводњавање (користи се вода из Нила), препоручује се да се воће и поврће пре употребе добро опере или термички припреми за употребу.
Сви хотели у Египту, од три звездице па навише имају своју медицинску службу или свог лекара. Што се тиче хотела ниже категорије већина има свог лекара, или склопљен споразум са неким од лекара, који на њихов позив одмах долази.
Услуга у здравственим установама у већим градовима и местима (Каиро, Александрија, Хургада, Sharm El Sheikh и др.) је задовољавајућег квалитета.

НОВАЦ

Локална валута је египатска фунта (ознака: LE). Њена вредност према чврстим валутама варира у зависности од ситуације на међународном тржишту.
Картице наших банака, за које имамо поздан податак да се могу коритити су: Visa Electron и Master Card. Њима се може подизати готовина у аутоматима (исплаћује се у локалној валути), вршити плаћање хотелских трошкова и куповати у већим продавницама. У свим случајевима се зарачунава проценат за накнаду трошкова.

ОСТАЛО

Египат је предоминантно исламска земља. Без обзира што је Египат доста либералан у погледу односа странаца према локалним обичајима, пожељно је да женске особе ван плаже или летовалишта не излазе у шорцевима и мајицама без рукава.
Алкохол се не може конзумирати на јавном месту. Дозвољено је само у хотелима, ресторанима и баровима, који имају дозволу за точење пића, као и приватним становима.

02-07-2010, 08:29

РЕПУБЛИКА МАЂАРСКА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа.
Нема обавезе поседовања одређеног износа новчаних средстава по дану боравка. Не тражи се поседовање здравственог осигурања приликом уласка у земљу.
Обавзено је пријављивање новчаног износа у готовини ако прелази 10.000 евра. Правило важи не само за готовину већ и за хартије од вредности.
На територију Р. Мађарске лица старија од 17 година могу унети без царине следеће акцизне робе: алкохолна пића само са акцизном маркицом (недозвољено уношење пића из домаће радиности) и то: преко 22% алкохола 1 литар, разна пића и ликери испод 22% алкохола 2 литре, вина 4 литара, пива 16 литара по особи; цигарете (лица старија од 17 година) 40 комада по особи (2 кутије); гориво: осим горива у резервоару возила још највише 10 литара у прописној канти.
За унос ловачког оружја потребно је показати ловачку дозволу и позив од ловачког друштва из Мађарске или иностранства. На граничном прелазу се купује маркица у вредности од 3000 HUF; дозволу издаје царински службеник на граничном прелазу.
За унос кућних љубимаца потребно је показати доказ о вакцинацији.
Нон стоп отворени мађународни гранични прелази за путнички и теретни друмски саобраћај:
• Реске (Röszke) – Хоргош (тел.: +36 62 573200)
• Tompa – Келебија (тел.: + 36 77 552200)
- Само за путнички друмски саобраћај: Hercegsanto – Бачки Брег
(тел.: + 36 79-454-151)
- Само за путнички саобраћај са ограниченим радним временом:
од 1. маја до 30. септембра отворено од 08.00 – 18.00 часова
од 1. октобра до 30. априла од 08.00 – 16.00 часова
• Tisasiget – Ђала (тел.: + 36 62-254-072)
• Bačalmaš – Бајмок (тел.: + 36 77-341-833)
- Железнички гранични прелази:
• Келебија (тел.: +36 77-454-222)
Реске (тел.: + 36 62-273-530

ТРАНСПОРТ

Аеродром Ферихеђ (Ferihegy) у Будимпешти спада у један од највећих на територији Средње Европе. Има три терминала. Са терминала 1. (који се налази ближе Будимпешти) се одвија саобраћај тзв. јефтиних летова (Wizzair, Ryanair и сл.) са терминала 2А летови унутар Шенгенских земаља, а са 2Б сви остали европски и прекоокеански летови. Постоји могућност бесплатног паркирања на аеродрому «Ферихеђ» до 15 минута.Сајт будимпештанског аеродрома је: www.bud.hu.
Железничка мрежа у Мађарској је средње развијена, а квалитет услуга је различит. Унутар Мађарске се препоручује путовање тзв. интерсити линијама између већих градова где су околности путовања вишег квалитета.У Будимпешти има више железничких станица. У правцу Србије возови крећу са станице Келети.
Информације телефоном: +36 1 3719449
интернет: www.elvira.hu
Мрежа друмских саобраћајница у Мађарској је релативно добро развијена и доброг квалитета; то се односи пре свега на мрежу ауто путева. Коришћење ауто путева се плаћа куповином матрица приликом уласка у земљу и на бензинским пумпама. Матрица важи за све ауто путеве на територији земље, у одређеном периоду.
Цене се одређују према категорији возила и према временском року.
Категорије возила:
Д1 – мотоцикли и моторна возила до 3,5 тоне тежине
Д2 – возила између 3,5 и 7,5 тона
Д3 – возила између 7,5 и 12 тона
Д4 – сва возила која нису обухваћена претходним категоријама
Цене матрица:
Категорија 1 дан 4 дана Недељу дана Месец дана Годину дана
Д1 - 1170/1530 HUF* 2 550 HUF 4 200 HUF 37 200 HUF
Д2 2760 HUF - 6 600 HUF 12 600 HUF 106 500 HUF
Д3 2760 HUF - 10 200 HUF 18 000 HUF 159 000 HUF
Д4 2760 HUF - 13 200 HUF 22 500 HUF 198 000 HUF

* Матрица за 4 дана у периоду између 1. маја и 30 септембра кошта 1530 HUF.
Мотоциклисти приликом куповине матрице на 4 дана плаћају пола цене од наведене.
Цене горива су променљиве и у просеку су нешто више него у Србији, а постоје разлике и у зависности од тога где се бензинске пумпе налазе (најскупље је гориво на пумпама поред ауто путева).
Напомена: на путевима на територији Мађарске су честе полицијске контроле саобраћаја, строго се кажњавају и кршења саобраћајних прописа. (прекорачења брзина кретања, вожња под утицајем алкохола - толеранција нула). Приликом саобраћајне контроле од возача се тражи поседовање важеће возачке дозволе, саобраћајне дозволе, осигурања и путне исправе односно личне карте.
Санкције за поједине саобраћајне прекршаје:
- прекорачење брзине: 30.000 – 300.000 HUF, ако се прекорачи брзина са 15 km/h казна је 30.000, у случају прекорачења од 100 km/h 300.000 HUF;
- употреба мобилног телефона у току вожње: између 10.000 – 30.000 HUF;
- невезивање сигурносног појаса: 10.000 – 30.000 HUF.
Приликом изрицања казне возач добије уплатницу са којом треба да изврши уплату у пошти. Кажњени возачи се евидентирају и уколико се казна не уплати у одређеном року ступа на снагу привремена забрана уласка у Мађарску. Веома су строге контроле и ригорозне казне за неплаћено паркирање у Будимпешти и у другим градовима Мађарске. Често се догађа да се казне постављају већ након неколико минута, цене казне се повећавају уколико се не плате у назначеном року.
У Будимпешти и у већим градовима Мађарска је веома добро организована мрежа градског саобраћаја. У Будимпешти цена карте за једну релацију, без обзира на врсту превоза (метро, градски аутобуси, трамваји, тролејбуси), кошта 320 HUF. Постоји могућност куповине збирне карте и недељне претплате. У градском превозу су честе контроле и казне су веома строге у случају непоседовања важеће карте.

БЕЗБЕДНОСТ

У случају било каквих неприлика на територији Р. Мађарске, следећи телефонски бројеви могу бити од користи:
- Хитна помоћ: 104
- Полиција: 107
- Ватрогасци: 105
- Помоћ: 112
- Амбасада Р. Србије у Будимпешти: (+36 1) 3229838
- Ауто клуб – помоћ на путу: 188
- Туристичка полиција (0-24): (+36 1) 4388080
- Лекарска помоћ, на енглеском језику (Falck SOS Hungary): (+36 1) 2000100
- Нон стоп отворена апотека у Будимпешти: Teréz krt 41. - (+36 1) 3114439

Скреће се пажња на обазривост приликом посета ноћним баровима, где страни туристи често постану жртве тзв. конзум-девојака када рачуни за пиће могу да достигну баснословне цифре.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА
Држављани Србије на основу билатералног споразума о здравственом осигурања имају права на медицинску помоћ на територији Р. Мађарске у случају хитних интервенција. У случају хитног здравственог проблема потребно је звати хитну помоћ на тел. 104, која ће дати обавештење и о дежурним болницама у Будимпешти или у другим градовима.
НОВАЦ

Национална валута у Мађарској је форинта (HUF). Однос форинте према другим валутама варира и креће се између следећих вредности:
1 ЕUR 255 – 275 HUF
1 USD 205 – 215 HUF
1 CHF 185 – 195 HUF

Банкарске картице банака из Србије могу се користити у Мађарској.
Цене услуга и робе су, као и у другим градовима Европе, и у Мађарској веома различите у зависности од места куповине. Најповољније цене су у великим тржним центрима. Цене намирница у Мађарској су у просеку ниже него у Србији.
Различитост цена важи и за ресторане. У већим градовима постоје ресторани где нуде мени по прихватљивим ценама (између 750 – 1.200 форинти) и ресторани где се за одређени износ (између 2.700 – 5.000 форинти по особи) може конзумирати храна и пиће без ограничења количине. Цене такси услуга су веома различите, скреће се пажња да се обавезно тражи укључивања таксиметра јер је, поготову у Будимпешти, честа појава да таксисти одређују нереално високе цене страним туристима. Сви хотели у Мађарској одговарају европском нивоу предвиђеном за дату категорију. Цене смештаја зависе од позиције и од категорије, али су ниже него у другим европским центрима (Беч, Рим, Берлин и сл.).

ОСТАЛО

Телефонирање у Мађарској: за излаз у међународну мрежу укуцава се 00, приликом позива броја у Мађарској, која је у другој мрежној групи, пре позивног броја мрежне групе се укуцава 06 (нпр. ако се из Сегедина зове број из Будимпеште укуцава се 06-1, ако се зове из Будимпеште Сегедин 06-62 и сл.) Ако се из Србије зове неки број у Мађарској после 00-36 укуцава се позивни број мрежне групе (без нуле с почетка те групе). Приликом позива броја мобилног телефона из Мађарске потребно је укуцати свих 11 бројева. Позивни бројеви мобилних мрежа су 06-20, 06-30 или 06-70, што би за позиве из Србије било +3620, +3630 и +3670 плус седмоцифрени број.

02-07-2010, 08:31

ШПАНИЈА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Носиоцима биометријских пасоша Р.Србије није потребна виза за боравак до 90 дана у периоду од шест месеци. Безвизни режим се не односи на носиоце путних исправа Савезне Републике Југославије (тзв. „плави пасоши“) и носиоце пасоша Републике Србије које је издало МУП РС - Координациона управа. Приликом уласка у Шпанију, погранични органи могу да питају за сврху путовања (навести где се иде, ако је у питању приватна посета позивно писмо особе код које се иде или резервација хотела у којем се одседа, повратна авионска карта, итд.), као и доказ о поседовању минималне суме новца за путовање која износи 569,97 евра, или за дужа путовања 63,33 евра дневно. На сајту шпанске Амбасаде у Београду препоручује се да се наведена минимална сума носи у готовини, а остало се може доказати поседовањем кредитне картице уз извештај о стању на рачуну у банци. Неопходно је здраствено осигурање (исто које се вадило приликом апликације за визу, распитати се у Амбасади Шпаније у Београду које важи, пошто то може да се мења).
Уношење суме од преко 6.000 евра мора бити пријављено. Није потребан никакав доказ о вакцинацији за путовање у Шпанију.
Старијима од 18 година дозвољено је да носе 200 цигара или 100 сигариљоса или 50 томпуса или 250 гр дувана који се увија. Што се тиче алкохола, може се унети само један литар (преко 22% алкохола) или два литара (испод 22% алкохола).
Уколико водите са собом кућног љубимца неопходан је пасош или потврда ветеринара, у зависности од тога која је животиња у питању. Власници морају да потврде (у писаној форми, укључујући и верзију на шпанском језику) да поседују животињу најмање три месеца или од дана њеног рођења уколико има мање од три месеца. Неоходна је и потврда да је животиња вакцинисана против беснила и да има чип или печат.

ТРАНСПОРТ

Готово сваки град у Шпанији има аеродром, а најважнији су: Мадрид-Барахас, Барселона, Валенсија, Лас Палмас де Гран Канарија, Палма де Маљорка, итд. Железница је једна од најмодернијих у Европи, возови су брзи и удобни (Мадрид-Барселона 670км за 2ч 30мин), али је путовање возом много скупље од путовања авионом.
За путовање колима потребна је полиса осигурања, тзв. „зелени картон“, као и међународна возачка дозвола.
На ауто путу је дозвољено кретање брзином од 120км/ч, главним путевима 100км/ч и 50км/ч у насељеним местима. Обавезно је везивање свих путника у колима (и оних који седе на задњим седиштима)

БЕЗБЕДНОСТ

Треба избегавати шетње празним улицама у сиромашнијим деловима, увек водити рачуна о својим личним стварима, држати их уз себе. Не остављати мобилне телефоне или новчанике на столове у кафићу због могућих крађа. Број полиције за хитне случајеве је 091.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Није потребно никакво посебно вакцинисање за путовање у Шпанију. Уколико немате здраствено осигурање, примиће вас у болницу у хитним случајевима, али ћете морати да платите за све услуге. Стога најбоље распитати се код свог здраственог осигурања или у шпанској Амбасади које осигурање покрива ову земљу. Лекови се купују у апотекама (све су обележене зеленим крстом). Дозвољено је пити воду из чесме. Болнице се налазе углавном увек највише на 15 минута од насељеног места. Списак болница могуће је наћи на интернет страници Министарства здравља Шпаније: http://www.msc.es/ciudadanos/prestaciones/centrosServiciosSNS/home.htm

НОВАЦ

Локална валута је евро. Могуће је користити платне картице наших банака – виза, мастер. Приликом куповине платном картицом обавезно је показати пасош.
Готово сви већи градови имају метро, карта за метро важи и за аутобус, цена једне карте за једну вожњу је 1евро или за 10 вожњи 9евра. Цена производа и услуга зависи од места које се посећује, као и од сезоне, а отприлике износе: пиво од 2 до 6 евра, карте за биоскоп од 4 до 6 евра, за позориште од 12 до 30 евра, за оперу или концерт од 50 до 100 евра, дневни мени у ресторанима 10 евра, док је регуларни мени од 18 евра по особи у најјефтинијим ресторанима до 90 евра по особи у најскупљим. Цене смештаја у хотелима: 5 звездица од 200 до 300 евра, 4 звездице од 100 до 200 евра, 3 звездице од 70 до 100 евра, 2 звездице и мање до 60 евра.

ОСТАЛО

Шпанија је модерна европска земља, у којој живи око 4 милиона странаца, стога је начин облачења разноврстан. У хитним случајевима позвати број 112 који је бесплатан са свих оперетера у Шпанији, а информације се могу добити на шпанском, енглеском, француском и немачком језику. Остављање бакшиша није обавезно, мада је уобичајено у ресторанима и баровима. Постоји могућност повратка пореза на купљену робу (tax free), о чему се детаљније информисати у свакој продавници посебно. На Канарским острвима увек је сат мање него на полуострву и Балеарима. Ручак у ресторанима се служи од 13ч до 15.30ч, а вечера од 21ч до 23ч, док се у међувремену може јести у бројним баровима (tapas bar). Радње су отворене од 9.30 до 13.30 и од 16.30 до 20ч. Велики тржни центри, као и радње у центру отворене су цео дан од 10ч до 22ч. Зе међународне позиве из Шпаније окренути 00 + позивни за државу (Србија 381) + позивни за град без нуле на почетку (Београд 11) и број. За слање разгледнице потребно је купити маркицу на киоску (quiosco tobacco) или у пошти (correos) и убацити у жуто сандуче који су постављени свуда по граду.

02-07-2010, 08:32

ТУНИС

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Са Тунисом се не примењује визни режим, без визе је дозвољен боравак до 3 месеца, а продужење (уколико је потребно) се врши благовремено поднетим захтевом (око 1 месец пре истека периода од 3 месеца) у полицијској постаји по месту боравка. Не постоји обавеза поседовања полисе здравственог осигурања, нити потреба подношења доказа о вакцинацији. Не постоји обавеза поседовања одређене своте новца по дану боравка.
Што се тиче акцизне робе која се уноси и износи, постоји ограничење на количину цигарета (200 ком), цигара (50 ком), дувана (500 гр); што се тиче алкохолног пића – до 25% алкохола 2 литре, 1 литар за пиће које садржи више од 25% алкохола;
Уколико износ новца који се уноси премашује 25000 ТНД (око 13400 евра), мора да се пријави на царини, као и сума која се износи у висини од и преко 5000 ТНД (око 2680 евра); пријава се врши на формулару „Пријава увоза девиза“ пре напуштања царинске зоне.
Када је реч се у Тунис долази приватним возилом, царински органи издају дозволу за управљање возилом на територији Туниса у трајању од 3 месеца, после чега мора да се регулише статус возила.
Дозвољен је унос ловачког оружја, уз обавезну пријаву на царини и дозволу туниског МУП. Унос других типова оружја је забрањен.
Кућни љубимци – морају да имају ветеринарску књижицу, као и санитарну потврду, издату од стране надлежних органа. Забрањено је уношење раса које су опасне, као што је пит бул.
Дела од културног и историјског значаја морају се обавезно пријавити и потребна је претходна дозвола туниског МУП за њихов унос и износ.
Контакти пограничних и царинских органа: Генерална дирекција царине, тел: +216 71799700, факс: +21671791644, адреса: Rue Asdrubal Lafayette, 1002 Tunis, погранична канцеларија на аеродрому у Тунису, тел: +21671751191, +21671288239, у луци Тунис, тел: +21671333193, +21671330066, на аеродрому у Монастиру, тел: +21673521104.

ТРАНСПОРТ

Има укупно 6 аеродрома, од којих су најважнији у главном граду Тунису (тeл: +2161 755 000, факс: +2161781460) и Монастиру (тeл: +216 3460300, факс: +2163460318), отворени 24 сата; оба аеродрома имају барове, ресторане, duty-free shop, банке и мењачнице, као и могућност изнајмљивања аутомобила.
Луке: у главном граду Тунису (за робу и путнике, остале луке су за робу, постоји Туниска поморска компанија преко које се може путовати, адреса: 5, Avenue Dag Hammarskjoeld - 1001 Tunis – Tunisia, тел: + 21671341777, факс: + 21671345736), редовни доласци и одласци су из-за Марсеј и Ђенову, а према осталим италијанским градовима (Напуљ, Палермо, Салерно, Ливорно) сезонски.
Железничка мрежа постоји од главног града према свим већим градовима, али углавном је користе Тунижани (странци узимају такси, аутобусе или тзв. луаже-минибусеве, који превозе од града до града).
Путна инфрастуктура између већих градова и туристичких места je добра.

Документа за управљање возилом су међународна дозвола и међународно осигурање, саобраћајна дозвола за коју се тражи превод на француски или арапски. Што се тиче поштовања саобраћајних прописа, обавезно је везивање појаса (само возач, али није тако строго контролисано; казна 10 ТНД), на снази је забрана причања мобилним у току вожње (казна 60 ТНД), а у току је постављање радара за детектовање брзине на свим већим путним правцима (казна-уколико је брзина до 120км/h, треба платити 60 ТНД, а уколико је већа - 60ТНД+10ТНД по сваком прекораченом километру, уз покретање прекршајног поступка).

БЕЗБЕДНОСТ

Тунис је стабилна земља, без изражених ризика од тероризма, оружаних сукоба или елементарних непогода; постоји Служба за цивилну заштиту, која може да се контактира у случају саобраћајне несреће (амбулантна кола), пожара, шлеповања аутомобила и сл, у граду Тунису тел: +21671960210, а у Сусу, тел: +21673233632.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Нема обавезних или препоручених вакцина, нема подручја у којима владају епидемије или одређене болести. Општа санитарна ситуација добра, препоручено конзумирање флаширане воде, не са чесме, а што се тиче хране, нема ограничења у конзумацији.
Контакти здравствених установа које пружају квалитетне услуге су:
Тунис (болница Charles Nicolle, тел: +21671578007, клиника El Amen, тел: +21671791533), Сус (болница l’hopital universitaire Sahloul, тел: +21673369411, клиника Les Oliviers, тел: +21673242711), што се тиче Хамамета, нема познатих болница или клиника због близине, било главног града, било Набела, тако да дајемо податке за Набел (болница l’hopital regional de Nabeul, тел: +21672286496, клиника Les Violettes, тел: +21672224000) .

НОВАЦ

Локална валута је туниски динар (ТНД), а 1ТНД=1000 милима; У мају 2010. 1евро =1,86 ТНД, 1 УСД=1,46 ТНД, када је реч о платним картицама, могуће користити VISA, MASTER, AMERICAN EXPRESS за подизање новца са банкомата, а у хотелима могуће плаћање истом врстом картица, али само у већим и познатијим хотелима; у продавницама, посебно на тезгама, где се најчешће купује, плаћање се врши искључиво кешом.
Цена такси превоза: старт дању – 400 милима (око 1/4 евра), а ноћу 600 милима (око 1/3 евра), обрачун по таксиметру се врши према пређеним километрима и времену утрошеном у вожњи, при чему је сваких 87 метара 30 милима, а сваких 30 секунди 30 милима. Цена исхране у ресторану - ако је у питању ресторан брзе хране, 5-10 евра, а у већим ресторанима – 10-50 евра, цена преноћишта – у току сезоне од 80 до 400 ТНД (45-215 евра), у зависности од категорије хотела, цена посете лекару – у болницама од 70 до 100 ТНД (38-54 евра), а у клиникама 150-200ТНД (80-108 евра).

02-07-2010, 08:33

СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ САД

Држављанима Републике Србије је потребна виза за улазак у САД. Виза се не може добити на граничним прелазима Информација о поступку подношења захтева за визу и потребним документима се може добити на сајту Амбасаде САД у Београду. www.belgrade.usembassy.gov
Приликом уласка у САД, уобичајено је да вас службеник пограничне службе упита о разлозима доласка, локацији и дужини планираног боравка у САД. Важећа америчка виза није апсолутна гаранција да ће вам улазак у САД бити одобрен, односно, постоји могућност да вам већ издата виза буде отказана. Службеник пограничне службе може ускратити улазак страном држављанину у САД, и поред поседовања америчке визе, уколико утврди да постоје разлози за то.
Пре уласка у САД неопходно је попунити фомулар I94 (беле боје). Уколико путујете у САД ваздушним путем, наведени формулар се може добити и у авиону. Формулар садржи два дела, један о доласку и други о изласку из САД. Службеник америчке пограничне службе ће, након пасошке контрoле, задржати део формулара који се односи на улазак. Део формулара који се односи на излазак из САД ће вам бити враћен заједно са пасошем. Уколико путујете пословно или туристички у САД, на исечку формулара, који се односи на повратак, биће уписан датум до када најдуже можете остати у САД. Веома је важно да наведени излазни исечак формулара i94 чувате све време током боравка у САД јер се приликом изласка из САД враћа и представља доказ да сте напустили САД. Уколико исти изгубите, нестанак се неодложно мора пријавити америчким имиграционим органима. Више информација у вези са формуларом i94 можете наћи на сајту америчких имиграционих власти: https://www.usimmigrationsupport.org/form-i94.html
Такође, приликом уласка у САД неопходно је попунити и царински формулар који се предаје службенику америчке царинске службе. Уношење хране, алкохола и производа биљно-животињског порекла је веома рестриктивно. Унос лекова или медикамената за личну употребу за период боравка до 90 дана је дозвољен, уколико се исти не могу набавити у САД. При томе, треба имати у виду да се не могу уносити лекови или медикаменти који су стриктно забрањени од стране надлежног америчког органа (Food and Drug Administration). Информацију о производима чије је уношење у САД забрањено или ограничено можете наћи на: http://www.cbp.gov/xp/cgov/travel/clearing/restricted/
Уколико сте двојни држављанин, Р.Србије и САД, упозоравамо вас да према америчком закону, држављани САД могу приликом уласка или изласка из САД користити искључиво америчку путну исправу.
Није потребно да важећу америчку визу преносите из старог пасоша у нови. У таквим случајевима, приликом уласка у САД неопходно је да са собом имате важећи пасош, као и стари пасош са важећом америчком визом.

Уношење новца у готовини у износу од 10.000 долара и више је неопходно пријавити приликом уласка у САД.
Кућни љубимци се могу уносити у САД и том приликом надлежни органи могу затражити ветеринарско уверење за псе или мачке. Такође, исти могу бити подвргнути здравстевној контроли о трошку власника. Пси морају бити вакцинисани против беснила најмање 30 дана пре уласка у САД, изузев младунаца испод три месеца старости. Вакцинисање против беснила за мачке није потребно. Све остале животиње ће бити преконтролисане или стављене у карантин пре уласка у САД. Више инфомација о уношењу кућних љубимаца или животиња можете наћи на сајту америчких пограничних органа: http://www.cbp.gov/

ТРАНСПОРТ

Током туристичког или пословног боравка у САД, можете управљати моторним возилом уколико поседујете међународну возачку дозволу и националну возачку дозволу.

БЕЗБЕДНОСТ

Потребно је имати у виду да САД могу бити мета терористичких напада. Актуелне информације у вези са тероризмом, као о корисне информације у вези са путовањем у САД поводом безбедносних мера које амерички органи предузимају можете наћи на: http://www.tsa.gov/travelers/index.shtm
У САД је присутан криминал у већини градова, тачније, у одређеним деловима градова који се сматрају мање безбедним. Стога саветујемо дражвљанима Републике Србије да, уколико је могуће, избегавају места и подручја која су недовољно безбедна. Посебно скрећемо пажњу на криминал у вези са дрогом који је значајно присутан у америчким савезним државама уз границу САД са Мексиком. У питању су следеће државе: Калифорнија, Тексас, Нови Мексико и Аризона.
У случајевима непријатних догађаја, потребно је одмах контактирати полицију на телефон 911. Поред обавезне пријаве полицији, саветујемо вам да контактитаре надлежно дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије у САД.
Сезона урагана у јужно-источним америчким државама траје од јуна месеца до краја новембра. Актуелну информацију у вези са ураганима можете добити на сајту Националног центра за урагане: http://www.nhc.noaa.gov/
Сува и веома топла клима у Калифорнији је често узрок појаве шумских пожара који могу веома брзо да се шире, посебно у условима снажног ветра. У том случају потребно је пратити информације локалних власти и медија.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Иако поседовање полисе здравственог осигурања није услов за улазак у САД, препоручујемо вам да исту имате с обзиром да су цене здравствених услуга у САД веома високе. Само преглед код лекара може да износи од 60 до 150 долара. Потребно је имати у виду да Амбасада и конзулати Србије у САД не могу да помогну при плаћању евентуалних трошкова здравствених услуга.

НОВАЦ

У САД се могу користити све врсте кредитних картица (Visa, Master Card, American Express). Мењачнице су веома ретке и исте се могу наћи углавном на аеродромима и у већим хотелима. Стога уколико планирате пут у САД и желите да понесете део новца у готовини, саветујемо вам да исти, пре пута, замените у америчке доларе.

ОСТАЛО

Према америчком закону, држављанима САД, као и страним држављанима на боравку у САД, забрањено је путовање на Кубу. Законом су предвиђени случајеви када је то могуће и то уз одговарајуће одобрење америчких власти. Такође, забрањен је унос свих врста производа и публикација Кубе у САД.
Куповина и конзумирање алкохоола је регулисано законима савезних америчких држава. Највећи број држава забрањује куповину или конзумирање алкохола лицима млађим од 21 године.
Приликом куповине, имајте у виду да у истакнуте цене производа није укључен порез. Регулатива у вези са порезом се разликује од државе до државе.

КОНТАКТ ИНФОРМАЦИЈЕ ПРЕДСТАВНИШТАВА СРБИЈЕ У САД

Амбасада Републике Србије - Вашингтон
2134 Kalorama Rd. NW
Washington, DC 20008
Телефон: 202 332 0333
Факс: 202 332 3933, 202 332 5974
www.serbiaembusa.org
Е-mail: consular@serbiaembusa.org
Амбасада је надлежна за следеће америчке савезне државе:
Alabama AL, Arkansas AR, Delaware DE, District of Columbia DC, Florida FL, Georgia GA, Loisiana LA, Maryland MD, Mississippi MS, North Carolina NC, Oklahoma OK, South Carolina SC, Tennessee TN, Virginia VA, West Virginia WV.

Генерални конзулат Републике Србије - Њујорк
62 West 45th Street, 7 Floor
New York, NY 10036
Tелефон: 212 596 4241
Факс: 212 596 4363
www.serbiaconsulatenyc.com
E-mail: ConsulateGeneralSerbia@verizon.net
Генерални конзулат у Њујорку је надлежан за следеће америчке савезне државе:
Connecticut CT, Maine ME, Massachusetts MA, New Hampshire NH, New Jersey NJ, New York NY, Pennsylvania PA, Puerto Rico PR, Rhode Island RI, Vermont VT, Virgin Islands VI.

Генерални конзулат Републике Србије - Чикаго
201 East Ohio Street, Suite 200
Chicago, IL 60611
Tелефон: 312 670 6707
Факс: 312 670 6787
www.scgchicago.org
E-mail: info@scgchicago.org
Генерални конзулат у Чикагу је надлежан за следеће америчке савезне државе:
Alaska AK, Arizona AZ, California CA, Colorado CO, Guam GU, Hawaii HI, Illinois IL, Indiana IN, Idaho ID, Kansas KS, Kentucky KY, Michigan MI, Minnesota MN, Missouri MO, Montana MT, Nebraska NE, Nevada NV, New Mexico NM, North Dakota ND, Ohio OH, Oregon OR, South Dakota SD, Texas TX, Utah UT, Washington WA, Wisconsin WI, Wyoming WY.

02-07-2010, 08:35

РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Држављанима Србије са биометријским путним исправама није потребна виза за боравак до 30 дана, уз обавезно попуњавање миграционе карте и пријаву боравка у року од 3 дана. Полиса здравственог осигурања и поседовање одређене количине новца није обавезно. Приликом уласка треба пријавити износе веће од 10.000 УСД, као и техничку робу.

ТРАНСПОРТ

Руска Федерација има добро развијену мрежа друмског, железничког и авио саобраћаја. Саобраћајни центри су Москва, Санкт-Петербург, Сочи, Екатеринбург.
Најзначајнији аеродроми су: Москва – Шереметјево, Внуково, Домодедово, Санкт-Петербург – Пулково, Сочи – Адлер. Постоји велики број свакодневних линија са свим странам света, као и велики број унутрашњих летова. Два пута дневно се одвија авио саобраћај на релацији Москва-Београд.
Редовна железничка линија на релацији Москва-Београд полази свакога дана са железничке станице «Кијевска» у 21,35 часова.
Саобраћајне гужве у Москви су велике, па се препоручује коришћење метроа. Такси саобраћај је тек у развоју, користе се услуге «дивљих таксиста» у главним градовима.

БЕЗБЕДНОСТ

Безбедносна ситуација је стабилна. Најчешћи облици угрожавања туриста су крађе и џепарења.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Не захтева се посебна вакцинација приликом уласка. Препоручује се конзумирање флаширане или филтриране воде за пиће.

НОВАЦ

Национална валута је рубља. Валутни односи у мају 2010: 1 УСД – 30,20 рубаља, 1 евро – 38,70 рубаља. Плаћање се може вршити свим врстама кредитних картица (виза, мастер кард, американ експрес и др.), као и готовински. Постоји широка мрежа мењачница, али треба водити рачуна о курсним разликама и наплати провизије.
Присутна је велика разноликост у квалитету смештаја и цена услуга. Ноћење у просечном хотелу у Москви кошта од 150 УСД навише.

ОСТАЛО

Постоје ланци страних хотела и ресторана, културна понуда је веома богата и разноврсна, али су цене услуга високе. Тржни центри и продавнице раде свих седам дана у недељи од 10 до 22 часа.
Клима је арктичка, субарктичка, умерена и делимично субтропска

02-07-2010, 08:38

КАНАДА

УЛАЗАК И ИЗЛАЗАК ИЗ ЗЕМЉЕ

Држављанима Републике Србије је потребна виза за улазак у Канаду. Виза се добија у Амбасади Канаде у Београду. Не постоји обавеза вакцинације за путовање у Канаду.
Може се унети до 10.000 канадских долара у готовом новцу.

БЕЗБЕДНОСТ

Ниво безбедности на целој територији Канаде је на високом нивоу, ризици од оружаних сукоба не постоје.
Криминал у Канади је на ниском нивоу, а највише је сконцентрисан у већим градовима.
У сверним пределима Алберте и Британске Колумбије током зиме су честе појаве снежних лавина и олуја. У случају опасности, број телефона службе за пмоћ је 911.

ЗДРАВСТВЕНА СИТУАЦИЈА

Канада је земља високих хигијенских стандарда, не постоје региони подложни избијању епидемија. Током дужег боравка за време дугих и веома хладних зима, препоручује се узимање хране богате витамином Д.
Лекарске услуге су скупе, па се препоручује се путно здравствено осигурању.

НОВАЦ

Курс канадског долара у мају 2010. износи око 1,1 КД – 1 УСД. Могу се користити Мастеркард, Виза, Американ експрес платне картице.
Цене превоза су доста високе, примера ради, аутобуска карта од Монтреала до Отаве (200 км) износи око 80 КД, карта у градском превозу важности два сата кошта 3,5 КД. Цене исхране у ресторанима крећу се од 10 до 50 КД по особи, а цене смештаја од 35 до 200 КД.

ОСТАЛО

Обичаји су слични европским, али треба водити рачуна о изражавању, посебно у погледу аутохтоног становништва. Треба избегавати речи „индијанац и јенки“, а уместо њих користити “first nation i american“

02-07-2010, 08:41

Neophodni postupci u slucaju gubljenja isprava ili novca u zemljama EU i potpisnicama Šengenskog sporazuma

Bez validnog dokumenta nije moguće nastaviti putovanje niti se vratiti u R.Srbiju zbog čega je o krađi ili nestanku dokumenta (pasoša, lične karte i vozačke dozvole) neophodno obavestiti policiju zemlje u kojoj se naš državljanin nalazi i zatražiti izdavanje potvrde da je prijavljen gubitak odnosno krađa. U nekim od zemalja EU i potpisnica Šengenskog sporazuma policijski organi neće izdati takvu potvrdu ukoliko naši državljani ne znaju broj pasoša, lične karte ili vozačke dozvole pa je poželjno da kod sebe imaju fotokopiju dokumenta ili da bar znaju broj isprave čiju krađu prijavljuju. Prijava nestanka isprava se ne može obaviti u nekoj drugoj zemlji EU čiji organi, sa pravom, odbijaju da izdaju potvrdu o nestanku isprave. Lice koje prelazi unutrašnju granicu Šengenskog područja i ulazi na teritoriju bilo koje zemlje potpisnice bez putne isprave čini prekršaj za koji je zaprećena novčana kazna u iznosu od 200 do 1200 eura.

Po dobijanju potvrde iz policije o prijavi nestanka ili krađe putne isprave neophodno je da se naši državljani obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu R.Srbije u zemlji u kojoj su ostali bez dokumenata, u cilju izdavanja putnog lista, dokumenta sa kojim se mogu vratiti u R.Srbiju. Napominjemo da diplomatsko-konzularna predstavništva R.Srbije u drugoj državi EU nisu nadležna za izdavanje putnog lista, a posebno je delikatan slučaj kada naši državljani nisu ni prijavili nestanak isprava. Sa putnim listom ne može putovati u druge zemlje, jer ovaj dokument važi isključivo za povratak u Srbiju. Važno je znati da bezvizni režim EU ne važi i za putne listove, za većinu zemalja EU, pa je potrebno, pre povratka u Srbiju, pribaviti vize zemalja kroz koje će se tranzitirati.

U slučajevima kada su naši državljani ostali bez novčanih sredstava ili kada ih nemaju dovoljno da plate novčane kazne za učinjeni prekršaj u zemljama EU, zbog čega su im, na osnovu zakona zemalja prijema, u cilju obezbeđenja privremeno, zadržane putne isprave, postoji mogućnost da rodbina ili prijatelji uplate novac na račun najbližeg diplomatsko-konzularnom predstavništva R.Srbije, koje im potom može isplatiti novac na ruke ili da se obrate Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, gde će dobiti precizne informacije kako da se, u svakom konkretnom slučaju, najbrže dostavi novac.

02-07-2010, 09:12

PUTNE ISPRAVE:
Za vreme boravka u inostranstvu, putna isprava služi njenom imaocu za dokazivanje identiteta i kao dokaz o državljanstvu Republike Srbije. Putnu ispravu sme da koristi samo lice na čije ime je izdata.

Molimo da putne isprave za vreme boravka u inostranstvu čuvate. U slučaju gubitka ili oštećenja obratite se najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije.

Potreban Vam je biometrijski pasoš Republike Srbije:

Biometrijske pasoše Republike Srbije izdaju nadležni organi unutrašnjih poslova.

Za sada zahteve za biometrijske pasoše možete podneti u sledećim diplomatsko-konzularnim predstavništvima Republike Srbije u inostranstvu 1.

Da biste podneli zahtev za biomerijski pasoš potrebno je da budete lično prisutni, kao i vaša maloletna deca za koja podnosite zahtev. Uz zahtev obavezno priložiti sledeća dokumenta u originalu:

* uverenje o državljanstvu (da nije starije od šest meseci);
* domaći izvod iz MK rođenih (da nije stariji od šest meseci);
* poželjno je da priložite digitalnu fotografiju 5x5cm ("en face", na jednobojnoj sivoj pozadini)
* dokument koji dokazuje Vaš identitet (na uvid): plavi pasoš ili lična karta.

Za sada molimo da unapred zakazujete termine za predaju zahteva u Vašem konzulatu ili ambasadi, gde ćete dobiti i detaljnije informacije i odgovore na pitanja u vezi sa podnošenjem zahteva.

Zakonski rok za rešavanje Vašeg zahteva je 60 dana.

Posedujete plavi pasoš sa oznakom „SR Jugoslavija“.

Plavi pasoši sa oznakom „SR Jugoslavija“ važe do 31. 12. 2010. godine. Do tada bi trebalo da izvršite zamenu za biometrijski pasoš R. Srbije. Ukoliko niste obezbedili biometrijski pasoš ili nemate vremena da ga obezbediti, a ističe vam stari plavi pasoš, postoji mogućnost da ga, dok ne obezbedite biometrijski pasoš, dobijete po posebnoj proceduri, o čemu će Vas obavestiti Vaš konzulat ili ambasada.

S obzirom da veći broj DKP R. Srbije, na žalost, još ne raspolaže potrebnom opremom za prijem zahteva za biometrijske pasoše, preporučujemo našim građanima koji borave u inostranstvu da do daljeg iskoriste svaku priliku da lično podnesu zahtev za novi biometrijski pasoš kod nadležnog organa unutrašnjih poslova po mestu svog prebivališta u Srbiji. Izdavanje biometrijskog pasoša za građane koji borave u inostranstvu moguće je po posebnoj hitnoj proceduri.

Izgubili ste putnu ispravu u inostranstvu

Ukoliko ste izgubili putnu ispravu na proputovanju, prijavite nestanak isprave policijskom organu zemlje u kojoj boravite i zatražite potvrdu o prijavi gubitka. Sa tom potvrdom obratite se najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu R. Srbije, koje će Vam, po sprovedenom postupku utvrđivanja identiteta i državljanstva, na osnovu utvrđenih činjenica, izdati putni list za povratak u Srbiju.

1 Pariz, Beč, London, Berlin, Diseldorf, Frankfurt, Štutgart, Hamburg, Minhen, Salcburg, Bern, Cirih, Strazbur, Rim, Milano, Trst, Vašington, Njujork, Čikago, Otava, Toronto, Kanbera, Sidnej, Podgorica, Prag, Moskva, Brisel, Hag, Kopenhagen, Stokholm, Pretorija

03-07-2010, 04:25

"EU dalje od konsenzusa o širenju"

"Beograd -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ocenio je da je EU sve dalje od konsenzusa neohodnog za nastavak procesa proširenja.On kaže da je zbog niza spoljnih negativnih ekonomskih i političkih okolnosti stav jednog broja zemalja EU "otvrdnuo" po tom pitanju."

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=03&nav_category=206&nav_id=442932

03-07-2010, 14:56

"Održana Skupština srpske dijaspore"

"Beograd, Na skupu u Domu narodne skupštine u Beogradu, Tadić je rekao da će Srbija štititi nacionalni, verski i kulturni identitet Srba u regionu i dijaspori."

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=03&nav_category=11&nav_id=442970

05-07-2010, 08:31

"Van Rompej stiže u Beograd"

"Beograd -- Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej stiže u posetu Srbiji u okviru turneje po regionu tokom koje će potvrditi evropsku perspektivu zapadnog Balkana.
Van Rompej će u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem nakon čega će se dvojica zvaničnika obratiti novinarima."

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=04&nav_category=11&nav_id=443251

06-07-2010, 04:42

"Kosovo pred vladom sveta"

"SVETSKA vlada u utorak će na hitnoj sednici u Njujorku razmatrati situaciju na KiM, pogoršanu novim napadom, u kome je ranjen Petar Miletić, poslanik u skupštini Kosova. Na sastanku SB UN učestvovaće predsednik Srbije Boris Tadić, a na Ist River se uputio i Skender Hiseni, koji će tražiti da iznese stav vlade Kosova.
Hoće li Hiseni dobiti priliku da govori kao što je slučaj na redovnim sednicama SB kada je bio predstavljen samo imenom i prezimenom, u ponedeljak nije bilo potvrđeno."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:291177-Kosovo-pred-vladom-sveta

07-07-2010, 22:03

"Излагање добро, ефекти скромни"

"Опозиционе и владајуће странке сматрају да је добро што је одржана седница СБ, али различито гледају на њене домете.За излагање на седници Савета безбедности УН о Косову председник Борис Тадић добио је похвале од владајућих странака и дела опозиције. Странке су јединствене у оцени да је добро што је седница СБ одржана, али на њене домете гледају различито. Опозиција не дели мишљење портпаролке Демократске странке Јелене Триван да је Србија овом седницом и те како постигла свој циљ."

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Izlaganje-dobro-efekti-skromni.sr.html

08-07-2010, 19:10

"Tadić u poseti Crnoj Gori"

"Podgorica, Cetinje -- Predsednik Srbije Boris Tadić boravi u poseti Crnoj Gori. Najavljeno je potpisivanje ugovora o izručivanju optuženih za organizovani kriminal i korupciju."

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=08&nav_category=11&nav_id=444089

http://razbibriga.net/imported/2010/07/834_4-1.jpg

08-07-2010, 19:12

"Usvojena rezolucija o Kosovu"

"Strazbur -- Evropski parlament usvojio je većinom glasova rezoluciju kojom se preostale članice EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pozivaju da to učine."

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=08&nav_category=640&nav_id=444061

09-07-2010, 03:48

"Srpski oficiri stižu u NATO"

"Spremna misija Srbije pri Partnerstvu za mir: Ambasadoru Branislavu Milinkoviću ovih dana će se pridružiti i šef vojnog dela kancelarije general Nebojša Đukanović.NAŠEM ambasadoru pri NATO Branislavu Milinkoviću narednih dana konačno će se pridružiti i general Nebojša Đukanović, šef vojnog dela srpske kancelarije u Partnerstvu za mir.

Kako ”Novosti” saznaju, posle višemesečnih priprema, general Đukanović trebalo bi da otputuje u Brisel do 15. jula, čime će se stvoriti uslovi da Misija pri Alijansi i formalno bude otvorena.

Naša misija je faktički ”proradila” još prošlog decembra, kada je ambasador Milinković predao akreditive generalnom sekretaru NATO. Tada je, posle usvajanja izmena Zakona o odbrani i vojsci, započet i postupak za ”kadrovsko popunjavanje” vojnog dela misije.

Pored generala Đukanovića, planirano je da u našoj kancelariji budu još osmorica oficira. Šestorica će biti iz čisto vojnog domena, a dvojica eksperti iz oblasti politike odbrane. Sa civilnim delom, Misija će brojati petnaestak članova.

Naši zvaničnici poručuju da otvaranje vojne misije pri NATO nije znak faktičkog približavanja članstvu u ovom savezu, niti to dovodi u pitanje vojnu neutralnost. Svrha Misije je bolja svakodnevna komunikacija sa Alijansom, učešće u radu 100 stručnih komiteta i unapređenje saradnje sa 50 država-članica ovog političkog saveza.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je kašnjenje u otvaranju kancelarije naveo kao jedan od ”minusa” Vlade u prethodnom periodu, smatra da je velika šteta što to nije učinjeno još 2006, kada smo stupili u Partnerstvo."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:291607-Srpski-oficiri-stizu-u-NATO

10-07-2010, 05:01

"Rezolucija EU - pritisak na Hag"

ZVANIČNI Beograd ne pokazuje preteranu nervozu zbog rezolucije Evropskog parlamenta, u kojoj se članice EU koje to nisu učinile pozivaju da priznaju nezavisnost Kosova, ali neće ni sedeti skrštenih ruku ukoliko se pritisci nastave.

"Srpske vlasti poručuju da nije vreme za zaoštravanje situacije, da treba sačekati kraj meseca i mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu. Politički direktor MSP Borko Stefanović rekao je da je rezolucija deklarativnog karaktera i da nema nikakvu snagu. Isto je za ”Novosti” poručio i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji naglašava ”da EU nije država i Evropski parlament nema ingerencije da prizna bilo koga”:

- Španija, Slovačka, Rumunija, Kipar i Grčka nisu priznale Kosovo i nema nikakvih naznaka da će se to promeniti.

U to je ubeđen i ministar za KiM Goran Bogdanović. On naglašava da su zemlje koje su htele da priznaju Kosovo to uradile i bez ovog dokumenta."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:291743-Rezolucija-EU---pritisak-na-Hag

11-07-2010, 04:55

"Подела блага ју-дипломатије"

"До краја идуће године, Србија ће иселити особље из 24 дипломатско-конзуларна представништва, али Хрватска, БиХ, Словенија и Македонија желе да то учини одмах.Брак између република Титове Југославије одавно је разведен, али као и у свакој бурној вези без потписаног предбрачног уговора, која почиње страствено, а окончава се мржњом, следи оно најтеже – подела имовине."

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/141874/i/1/svet,-raspodela.gif

"Ни готово две деценије после раскида, амбасаде, конзулати, резиденције, станови и плацеви широм света, који су припадали СФРЈ, још нису раздељени. Дипломатски преговори око дипломатског блага земаља сукцесора достижу врхунац, јер Србија мора да пресели особље из 24 дипломатско-конзуларна представништва, с тим да се бивши посвађани супружници не слажу око термина. Наша страна намерава да оконча бракоразводну парницу некада моћне југословенске дипломатије предајом кључева до краја идуће године, док Хрватска, БиХ, Словенија и Македонија траже да се, према дипломатској реторици, уселе у „најкраћем року”. Или, у преводу, одмах.

Половином прошлог месеца амбасадори и отправници послова четири државе послали су протестно писмо Србији зато што је у последњем тренутку отказала састанак Комисије за сукцесију дипломатско конзуларних представништава у свету, заказан за 17. јун, саопштивши да су на првом делу састанка 21. маја нашој страни изнели ставове о томе да је Србија, од потписивања Загребачке резолуције крајем 2006. године, имала довољно времена за пресељење свог дипломатско-конзуларног особља.
Генерална секретарка Министарства спољних послова Србије Мирјана Живковић, међутим, каже за „Политику” да у Загребачкој резолуцији, јесте дефинисана расподела 44 објекта, али не и рокови.

„Мислимо да је предлог да се исељење обави до краја идуће године разуман рок. Међутим, 21. маја у Београду та сагласност није постигнута, а предвиђени наставак разговора, планиран за 17. јун у Сарајеву отказан је из техничких разлога. Србија жели добру регионалну сарадњу и зато ће следећи састанак бити организован када наша страна буде сигурна у успех састанка. Односно, када се рокови коначно утврде”, каже Живковићева.

Према резолуцији из Загреба, Хрватској припада десет, БиХ осам, Македонији четири, Словенији три објекта. Њихова предаја бившим чланицама СФРЈ које Србија користи није јефтина работа, а управо чињеница да ће селидба у нове објекте представљати додатно оптерећење за буџет, јесте основни разлог тензија између екс-ју супружника.

У Споразуму о сукцесији, расподела дипломатско-конзуларне имовине води се као „анекс Б” и регулише власништво над 123 објекта – 67 амбасада и генералних конзулата, 33 резиденције, 17 станова и кућа и пет грађевинских парцела. То заправо представља деобни биланс дипломатско-конзуларне имовине бивше СФР Југославије, а о каквом је благу реч, сведочи податак да је на основу процене ревизорске куће „Peat Marwik” из 1992. године, коју је ангажовала УН, вредност на дан 31. децембар 1990. године износила 266,40 милиона долара.

„Двадесет објеката који припадају Србији, према тој процени, вреди 42,6 милиона долара, док су 24 објекта која напуштамо процењена на 44 милиона. Србија се стара о свим објектима у складу са Споразумом у оквиру расположивих средстава”, каже Живковићева.

На наше питање, да ли ће МИП куповати или закупљивати нове објекте, пошто преда кључеве сукцесорима, она одговара да се Министарство спољних послова залаже за оно прво, за шта је добило позитиван сигнал и од владе и премијера. „Ту су могуће разне комбинације. Могуће је продати неке објекте или плацеве за којима више нема потребе, а за то можемо купити бар две зграде у другим земљама”, указује Живковићева.

Наша страна у примени „анекса Б”, иначе, покушава да утиче на примену и осталих анекса, јер Живковићева подсећа да Споразум о сукцесији није примењиван у осталим сегментима, поготово када је у питању враћање имовине српским предузећима на територији бивших република, као и остваривању права грађана Србије у новонасталим државама. Иначе се процењује да је имовина Србије и њених грађана и предузећа далеко већа у другим републикама од њихове имовине у Србији.

Подсетимо, споразум о сукцесији из 2001. године налагао је да земље потписнице најкасније шест месеци од парафирања, као акт добре воље изврше поделу пет објеката. Тако је 2001. године БиХ преузела амбасаду у Лондону, Хрватска амбасаду у Паризу, Македонија зграду некадашњег конзулата у Паризу, Словенија амбасаду у Вашингтону, а СР Југославија резиденцију у Паризу. Након распада СФРЈ, Словенија је у Клагенфурту задржала конзулат, Хрватска резиденцију у Бечу, док је све остало у поседу Србије.

У намери да омекшају бракоразводну парницу, помињане су и неке идеје да бивше југословенске републике заједнички користе барем једну зграду, по угледу на Скандинавце који деле амбасаду у Берлину, али је та замисао о дипломатском суживоту за сада утопија.

Осим утопијских, постоје и романтичарске теорије о дипломатском раздуживању Србије, са дозом жала да је у расподели имовине Србија могла боље да прође. Те тезе се заснивају на историјским списима који бележе да су поједине зграде, нарочито оне велелепне, купљене у време Краљевине Србије о чему нема доказа у дипломатском архиву. "

"Politika online" 11.07.2010.

11-07-2010, 05:09

"LAKŠE DO CRNOGORSKOG DRŽAVLJANSTVA"

http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2010-07/10097.jpg

" PODGORICA - Osobe koje traže crnogorsko državljanstvo, a nisu dobile otpust iz državljanstva država -bivših jugoslovenskih republika zbog toga što u njima nisu služile vojni rok, moći će lakše da dobiju državljanstvo Crne Gore.
Prema izmenama Zakona o drzavljanstvu, koje je danas usvojio crnogorski parlament, dovoljno je da te osobe daju izjavu da se odriču drzavljanstva druge države da bi bili primljeni u crnogorsko drzavljanstvo. Skupstina Crne Gore usvojila je i izmene Zakona o tajnosti podataka, kojima je predviđen jednostavniji postupak pristupa takvim podacima.
Većinom glasova vladajuće koalicije, crnogorski parlament je odbio predložene zaključke opozicione Socijalističke nardone partije (SNP) o radu vlade u oblasti lokalne samouprave. Prema ocenama SNP, Vlada Crne Gore je previše centralizovala nadležnosti lokalne samouprave."

Kurir 11.07.2010.

12-07-2010, 19:08

"Srbija i Turska bez viza"

"Premijeri Srbije i Turske Mirko Cvetković i Redžep Taip Erdogan dogovorili su čvrstu saradnju koja se odnosi na izgradnju infrastrukuture i saradnju u aviosabraćaju i prosveti.
Saradnja Srbije i Turske je dobra i mogla bi da bude još bolja, ocena je dvojice premijera. Za Tursku, Balkan je region koji treba da bude zona stabilnosti i mira."

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=12&nav_category=11&nav_id=444873

12-07-2010, 19:11

"Srbija se bori za nove pregovore"

http://razbibriga.net/imported/2010/07/14863586484c3ac2dfd2bb0840320074_200x304-1.jpg

"Beograd -- Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da su sve snage usmerene na to da se Srbija izbori za novi početak pregovaračkog procesa o Kosovu i Metohiji.

On je za "Blic" rekao da bi bilo logično da se u Generalnoj skupštini UN formira većina koja smatra da se do rešenja za Kosovo može doći samo novim pregovorima.

Jeremić je dodao da sve ukazuje na to da će mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostarno proglašene nezavisnosti Kosova, biti saopšteno u bliskoj budućnosti.

Ministar diplomatije Srbije je zaključio da po tom pitanju Srbija ima pravo na optimizam.

Izvor: Sajt b92

13-07-2010, 18:42

Дијаспора не верује матици

Клима се мења корак по корак, тренутно највише улажу наши људи који живе у Немачкој, а у плану је да се привуку и Канада и Аустралија, каже министар за дијаспору Срђан Срећковић.

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/142121/i/1/dijaspora-foto-TANJUG.jpg

За ових десет година колико градим у Србији било је много успеха, али и много глупости, зависи како се гледа... Можда је исувише рано, несигурно је, много је посредника... Постоје препреке у добијању дозвола у изградњи, ево шест месеци не могу да укњижим стан. Повлачим се из Србије, у Црној Гори сам још шест месеци па идем даље, има сигурнијих, перспективнијих земаља у свету, попут Либије, Никарагве..

– Ја сам инвестирао у памет Србије, јер сматрам да је наш народ природно талентован и добро образован. А и клима се много променила у односу на период деведесетих када сам покушао да преузмем део „Крушика” који се бави батеријама. Тренутно сам укључен са министром Ђелићем у пројект електромобила. Идеја је да се у наредне две године у Немачкој развију и произведу батерије за електромобиле. Потребно је много, да кажем, специфичне радне снаге, хемичара, физичара и зато тражимо 100 најталентованијих младих научника Србије.

Ове две приче – Мирка Латиновића, грађевинара из Русије кога смо пронашли на јахти на Црногорском приморју, и др Дејана Илића, професора и проналазача из Немачке кога смо прекинули у обиласку, како каже, двадесете фирме ове недеље, а који се по разним светским листама наводе међу десет најуспешнијих Срба у свету, јасно показују чиме је све оптерећен недавни позив премијера Мирка Цветковића за већа улагања дијаспоре у матицу.

Латиновић, власник компаније „Трејдјуник” из Москве, каже да је први пут у животу дошао у Србију пре бомбардовања, да је градио када овде нико није градио, да је тачно да имамо добру климу, добру храну и да није скупо, али да је за велике инвестиције још рано.

„Довољно је да један успешан човек из иностранства само прелиста наслове дневних новина, па да у Србији не остане ни за ручак, зашто њему све ово треба. Изузетак је једино општина Инђија”, прича човек који је са својом браћом и супругом Олгицом пројектовао и изградио пословно-стамбени комплекс у Инђији, са хотелом и хелиодромом, хотел „Сплендид” у Бечићима у којем су недавно одсели Бред Пит и Анџелина Џоли...

На основу истраживања др Дејанa Илићa на универзитетима у Дрездену и Грацу, у „Варти” је његов тим развио револуционарни систем микробатерија који се данас користи у готово свим преносним уређајима од мобилних телефона, преко лаптоп рачунара до ајпода.

– Трудим се да улажем у памет ове земље, предајем и даље на неколико светских универзитета. У нашој јавности се сматра да је довести инвеститора јако лако – окренеш кључ и он дође. Добро је, рецимо, што је било неколико посета Немачкој за годину дана и нашег председника и разних министара, важно је да се за Србију чује. Али није довољно довести само велике фирме и договарати се на врху, морају се довести и мала и средња предузећа – став је нашег научника.

На недавно одржаној првој Скупштини дијаспоре, осим што су наши људи позвани да улажу у матицу, министар за дијаспору мр Срђан Срећковић је најавио и 193 пројеката за инвеститоре из дијаспоре. На наше питање да конкретно наведе неке од њих, Срећковић одговара да ће сви бити јавно представљени у наредних месец дана. „Наши из дијаспоре желе да улажу у Србију али до сада нису имали конкретне информације о томе где то треба да ураде”, објашњава министар за дијаспору.

С друге стране, Јасмина Вујић, професорка са Берклија која је била потпредседник Савета дијаспоре пре девет година, каже да је несхватљиво шта се чекало осам година, колико је прошло од када су изнете те идеје са конкретним предлозима.

– Закон о дијаспори је тек недавно донет и мада је дијаспори формално омогућено да гласа у земљама боравка (тј. у конзулатима и амбасадама), није јој омогућено да гласа путем писама или преко Интернета, што смо ми тражили. То практично значи да већина у дијаспори и даље не може да гласа, јер су растојања огромна. Врло мало или скоро ништа није урађено на повраћају имовине (денационализацији) и рехабилитацији неправедно осуђених – каже саговорница из Америке.

Професорка Вујић и Мирко Латиновић слажу се у мишљењу да дијаспора највише замера што још не постоји правна држава и што је све обојено страначком припадношћу. Министар Срећковић тврди да се то сада мења.

– Није тачно да се мало улаже у Србију. Наши људи су од 2000. до сада директно инвестирали 550 милиона долара у мала и средња предузећа у Србији у којима ради 22.000 људи. Потенцијал јесте много већи, али деценијама уназад наши људи из дијаспоре нису имали поверења у институције државе због претходне праксе и претходног односа државе према њима, али сада корак по корак враћамо то поверење – каже министар.

На наше питање да ли је могло да се уради више, он одговара да је „лично и без лажне скромности задовољан оним што је урађено за ове две године”.

– Кад сам постао министар суочио сам се са непријатном чињеницом да није било никакве нормативне основе за политику према расејању. Усвојили смо први закон о дијаспори, конституисан је Савет за Србе у региону, у току је израда националне стратегије за развој односа матичне државе и дијаспоре и Срба у региону, који ће бити основа за дугорочну политику која не треба да зависи од интереса политичких странака – истиче Срећковић.

По његовим речима, подаци говоре да тренутно највише улажу наши људи који живе у Немачкој, а да је у плану да се привуку и Канада и Аустралија, државе у којима има велики број наших успешних пословних људи.

Борислав Капетановић, председник Заједнице српских клубова у Бечу и делегат Скупштине дијаспоре сматра да је проблем број један стицање поверења.

– Тај процес је у једној узлазној линији, што је свакако резултат озбиљнијег ангажовања државе и министра Срећковића, Не треба заборавити да је дијаспора у протеклом периоду била сматрана противником владајућег режима и да је много наврата била преварена приликом улагања својих зарађених средстава, а ти проблеми и до данас у великој мери нису решени – мишљење је Капетановића. Он додаје да држава мора да обезбеди веће гаранције и сигурност свима онима који желе и могу на било који начин да улажу у Србију, јер интерес и жеља постоје.

Сандра Гуцијан

Извор: Политика

14-07-2010, 04:52

"Ključna ocena EU o Srbiji na jesen"

"Na jesen u izveštajima Evropske komisije o napretku biće data ocena napretka Srbije na putu ka evropskoj integraciji od prošle godine. Uporedo sa saradnjom sa Hagom, to će za Evropsku uniju biti osnova za procenu stanja stvari i, što je još značajnije, načina za napredovanje - poručio je u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ Stiven Vaneker, ministar spoljnih poslova Belgije, zemlje koja predsedava EU."

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/198203/Kljucna-ocena-EU--o-Srbiji-na-jesen

http://razbibriga.net/imported/2010/07/869_strip-1.jpg

14-07-2010, 17:10

"Tadić sutra u Briselu"

Dogovoreni susreti s belgijskim premijerom Ivom Letermom i s predsednicima oba doma belgijskog parlamenta

http://razbibriga.net/imported/2010/07/pol20boris_310x186-1.jpg

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić putuje sutra u radnu posetu Belgiji, saopštila je danas pres služba predsednika.
On će se u Briselu sastati s belgijskim premijerom Ivom Letermom i s predsednicima oba doma belgijskog parlamenta Armanom de Dekerom i Patrikom Develom.
Tadić će, takođe, prisustvovati sklapanju međudržavnog sporazuma o socijalnom osiguranju, koji će potpisati šefovi diplomatija dveju zemalja Vuk Jeremić i Stiven Vanaker

Izvor : VEČERNJE NOVOSTI

16-07-2010, 06:17

Jeremić sutra u Kazahstanu na sastanku OEBS-a

"Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić boraviće od sutra u Kazahstanu, gde će učestvovati na neformalnom ministarskom sastanku OEBS-a, saopšteno je danas u Beogradu

U saopštenju ministarstva spoljnih poslova Srbije dodaje se da će tokom boravka u Almatiju Jeremić imati i niz bilateralnih sastanaka sa šefovima diplomatija država članica OEBS-a."

20-07-2010, 03:33

Одговор Београда на понуду из Брисела после 26. јула

Србија ће се тек после састанка Савета министара ЕУ изјаснити да ли прихвата понуду да пише заједничку резолуцију са ЕУ

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/142962/i/1/vlada-foto-L-ADROVICH.jpg

Србија ће на понуду из Брисела да заједничким снагама пишу резолуцију о Косову о којој би се гласало у Генералној скупштини, одговорити тек после 26. јула, односно после министарског састанка ЕУ, кажу за „Политику” у Министарству спољних послова. Чињеницу да се неће изјашњавати раније објашњавају тиме што ће тек након објављивања закључака овог скупа бити јасно који је став ЕУ, пошто међу 27 држава чланица ове организације има и пет земаља које нису признале независност Косова. Србија, како кажу, жели да постигне договор са ЕУ, али не може пристати на разговоре који не подразумевају да је на столу и питање статуса Косова. Исто тако, како кажу у министарству, мора бити јасно да било какав преговорачки процес који би уследио не може изгубити своју институционалну „пупчану врпцу” са УН.

На питање да ли постоји бојазан да би нека велика сила која подржава независност Косова могла Генералној скупштини да предложи свој текст резолуције, у министарству кажу да је то мало вероватно, јер да се о томе размишља, ЕУ не би нудила договор Србији.

„Ако се у понедељак усагласе шта им је став можемо са њима да причамо о евентуалном договору, а ако би се неко одлучио пре тога да поднесе резолуцију онда нема никаквог договора”, поручују из Министарства спољних послова.

На спекулације да би евентуално Суд правде могао да препоручи специјални статус за север Косова, у министарству кажу да су то бесмислице и да је посао суда да одговори на питање да ли је проглашење независности у складу са међународним правом.

У дипломатским круговима за „Политику” је потврђено да је Србији предложено да ЕУ буде „коспонзор” српске резолуције. Услов који Брисел поставља Београду је да српска резолуција буде таква да се у њој јасно каже да сви разговори које буду водили Приштина и Београд буду под окриљем ЕУ и уз учешће САД и да се у њима не доводи у питање статус Косова као ни подела територије. Уколико Београд пристане, разговори би почели одмах, у Бриселу, пре него што дође до гласања у Генералној скупштини. Из Брисела је такође јасно поручено Београду да неприхватање понуде значи озбиљно довођење у питање европске перспективе Србије.

Порука Београду која би требало да му „помогне” да се лакше одлучи на кооперативност са ЕУ стиже и из Вашингтона где се два дана уочи изрицања саветодавног мишљења премијер Косова Хашим Тачи срео са највишим званичницима Стејт департмента. Планирано је да га прими и потпредседник Џозеф Бајден. Извор „Политике” из кругова блиских власти, међутим, каже да српска делегација неће ићи у САД иако су претходних дана процуреле информације да се и наши званичници спремају на пут преко океана.

Прека неким незваничним информацијама Београд би могао врло брзо, у року од 48 сати након саопштавања саветодавног мишљења, Генералној скупштини да достави свој предлог резолуције. У њему би се, позивајући се на онај део мишљења Суда правде који ће највероватније констатовати да декларација о проглашењу независности није у складу са међународним правом, предлагали нови преговори о статусу Косова. У међувремену Србија лобира како би за своју идеју придобила што већи број земаља. У Министарству спољних послова, међутим, тврде да такве спекулације нису тачне.

Уколико се Београд одлучи на овај корак у Бриселу кажу да су српским званичницима поручили да у српској резолуцији не сме да се помиње реч статус јер ће, у том случају, против ње у УН гласати све земље ЕУ које су признале Косово. У Београду, у круговима блиским власти тврде да резолуција још није написана.

Ј. Церовина

---------------------------------------------------

Како се доносило мишљење Суда правде

Саветодавно мишљење, како тврди извор „Политике”, писала су тројица судија који су већински били на српској страни. Њих је већином од 8:7 изабрало судско веће које чини 15 судија. У међувремену је, међутим, кинески судија поднео оставку тако да оно што су написала тројица судија није могло да добије натполовичну већину, а председавајући јапански судија Хисаши Овада није желео у тој ситуацији да употреби право „златног гласа”( глас који пресуђује) и разреши ситуацију. Онда се гласало од параграфа до параграфа, али је остала тајна какав је резултат тог гласања.
Извор: Политика објављено: 20.07.2010.

22-07-2010, 09:20

Više od 50 diplomata u misiji sprečavanja daljih priznanja

Pred današnje objavljivanje mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu o nezavisnosti Kosova Srbija je pripremila jasan plan daljeg delovanja na međunarodnoj sceni, a cilj je da se spreči da još zemalja prizna Prištinu i da Generalna skupština UN pozove na pregovore dve strane. Kao prva mera, u više od 50 zemalja biće poslati diplomatski izaslanici koji će objasniti stav Srbije i potrebu da se pregovorima dođe do obostrano prihvatljivog, mirnog i održivog rešenja, saznaje "Blic" od izvora iz državnog vrha.

http://razbibriga.net/imported/2010/07/59802_0210njujorkfotofonet_f-1.jpg?ver=1279733076

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija spremna za svaku odluku Suda, ali da očekuje mišljenje koje će značiti da Albanci nemaju pravo na etnički motivisanu secesiju od Srbije.

- Ukoliko bi mišljenjem Međunarodnog suda pravde bio uspostavljen novi princip, u čitavom svetu bi se otvorio proces stvaranja novih država, što bi destabilizovalo mnoge regione sveta - rekao je Tadić i istakao da očekuje da će mišljenje Suda biti zasnovano na osnovnim principima međunarodnog prava, te da neće stimulisati secesionističke pokušaje u svetu.

- Srbija uvažava i političku realnost i svesna je da istorija ne svedoči uvek o fer rešenjima, ali zato jasno i na vreme ukazuje šta su osnovni parametri od kojih polazi i da nikada neće priznati Kosovo - rekao je predsednik Srbije.

On je upozorio da "ne bismo više živeli u istom svetu ukoliko bi odluka Suda legalizovala secesionistički pokušaj" Prištine.

Na pitanje da povodom nezvaničnih vesti kaže da li EU želi zajedno sa Srbijom da pripremi rezoluciju s kojom će Srbija izaći pred UN, Tadić je rekao da EU "želi da sarađuje po pitanju reagovanja Srbije na odluku Suda, ali da Srbija ima crvene linije koje predstavljaju integritet naše države na Kosovu i Metohiji".

- Razgovaramo sa EU kao partneri i kao zemlja koja želi da postane članica EU, ali istovremeno našim evropskim prijateljima sam izneo stav da Srbija ima svoje principe od kojih neće odustati... Nastavićemo razgovore sa EU, ali nikada nećemo ugroziti principe na kojima počiva suverenitet Srbije - kazao je Tadić i najavio da će posle saopštavanja mišljenja MSP u Srbiji biti otvorena diskusija "kroz sve institucije sistema, sa opozicijom i nevladinim organizacijama" i da će građani Srbije biti obavešteni o daljim koracima kada je reč o Kosovu.

- Vlada i ja, kao predsednik, držaćemo se Ustava po tom pitanju. Idemo optimistično, imamo plan i osmišljen pristup - poručio je Tadić. Kako "Blic" saznaje iz izvora u vrhu Vlade Srbije, odgovor na ponudu Evropske unije o zajedničkoj rezoluciji biće poslat tek nakon saopštavanja odluke Suda u Hagu. U međuvremenu se diplomatskim kanalima pokušava ublažiti tvrd stav EU da se u rezoluciji ne smeju pominjati pregovori o statusu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, koji predvodi pravni tim Srbije koji će prisustvovati javnom čitanju mišljenja u Hagu u tri po podne, otputovao je sinoć u Hag. U Hag je doputovao i ministar spoljnih poslova u privremenoj kosovskoj vladi Skender Hiseni. Sekretar MSP Andrej Poskakuhin rekao je za Tanjug da se danas u Hagu očekuju predstavnici svih država koje su učestvovale kako u pisanoj tako i u usmenoj raspravi od iznošenja pitanja legalnosti pred Međunarodni sud pravde.

Iako Međunarodni sud pravde savetodavno mišljenje donosi u punom sastavu od 15 stalnih sudija, u ovom slučaju glas sudije iz Kine morao je da izostane jer mu je krajem maja prestala dužnost, na kojoj je bio 10 godina. Njegov naslednik iz Kine, koji je izabran 29. juna, nema pravo glasa jer nije od početka uključen i upućen u predmet, koji je do sada prošao više pisanih faza i usmenu raspravu.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je juče da ne treba očekivati da će savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koliko god ono bilo izbalansirano, biti pružena međunarodno-pravna podrška kosovskim Albancima za njihov akt secesije.

Jeremić je uveren da će mišljenje Suda otvoriti put Srbiji da ispravnost svoje politike potvrdi na jesen u Generalnoj skupštini UN.

- Uložićemo sve napore da novih priznanja bude što manje i da na jesen ove godine bude usvojena rezolucija Srbije. To će biti jako težak, ali ne i nemoguć zadatak - kazao je Jeremić i podsetio da će prvi korak u tom pravcu biti sednica Saveta bezbednosti UN o situaciji u pokrajini, koju Rusija kao predsedavajuća najavljuje za 3. avgust. Kosovski premijer Hašim Tači je u SAD poručio da nema pregovora o teritorijalnom integritetu i nezavisnosti Kosova.

- Optimista sam i verujem da će odluka Međunarodnog suda pravde biti u korist Kosova - izjavio je premijer Kosova Hašim Tači i naglasio da neće biti specijalnog statusa, autonomije tog područja ili podele Kosova.

Izvor: Blic

22-07-2010, 09:21

http://razbibriga.net/imported/2010/07/895_10-1.jpg

26-07-2010, 04:53

Amerikanci traže smenu Jeremića

Posle odluke Međunarodnog suda pravde iz Vašingtona je vlastima u Beogradu poručeno da je pravio vreme da se krene napred i postigne se dogovor, ali da to nije moguće dok celu priču oko Kosova vodi ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, saznaje “Blic” u dobro obaveštenim diplomatskim izvorima.

http://razbibriga.net/imported/2010/07/60780_0217jeremic_f-1.jpg?ver=1280081172

Jeremićeva pozicija nije dobra na političkoj sceni Srbije jer ga opozicione stranke optužuju da je insistirao da se ide u Hag i izgubio. Međutim i u okviru DS ne može da računa na podršku jer jedna struja demokrata koja je bila protiv njegovog izbora za premijer hašku presudu vidi i kao presudu Jeremiću, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da bi usko trebalo da budu održani stranački izbori za upražnjena potpredsednička mesta.

- SAD I EU sada traže da Srbija ne isnitira na rezoluciji u Un ili bar ne na tekstu u kojem bi se insistiralo na razgovorima o statusu. Ukoliko Srbija ipak odluči da podnese svoju reziolcuiju, SAD ili Albanija bi podnele rezoluciju ali ne ističu šta bi u tom tekstu pisalo – kaže naš sagovornik.

- Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović zakazala je za danas održavanje vanredne sednice na kojoj će se raspravljati o Predlogu odluke o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije, kao i o nastavku aktivnosti Srbije u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Sednica je na zahtev Vlade Srbije zakazana po hitnom postupku, a Dejanovićeva kaže da očekuje da u sednici uzmu učešće predsednik Srbije Boris Tadić i član pravnog tima Srbije Dušan Bataković. Predsednica parlamenta je za samo sat ranije zakazala sastanak sa šefovima poslaničkih grupa kako bi se dogovorili o jedinstvenom stavu jer je, kako kaže, to pitanje od izuzetne važnosti za zemlju. Upitana da li postoji mogućnost da neke opozicione stranke podrže Vladin plan, Dejanovićeva za „Blic“ kaže:

- Činimo sve da pokušamo da dođemo do stava koji će dati političko jedinstvo u Srbiji po pitanju Kosova i Metohije.

Ona kaže da će se danas raspravljati o sedam tačaka predloga odluke kojim se daje zadatak Vladi da uloži napore da nova rezolucija bude u korist međunarodnog prava i integriteta i suvereniteta ove zemlje, odnosno da se u skladu sa našim Ustavom zalaže za sva pitanje Kosova i Metohije. Đukić - Dejanović kaže da je pitanje za Vladu zašto ranije nije konsultovala parlament oko poteza koje je vukla kada je reč o Kosovu.

- Mislim da je Vlada vrlo intenzivno radila na ovom problemu i da je sada jako važno da nastavi sa takvim radom od održavanja Generalne skupštine UN. Jer, činjenice da će Generalna skupština UN čiju mi povelju i te kako poštujemo imati presudan stav oko ovog pitanja. Mi ne možemo uticati na druge zemlje kako će se one ponašati, ali naš čvrst stav o suverenitetu i integritetu zemlje je izuzetno značajan. Vlada je tu vrlo striktna. Učinila je sve – zaključuje predsednica parlamenta.

U Predlogu odluke koja će se naći pred poslanicima parlamenta navodi se da Međunarodni sud pravde, prilikom izricanja savetodavnog mišljenja o proglašenju nezavisnosti Kosova, nije legalizovao etnički motivisan pokušaj otcepljenja Kosova, ali ni odgovorio na suštinsko pitanje legalnosti prava na secesiju kosovskih Albanaca. Ovim tekstom parlament potvrđuje dosadašnju politiku očuvanja suvereniteta i integriteta Srbije i nalaže vladi korišćenje „svih diplomatskih i političkih sredstava koja stoje na raspolaganju suverenim državama, članicama UN“.

Narodna skupština će potvrditi stav da Srbija nikada neće, ni eksplicitno ni implicitno, priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Parlament, prema tekstu, podržava Vladu u podnošenju rezolucije u Generalnoj skupštini UN, čije bi usvajanje otvorilo put da se kroz pregovore dođe do kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju i ovlašćuje je „da preduzme sve diplomatske napore u pravcu usvajanja te rezolucije“.

EU nudi razgovore Beogradu i Prištini

Šefovi diplomatija Evropske unije će danas u Briselu razmeniti mišljenja o tome šta tačno znači savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu i ponuditi "dobre usluge" Prištini i Beogradu za dijalog okrenut budućnosti. Franko Fratini, šef diplomatije Italije, koja je priznala nezavisnost Prištine, naglasio je da "put koji sledi jeste put Evrope" i da "kako to kaže i sam Sud, Srbi i kosovski Albanci sad treba da obnove pregovore". "Nadam se", istakao je Fratini, "da će već u ponedeljak biti data podrška ulasku u članstvo (EU) Srbije, što su dosad kočila oklevanja Nemačke i Holandije". Belgijsko predsedništvo EU je, međutim, stavilo do znanja Beogradu da će "više od mišljenja biti važno kako će postupati Srbija" posle stava Suda. Evropski zvaničnici u Briselu su predočili da se u EU novonastala situacija vidi kao "nova prilika za nove korake" i da je "u interesu obe strane da se ide na dijalog u funkciji evropske perspektive".

IZVOR : BLIC

misticlady

29-07-2010, 14:44

Silajdžić ne dolazi sutra u posetu Beogradu

Predsedavajući Predsedništva BiH Haris Silajdžić neće sutra doputovati u posetu Beogradu, kako su najavili neki mediji, rečeno je agenciji Tanjug u kabinetu predsednika Srbije.
Datum posete predsedavajućeg predsedništva BiH još nije usaglašen, navode u kabinetu predsednika Borisa Tadića.
Predsednik Srbije Boris Tadić sutra će, kako je najavljeno, posetiti "Školu prijateljstva", koja se tradicionalno svake godine organizuje na Tari.
Silajdžić je trebalo da, na poziv Ministarstva spoljnih poslova Srbije, poseti Beograd 25. maja, ali je poseta u poslednjem trenutku odložena zbog, kako je tada saopšteno, kvara na avionu kojim je predsedavajući Predsedništva BiH trabalo da doputuje.

Pozivu je prethodio trilateralni suret Tadića, Silajdžića i turskog predsednika Abdulaha Gula u Istanbulu, koji je rezultirao potpisivanjem "Istanbulske deklaracije".

Silajdžić je juče Radio-televiziji Federacije BiH izjavio da se njegova poseta Beogradu planira, ali da je u toku usaglašavanje termina.

"Osim prošlosti mi imamo i budućnost, susedne smo države i potrebno je razvijati ukupne odnose, i političke, ali i privredne. Tu imamo nekih nerešenih pitanja, npr. pitanje sa granicama, imamo i zajedničkih projekata, naravno ukoliko se odnosi budu razvijali dobro, koji su od interesa i jedne i druge zemlje, posebno u energetskom sektoru", izjavio je Silajdžić

izvor BLIC

30-07-2010, 03:15

ЕУ пише своју резолуцију?

Србија упутила предлог резолуције у УН без подршке пет земаља „квинте”, тврде дипломатски извори у Београду.

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/144131/i/1/Stiven-Vordsvort-foto-TANJUG.jpg

Београд је подношењем Предлога резолуције Генералној скупштини УН изненадио Брисел, који поводом овог потеза српске дипломатије не искључује узвратну меру – писање „контрарезолуције”.

Неименовани дипломатски извор из ЕУ истиче да је двадесетседморка очекивала да ће Београд најпре усагласити садржај резолуције са њима, а затим га представити у Уједињеним нацијама. „Прижељкивали смо резолуцију коју би подржале све земље чланице ЕУ, а то би онда било најбоље решење и за Београд”. На питање новинара „Политике” да ли ће државе ЕУ можда наступити са сопственим текстом резолуције коју ће подржати свих 27 чланица, наш саговорник у Бриселу каже да „та опција још није размотрена, али није ни искључена”.

Посредна потврда да је тако нешто могуће стигла је и од једног амбасадора земаља „квинте” који је у уторак на састанку у Министарству спољних послова видео српску резолуцију пре него што је послата у УН без договора са овим најутицајнијим земљама. „Уколико не нађемо заједнички језик са Београдом, постоји могућност да ЕУ напише своју резолуцију која би била прихватљива и за пет држава које нису признале независност Косова”, каже овај дипломата.

Европска унија је званично примила је на знање да је Србија поднела предлог резолуције Генералној скупштини УН. „ЕУ поздравља спремност Србије на дијалог, јер је то у складу са оним што је почетком недеље рекла и Кетрин Ештон, шеф Европске дипломатске службе – да је време за нову фазу у односима Београда и Приштине који се тичу заједничке будућности у ЕУ”, каже за „ Политику” Маја Коцијанчић, портпарол Ештонове.

Од пет најутицајнијих земаља света, које чине „квинту” (Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и САД) Србија није добила подршку за прекјучерашње упућивање предлога резолуције Генералној скупштини Уједињених нација”, поручено је из дипломатских извора у Београду.

Стивен Вордсворт, амбасадор Велике Британије у Београду, објаснио је за Би-Би-Си како су текли разговори амбасадора поменутих земаља са српским представницима: „Откако је објављено мишљење МСП-а пре недељу дана званичници ЕУ су радили заједно са својим српским колегама на састављању заједничке резолуције која би била послата Генералној скупштини УН. Почетком недеље су у Бриселу вођени разговори о елементима те заједничке резолуције и наше је разумевање било да ће се те консултације наставити. У уторак по подне МИП је позвао представнике ’квинте’, поделио нам је нацрт српске резолуције и тражио коментаре. Зато нас је изненадила информација коју смо добили касније тог дана да је Србија у УН већ поднела нацрт своје резолуције претходно не информисавши званичнике ЕУ или ’квинте’”.

На питање да ли је потом од МИП-а тражено објашњење за овакав потез Београда, амбасадор је одговорио да је то учинио наредног дана и да му је речено да је српска страна била забринута, јер су Албанци планирали да поднесу свој нацрт резолуције и да је Србија реаговала како би прва доставила своју резолуцију

„Рекао сам им да не знам за постојање било какве ’албанске резолуције’, касније током дана сам то проверио и са колегама у Њујорку и на основу тога сам питао МИП да ли је могуће повлачење предлога како би се вратили свом изворном плану и договорили се о заједничком нацрту резолуције ЕУ и Србије”, пренео је амбасадор.

Иначе, на поменутом састанку у уторак, амбасадори „квинте”, према објашњењу из дипломатских извора, упутили су замерке на текст преамбуле предлога резолуције у којој се говори о једностраној сецесији, као и на тачку у којој се стране позивају да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем дијалога. На питање да ли формулација „сва отворена питања” подразумева и статусно питање, представници Србије су им, како нам је пренето, потврдно одговорили.

Да ли се одлука Београда да иде пред УН без договора са најутицајнијим државама света може тумачити као конфронтирање Србије са Западом? Рекавши да би се брзина могла разумети уколико је резолуција послата да би се о њој расправљало пре евентуално неког другог предлога, Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, каже да је кључно да у наредном периоду дође до договора између ЕУ и Србије. Један од могућих модела, према његовом мишљењу, јесте да ЕУ достави амандмане које ће Србија прихватити.

Наводећи да је Београд понудио „формулацију: дијалог” која може бити, али и не мора да буде прихватљива за све чланице ЕУ, Тодорић каже да је кључно да се има у виду да ЕУ мора да покаже Русији, Америци и другим актерима да може да утиче на ствари у свом дворишту. „Уколико Србија покаже конфронтацију са ЕУ у Генералној скупштини, прво ћемо имати велики проблем са ЕУ, јер то није добро по њу да покаже колико има мало спољнополитичког утицаја на своју будућу чланицу”, наглашава овај наш саговорник.

На то упућују и речи британског амбасадора који је изјавио да му се не чини смисленим да се Србија и ЕУ конфронтирају у Њујорку, док Србија истовремено тврди да жели у ЕУ.

„Пошто Србија не тражи подршку Истока и пошто нема подршку Запада вероватно ће у процедури та резолуција негде да нестане. Или ће се модификовати или ће неко други да предложи нешто друго. У сваком случају, на крају ће бити нешто што са овим само посредно има неке везе”, уверен је један бриселски аналитичар који није желео да буде именован. Он тврди да текст „може да се модификује и једанаест пута до септембра, октобра и да поприми сасвим другачији облик”.

Овај саговорник сматра да је текст предлога резолуције „пре свега за домаћу јавност, да се каже да, ето, нисмо тек тако одустали”. Јер једна резолуција која нема подршку великих сила у Савету безбедности има минималне шансе да дође на дневни ред и да буде усвојена”, истиче он додајући да се и у Београду добро зна да та резолуција у том облику неће проћи.

Данас у посету Београду, како је речено за „Политику” из амбасаде Грчке, стиже Димитрис Друцас, заменик министра спољних послова Грчке, једне од пет држава ЕУ које нису признале независност Косова. Друцас је у понедељак, после састанка шефова дипломатије ЕУ у Бриселу, рекао да је Грчка земља која може да се обрати и Србији и Косову и која ће исцрпити све могућности да се пронађе решење прихватљиво за обе стране.

-----------------------------------------------------------

И Хисени у Њујорку

Приштина – Министар иностраних послова у привременој влади Косова Скендер Хисени састао се у Њујорку са америчким амбасадором при УН Розмари Дикарло, са којом је разговара о будућим потезима након саопштавања мишљења Међународног суда правде о Косову. „Током дугог и пријатељског састанка министар Хисени и Дикарло су разговарали детаљно о следећим корацима и акцијама које треба предузети након мишљења Међународног суда правде”, наводи се у саопштењу косовског министарства.

На састанку одржаном јуче Хисени је истакао потребу за блиском координацијом активности и акција Косова и САД.

Хисени у Њујорку борави како би се састао са сталним представницима акредитованим у Уједињеним нацијама, из земаља које још нису признале Косово.
објављено: 30/07/2010 Извор: ПОЛИТИКА

30-07-2010, 03:17

Јеремић Бан Ки Муну пренео став Београда

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/144133/i/1/Jeremic-UN-foto-FONET.jpg

Шеф српске дипломатије Вук Јеремић пренео је јуче генералном секретару Уједињених нација Бан Ки Муну позицију Србије након мишљења Међународног суда правде о легалности једнострано проглашене независности Космета. „Посвећени смо тражењу компромисног решења за Косово и сматрамо да се до њега може доћи искључиво мирним путем, кроз преговоре, а не једностраним корацима”, рекао је Јеремић Танјугу после првог сусрета са шефом светске организације после изношења мишљења суда у Хагу.

Јеремић је напоменуо да Србија тражи подршку УН за тражење компромиса преговорима, што се види кроз садржај резолуције коју је поднела Генералној скупштини УН, а која ће се наћи на дневном реду у септембру. „Биће изузетно тешко под новонасталим околностима остварити већину у Генералној скупштини УН, али учинићемо све да то постигнемо. Од пресудне је важности да се очувају мир и стабилност на територији покрајине”, истакао је министар Јеремић.

Он је, такође, упутио апел Уједињеним нацијама да остану блиско ангажоване у вези са тим питањем, јер је потребна блиска сарадња свих међународних чинилаца.

Како Танјуг сазнаје у Њујорку, власти у Приштини су свим чланицама УН које нису признале независност Косова упутиле писмо у коме траже признање и при том износе интерпретацију да је мишљење МСП-а потврдило међународноправну легалност независности те српске покрајине.

Министар Јеремић ће се у Њујорку састати са амбасадорима земаља за које се сматра да су близу признања независности Косова, и то су оне државе којима су изасланици председника Србије Бориса Тадића предали писмо у коме се тражи да не признају независност српске покрајине.

За седницу Савета безбедности УН у уторак, на коме ће бити прочитан извештај генералног секретара о Косову већ влада велико интересовање и пријавио се велики број посматрача који ће седници присуствовати.

Многе чланице УН које имају проблеме са сепаратистичким покретима на својој територији забринуте су да је мишљењем МСП-а „отворена Пандорина кутија”.
објављено: 30/07/2010 Извор: ПОЛИТИКА

30-07-2010, 03:50

http://razbibriga.net/imported/2010/07/920_strip-1.jpg

31-07-2010, 04:12

Тадић: Нисмо хтели да нас Албанци предухитре

Доношење резолуције у Генералној скупштини УН неће бити нимало лак посао и биће огроман успех ако Србија успе да се избори за њено усвајање, каже председник републике.

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/144260/i/1/Boris-Tadic-foto-TANJUG.jpg

Тара – Председник Србије Борис Тадић изјавио је јуче да је резолуција о Косову коју је званични Београд предложио Генералној скупштини УН конструктиван документ, који је у складу са интересима ЕУ, што је потврдила и Европска комисија.

Тадић је новинарима на Тари рекао да се Србија, приликом писања резолуције, консултовала са „европским партнерима” у вези са садржајем и тоном резолуције, и да је текстом задовољна, како Европска комисија, тако и велика већина земаља чланица ЕУ, преноси Танјуг. „Ми смо са нашим европским пријатељима све време били у контакту, јер Србија треба да буде предвидљив партнер. Србија не треба никога да изненађује и само тако може изградити искрене и партнерске односе са ЕУ”, рекао је Тадић истичући да је Србија ипак самостално писала резолуцију, односно да није било рада на заједничком тексту.

Према његовим речима, осим гласова неколико амбасадора у Београду, није било званичног негодовања европских влада поводом предлога резолуције који је Србија предала Генералној скупштини УН. „Србија нема никакву намеру, нити има интерес, да долази у конфликт са међународном заједницом, али има, као и свака друга земља, своје црвене линије, и мислим да та наша задња линија јесте и у складу са интересима међународне заједнице”, рекао је Тадић.

Доношење резолуције у Генералној скупштини УН, према његовим речима, неће бити нимало лак посао и биће огроман успех ако Србија успе да се избори за њено усвајање.

Србија, како је истакао, својим приступом не разгорева страсти већ доприноси мирном и трезвеном решењу кроз дијалог, у којем све стране треба да добију нешто, односно и да изгубе понешто. „Ми смо наравно свесни чињенице да можда два милиона Албанаца на Косову не жели да прихвати уставни поредак Србије, с друге стране свет мора да буде свестан чињенице да Срби на КиМ не желе да приме суверени кров такозване државе Косово, и унутар тог оквира треба да трагамо за решењем које ће обезбедити мир и развој”, поручио је Тадић.

Он је објаснио да је Србија, радећи на резолуцији, испоштовала процедуру договорену са Европском комисијом, али да је са подношењем текста пожурила како је косовски Албанци не би предухитрили својом резолуцијом. „Дошло се до информације да албанска страна има намеру да преда своју резолуцију Генералној скупштини и ми нисмо смели на себе да преузмемо ризик да будемо други предлагачи, јер ако се прва резолуција изгласа онда се о другој не гласа, тако да нисмо могли да допустимо себи да наш текст уопште не буде предмет расправе”, објаснио је Тадић.
објављено: 31/07/2010 Извор: БЛИЦ

Пркос

02-08-2010, 09:26

Ambasador Albanije: Predsednik Srbije uskoro u Tirani
Međunarodni Radio Srbija - Pre 58 minuta
Ambasador Albanije u Srbiji Špetim Čauši izjavio je da se očekuje da Tiranu uskoro poseti predsednik Srbije Boris Tadić i ocenio da se odnosi između Albanije i Srbije intenzivno razvijaju, što pozitivno utiče na odnose u regionu. Očekuju se veoma važne posete između dve zemlje, uključujući i posetu predsednika Borisa Tadića, o kojoj je on sam rekao da će biti istorijska, s obzirom na to da će to biti prva zvanična poseta jednog srpskog predsednika u novijoj istoriji naših zemalja, rekao je Čauši u intervjuu za list "Danas".

10-08-2010, 08:09

Потрага за формулом прихватљивом за Европу и Србију

Уколико Србија до краја буде инсистирала на сопственој резолуцији о Косову може да заборави на европске интеграције за наредних неколико година, сматрају аналитичари.

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/145384/i/1/Jeremic,-Eston.jpg

Повратак приче о Косову са правног на политички терен захтева нове потезе a Србија, према мишљењу стручњака, треба са Европском унијом да потражи обострано прихватљиво решење за тај проблем.

„Уколико Србија до краја буде инсистирала на сопственој резолуцији о Косову која није усаглашена са ЕУ и која је, у односу на ЕУ, такмичарска, може да заборави на европске интеграције за наредних неколико година”, каже Милан Пајевић, из ИСАК фонда.

„Врх власти заиста би требало да уложи сваки напор да избегне да Србија свесно уђе у ситуацију у којој ће бити угрожен њен даљи европски пут. Једини начин да се то уради јесте да се усагласимо са целом ЕУ и да се уради резолуција о Косову која је прихватљива и за ЕУ и за Србију”, упозорава он. Пајевић додаје да би био сасвим легитиман и договор о томе да нам је Косово важније од европског пута и да не желимо да преговарамо о резолуцији онако како то ЕУ жели, али да о таквом договору мора да буде обавештена целокупна јавност.

Франко Фратини, министар иностраних послова Италије, на маргини састанка шефова дипломатије земаља ЕУ изјавио је да је време да се упути порука Београду о захтеву за добијање статуса кандидата али је Кетрин Ештон, шеф дипломатије ЕУ, пренела да на састанку нису разговарали о брзини европских интеграција Србије. Владимир Тодорић, из Центра за нову политику, наводи да „ЕУ, једноставно, очекује од Србије, као њене будуће чланице, да нађе начин да заједно с њом налази политичке формуле које одговарају и њој и нама”, те да „ако не жели озбиљан проблем, земља мора да крене путем нове политике”. Указујући на то да у ЕУ постоји консензус о неопходности разговора Београда и Приштине, он каже да би, уколико Београд одбије тај консензус, „опет могла да нам се налепи етикета некога ко је више део проблема него део решења”.

Србија испред себе сада има, према његовим речима, две реалне могућности. Прва је прихватање тзв. техничких преговора са Приштином које препоручује Брисел, а друга да, уз те техничке преговоре, буде отворено и питање о ширини српске аутономије, односно о заштити српске заједнице на Космету.

Тодорић не види зашто би се улазак Србије у такве разговоре имплицитно сматрао признањем независности Косова. Јер Србија је већ прихватила учешће Косова на регионалним самитима у организацији ЕУ (јунски самит у Сарајеву). И влада Зорана Ђинђића и влада Зорана Живковића имала је такве састанке.

И Милан Николић, из Центра за проучавање алтернатива, мисли да треба разговарати. „После свих правних и политичких битака на међународном плану треба да почнемо полако да спуштамо копље и да крећемо у некакве конкретне разговоре са Албанцима и са косовским Србима, пре свега с циљем да се помогне њихов опстанак на Косову и да им се обезбеди пристојан живот и безбедност”, каже он.

На питање да ли је из тренутне перспективе реално очекивати да ће се обистинити најава неких европских званичника да ће у септембру поново бити размотрена кандидатура Србије за чланство у ЕУ, Николић одговара да неће бити уцене Србије – по систему нећете постати кандидат ако не признате Косово, али да неће бити ни тога да им је свеједно шта Србија ради са Косовом. „Веома широка палета потеза се крије између та два екстрема који се неће догодити. У том смислу конструктивност власти у Србији ће, наравно, помоћи Србији да постане кандидат”, примећује он.

Уколико би Србија усагласила свој став са европским ставом за Косово Пајевић мисли да би био настављен нормалан ток српске евроинтеграције. „То значи да у неко разумно време можемо да очекујемо завршетак ратификације ССП-а и да добијемо статус кандидата, такође у неко догледно време. При томе, не треба очекивати неку сензационалну брзину, већ да ће се то, просто, наставити по редоследу какав је иначе предвиђен”.

А да ли би Србија своју европску интеграцију могла некако да убрза, мимо косовског питања, рецимо бржим реформама? „Тај процес сигурно треба да иде даље, и то много агилније него до сада, али ми, с друге стране, не треба себи стално да стварамо политичке препреке”, одговара Пајевић.

Николић, међутим, мисли да косовски проблем није највећи проблем за прихватање српског захтева за кандидатуру. „Главна препрека није наше понашање у вези са Косовом или понашање ЕУ у вези са Косовом него неспремност ЕУ да иде у даље ширење, пре свега због економске ситуације ”.

Биљана Чпајак

----------------------------------------------

Јеремић: Мисија на граници немогућег

Њујорк – Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да се настојање Србије да обезбеди подршку својој резолуцији у Генералној скупштини УН, с обзиром на отпоре, граничи са немогућим, али да ће учинити све да увери чланице светске организације у исправност својих ставова.

Делегација Србије, предвођена министром Јеремићем, обавила је протекле седмице у Њујорку преко 40 билатералних консултација са сталним представницима држава чланица УН, с циљем да се број земаља које би могле признати једнострано проглашену независност Косова сведе на најмању могућу меру упркос притисцима најутицајнијих светских престоница. „Детаљно смо упознали саговорнике са садржајем саветодавног мишљења Међународног суда правде, које ни у једном свом сегменту није дало за право Приштини на једнострану сецесију од Србије”, рекао је министар Јеремић дописнику Танјуга у Њујорку.

Он је казао да је саговорницима у УН указано на опасност од успостављања преседана који би довео у питање територијалну целовитост било које мултиетничке државе на свету.

Предмет разговора са дипломатама на Ист риверу била је и резолуција коју је Србија поднела Генералној скупштини УН на усвајање током предстојећег заседања, истакао је српски министар.

Упитан да процени какви су изгледи Србије да у актуелним околностима постигне успех, Јеремић је одговорио: „Имајући у виду са каквим се отпорима суочавамо није тешко закључити да се наша мисија граничи са немогућим. Али нећемо дозволити себи да не учинимо сваки напор, да не искористимо свако дипломатско средство, да не доспемо до свакога ко је спреман да нас саслуша и покушамо да га снагом политичких аргумената уверимо у исправност наших ставова”.

Морамо очувати сталоженост и систематичност, избегавати директну конфронтацију и урадити све што је у нашој моћи да не дође до масовног таласа од неколико десетина признања Косова, које је Приштина најављивала пре две недеље, додао је шеф српске дипломатије.

Јеремић је, као неосноване, одбацио оптужбе опозиције да је Србија, одлуком да наступи у Генералној скупштини УН, одустала од борбе у Савету безбедности, где има подршку Русије и Кине, сталних чланица са правом вета. „Наравно да нам не пада на памет да напуштамо сигурну луку Савета безбедности. На прошлонедељној седници смо изнели јасан став да се будући статус Космета може разматрати једино у том телу УН и то на основу Резолуције 1244, која прецизно дефинише начин на који је то могуће учинити”, закључио је Јеремић.

Он је додао да је једина тема којом ће се бавити Генерална скупштина УН саветодавно мишљење Међународног суда правде, јер га је она и затражила. „Наш наступ у Генералној скупштини, какав год био исход гласања, ни на који начин неће угрозити нашу позицију у Савету безбедности. Напротив, може само да је ојача”, нагласио је шеф српске дипломатије. „С обзиром на мале шансе које имамо сваки резултат за који се будемо изборили ће бити примљен као доказ наше истрајности у одбрани суверенитета и територијалног интегритета, те да нас стога и даље има смисла подржавати”, навео је Јеремић.
објављено: 10/08/2010 Извор : Политика

10-08-2010, 08:10

No coment...

http://razbibriga.net/imported/2010/08/992_strip-1.jpg

17-08-2010, 11:00

Кинеска донација Војсци Србије, унапређење сарадње

ПЕКИНГ – Министар одбране Драган Шутановац изјавио је, након потписивања уговора о донацији кинеске армије Војсци Србије у вредности од пола милиона евра, да између оружаних снага две земље постоји веома чврста сарадња али и да увек има простора за унапређење односа.

„Добили смо уверавање да ће кинеска војска и убудуће подржавати реформе у Војсци Србије и наставити да даје донације у складу са могућностима”

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/146239/i/1/kina%20army.jpg

Rекао је Шутановац у Пекингу након разговора са кинеским министром одбране генералом Лианг Гуанглијем.

Шутановац је рекао да је било речи и о сарадњи одбрамбених индустрија Србије и Кине и изразио уверење да, уз заједничко улагање, постоји могућност за развој наоружања и војне опреме која би била понуђена другим земљама.

Након разговора двојице министара, представници министарстава потписали су уговор који предвиђа да кинеска армија поклони информатичку опрему Војсци Србије у вредности од 500.000 евра. Пре посете Министарству одбране, Шутановац је обишао авио базу 24. ваздухопловне дивизије у Тјенђину где је за госте из Србије приређен летачки програм.

Делегација Министарства одбране Србије је међу првим страним делегацијама којој су приказане летачке и маневарске способности вишенаменског кинеског млазног авиона Ј-10, који је пре неколико година уведен у наоружање.

„Видели смо (кинески) авион Ј-10, који је један од најбољих авиона на свету. Кина је показала да може да направи софистицирану војну опрему која може да се користи у Србији али и да се понуди земљама које традиционално купују наоружање од Србије”, рекао је Шутановац.

Министар је најавио да ће ускоро четири официра Војске Србије отпутовати у Кину на школовање а да ће од септембра двојица кинеских старешина доћи у Београд, где ће учити српски језик и похађати школу за Командно-штабно усавршавање.

„То је веома важан сегмент наших билатералних односа, имајући у виду да ће они који заврше ту врсту школовања после бити мали амбасадори своје земље. Идеја је да се настави са том праксом”, рекао је Шутановац.

Он је додао да Србија може да понуди сарадњу у области војног школства и Војно-медицинске академије, а да жели да користи искуства која Кина има у области мировних операција. Шутановац је изразио и жељу да официри Војске Србије посете кинески Центар за мировне мисије.

„Желимо да учимо од њих имајући у виду да Кинези заиста присуствују у великом броју у мировним мисијама. Они су, практично, једна од земаља која највише доприноси мировним мисијама под заставом Уједињених нација”, рекао је он.

Лианг је приликом разговора са Шутановцем позитивно оценио напредак војних односа две земље, подсећајући на честе посете на високом нивоу и сарадњу на бројним пољима, преноси данас централни кинески дневник Женмин Жибао.

Лианг је захвалио на привржености Србије политици једне Кине и додао да је та земља спремна да учини заједничке напоре са Србијом како би ојачала даљи развој билателарног стратешког партнерства.

Кинески министар је позвао оружане снаге две земље да наставе јачање међусобних веза и пронађу нове области и видове сарадње

Министар Шутановац ће, у наставку посете Кини, обићи Академију специјалних јединица Народне наоружане милиције кинеске војске, након чега ће отпутовати у Шангај.
Бета
објављено: 17/08/2010 извор : ПОЛИТИКА

17-08-2010, 11:05

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције
Не играмо на поделе унутар Европе

Став Србије је непромењен: ми никада нећемо признати једнострано проглашену независност Косова и никада нећемо одустати од уласка у ЕУ.

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/146104/i/1/djelich-1.jpg

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије за европске интеграције, каже да је, нажалост, „мали број веома утицајних земаља чланица ЕУ одлучио да употреби прослеђивање наше кандидатуре као својеврсно средство притиска на Србију пред и у току расправе унутар Генералне скупштине Уједињених нација око Косова. Због тога, како истиче Ђелић у интервјуу за „Политику”, не треба очекивати да наша апликација за чланство у Европској унији буде разматрана у септембру”, већ да је „реалније је да до тога дође до краја године”.

Шта мислите о ставу неких аналитичара да Србија може да заборави на европске интеграције уколико буде инсистирала на сопственој резолуцији о Косову? Односно, могу ли и Косово и ЕУ заједно?

Неке државе чланице су, нажалост, последњих месеци почеле да повезују та два процеса. Таква политика је, према нама, погрешна јер може да доведе до успоравања процеса европских интеграција и дестабилизације целог региона, не само Србије. Став Србије је непромењен – ми никада нећемо признати једнострано проглашену независност Косова. Истовремено, ми никада нећемо одустати од уласка у ЕУ. Консензус унутар ЕУ по питању статуса Косова не постоји. Пет чланица није признало Косово и нема намеру да то учини ни сада, после мишљења МСП и разних притисака. Самим тим, ЕУ ни не може да нас стави пред избор Косово или Европа. Међутим, свима је јасно да мора доћи до решења питања Косова да би цео регион био интегрисан унутар ЕУ. Што пре, то боље.

Појавиле су се информације, из неименованих извора, о томе да Влада Србије неће пристати на било какав договор с кључним чланицама ЕУ и САД у вези с резолуцијом о Косову. Да ли је то тачно?

Иако ће, по свему судећи, бити веома тешко постићи већину у ГС УН за нашу резолуцију, ми ћемо се борити да она буде усвојена. Резолуција Србије није уперена против било кога, већ брани на миран начин наша легитимна права, на начин који би употребила било која демократска држава. Србија је свесна да мора имати дугорочну подршку великих светских сила, пре свега ЕУ, за њен убрзани развој и бољу будућност њених грађана. Предложена резолуција показује веома велики степен разумевања за реално стање на терену, али и брани основне принципе међународног права, од којих је најважнији да једнострани акт сецесије не може бити прихватљив за државе чланице УН.

Из белгијског председништва ЕУ најављено је да ће покушати да створе климу у којој ће много више бити испољена логика да ЕУ говори једним гласом. Имајући у виду да је досад постојала разједињеност ЕУ поводом косовског питања, како би то евентуално једногласје могло да се одрази на Србију?

Косово је поделило ЕУ. Природно је да ЕУ жели да успостави јединство око тог битног питања, нарочито после ступања на снагу Лисабонског споразума и стварања заједничког дипломатског тела који води леди Ештон. Та тежња ЕУ је заправо у интересу Србије јер даје снажан подстицај за постизање консензуса између Београда и Приштине, који би омогућио и консензус између Немачке и Шпаније, Француске и Грчке, Велике Британије и Словачке. Управо за то се залаже и Србија. Ми не играмо на поделе унутар Европе, већ желимо да будемо део решења које ће бити прихватљиво за све.

Посматрачи из ЕУ указивали су да кандидатура Београда неће бити разматрана све док земља у потпуности не буде сарађивала с Хашким трибуналом. Да ли се може догодити да евентуални пристанак Србије на европске ставове у вези с Косовом компензује тај услов?

Не треба се стално бавити гласинама и посматрачима већ се одредити према званичним и јавним ставовима. Сарадња с Хашким трибуналом је јасан услов који ће постојати докле год та сарадња не буде окончана. За оцену сарадње је меродаван извештај главног тужиоца Сержа Брамерца који је последња два пута био позитиван. Очекујем да ће и наредни извештаји бити позитивни чиме ће се омогућити несметан ток процеса европских интеграција.

Следећи важан датум, кад је реч о интеграцији Србије ка ЕУ, јесте разматрање извештаја о напретку Србије ка ЕУ, у новембру. Какву оцену тада очекујете? Које су то области које ће добити похвале, односно покуде ЕК?

Очекујем избалансиран извештај који ће као и сваке године указати на слабе тачке у процесу реформи. Искуство показује да је извештај ЕК најсвеобухватнији и најобјективнији редовни међународни извештај о Србији. Од позитивних ствари бих издвојио одличну регионалну сарадњу у области борбе против корупције и организованог криминала, одржане изборе за националне савете и рад Скупштине Србије која је у овом периоду била веома ефикасна у доношењу закона. Лошије ће бити оцењен однос државе према независним регулаторним телима, одређени делови реформе правосуђа и процес реституције који још није спроведен. Имамо још неколико недеља да поправимо свеукупну слику реформи у Србији.

Шта Србија у овом тренутку конкретно ради на техничкој страни своје европске интеграције?

Србија је технички посматрано спремна за статус кандидата. Спроводимо Национални програм интеграције с просечним степеном успешности од око 60 одсто и на тај начин убрзано усклађујемо своје законодавство с прописима ЕУ. Успешно користимо фондове ЕУ за различите пројекте. Недавно смо у Бриселу са Олијем Реном потписали макрофинансијску подршку вредну 200 милиона евра, а у Нишу траншу од 190 милиона евра бесповратне ЕУ подршке за ову годину. Србија активно учествује у изради стратегије за Дунав ЕУ која ће бити завршена седином 2011. године, током мађарског председавања ЕУ. Организоваћемо 27. септембра у Београду састанак са ЕК и подунавским земљама посвећен финансирању дунавске стратегије, уз присуство европског комесара за регионални развој, г. Хана и председника Европске инвестиционе банке, г. Мејстада. Ми ћемо следеће године посветити 18,5 милиона евра ЕУ подршке за дунавске пројекте попут ревитализације голубачке тврђаве и водоснадбевања у Великом Градишту.

----------------------------------------------

Усавршавам немачки

– Припремамо велики број инфраструктурних пројеката у науци. На пример, средином септембра ћемо расписати међународни конкурс за архитектонско решење за центар за промоцију науке који ће бити изграђен у Блоку 39 на Новом Београду. Надам се да ћемо тако ставити Београд на светску мапу врхунске архитектуре, на начин на који је то урадио спектакуларни Гугенхајм музеј за Билбао. Иначе, радим свакодневно два сата с професором немачког језика, наравно, о свом трошку, јер желим да течно говорим нови званични језик европске дипломатије – каже Ђелић, одговарајући на питање чиме се, након повратка с годишњег одмора, бави.

Иако је мишљења да не треба очекивати било каква политичка превирања, он оцењује да ће „политичка јесен бити тешка јер позитивни економски трендови попут повећања извоза за двадесет одсто, у еврима, током првих шест месеци ове године се још не одражавају на стандард грађана и ликвидност привреде”.

Биљана Чпајак Извор : ПОЛИТИКА

19-08-2010, 11:34

Srbiji prete usporavanjem integracija u EU
Beograd neće da menja rezoluciju zbog Brisela

Tekst srpske rezolucije o Kosovu o kome će sredinom septembra raspravljati Generalna skupština UN neće biti izmenjen ni za jednu jedinu reč, saznaje „Blic” iz vrha vladajuće koalicije. Tako je odlučeno, kaže naš izvor, na najvišem nivou uprkos upozorenjima iz Brisela, ali i sve očiglednijih podela u vladajućoj koaliciji oko rezolucije.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/66527_0209tadicfotozras_f-1.jpg?ver=1282152801

Zemlje „Kvinte” upozorile su diplomatskim putem Beograd da će srpska rezolucija o Kosovu ukoliko ne bude izmenjena, usporiti integracije Srbije u EU. Takve vesti izazvale su nesuglasice i u vladajućoj koaliciji. Naš izvor kaže da su na jednoj strani SPO, G17 plus, ali i intimno i deo DS. Ta grupacija zagovara iznalaženje kompromisa i „ublažavanje” rezolucije. Na drugoj strani su zvanični DS i SPS koji ostaju dosledni da nema promena u rezoluciji. Međutim, naš sagovornik kome je bliska ideja kompromisa, tvrdi da je demokratama pošlo za rukom da stišaju nesuglasice tako što je dozvoljena formula „slažemo se da se ne slažemo” i da nikome neće biti zamereno iznošenje stava. Tim potezom gotovo da je sprečen mogući raskol u koaliciji.

- Oni računaju na moguća dva ishoda. Prvi je da Generalna skupština usvoji rezoluciju, što je malo verovatno, pa da to proglase svojom pobedom. Drugi, koji je više verovatan, jeste da članice GS UN odbiju rezoluciju, nakon čega će poručiti narodu da su učinili sve što su mogli - kaže naš sagovornik.
U diplomatskim krugovima u Briselu kažu da, nakon mišljenja Međunarodnog suda pravde, nestaje strpljenje i razumevanje za srpsku politiku prema Kosovu. U Kontakt grupi navode da Srbija proteklih godina nije dobila nikakve bodove zbog Kosova u zemljama EU, već da je izgubila podršku za ubrzavanje približavanja Uniji.

Potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije Srbije Božidar Đelić kaže da je mali broj veoma uticajnih zemalja članica EU odlučio da izvrši pritisak na Srbiju neposredno pred raspravu u Generalnoj skupštini UN u vezi sa statusom Kosova i srpskom rezolucijom o južnoj pokrajini. On je izjavio da je „instrument pritiska srpska kandidatura za članstvo u EU za koju je, pre prosleđivanja Savetu ministara, potreban konsenzus svih zemalja članica”.

- Od momenta usvajanja Lisabonskog sporazuma, u decembru prošle godine, korak prosleđivanja kandidature, i to ne samo za Srbiju, postalo je političko pitanje. Od tada znamo da to neće biti samo tehnički korak, već da će da iziskuje i politički konsenzus. Novo je da, nažalost, jedan mali broj uticajnih zemalja želi da našu kandidaturu za članstvo u EU veže za pitanje rešavanja statusa Kosova - objašnjava Đelić.

Đelić očekuje da će oni koji misle da vrše pritisak na našu zemlju brzo uvideti da ta politika ne daje rezultate. Sa druge strane, naveo je on, kao demokratska zemlja imamo pravo da branimo naš teritorijalni integritet i nema razloga da budemo jedina zemlja članica UN na čijem se slučaju pokušava opravdati jednostrana secesija. On je rekao da očekuje da ćemo kroz koju nedelju ili mesec „dobiti mnogo veće razumevanje, pa i onih koji pokušavaju da vrše pritisak”. Kako je istakao, Srbija ima jasnu politiku da je konsenzus Beograda i Prištine najdirektniji mogući način da se ponovo uspostavi evropsko jedinstvo oko pitanja Kosova, „tako što će se Nemačka složiti sa Španijom, Francuska sa Grčkom, Velika Britanija sa Slovačkom”.

Član Foruma za međunarodne odnose Jovan Ilić, međutim, upozorio je juče da bi Srbija mogla da plati visoku cenu ako do Generalne skupštine UN ne preduzme korake koji bi bar delimično zadovoljili EU u pogledu teksta rezolucije o Kosovu. Iz Brisela, kako je istakao, stižu veoma ozbiljna upozorenja da će u slučaju da ovakva rezolucija Srbije prođe u UN to ne samo usporiti nego i odložiti razmatranje srpske kandidature za članstvo u EU.

- Zbog toga je i bio onaj Đelićev komentar da mi nećemo konfrontaciju sa EU, ali opet uz nužni dodatak, ne znam šta će to njemu, da nećemo ni po koju cenu priznati nezavisnost Kosova - rekao je Ilić. On je dodao je da su prištinske vlasti prethodnih dana prateći delovanje srpske diplomatije zaključile da im stvari ne idu naruku. Ilić kaže da bi eventualno usvajanje rezolucije delovalo obeshrabrujuće na nova priznanja Kosova i pored ozbiljnog angažovanja pojedinih zemalja.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić u Njujorka je u sedištu UN dve nedelje lobirao za srpsku rezoluciju o Kosovu. Jeremić je imao bilateralni sastanak sa predstavnicima 50 zemalja, sa kojima se, kako saznajemo, sastao i kosovski predsednik Fatmir Sejdiju. Jovan Ilić smatra da se rezultati diplomatske aktivnosti Srbije poslednjih nedelja najbolje vide po tome što nije bilo novih priznanja Kosova nakon mišljenja koje je dao MSP.

Promena stava prema Beogradu
Analitičari ukazuju na to da je Srbija zbog svoje kosovske politike izgubila mnoge saveznike u Briselu. Navode da su tako britanske diplomate, koje su se godinama zalagale za to da Hrvatska i Srbija uđu u EU u isto vreme, promenile taktiku zbog Kosova. Ni u Nemačkoj nisu propustili priliku da politiku prema Kosovu navedu kao još jedan razlog za usporavanje širenja EU, nakon ulaska Hrvatske.

Izvor : Blic

19-08-2010, 20:39

Poseta Gvida Vestervelea
Nemačka donosi poslednju ponudu Beogradu

Državni vrh Srbije će tražiti od nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervela, koji u Beograd dolazi u četvrtak, da se priča o Kosovu na relaciji Beograd-Brisel odloži do posle sednice Generalne skupštine UN, kako bi se moglo razgovarati hladnije glave, saznaje „Blic“ iz državnog vrha. Kako kaže naš izvor, Vestervele dolazi u ime zemalja Kvinte da zatraži da se iz srpske rezolucije izbrišu svi delovi teksta koji imaju veze sa statusom Kosova, „što bi impliciralo to da je status Kosova rešena stvar“.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/66796_0207jeremictadicvestervelefotoafp_-1.jpg?ver=1282238528
Srbija sve dalje od EU zbog Kosova: Jeremić, Tadić i Vestervele

- Ukoliko bi Srbija pristala na zahteve koje će čuti od Vestervelea, nemački šef diplomatije će ponuditi lakši put za kandidaturu Srbije u EU. Međutim, u ponudi se ne precizira kada bi moglo da dođe do prihvatanja kandidature - kaže naš izvor.

Izvor „Blica“ tvrdi da Beograd računa na pomoć Italijana koji pokušavaju da „spuste loptu“ kako bi se izbeglo dalje zaoštravanja odnosa između Srbije i EU.
S druge strane, diplomatski krugovi u Briselu i prestonicama vodećih članica EU ne kriju razočaranje i ljutnju što je Srbija nepragmatično i tvrdoglavo nastavila da insistira na svom tekstu rezolucije o Kosovu u UN. Izvor „Blica“ u diplomatskim krugovima kaže da je poseta Vestervelea poslednji pokušaja da se omekša stav Srbije. Kako kaže, u Briselu gube strpljenje i Srbiji otvoreno prete usporavanjem integracija u EU.

Beograd zvanično i dalje ćuti o tome da je ovo pitanje izazvalo nesporazume u vladajućoj koaliciji, pri čemu G17 plus i SPO traže „omekšavanje“ stavova iz rezolucije da bi sprečili usporavanje procesa integracije i plašeći se da bi taj put mogao potpuno da bude zatvoren.

Opširnije pročitajte u izdanju za petak, 20. avgust 2010.

Izvor : BLIC

21-08-2010, 12:05

BEOGRAD 21. 08. 2010

Izvor : TANJUG i PRESS

Zvanični pregovori sa MMF-om od ponedeljka

http://www.bbc.co.uk/worldservice/images/2008/12/20081211231617imfapdentro.jpg

Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) počeće u ponedeljak, 23. avgusta održavanjem plenarnog sastanka u Narodnoj banci Srbije (NBS)
Na sastanku će učestvovati, pored guvernera Dejana šoškića koji predstavlja Srbiju u MMF-u, potpredsednici vlade Mlađan Dinkić, Jovan Krkobabić i Božidar Đelić, ministarka finansija Diana Dragutinović i predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković.

Tokom razgovora razmatraće se najnovija fiskalna, monetarna i makroekonomska kretanja, s posebnim osvrtom na predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji bi trebalo da do sredine septembra ove godine bude upućen u skupštinsku proceduru, najavila je NBS.

Misija MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, boravi u Beogradu od 19. do 31. avgusta, u okviru pete revizije stend-baj aranžmana Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom i krajem ove nedelje sa predstavnicima srpskih vlasti obavila je pripremne, tehničke razgovore.

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je u petak da se budžet Srbije trenutno puni mnogo bolje nego početkom godine i da će se sa misijom MMF-a razgovarati o tome na koji način bi mogao da bude upotrebljen eventualni višak sredstava u budžetu.

"Razgovori sa MMF-om neće imati bilo kakvu dozu tenzije o kojoj se svojevremeno pričalo, već ćemo ići na to da vidimo ako se pojavi neki višak sredstava na koji način bi taj višak mogao da se upotrebi", izjavio je Cvetković.

Premijer je istakao da je Srbiji potreban zakon o fiskalnoj odgovornosti, jer će omogućiti stabilnost finansija u narednom periodu i poboljšaće gledanje stranih investitora na privredu zemlje.

On je podsetio da taj zakon predstavlja vrstu obaveze državne administracije da vodi fiskalnu politiku tako da se u srednjeročnom periodu u kontinuitetu smanjuje budžetski deficit. Prema rečima Cvetkovića, zakon ima i zadatak da obezbedi da zaduženost zemlje ne dostigne nivo koji ne bi mogao da se finansira.

Pred početak pregovora povodom pete revizije aranžmana srpski ministri finansija i ekonomije Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić izneli su različita mišljenja o tome da li bi vlada trebalo da odmrzne plate u javnom sektoru i penzije pre isteka aranžmana sa tom finansijskom institucijom u aprilu 2011. godinu.

Prema Dinkićevim tvrdnjama, u budžetu Srbije ima 20 milijardi dinara više nego što je to očekivao MMF, i taj novac bi, prema njegovom mišljenju, pre svega trebalo izdvojiti za dodatne podsticaje privredi i građanima, a ostatak za pomoć penzionerima i odmrzavanje plata od oktobra.

Ako se ispostavi da je tačno da je višak u budžetu oko 20 milijardi dinara, za podsticaje privredi, za infrastrukturu i poljoprivredu trebalo bi izdvojiti oko 14 milijardi dinara, a šest milijardi bi bilo raspoređeno tako da tri milijarde ide penzionerima, izjavio je juče Dinkić.

Preostale tri milijarde bile bi namenjene za odmrzavanje plata budžetskih korisnika od oktobra ove godine, dodao je Dinkić.

Nasuprot njemu, ministarka Dragutinović zalaže se da se "višak" novca u budžetu, ukoliko ga bude, iskoristi za smanjenje budžetskog deficita sa 4,8 na 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ona je istakla će poštovati postignuti dogovor s MMF-om, prema kojem će plate i penzije u Srbiji biti odmrznute tek u 2011. godini, ali i nagovestila mogućnost da se ukupna suma jednokratne pomoći za penzionere poveća sa dve, na oko 3,5 milijardi dinara.

"Zakonom o budžetu smo planirali da plate i penzije budu zamrznute do kraja ove godine. Za sledeću godinu smo planirali odmrzavanje i način vođenja politike plata i penzija. Dakle, za mene je to zakon i ja ću se tako ponašati", naglasila je ministarka finansija.

Ministarka finansija je ocenila da neće biti ništa neobično što će Dinkić, za razliku od nje, izaći pred MMF sa sopstvenim predlogom za odmrzavanje plata i penzija i naglasila da će na kraju razgovora s predstavnicima Fonda biti postignut dogovor iza kojeg će stati cela Vlada Srbije, koja će po tom pitanju biti jedinstvena.

Povodom najave Dinkića da će tražiti povećanje plata i veću jednokratnu pomoć penzionerima, guverner Dejan šoškić ocenio je da "u toku realizacije odgovarajućih dogovora koje smo postigli, nije dobro da šaljemo signale da nameravom da od nekih naših obaveza odustajemo pre roka".

MMF je 15. maja 2009. odobrio Srbiji stend-baj aranžman, vredan oko tri milijarde evra, koji će trajati do aprila 2011. godine.

U dosadašnje četiri tranše Srbija je povukla oko 1,45 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi, pri čemu je u okviru treće tranše povukla samo polovinu sredstava i 15 odsto četvrte tranše kredita.

23-08-2010, 19:17

Zaoštrava se diplomatska borba oko Kosova
Vašington sprema kontrarezoluciju

Amerika je pripremila svoju rezoluciju povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu u kojoj je ključno da se traže pregovori između Beograda i Prištine i zaključuje nepromenljivost statusa Kosova. Vašington još nije odlučio da li da svoju rezoluciju preda direktno ili preko prijateljske zemlje, na primer Albanije, otkriva za „Blic“ Obrad Kesić, ugledni vašingtonski analitičar, najnovije odluke američke administracije.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/67881_0209tadicfotoafp_f-1.jpg?ver=1282583223
Još nije odlučeno da li će rezoluciju predati direktno SAD: Bajden i Tadić

Kesić, inače stariji partner u „TSM Global Consultants“, kaže da pred Generalnu skupštinu UN posvećenu, pored ostalog, i pitanju Kosova, ne treba očekivati promenu dosadašnjeg stava SAD jer je u toku promena administracije. Vašington će, kaže on, čvrsto nastaviti da insistira na tome da Beograd promeni svoju rezoluciju i iz nje izbaci ne samo sporni uvod, u kome se konstatuje da je neprihvatljiva jednostrano proglašena nezavisnost, već i rečenicu kojom se traže pregovori o „svim otvorenim pitanjima“.

- SAD će još pokušati da ubede Srbiju da promeni rezoluciju, a u slučaju da se to ne dogodi, pripremili su svoju varijantu. Najverovatnije da će svoj predlog predati preko prijateljske zemlje jer tako mogu da obezbede veći broj glasova „za“ jer ima zemalja koje automatski glasaju protiv svega što predloži Amerika - kaže Kesić za „Blic“.
Izvor „Blica“ iz vrha vlasti odbacio je danas svaku mogućnost drastične promene rezolucije jer bi to „za nas značilo odustajanje od naših vitalnih interesa“.

Izvor : Blic

23-08-2010, 19:20

Dzurinda: Nezavisnost Kosova nije u interesu Evrope

Ministar inostranih poslova Slovačke Mikulaš Dzurinda kritikovao je danas u Beču jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, ističući da ona nije u interesu Evrope.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/67838_dzurinda02afpsamuelkubani_f-1.jpg?ver=1282571452
Slovački ministar spoljnih poslova Mikulaš Dzurinda

"Jednostrano otcepljenje jedne grupe bez odobrenja zemlje nije u interesu Evrope", kazao je on na konferenciji za novinare, posle susreta sa šefom austrijske diplomatije Mihaelom Špindelegerom.

Dzurinda je istakao da je razlika između nezavisnosti Crne Gore i Kosova u tome što je Podgorica sprovela referendum uz saglasnost Beograda. Prema njegovim rečima, Slovačka neće priznati nezavisnost Kosova i ima isti stav u EU kao i Kipar, Grčka, Rumunija i Španija.

Dzurinda i Špindeleger su zajednički ocenili da zemlje zapadnog Balkana treba dalje da se približe EU. Šef austrijske diplomatije, govoreći o odličnim odnosima dve zemlje, rekao je da ih povezuje i Dunavska inicijativa.

U vezi odbijanja slovačkog parlamenta da se pruži pomoć Grčkoj, Špindeleger smatra da je potrebno da se svi pridržavaju dogovora, ali i da poštuje odluku slovačke skupštine.

Dzurinda je, od preuzimanja dužnosti, svoje prvo putovanje u inostranstvo ostvario posetom Beču, što je Špindeleger ocenio znakom prijateljstva dve zemlje. Kada je reč o pitanju koje, ipak, opterećuje odnose dve zemlje, nuklearki Mohovce, Dzurinda je obećao maksimalnu transparentnost.

Izvor : BLIC

26-08-2010, 07:41

Šef diplomatije Nemačke sutra u Beogradu
Srbija bi da izbegne sukob sa EU oko Kosova

Susret predsednika Srbije Borisa Tadića i ministra spoljnih poslova Nemačke Gvida Vestervelea poslednja je šansa da se pred zasedanje Generalne skupštine UN postigne dogovor između Srbije i EU o rezoluciji koju je Beograd podneo u nameri da obezvredi mišljenje Međunarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova. Teme njihovog susreta, mimo uobičajene diplomatske procedure, nisu striktno određene i to ostavlja šanse za dogovor, kažu za „Blic“ izvori iz vrha srpske vlasti i iz nemačkih diplomatskih krugova.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/68492_0207tadicvestervelfotoafp_f-1.jpg?ver=1282756648
Poslednja šansa za dogovor: Boris Tadić i Gvido Vestervele

Vestervele, koji u Beograd dolazi iz Zagreba a odlazi u Prištinu, zatražiće da Srbija povuče ili ublaži tekst svoje rezolucije. Strategija državnog vrha Srbije biće da pokuša da dobije garancije za priključenje EU snažnije od uopštene izjave da je „budućnost Srbije u Uniji“, tačnije datum prihvatanja kandidature za članstvo i za početak pregovora o pristupanju, ali i garancije za sigurnost i opstanak Srba na celom Kosovu u zamenu za ublažavanje teksta rezolucije. Srpske vlasti će učiniti sve da ovakav stav predstave kao principijelni minimum i podvući da ne žele sukob sa EU zbog Kosova.

Dobro upućeni u nemačku diplomatiju i njene ciljeve, u koje svakako spada i preuzimanje ključne uloge Nemačke u regionu zapadnog Balkana, smatraju da su šanse da se takav dogovor postigne minimalne. Jer pozicija Beograda je u ovom trenutku tvrda, a zainteresovanost Nemačke za dalje proširenje EU i posle pristupanja Hrvatske - gotovo nikakva.

- Ako sada dozvolimo da se vežu pitanja Kosova i našeg pristupanja EU, onda će svaki sledeći naš korak biti uslovljen nekim zahtevom vezanim za Kosovo i na kraju će se kao uslov našeg pristupanja pojaviti priznanje Kosova - kažu nezvanično za „Blic“ u vrhu vlasti u Beogradu i naglašavaju da su najveći aduti Beograda to što Kosovo bez pristanka Srbije ne može da dobije ni svoj pozivni telefonski broj (cena fiksnog operatera na Kosovu zbog toga je prepolovljena), a kamoli da dobije stolicu u UN.

Domaći stručnjaci za evropske integracije koji smatraju da ovako tvrd stav Srbije šteti njenim evropskim integracijama upozoravaju da Beograd propušta šansu da uđe u grupu sa Albanijom i Crnom Gorom, koje će 10. novembra dobiti status kandidata. Umereni evroentuzijasti, poput Nikole Jovanovića, urednika „Izazova evropskih integracija“, smatraju da do kraja sledeće godine svejedno nema šansi da se prihvati kandidatura Srbije u EU i da sa nemačkim šefom diplomatije treba otvoriti što više tema, naročito ekonomskih, i ne insistirati na razlikama u vezi s Kosovom.

Predsednik Inicijative za evropsku stabilnost Gerald Knaus rekao je, povodom dolaska nemačkog ministra u region, da je evropska perspektiva zapadnog Balkana osigurana samo u teoriji, a ne i u praksi jer je „kandidatura Srbije stavljena na led bez jasnih razloga“. Makedonija pet godina čeka na početak pregovora, Kosovo nema evropsku perspektivu dok ga ne priznaju sve članice EU, a BiH sve dok se ne zatvori kancelarija visokog predstavnika, objasnio je Knaus.
- Stav Srbije o Kosovu imaće uticaja na njene evropske integracije - izjavila je zamenica direktora Udruženja za jugoistočnu Evropu sa sedištem u Minhenu Johana Dajmel, napominjući i da će mnoge članice EU biti uzdržane da prime, kako kaže, još jedan Kipar.

Ona je u izjavi za Radio „Slobodna Evropa“ najavila da će Vestervele u Beogradu predočiti da je za Berlin pitanje Kosova rešeno pošto je Međunarodni sud pravde saopštio svoje mišljenje. Prema stavu Nemačke, dodala je Dajmel, Beograd i Priština sada bi trebalo da se okrenu budućnosti, a ne da budu taoci prošlosti.
Politički analitičari ocenjuju da je poseta Vestervelea veoma važna jer će, na prvom mestu, pokazati da će Nemačka, kao najvažniji balkanski partner, početi intenzivnije da se bavi tim regionom, kao i da Berlin podržava evropsku perspektivu svih zemalja zapadnog Balkana.

Tokom posete Beogradu Vestervele će se sastati i sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i šefom diplomatije Srbije Vukom Jeremićem, a razgovaraće i sa studentima Beogradskog univerziteta o izazovima evropskih integracija. Vestervele će imati i zajednički sastanak sa političkim liderima Ivicom Dačićem, Čedomirom Jovanovićem, Mlađanom Dinkićem i Tomislavom Nikolićem.

Intenzivni razgovori u Njujorku
Srpska diplomatija ulaže maksimalne napore da Generalna skupština Ujedinjenih nacija 9. septembra usvoji rezoluciju koju je predložio Beograd, izjavio je juče šef stalne misije Srbije u UN Feodor Starčević. Starčević je istakao da srpska diplomatija u Njujorku u sklopu svojih aktivnosti razgovara sa predstavnicima svih zemalja članica UN.
- Imamo stalne kontakte, ubeđujemo ih da glasaju za našu rezoluciju - naglasio je Starčević i dodao da se još ne zna ni koliko će zemalja učestvovati u debati na sednici, ali će rasprava početi govorom ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića.

Izvor : BLIC

26-08-2010, 07:42

http://razbibriga.net/imported/2010/08/1124_strip-1.jpg

28-08-2010, 20:04

Kompromis na vidiku
Usaglašavanje rezolucije sa Briselom i Vašingtonom

T. Spaić | 28. 08. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters |

Vlast neće povući rezoluciju koju je predala Generalnoj skupštini UN, ali je spremna da je menja i najverovatnije će već tokom vikenda biti obavljene konsultacije sa Briselom i Vašingtonom o tome kakvo ublažavanje bi omogućilo njihov uzdržan stav, saznaje „Blic” u vrhu vlasti. Razmatra se opcija promena teksta amandmanima.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/69008_0215tadicjeremicfotoreuter_f-1.jpg?ver=1282928458
Boris Tadić i Vuk Jeremić sa nemačkim šefom diplomatije Gvidom Vesterveleom

- Spremni smo da menjamo rezoluciju, ali bez prelazaka poznatih crvenih linija - kaže izvor „Blica“ iz vrha vlasti. Kompromis bi mogao biti pronađen u izbacivanju dela uvodne rečenice da je „jednostrana secesija neprihvatljiv način rešavanja spora”.

Poruka nemačkog šefa diplomatije Gvida Vestervelea da je status Kosova završena priča nije ostavila ni najmanju dilemu da će, ukoliko Beograd to ne prihvati, Nemačka ometati svako dalje napredovanje Srbije ka EU. To je uticalo da vrh vlasti pokuša agilnije da dođe do dogovora sa SAD i EU.

- Mi nećemo povući rezoluciju, a neće biti ni kontrarezolucije, koliko je zasad poznato. Najrealnija opcija je da će doći do amandmana tokom samog procesa debate u Generalnoj skupštini i da će amandmanima biti promenjeni delovi naše rezolucije koji najviše smetaju zemljama Kvinte. Tom opcijom niko ne bi bio sasvim nezadovoljan jer bi Srbija dobila izglasavanje rezolucije, a u amandmanima ne bi bile konstatacije koje su nama neprihvatljive i koje eksplicitno priznaju nezavisnost Kosova ili direktno pozivaju Beograd i Prištinu na pregovore jer to ne bi dozvolile zemlje koje nisu priznale Kosovo - objašnjava za „Blic” mogući način promene Nikola Jovanović, urednik „Izazova evropskih integracija”, inače dobro obavešten o opcijama o kojima razmišlja državni vrh Srbije.

Poznato je da SAD i EU imaju velike primedbe na tri stvari koje su konstatovane u srpskoj rezoluciji. Pre svega, na rečenicu da „jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja” jer ne žele bilo šta što dovodi u pitanje nezavisnost Kosova. Drugo na čemu su insistirali do sada jeste da se u rezoluciji, umesto poziva na dijalog o svim „otvorenim pitanjima”, napiše „o svim tehničkim pitanjima”. A treći kamen spoticanja nalazi se na kraju srpskog predloga, gde se poziva da Kosovo bude predmet razmatranja UN. Najuticajnije zemlje EU žele da se o svemu što se tiče Srbije i Kosova razgovara u Briselu, na čemu je insistirao i nemački ministar Gvido Vestervele. Srbija, naprotiv, želi da Kosovo zadrži na dva koloseka - da se statusna pitanja rešavaju u UN, gde ima zaštitu Rusije i Kine, a da se o tehničkim stvarima razgovara u Briselu.

Domaći poznavaoci međunarodnih odnosa smatraju da bi Srbija, ukoliko ne promeni ništa u dosadašnjoj tvrdoj strategiji oko Kosova i nastavi da insistira na ovakvoj rezoluciji, ugrozila svoju evropsku budućnost.

- Vestervele nije doneo ultimatum, ali je to bila ozbiljna poruka iz koje je jasno da će Nemačka o svemu što se tiče evropskih aspiracija Srbije odlučivati uzimajući u obzir ponašanje Srbije po pitanju rezolucije. I pre podnošenja naše rezolucije smatrao sam da je potrebno naći zajednički jezik sa EU o rezoluciji, a njeno brzopleto podnošenje smatra se u Briselu i SAD kao akt loše volje s naše strane.

Verovatno je razgovor sa Vesterveleom delovao. Neke stranke koje su deo vladajuće koalicije traže promenu rezolucije. Međutim, državni vrh je u problemu jer je tvrdo insistirao da rezoluciju neće menjati i teško je naći način da se ona sada menja - kaže za „Blic” Ivan Vujačić, naš bivši ambasador u SAD.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Francuskoj Predrag Simić naglašava da je Vestervele govorio ne samo u ime EU već i u ime SAD i da posle njegove posete ne može više da se govori o tome da su „EU i Kosovo odvojeni procesi”.

- Svaka dalja odluka državnog vrha o rezoluciji imaće dalekosežne posledice i ako Beograd ostane pri rezoluciji, neće biti skorog razmatranja naše kandidature u EU. Naša pobeda u GS UN značila bi direktnu konfrontaciju sa zemljama Kvinte, a poraz ne bi bio prijatan za našu poziciju na međunarodnom planu - kaže Simić za „Blic”.

Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić izjavio je juče da je značajno to što je Vestervele u razgovoru sa stranačkim prvacima rekao „da neće biti zastoja, ili se bar tako kaže, u evropskim integracijama Srbije, da možemo da očekujemo više investicija i da Srbija može da napreduje. To je bolji život i perspektiva za građane Srbije”, naglasio je Vučić.

On je dodao da je, prema njegovim informacijama, vlast spremna na određene vrste ustupaka po pitanju rezolucije o Kosovu, ali nije precizirao o čemu je reč.

Neophodan dijalog Beograda i Prištine
Ministar spoljnih poslova Nemačke Gvido Vestervele posetio je juče Prištinu i Sarajevo. Na Kosovu je naglasio da je neophodan konstruktivan dijalog Beograda i Prištine i istakao da će Nemačka i dalje raditi na tome da „Kosovo što pre bude član evropske porodice”. On je na konferenciji za novinare u Prištini rekao da se ne slaže sa predlogom rezolucije o Kosovu koju je Srbija podnela GS UN. Vestervele je u Sarajevu poručio da BiH ima budućnost u EU samo kao jedinstvena država i naglasio da su u toj zemlji nužne ustavne promene.

Izvor : Blic

Moj komentar : O Bože moj ! Srećom pa imamo političare koji dosledno sprovode odluke Skupštine Republike Srbije i donete rezolucije o Kosovu i Metohiji. Ne dam, ne dam, sud, ne dam... Izvolite moliću lepo. Jel treba još nešto??? :huh:

28-08-2010, 20:14

Ratko Mladić 179. čin...

http://razbibriga.net/imported/2010/08/1133_strip-1.jpg

Ceni se da će uskoro pronaći i delove uniforme Generala Ratka Mladića... I čuveni nemački komandant padobranskih jedinica pri desantu na Drvar Obersturmbannführer Otto Skorzeny je pronašao Brozovu maršalsku uniformu...Ali samog Josipa Broza Tita nije...A nije da nisu bili sila...Ni Amerikancima ne ide sa Osamom Bin Ladenom nešto a preko 20 članova njegove porodice živi u USA. A takve resurse u ljudskom i tehničkom smislu poseduju...

Skorzenyju je povereno organizovanje hvatanja Josipa Broza Tita i uništenje vrhovne komande NOV i PO Jugoslavije. U Maju 1944. u desantu na gradić Drvar nemačke snage pod komandom generala Lothara von Rendulitza su uspele uništiti većinu tamošnjih partizanskih snaga ali nisu uspeli uhvatiti Tita. Skorzeny je uhvatio uniformu...:jede: Ne znam što sam ovo napisao. Valjda da bi se povukla paralela ... Ili da gospoda iz EU i Tribunala u Hagu recimo razmisle o slučaju "Martin Borman". Zamislite da je primena "Maršalovog plana" zavisila od hvatanja pravosnažno u Nirnberškom procesu osuđenog Bormana...Napomomenuću samo da su njegovi ostaci pronađeni više desetina godina kasnije u Berlinu pri izgradnji jednog objekta i identifikovani na osnovu dentalnog kartona a nekoliko godina posle i DNK analizom. Uzorak za analizu uzet od sina imenovanog Bormana ujedno i nosioca njegovog imena...Ostaci osuđenog spaljeni i rasuti iz aviona iznad reka severne Nemačke tek pre par godina...

29-08-2010, 17:35

Od 1. septembra slobodna trgovina između Srbije i Turske

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske stupa na snagu 1. septembra, čime srpski privrednici dobijaju nove mogućnosti za povećanje proizvodnje i za privlačenje stranih investitora, saopštilo je danas Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

http://razbibriga.net/imported/2010/08/27671_pozegaproizvodnjabudimka_f-1.jpg?ver=1283085560

Srpski privrednici će ubuduće moći da koriste "sve pogodnosti zajedničke proizvodnje i dijagonalne kumulacije porekla sa Turskom".
Oni će, zahvaljujući dijagonalnoj kumulaciji, moći da nabavljaju sirovine i poluproizvode, prerađuju ih u Srbiji i dalje plasiraju u EU, Tursku i zemlje CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim carinama, navedeno je u saopštenju.
Na ovaj način realizuju se značajne ekonomske prednosti Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, zajedno sa CEFTA sporazumom i Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Turskom.
Slične pogodnosti, naši privrednici već koriste sa zemljama EU po osnovu Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i sa BiH, Makedonijom, Hrvatskom, Albanijom, Crnom Gorom po osnovu CEFTA sporazuma.
Imajući u vidu veličinu turske ekonomije, kao i činjenicu da za pojedine industrije u Srbiji, kao što je na primer tekstilna, Turska može da predstavlja značajnu sirovinsku bazu, to može biti od velikog značaja za srpsku privredu
Srpski preduzetnici imaju sada nove mogućnosti koje mogu iskoristiti, kako za postojeću proizvodnju, tako i za dalje privlačenje stranih investitora, posebno u oblasti tekstilne industrije, koja je samo u 2009. godini privukla investicije u visini od 28,2 miliona evra, sa Italijom kao vodećim stranim investitorom, navedeno je u saopštenju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
U Službenom listu Evropske unije od 20. avgusta objavljeno je ažurirano obaveštenje o primeni dijagonalne kumulacije porekla između EU, zemalja zapadnog Balkana, učesnica procesa stabilizacije i pridruživanja i Turske.
Ovim obaveštenjem konstatovano je da Srbija zvanično od 1. septembra 2010. ispunjava sve uslove za primenu dijagonalne kumulacije porekla sa EU, Turskom i zemljama jugoistočne Evrope - potpisnicama CEFTA sporazuma (Albanijom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom).

Potencijal je značajan imajući u vidu veličinu ovog novog proširenog tržišta, koje je u slučaju Evropske unije 494 miliona stanovnika, Turske 72,5 miliona i jugoistočne Evrope 29,3 miliona stanovnika.

Izvor : Blic

01-09-2010, 19:42

Kacin: „Pomoći Srbiji da ne radi protiv sebe“

Odnosi Srbije i Kosova i evropsko su pitanje. Zato Brisel želi da sa Beogradom pred međunarodnim organizacijama nastupi sa zajedničkim i usklađenim stavom, kaže za Dojče vele Jelko Kacin, izvestilac EP za Srbiju.

http://razbibriga.net/imported/2010/09/01817361_100-1.jpg
Evropska unija hoće zajednički nastup pred UN

Iz diplomatskih izvora u Briselu može se čuti ocena da je trenutna situacija, kada se radi o politici EU prema pitanju odnosa Srbije i Kosova, „delikatna“, kao i da je preduslov za pomake na tom polju zajednička pozicija svih članica Unije. Iako se nezvanično ni u samom Briselu trenutno ne polažu velike nade u pomeranje prvobitnih stavova, prema kojima 22 zemlje Unije priznaju, a njih 5 ne priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, izvesno je da EU nastoji da pred međunarodnim organizacijama ostvari zajednički nastup.

Takav princip važi ne samo za države članice već i za potencijalne članice. Zato se i sa Srbijom, ali i unutar same Unije, vode ozbiljni razgovori o usaglašavanju teksta Rezolucije o Kosovu koja bi trebalo da se nađe pred UN. Jelko Kacin, specijalni izvestilac EP za Srbiju, za Dojče vele kaže da evropske institucije time žele i da pomognu Srbiji da prekine dosadašnju praksu povlačenja loših poteza.

„Nikakva iznenađenja više nisu potrebna niti su više potrebni koraci u korist vlastite štete. EU želi da u svim izazovima izađe kao cela i kao pobednik i zato i Srbiji pomaže kako bi što pre shvatila da je usaglašavanje put ka zajedničkim uspesima“, kaže parlamentarac.

Brisel od Beograda trenutno ne traži priznanje Kosova

Kako se i Srbija i Kosovo nalaze u Evropi, tako je i prirodno da EU preuzme inicijativu u pokušaju pomaka u njihovim međusobnim odnosima. Istovremeno, prema rečima Kacina, EU želi angažovanje i na ubrzanju dinamike i kvaliteta ulaska Srbije u EU. Od Srbije se, sa druge strane, traži da ne koči Kosovo u izgradnji potrebnih institucija. Naglašavajući da se i EU se mora prilagoditi sadašnjosti i slati što je moguće pozitivnije poruke, Kacin je ubeđen da će Beograd prepoznati dobronamernost tih signala:

„Od Beograda, od Srbije, u ovom momentu niko ne traži da prizna Kosovo. EU želi da Srbija svojim reakcijama i akcijama doprinosi stabilnosti Kosova, kao i da Srbi koji žive na Kosovu mogu aktivno da učestvuju u stvaranju boljeg društva na Kosovu.“

http://razbibriga.net/imported/2010/09/05963402_100-1.jpg http://razbibriga.net/imported/2010/09/05946469_100-1.jpg
Juče u Beogradu bio Vilijam Hejg, a i Vestervele je nedavno posetio Srbiju

Iako se u Briselu može čuti mišljenje da je pronalaženje rešenja za osetljivo pitanje odnosa Srbije i Kosova prevashodno u rukama visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, posete ministara spoljnih poslova Nemačke i Velike Britanije Beogradu, kada se radi o kosovskom pitanju, Kacin vidi pre kao multilateralu nego samo bilateralne odnose između dve države.

„Očekuje se da srpska politika uputi razumljivu poruku svojoj javnosti da institucije EU žele da pomognu Srbiji da izbegne još jedno iznenađenje kao što je ono koje se dogodilo sa Međunarodnim sudom pravde. Srbiji treba pomoći da izađe iz dosadašnje prakse kada je uporno radila i manifestovala aktivnosti koje su se na kraju završavale na njenu štetu“, zaključuje Kacin.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević Izvor :DEUTSCHE WELLE

07-09-2010, 19:51

EU nudi pregovore o severu Kosova i ubrzane integracije

Sve je spremno da Beograd i Priština, posle decenije neprijateljstva, konačno sednu za sto i da se uz pomoć EU dogovore o saradnji. Srbija neće sesti kao poražena strana, već uz snažnu podršku EU i SAD jer je posle večerašnjeg dogovora predsednika Srbije Borisa Tadića i šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton Srbija dobila moćne saveznike. Srpskoj vlasti Brisel nudi dijalog o specijalnom statusu za sever Kosova i enklave na jugu, kao i ubrzane evropske integracije.

http://razbibriga.net/imported/2010/09/71962_tadicestonafp_f-1.jpg?ver=1283881208
Beograd će za kooperativnost biti nagrađen bržim evropskim integracijama: Tadić i Eštonova

Epizoda sukoba sa 22 zemlje EU i SAD koja je trajala od podnošenja srpske rezolucije Generalnoj skupštini UN konačno je okončana briselskim dogovorom Tadića i Eštonove čija je suština poziv na dijalog Beograda i Prištine. Kako za "Blic" kažu pouzdani izvori bliski briselskoj i vašingtonskoj administraciji, Beogradu se nudi dijalog o specijalnom statusu za sever Kosova i enklave na jugu po principu plana Z-4 koji je svojevremeno nuđen krajiškim Srbima (pre "Oluje") ili pojačanog Ahtisarijevog plana, ali su mogući i neki zanimljiviji aranžmani koji su još na nivou ideje. Brisel i Vašington su spremili ponude koje će Srbiji omogućiti da, bez priznavanja Kosova, ostvari svoje važne nacionalne interese, u skladu sa realnošću.

- Niko ne želi da Srbija, kao najveća zemlja regiona, ostane poražena i nestabilna, ali istovremeno je potrebno i da prihvati realnost. Nama je jasno da vladajućim demokratama u Srbiji moramo dati nešto sa čim će izaći pred svoje birače kao sa dobitkom. O tome će tek razgovarati u ravnopravnom dijalogu beogradske i prištinske vlasti - kaže za "Blic" izvor blizak kabinetu Ketrin Ešton.
Dogovor Eštonove i Tadića omogućiće najverovatnije da srpska rezolucija, promenjena amandmanima oko kojih su saglasne svih 27 država Unije, bude usvojena u Generalnoj skupštini i da se nakon toga krene u pregovore, koji svakako neće biti laki. Činjenica da je EU iz usaglašenih amandmana izbacila rečenicu o "jačanju evropske perspektive za Srbiju i Kosovo", što implicira da postoje dve države, pokazuje ublažen i dobronameran stav kakav će imati prema zahtevima Beograda tokom pregovora. Beograd će za kooperativnost biti nagrađen bržim evropskim integracijama.

http://razbibriga.net/imported/2010/09/1212_10-1.jpg

Izvor : BLIC

Opširnije u izdanju za sredu, 8. septembar 2010.

10-09-2010, 18:31

Jeremić ostaje ministar

FoNet, Tanjug | 10. 09. 2010. - 12:49h izmena vesti 17:41h | Foto: FoNet | Izvor : Blic

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borislav Stefanović izjavio je danas da ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić ostaje na čelu diplomatije i da glasine koje su se pojavile nemaju nikakve osnove.

http://razbibriga.net/imported/2010/09/72907_borislavstefanovicjeremic01fonetfo-1.jpg?ver=1284131568
Vuk Jeremić i Borislav Stefanović

"Glasine koje su se pojavile u medijima nemaju nikakvog osnova", rekao je Stefanović za B92 i dodao da poluinformacije o nekakvom razgovoru o povlačenju Jeremića nisu istinite i da misli da je to i Predsedništvo demantovalo.

Stefanović je takođe ocenio da je rezolucija, koja je usvojena u generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, rezultat realne i moguće spoljne politike Srbije suočene sa izazovom.

Prema njegovim rečima, ostvaren je uspeh u smislu koordinacije sa Evropskom unijom i usvajanja teksta koji otvara vrata za razgovore sa Prištinom i ni na koji način ne potvrđuje nezavisnost Kosova.

"Uspesi i porazi su kategorije koje treba ostaviti drugim ljudima", zaključio je Stefanović.

http://razbibriga.net/imported/2010/09/71187_dacicbeta_t-1.jpg?ver=1284130703
Dačić protiv zahteva za smenu Jeremića

Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je ranije danas da "apsolutno ne podržava" zahtev opozicionih stranaka za smenom ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića i dodao da se o tome nije razgovaralo u Vladi Srbije.
Dačić je dodao da ne vidi bilo kakvu odgovornost Jeremića i za mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Lider socijalista je rekao da će biti logično ukoliko opozicija, kao što je ranije najavljivala, i zvanično pokrene inicijativu za njegovu smenu.
On je na pitanje novinara o pisanju pojedinih medija da se u vrhu Demokratske stranke razmatra Jeremićeva smena, odgovorio da je to pitanje za DS.

http://razbibriga.net/imported/2010/09/72224_cedomirjovanovic301fonetfonetnenad-1.jpg?ver=1284122756

Jovanović traži promenu spoljne politike i smenu Jeremića
Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović zatražio je danas od predsednika Srbije Borisa Tadića promenu srpske spoljne politike i smenu ministra Jeremića.
"Očekujemo od Tadića da kao dokaz promene politike smeni Jeremića i mi ćemo na tome insistirati", rekao je Jovanović.
On je ocenio da bi smena ministra Jeremića bila dokaz napuštanja dosadašnje, pogrešne politike, dodajući da taj zahtev predstavlja političku inicijativu LDP predsedniku Srbije i vladajućoj koaliciji, ali da traži da se o tome razgovara i u Skupštini Srbije.

On je rekao da Tadićev gest o rezoluciji treba podržati" ali da on ne može biti zadržan samo na tome, već mora biti produbljen konkretnim planom promena u društvu, posebno spoljne politike.

Jeremić više nije prihvatljiv sagovornik za svet, a svojom politkom je dodatno konfrotirao Srbiju i otežao njen položaj na međunarodnoj sceni, ocenio je lider LDP.

Jovanović je rekao da je u ovom trenutku Tadić taj koji vodi spoljnu politiku, razgovara sa svetom i da je on "radio na dogovoru sa EU o Rezoluciji o KiM", navodeći da to "nije normalno" i da bi predsednik trebalo da radi svoj posao, a ne posao ministra spoljnih poslova.
"Srbiji je potrebna dinamična spoljna politika koju će razumeti svet", istakao je Jovanović, koji je, na pitanje novinara zašto ne traži smenu Tadića, rekao da je u Srbiji nemoguće smeniti predsednika "na normalan način", a da pri tom to ne odvuče pažnju s poslova koje treba raditi.

Nikolić: Jeremić nije kriv

http://razbibriga.net/imported/2010/09/53534_0210nikolicfotozoranras_t-1.jpg?ver=1284130772

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić zatražio je danas raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i naglasio da, zbog poraza koji je Srbija doživela u odbrani suvereniteta nad KiM, ne bi trebalo da strada ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.
"Najmoralnije bi bilo da ne strada Vuk Jeremić, najmoralnije bi bilo da je Boris Tadić putovao u Njujork, pa on da donese lošu vest, koja je plod njegove borbe za Kosovo i Metohiju", rekao je Nikolić.
"Srbija je svesno srljala u poraz", ocenio je Nikolić, koji smatra da je najveća greška bila slati predlog rezolucije Srbije u Generalnu skupštinu o kojoj se nije ni glasalo.
On smatra da je rezolucija usvojena u Ujedinjenim nacijama "sterilno napisana" i ne zna se kako će uticati na živote ljudi koji žive na Kosovu.

12-09-2010, 16:57

Slovenija traži zeleno svetlo za nastavak evropskih integracija Srbije

E. B. | 12. 09. 2010. - 00:02h

Slovenija je na ministarskom zasedanju Evropske unije danas zatražila da se već u ponedeljak na redovnom susretu šefova evropskih diplomatija da "zeleno svetlo" za novi korak ka uključivanju Srbije u članstvo EU, izjavio je šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar. Žbogar je u Briselu rekao da je da je to predložio svojim kolegama u EU na danas okončanom nezvaničnom sastanku.

Žbogar je u Briselu rekao da je da je to predložio svojim kolegama u EU na nezvaničnom sastanku. Slovenački ministar je objasnio da je od predsedavajućeg EU, Belgije, zatraženo da proveri i da li bi Holandija, izgleda poslednja članica EU koja se nije izjasnila o novom koraku ka integraciji Srbije u EU, prihvatila da se to učini u ponedeljak. Ako to ne bi bio slučaj, o tome bi se raspravljalo ponovo u oktobru, naveo je Žbogar. Žbogar je precizirao da bi to značilo da Savet ministara EU zatraži od Evropske komisije (EK) da razmotri zahtev Srbije da dobije status kandidata.

Prema rečima slovenačkog ministra, „postoji većinsko mišljenje“ da Evropska unija posle konstruktivnog delovanja Srbije u pripremi rezolucije o Kosovu u UN što pre treba da učini korak dalje u otvaranju evropskih vrata Beogradu.

„Ja sam predložio da Savet (ministara EU) za opšte poslove već u ponedeljak donese odluku oko tog zahteva (Srbije), a to znači da ga prosledi Evropskoj komisiji“, rekao je slovenački ministar. U raspravi o Srbiji, prema izvorima zasedanja, nije učestvovala Holandija, čija je vlada u ostavci, a koja je dosad davanje saglasnosti za dalje korake ka članstvu Srbije u EU uslovljavala punom saradnjom Beograda s Haškim sudom. Za vladu u Hagu to je dosad značilo da mora biti uhapšen i Haškom sudu izručen optuženi Mladić.

Slovenački izvori su preneli da je predsedavajuća EU, Belgija, prihvatila da u ponedeljak na redovnom zasedanju ministara Unije proveri da li je i Holandija spremna da prihvati mišljenje praktično svih ostalih članica da treba EK naložiti izradu „mišljenja“ o kandidaturi Srbije. Žbogar je podvukao da se od Holandije očekuje „spremnost i konstruktivnost kakvu su u raspravi o rezoluciji o Kosovu iskazale pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost“.

„Evropska unija, naime, mora poslati pravi signal“, zaključio je šef slovenačke diplomatije

Vestervele: Učiniti korak ka članstvu Srbije u EU

Evropska unija treba povoljno da odgovori na pozitivan potez Srbije u rešavanju pitanja Kosova i učini korak dalje u integraciji Srbije, stavili su do znanja juče u Briselu šefovi diplomatija Nemačke i Belgije, Gido Vestervele i Steven Vanaker.

To je, prema njegovim rečima, „dobra osnova“ da Savet ministara EU od Evropske komisije zatraži mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata. Po zvaničnicima koji su pratili ministarsko zasedanje EU, većina zemalja Unije smatra da to što pre treba učiniti i, kako su podvukli ministri uticajnih članica EU i „nagraditi“ Beograd za partnerski odnos.

Evropski diplomatski izvori tvrde da su neke „moćne članice potpuno izmenile“ dosadašnji uzdržan stav prema bržem otvaranju vrata Srbiji. Vanaker je agenciji Beta rekao da „belgijska diplomatija smatra da učinjeni napori ne mogu ostati bez nagrade“. „S velikim uvažavanjem gledamo na napore koji su učinjeni i priznajemo da to nisu bili samo napori EU, već i Srbije, koji su doveli do velikog konsenzusa“.
Šef austrijske diplomatije Mihael Špindeleger kazao je da je ishod razgovora između Beograda i Brisela „sjajan znak saradnje“. „Podržavamo da zahtev za kandidaturu bude prosleđen. Na sastanku ministara spoljnih poslova u ponedeljak ćemo razgovarati o tome. Mislim da ćemo uskoro imati rezultat“, rekao je on. I šef španske diplomatije Migel Angel Moratinos je ukazao da se put Srbije ka članstvu mora ubrzati i da se davanja statusa kandidata Beogradu ne sme više odlagati.

IZVORI : Beta i Blic

12-09-2010, 17:03

intervju: Milica Delević
Srbija zrela za kandidaturu

Nadam se da će zahtev Srbije za članstvo u EU biti u što skorije vreme prosleđen Evropskoj komisiji. To ne znači automatsko davanje statusa kandidata, već početak procesa u kome EK treba da preporuči da li je Srbija „zrela“ da taj status stekne. Tokom ovog procesa i administracija i vlada biće u intenzivnom dijalogu s EU i odvijanje reformi postaće mnogo značajnije, a samim tim i mnogo intenzivnije posmatrano od strane EU – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.

http://razbibriga.net/imported/2010/09/73270_milicadelevic_f-1.jpg?ver=1284226259
Milica Delević

Šta znači ponuda EU o ubrzanju integracija u zamenu za pristanak na prilagođavanje rezolucije?
– Kada se kaže da ubrzanje integracija dobijamo u zamenu za nešto, izgleda kao da se radi o trgovini, a to nije dobro za Srbiju. Ako stalno govorimo da je nešto na putu naših integracija proizvod političke trgovine ili, što se takođe često čuje, da se Evropa umorila od proširenja, onda se odgovornima daje alibi da ne rade svoj posao, odnosno da ne reformišu zemlju. Pre bih rekla da je dogovor oko rezolucije jedan partnerski i konstruktivan odnos, koji Srbiji pomaže da ostvari svoje ciljeve. Ovim je najzad stvorena partnerska politička klima u kojoj se odluke o napredovanju Srbije donose lakše, doživljavaju prirodnije, a rad koji je Srbija uložila na putu integracija lakše kapitalizuje.

Očekuje nas izveštaj EK o napretku. Ako je ceniti prema efektu na život građana, Srbija se poslednjih godinu dana pomerila unazad?
– Izveštaj o napretku uvek pokaže napredak u nekim oblastima, a zaostatak u drugim. Uvek se gleda šta je urađeno u odnosu na prošlu godinu. Mi smo prošle godine imali izuzetno dobar izveštaj koji je u najvećoj meri rezultat napora koji su uloženi, ali i toga da je 2008. s kojom smo se poredili bila pojedena političkim događajima koji nisu ostavili mnogo prostora za zakonodavni rad i primenu tih zakona. Nisam sigurna da ćemo u potpunosti ostvariti visok standard koji je postavio prethodni izveštaj, ali sam sigurna da ćemo imati pomaka, pre svega u regionalnoj saradnji, primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u zakonodavnom procesu.

Šta će nam, po vašem mišljenju, konkretno zameriti EK?
– Svakako će ukazati na činjenicu da smo spori u formiranju zakonom predviđenih regulatornih tela, poput Komisije za zaštitu prava ponuđača ili Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, što predstavlja primenu ranije usvojenih zakona o javnim nabavkama i zaštiti konkurencije… Ali će i podsetiti na pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, nadzora nad finansiranjem političkih partija i povraćaja imovine, što su bile primedbe i u prethodnim izveštajima o napretku. Pod lupom će se naći i reforma pravosuđa, ali i ocena sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u raznim oblastima. Evropska integracija je proces, a ne događaj, i niko ne očekuje da se u toku jedne godine stanje u društvu potpuno uredi. Ipak, i nerešena pitanja bolje „izgledaju“ ako ima veći broj onih koja su rešena, i zato se treba potruditi da u preostalih dve nedelje, koliko još traje izveštajni period, što više toga bude urađeno.

Istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji je pokazalo da zbog slabe administracije i nestručnih kadrova nemamo kapacitete ni znanje da konkurišemo za mnoge evropske donacije?
– Iako još uvek nismo stekli status kandidata, odradili smo veliki deo pripremnog posla za povlačenje sredstava namenjenih regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resursa, što su komponente dostupne samo kandidatima. Takođe smo jedina zemlja u regionu koja je završila programiranje sredstava za 2011. godinu, čekamo samo odobrenje Evropske komisije. Naravno da naš apsorpcioni kapacitet treba popravljati, ali je našim dosadašnjim znanjem i iskustvom Komisija zadovoljna.

Da li se sada novac koji dobijamo od EU troši svrsishodno, kontroliše li to iko, ima li pronevera?
– Sredstva namenjena Srbiji u ovom trenutku kontroliše delegacija Evropske unije u našoj zemlji i ja ne znam da ima podataka koji ukazuju na pronevere.
Istraživanja pokazuju da je sve više evropskih zemalja koje gube poverenje u EU.

Očekujete li da, zbog ogromnog pada standarda, rastućeg siromaštva, velike nezaposlenosti i sveopšte potlačenosti građana, i u Srbiji dođe do istog opadanja poverenja u EU?
– Poslednje julsko istraživanje Kancelarija za evropske integracije i dalje pokazuje veoma visoku podršku. To ne znači da se građanima dopada sve što čuju iz EU, ili da je nivo poverenja visok koliko i podrška članstvu. Građani primećuju da se o Evropi mnogo govori i mnogo obećava već poslednjih 10 godina, ali im se čini da dinamika koju vide nije tome proporcionalna. Zato bih rekla da više ne posmatraju EU niti proces integracija sa toliko idealizma kao ranije, ali i dalje racionalno procenjuju da treba da se približavamo EU. Važno je da razumeju da je to vrsta partnerstva koja nama pomaže i nekad nas i tera da izvršimo reforme koje su kod kuće važne, da je to ono što obezbeđuje bolji život za njihovu decu.

Mnogo propuštenih šansi

Uskoro ćemo obeležiti deceniju od demokratskih promena. Jesu li vaša očekivanja ispunjena ili izneverena?
– Žao mi je što se nismo kretali brže, iako smo se zaista suočavali s velikim izazovima. Ima mnogo šansi koje smo mi propustili, ali ima i onih koje su propustili naši partneri iz EU. Ono što je važno je da u periodu koji je pred nama radom i partnerskim odnosom i mi i EU stvaramo klimu u kojoj se prilike sve više koriste, a sve manje propuštaju. Samo u takvoj klimi pitanje usvajanja i primene zakona i promene života ljudi postaje ono što i treba da bude – suština procesa evropske integracije

IZVOR : BLIC

12-09-2010, 17:19

http://razbibriga.net/attachment.php?attachmentid=1861

Samo bi cinično prokomentarisao gornja dva posta (prenete vesti) u smislu da je počela naplata za predatu (prodatu) AP Kosovo i Metohiju...Alal vera političari !:raz_096:

I da naravno...Znam da će neko reći da nesme 6,5 miliona građana Srbije biti talac Kosova i Metohije. Dobro,dobro ide destrukcija dalje...Razmislite o tome...Mislim šta je sledeće?

http://razbibriga.net/imported/2010/09/Vojvodina_Srbija_Sandzak_Kosovopngt1-1.jpg

I sve to naravno pod plaštom Evrointegracija...

16-09-2010, 15:26

Филе у Београду о наредним корацима о српском захтеву

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/149508/i/1/stefan3.jpg

БРИСЕЛ - Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је данас у Бриселу да ће у Београду са српским властима разговарати о наредним корацима пошто Европска комисија добије зелено светло за израду мишљења о српском захтеву за чланство у ЕУ и изразио наду да ће консензус око српске кандидатуре бити постигнут до наредног састанка Савета ЕУ у октобру.

„Кандидатура је сада у рукама држава чланица које морају да постингу консензус. У свакодневним смо контактима с белгијским председавањем. О овом питању је разговарано протеклих дана.

Охрабрен сам што је Белгија ово питање ставила на агенду идућег састанка Савета ЕУ и надам се да ће до тада државе чланице постићи консензус”, рекао је Филе на конференцији за новинаре после сурета потпредседником Владе Србије Божидаром Ђелићем.

Када тај консензус буде постигнут, радиће се о данима или највише пар недеља пре него што физички будемо били у могућности да српским властима пошаљемо упитник.

Пошто добијемо одговор, државама чланицама ћемо дати процену напретка и видети који су следећи кораци које треба предузети”, рекао је он.

Филе је навео да је са Ђелићем разговарао о резолуцији Србије и ЕУ о мишљењу МСП, као и о његовим сутрашњим разговорима са српским званичницима у Београду о даљим корацима Србије ка ЕУ. „Овај пут смо разговарали не само о дневним, рутинским питања којих се дотичемо у сарадњи ЕУ-Србија, него и о резолуцији усвојеној у Генералној скупштини УН коју су усагласиле ЕУ и Србија, као и о мом путу у Београд, на који ћу кренути након консултација с високом представницом за спољну политику Кетрин Ештон”, рекао је Филе.

Филе ће сутра у Београду разговарати с председником Србије Борисом Тадићем и другим званичницима.

Када је реч о резолуцији усвојеној у Генералној скупштини УН , Филе је рекао да је то био „храбар корак српских власти у УН”.

Резолуција, према његовим речима, представља „нови почетак, не само односа између ЕУ и Србије, него и када се ради о реализацији европских аспирација Србије”.

Ђелић је истакао да Србија поздравља одлуку Белгије, која председава ЕУ до краја године, да српску кандидатуру стави на дневни ред и изразио наду да ће се партнерство са ЕУ материјализовати зеленим светлом за српски захтев. „Ми смо спремни, обавили смо све техничке припреме које смо до сада могли да учинимо, и када та одлука буде донета, демонстрираћемо свој административни капацитет да тај посао обавимо на најбржи и најбољи могући начин”, истакао је Ђелић.

Он је додао да је информисао Филеа о напретку који је Србија остварила у последње време, о борби против криминала и корупције, правосудним реформама, мањинским правима и начином на који се Србија суочава са врло озбиљним ефектима економске кризе. „Информисао сам га и о успешном коришћењу ЕПА фондова и припремама за важну предстојећу конференцију о Дунавској стратегији којој ће домаћин бити Србија. То је европска стратегија у којој Србија жели да игра веома важну улогу”, додао је Ђелић. Према његовим речима, Србија улази у нови период веома ефикасних европских интеграција који ће донети веома конкретне резултате и за наше грађане, али и за европске партнере.

Потпредседник Владе Србије ће у току дана у Европском парламенту говорити на тему „Десет година после - Србија на путу ка ЕУ”, заједно са Филеом и председавајућим Европског парламента за сарадњу са земљама југоисточне Европе Едуардом Куканом. „Задовољни смо што ћемо у Парламенту данас говорити о оствареноми напретку. Група пријатеља Србије у Парламенту се шири на све више земаља и политичких партија”, рекао је Ђелић, додајући да групи жели да се придружи 40 посланика.

Ђелић ће у поподневим сатима у просторијама Мисије Србије при ЕУ, отворити изложбу фотографија „Лепа Србија”, аутора Драгољуба Замуровића.
Танјуг
објављено: 16/09/2010. Извор : ПОЛИТИКА

18-09-2010, 14:40

BEOGRAD 18. 09. 2010

Izvor : TANJUG i PRESS

Šta čeka Srbiju do statusa kandidata za članstvo u EU

U Briselu postoji spremnost, sudeći prema porukama evropskog komesara za proširenje Štefana Fila tokom posete Beogradu, za ozbiljan rad na srpskoj kandidaturi za članstvo u EU, a Srbiji predstoji da, nakon zelenog svetla za izradu mišljenja i dobijanja Upitnika, uveri Uniju u to da je spremna za status kandidata i početak pregovora o članstvu
I u Beogradu i u Briselu očekuje se da će Evropski savet na sastanku u oktobru razmatrati zahtev Srbije za članstvo u EU i proslediti ga Evropskoj komisiji (EK) na izradu mišljenja o spremnosti naše zemlje za sticanje statusa kandidata.
Prema predviđenoj proceduri EK će potom Srbiji poslati Upitnik kako bi stekla uvid u stepen ostvarenih reformi i usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa evropskim u 35 oblasti pravnih tekovina EU.

Upitnik koji je svojevremeno pripreman za Hrvatsku imao je oko 4.500 pitanja, a za Crnu Goru 2.178, a za sada nije poznato koliki će broj pitanja biti postavljen Srbiji.

Kada država odgovori na upitnik, EK će posle eventualnih dodatnih pitanja, sastaviti mišljenje, tzv. "Avis" koji se prosleđuje Evropskom savetu.
EK, po pravilu, daje pozitivno mišljenje i Savet potom treba da da jednoglasnu saglasnost na preporuku.

Srbija bi time stekla status kandidata koji otvara vrata početku pregovora o članstvu.

Beograd je kandidaturu podneo 22. decembra 2009.godine, a prema rečima predsednika Srbije Borisa Tadića, cilj Srbije je da do kraja sledeće ili početkom 2012. godine počne pregovore o članstvu.

Poznavaoci kažu da je od sticanja statusa kandidata još važnije da Evropski savet donese odluku o datumu za početak pregovora o pridruživanju, što je ujedno poslednja faza u pristupanju jedne zemlje EU.

U Briselu često ističu da dužina procesa, od trenutka podnošenja kandidature do završetka pregovora o pridruživanju i samog prijema, zavisi pre svega od napora potencijalne članice da se uskladi sa stanadardima EU, ali donekle i od dinamike unutar same Unije.

Od zemalja Zapadnog Balkana, samo Hrvatska i Makedonija imaju status kandidata, pri čemu je Hrvatska daleko odmakla i u samim pregovorima o pridruživanju.

Srbija, Albanija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina se vode kao potencijalni
kandidati, s tim što su Albanija i Crna Gora već predale odgovore na Upitnik.

EU je do sada potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruzzivanju (SSP) sa svim zemljama Zapadnog Balkana, ali taj sporazum sa Srbijom i BiH joss nije ratifikovan.

Hrvatska je otišla najdalje na putu evropskih integracija. Zagreb je podneo kandidaturu za članstvo februara 2003. godine, pozitivno mišljenje Komisije stiglo je posle nešto više od godinu dana, a status kandidata u junu 2004.godine.

Početak pregovora o pristupanju bio je zakazan za mart 2005.godine ali je odložen zbog pitanja saradnje s Haškim tribunalom. Pregovori su počeli oktobra 2005.godine pošto je glavni tužilac Tribunala potvrdila punu saradnju s tim sudom.
Hrvatska je otada "otvorila" 33 od 35 poglavlja i "zatvorila" 22 poglavlja pregovora sa EU. Čitav proces traje već pet godina i donekle je bio usporen, u međuvremenu rešenim, slovenačko-hrvatskim sporom oko granice na moru.

Sledi Makedonija, koja je kandidaturu podnela marta 2004. godine, a status kandidata dobila decembra 2005. Pregovori o pristupanju nisu počeli, a pored reformi jedan od glavnih problema koji na evropskom putu optrerećuje Makedoniju je spor oko imena zemlje koji Skoplje ima s Grčkom.

Albanija je podnela zahtev za dobijanje statusa kandidata aprila prošle godine, Evropski savet je zatražio mišljenje od EK u novembru, a Tirana je četiri i po meseca podnela EK odgovore na Upitnik. Komisija još nije dala svoje mišljenje.

Crna Gora je kandidaturu podnela decembra 2008.godine, Evropski savet je aprila 2009.godine pozvao Komisiju da izradi mišljenje. Odgovori na Upitnik predati su na izmaku prošle godine, ali komisija još nije donela "Avis".

BiH još nije podnela kandidaturu. Potpisala je SSP 2008. godine ali je zasada stupio na snagu samo Prelazni trgovinski sporazum.

Od preostalih zemalja potencijalnh članica tu su još spadaju Turska i Island.

Turska je status kandidata stekla još od 1999.godine, a pregovore o pridruživanju počela kada i Hrvatska oktobra 2005. Do sada je otvorila 12, a zatvorila jedno poglavlje.

Island je kandidaturu podneo jula prošle godine, ali je već dobio pozitivno mišljenje EK i pre mesec i po dana počeo pregovore o pridruživanju, što daje za pravo onima koji kažu da u procesu evropskih integracija nema analogija i da je slučaj svake zemlje zaseban.

19-09-2010, 09:56

Intervju: Jelko Kacin
Evropa će Srbiji u grehe upisati i Sandžak

Irena Radisavljević | 19. 09. 2010. - 00:02h | Izvor : BLIC

U svom izveštaju o napretku Srbije Evropska komisija će zameriti na blokiranju Kosova u svim regionalnim, evropskim i svetskim ekonomskim organizacijama, što ima katastrofalne posledice po ekonomije Srbije i Kosova (kao i srpske zajednice na Kosovu).

http://razbibriga.net/imported/2010/09/75323_0205kacinfotofonet_f-1.jpg?ver=1284835335

Problem je i situacija u Sandžaku s kojom se Beograd mora hitno suočiti na bolji način, a tu su i propusti prilikom reforme pravosuđa, sloboda medija, opstrukcija rada Agencije za borbu protiv korupcije… - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Jelko Kacin, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i izvestilac za Srbiju.

- Prethodna 2009. je komparativno bila jako uspešna za evropske integracije Srbije, naročito u poređenju sa 2008. kada su zbog političkih neprilika integracije gotovo stale. I ove godine ima napretka. U junu je došlo do odmrzavanja procesa ratifikacije SSP-a, a u septembru do kompromisa sa svih 27 članica EU oko rezolucije UN-a o mišljenju MSP-a o nezavisnosti Kosova. Svi ovi pozitivni pomaci će se svakako naći u izveštaju, ali i propusti kao što su usporeno donošenje zakona u Skupštini, kao i saradnja s Hagom, koja nije okončana. Cela zemlja je talac jednog čoveka i politike koja je sasvim odbačena. Zato se strategija pronalaženja haških begunaca mora menjati jer već dve godine nije urodila plodom. Samo ponavljanje da je politička volja jasno stala iza okončanja saradnje i da se begunci traže „24 časa dnevno“ jednostavno više nije dovoljno. Takođe, iako je napravljen značajan napredak u regionalnoj saradnji, ona je još uvek nedovoljno razvijena, a kompleksan proces reforme pravosuđa koji ide u pravom smeru imao je i propuste koji će se naći i u izveštaju Komisije.

Kada će srpska kandidatura biti prosleđena Evropskoj komisiji?
- Savet ministara je na poslednjem zasedanju raspravljao o ovom koraku koji bi se mogao desiti u oktobru, ako Srbija bude u narednim nedeljama odlučna u sprovođenju postignutog dogovora. Komesar File je i smo najavili da će Upitnik biti uskoro prosleđen Beogradu. Nakon usvajanja zajedničke rezolucije EU i Srbije o mišljenju MSP-a o nezavisnosti Kosova, došlo je do afirmacije jedne pozitivne i partnerske atmosfere zahvaljujući kojoj se Brisel odlučio da dodatno podstakne i ohrabri evropske integracije u Srbiji.

Da li je činjenica da Belgija i Holandija nemaju još formirane vlade prepreka srpskoj kandidaturi?
- To svakako predstavlja tehničku prepreku za ispunjenje nekih koraka koje Savet mora da preduzme. Međutim, kandidatura se pre svega procenjuje na osnovu performansa zemlje koja teži članstvu u EU i tempom reformi koje vode ispunjavanju kopenhaških kriterijuma. Glavni problem eventualnog odlaganja ne treba tražiti u Hagu ili Briselu. Dodao bih i da Beograd mora da pokuša da ubedi poslanike belgijskog i holandskog parlamenta, jer je na njima da ratifikuju SSP sa Srbijom, a ne na izvršnoj vlasti.

Protivi li se ijedna zemlja članica da se kandidatura “odmrzne”?
– Srbija ne sme zaboraviti na ključni problem zbog koga je tako dugo odlagan početak procesa ratifikacije SSP-a, odnosno na činjenicu da dva preostala optuženika još nisu uhvaćena i isporučena Haškom tribunalu. Upravo iz tog razloga se gotovo godinu dana nije odgovorilo na kandidaturu Srbije. Kompromis oko rezolucije u UN-u je uneo novi pozitivni impuls u proces evropskih integracija Srbije, ali on neće poništiti zahtev da se Mladić i Hadžić nađu pred licem pravde u Hagu. Okončanje saradnje s Hagom mora ostati prioritet Beograda – poručuje Jelko Kacin, potpredsednik delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu i izvestilac za Srbiju u razgovoru za „Blic nedelje“.

Koliko se nakon usaglašavanja rezolucije u okvirima EU promenilo mišljenje o Srbiji?
– Spremnost Beograda na kompromis i odustajanje od nekih tvrdih zahteva je više nego dobrodošla. To je pozitivna promena koja će, nadam se, obeležiti trenutak kada će Beograd krenuti ubrzano da sprovodi reforme i da se približava članstvu u EU. S druge strane, sama rezolucija usvojena u UN-u ne može biti ulaznica Srbije u EU: svi zahtevi koji su postojali ranije, a tu pre svega mislim na okončanje saradnje s Hagom i konstruktivnu regionalnu politiku, i dalje su jedino relevantni. Kopenhaški kriterijumu su poznati od ’93. godine i sve zemlje koje pristupaju EU ih moraju ispuniti. To, prirodno, važi i za Srbiju. Važni politički gestovi, kao što je bio kompromis oko rezolucije, svakako doprinose stvaranju pozitivnog imidža Srbije. To je bila evropska rezolucija.

Šta bi, po vašoj oceni, mogli da budu rezultati budućih pregovora o Kosovu između Beograda i Prištine?
- Pre svega, politička atm*osfera i odnos Beograda i Prištine se moraju fundamentalno promeniti. Cilj tih pregovora ne sme da bude stabilizacija i normalizacija odnosa, već uspostavljanje iskrenog prijateljskog i partnerskog odnosa dve strane. Konkretne teme koje moraju figurirati kao prioritet jesu bezbednosna situacija na terenu i razvoj ekonomije. Upravo u razvoju ekonomije i trgovine se mora tražiti ključ za konačno otvaranje novog poglavlja u istoriji srpsko-albanskih odnosa. Sloboda kretanja preko teritorije Srbije takođe mora biti obezbeđenja za građane Kosova, kao i stavljanje tačke na incidente koji se i dalje redovno dešavaju na severu Kosova. Samom promenom stava i poruka koje šalje, Beograd može uneti fundamentalnu promenu u odnos srpske zajednice na Kosovu prema Prištini.

Ukoliko Priština i Beograd ne sednu za sto ili ne uspeju da se dogovore, hoće li rešenje doći spolja, odnosno hoće li ga nametnuti Međunarodna zajednica?
– Priština i Beograd moraju sesti za sto i dogovoriti se. To duguju pre svega ljudima na Kosovu i u Srbiji bez obzira na etničko poreklo koji se teško bore da sebi i svojim porodicama obezbede najosnovnije uslove za život. Taj kompromis i uspostavljanje prijateljskih odnosa ne može postići niko osim lidera iz Prištine i Beograda. Međunarodna zajednica i EU mogu samo da obezbede okvir dijaloga i neophodnu diplomatsku pomoć, ali ne i da vode dijalog umesto onih koji snose odgovornost i imaju mandat od svojih birača. Kao što su tragikomične teorije zavere o raspadu Jugoslavije – za koji je navodno odgovorna međunarodna zajednica i Vatikan – imale za cilj da aboliraju lidere naroda koji su nacionalizmom uništili tu državu, tako i rešenje preostalih problema neće doći iz inostranstva. Odgovornost i zrelost moraju da pokažu lokalni lideri.

Sporadična hapšenja nisu dovoljna

Ulaže li Srbija dovoljno u borbu protiv korupcije?
- Učinjeni su značajni pomaci u poređenju s ranijim periodom. Borbu protiv korupcije ne treba posmatrati kroz prizmu izolovanih akcija hapšenja i privođenja srednjerangiranih funkcionera, već je treba ocenjivati na osnovu napora za uspostavljanje vladavine prava. Nezavisni i stručni pravosudni sistem je neophodan institucionalni instrument za uspešno suočavanje s ovim teškim problemom. Potrebno je još mnogo toga uraditi, i ja se nadam da će napori ministarke Malović na reformi pravosuđa biti unapređeni i da će uskoro uroditi plodom.

Srbija je sama sebi najveća prepreka

Šta je, po vašem mišljenju, Srbija tokom prethodne godine mogla da uradi bolje nego što je uradila?
– Nedavno sam istakao u obraćanju na jednom skupu u EP da Srbija često sama sebi predstavlja najveću prepreku. To je u isto vreme i frustrirajuće za građane vaše zemlje, ali predstavlja i potencijalnu prednost: u trenutku kada se donesu neke hrabre političke odluke, sva energija koja se trenutno troši na neadekvatan način ili se usmerava na pogrešne ciljeve biće oslobođena za sprovođenje reformi i modernizaciju zemlje. Lično mislim da je teško razumljivo da 15 godina nakon genocida u Srebrenici i više od dve godine nakon stupanja na dužnost Vlade Mirka Cvetkovića, Ratko Mladić još uvek nije lociran i prebačen u Hag. Takođe, pristup regionalnim problemima i odnos prema Kosovu često imaju prizvuk ideja koje su jasno odbačene na poslednjim parlamentarnim izborima maja 2008. Dodao bih i da je odnos vladajuće koalicije i opozicionih snaga daleko ispod nivoa jedne razvijene parlamentarne demokratije. Obe strane snose odgovornost za ovu situaciju

19-09-2010, 10:14

Kad se jednom popusti i pređe deklarisana "crvena linija" koju su Tadićevi puleni na čelu sa njime prešli zajedničkom rezolucijom sa EU uprkos odlukama vlade, rezulucijama skupštine i svojim izjavama onda po principu savijanja štapa do pucanja, savijanje se nastavlja. Evo Kacin već pominje Sandžak a nije prvi funkcioner EU koji to radi. Dakle vlast je svojom nesposobnošću i ulizivačko poltronskim odnosom prena EU dovela državu i naciju u vrlo nezavidan položaj. Iskreno, a ko je pitao nas građane želimo li mi u EU? Sem montiranih anketa i sondaža koje je sprovodio Šaper sa svojim satelitskim agencijama kakav egzaktan podatak o želji građana za članstvo u EU postoji? Mislim da bi trebalo sprovesti referendum o ovoj temi. Neko nam uzima dušu u zamenu za obećanje o prijemu u članstvo tamo neke 2024 ili 2025 godine ? O čemu mi pričamo? Setite se šta je DS obećavao 2000 godine. Jel 2025-u? Do skoro je imperativ bio i članstvo u NATO kamuflirano u tzv. "EVROATLANSKE INTEGRACIJE" pa su shvatili usled pritiska javnosti da NATO u Srbiji nije rado pominjana tema. Mislim da kad ova garnitura ode sa vlasti na narednim izborima, neće skoro ponovo sesti u fotelje. A padaće i bilbordi kao i platani po Beogradu kao da gledam. Table o lažnom "ktitorstvu" Pajtićevom će leteti sa mostova i zgrada. I da, nisam ni radikal ni naprednjak. Nemam svoju partiju samo izražavam svoje mišljenje za slučaj da neko pokuša da moje reči pretvori u istupanje stranačkog funkcionera ili vojnika. A Jelko nek lekcije drži svojim konjušarima...Kome će on upisivati grehe? 3 struje bošnjaka se bore oko vlasti u 3 opštine u Raškoj oblasti a on će okrivljivati celu Srbiju i upisivati neke grehe u svom izveštaju...:evoti:

Još jednom samo da vas podsetim na:

http://razbibriga.net/imported/2010/09/Vojvodina_Srbija_Sandzak_Kosovopngt1-1.jpg

Man

19-09-2010, 10:18

meni se javlja da se vlast neće menjati na izborima... pričaju ljudi da kako su došli moraju tako i da odu...
misim ne znam ja :raz_096: ali tako se priča u čaršiji...

marabu

24-09-2010, 10:38

Da nije žalosno ... bilo bi smešno ... međutim !,,... ta (relevantna) priča u kuloarima ima i te kako istine jer,
nije to narod ni > birao <...Uostalom, samo će se po četvrti put (!).... zameniti pioni ......!!
he,he,he ... najbolje se sve vidi... gledajući sa strane. Ej, SRBIJO moja jedina, među šljivama....

O TEMPORA O MORES !!!

26-09-2010, 00:29

ИНТЕРВЈУ: Александар Конузин, амбасадор Руске Федерације у Београду
Позиција Русије је врло јасна и прецизна

Основом за одрживо решење и даље сматрамо Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација. А Мисија УН на Косову дужна је да продужи своју улогу у олакшању тог процеса, каже за „Политику“ руски амбасадор.

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/150484/i/1/ALEKSANDAR-KONUZIN.jpg

Генерална скупштина УН усвојила је 9. септембра на заседању у Њујорку акламацијом, без гласања, резолуцију о Косову коју је Србија поднела овом највишем светском форуму. Много шта се у вези са овом резолуцијом дешавало пре њеног доношења.

Подсетимо, уочи заседања Генералне скупштине, у оптицају је био пројекат резолуције која је имала подршку највиших државних власти. Шеф српске дипломатије Вук Јеремић преузео је на себе задатак да о ставовима Београда обавести 50 држава чланица УН, а наша дипломатија предузела је додатне активности како би о тексту такве резолуције добила мишљење што већег броја међународних чинилаца.

А онда, практично преко ноћи, ствари су се измениле. Из Европске уније су стигли сигнали да је упутније да се пред Светском организацијом нађе модификована резолуција у којој ће бити усаглашени и интереси Србије и интереси ЕУ, а који би, у крајњој линији, требало да допринесу обнављању директног дијалога између власти у Београду и власти у Приштини. Поред тога, прихватање европског предлога отварало је врата за даље, убрзане преговоре о чланству Србије у ЕУ. И једнако важно, самим тим што је иза новог предлога стала целокупна Европска унија, није ни било сумње да ће резолуција без проблема добити подршку и у Уједињеним нацијама.

Русија, као један од четири стуба српске спољне политике, и као једна од сталних чланица Савета безбедности УН, отворено је стала иза првобитног текста српске резолуције. Промена до које је дошло као да је изненадила руску дипломатију. Ипак, њени представници у Светској организацији подржали су и српско-европску иницијативу.

О свему томе за „Политику“ говори амбасадор Руске Федерације у Србији господин Александар Конузин.

Екселенцијо, знамо шта се све дешавало уочи и после усвајања нове резолуције о Косову у Генералној скупштини УН. Русија је тада подржала став Србије, али остаје утисак да то није учинила са великим ентузијазмом. Интересује нас какав је став Руске Федерације о изгласаној резолуцији, као и како ће се Ваша земља прилагодити новонасталој ситуацији.

Позиција Русије, када је у питању проблем Косова, врло је јасна и прецизна. Ми смо против поделе Србије, за уважавање њеног суверенитета и територијалне целовитости, у складу са међународним правом. Подржавамо ону позицију Срба коју они имају у односу на тај део земље. На основу тога одмах смо подржали и првобитни пројекат српске резолуције Генералној скупштини Уједињених нација, а у вези са консултативним закључком Међународног суда правде о усклађености једностраног проглашења независности Косова са међународним правом.

А онда, пре усвајања резолуције, од нас је затражено да подржимо други текст, који су заједнички сачинили Србија и земље Европске уније. Подржали смо га зато што је био прихватљив за Београд. Русија искрено испуњава своје обавезе према партнерима.

Залажемо се за обнову дијалога заинтересованих страна који за циљ има решавање косовског проблема. Основом за одрживо решење и даље сматрамо Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација. И Мисија УН на Косову дужна је да продужи своју улогу у олакшању тог процеса.

Да ли имате утисак да српска политика није увек сасвим у сагласности са оним што Русија очекује од Београда, између осталог и стога што Србија на Русију гледа као на велику силу, која има сопствене шире геополитичке интересе, попут оних у бившим грузијским републикама Абхазији и Јужној Осетији, у Нагорно Карабаху, Придњестровљу итд?

Упорно понављам: Русија ће подржати ону политику Србије коју она сама буде спроводила према сопственој земљи.

Међу појединим члановима српске владе влада уверење да су информације које смо од Русије добијали, а које су у вези са резолуцијом о Косову, биле такве да наша дипломатија није могла адекватно да реагује на тренутне околности. Мисли се, пре свега, на информације да је и Велика Британија припремала своју резолуцију коју је требало да представе или Албанија или Јамајка. Слично је било и после одлуке Међународног суда у Хагу о легалности декларације о једностраном проглашењу независности Косова, а која је и представнике Русије у овом суду сасвим изненадила?

Да, одустајање Србије од свога пројекта резолуције за нас је било сасвим неочекивано. Ипак, будите сигурни да је Русија спремна да настави са подршком Србији у заштити њене територијалне целовитости. У позицију других држава могли сте и сами веома добро да се уверите.

Да ли Русија има намеру и да ли жели да буде учесник у даљим преговорима о Косову, и на који начин. И да ли је спремна да у том смислу и даље тесно сарађује са српском страном, или ће ствари препустити другим међународним факторима?

Понављам: основа за решавање проблема јесте – Резолуција 1244. Инструменти – Савет безбедности УН, Мисија УН на Косову. Русија ће продужити своје ангажовање на тој основи.

Разуме се, Србија је слободна да користи и друге инструменте, оне који одговарају њеним националним интересима.

Да ли је Русија, када је реч о Косову, спремна да подржи све оно што одлучи Србија, и где би, по Вама, у том смислу била, такозвана, црвена линија.

Решење за Косово дужна је да да сама Србија. А „црвена линија“ у том случају било би уважавање међународног права, у том смислу и Повеље Уједињених нација.

Гледајући из данашње перспективе, да ли је својевремено повлачење руског војног контингента из Приштине било добар потез, и да ли би његов останак тамо спречио касније појаве насиља попут онога 17. марта 2004. и омогућио да се косовска прича развија мирнијим токовима?

Руски војни контингент повучен је када је постало јасно да се кренуло на одвајање Косова од Србије. Нисмо хтели да будемо „димна завеса” за поделу српске територије.

Како оцењујете досадашњу политику Србије на Косову?

Настојим да будем објективан. Схватам сву сложеност задатка који стоји пред српском спољном политиком.

У више наврата сте спомињали да се привредна сарадња између Русије и Србије одвија у клими која је неповољна за руске инвеститоре. Можете ли да наведете конкретне проблеме на том плану?

Ради се о проблемима у вези са поштовањем закона, испуњењем преузетих обавеза, исказивањем добре воље. У том смислу, тесно сарађујемо са српским колегама из надлежних министарстава.

Слободан Самарџија

објављено: 26/09/2010 ИЗВОР : ПОЛИТИКА

01-10-2010, 20:53

Holandija 6. oktobra odlučuje o Srbiji

Željka Jevtić | 01. 10. 2010. - 20:00h | Foto: S. Maričić |Izvor : BLIC

Spremnost Srbije na pregovore i podnošenje rezolucije UN oko Kosova pozitivno su uticali na raspoloženje unutar Evropske unije prema Srbiji. Primera radi, u roku od četiri dana se formirala unutar Evropskog parlamenta velika i kvalitetna neformalna grupa prijatelja Srbije. Međutim, naš napredak ka EU ne sme biti uslovljen konkretnim rokovima i rezultatima pregovora jer bi to dalo neprihvatljiv uticaj Prištini i njenim provokacijama poput nedavnog uništavanja postrojenja "Telekoma Srbije". Evropa je toga svesna, kaže Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, u razgovoru za "Blic".

http://razbibriga.net/imported/2010/10/78503_0217djelicfotosasamaricic_f-1.jpg?ver=1285949991
„Evropska komisija već spremila upitnik za Srbiju“

Uoči odluke ministara EU o zahtevu za kandidaturu koji je Srbija podnela, Đelić kao bitnu činjenicu navodi da je upravo postignut dogovor oko formiranja holandske vlade.

- Ona će biti ovlašćena da odlučuje o našoj kandidaturi na sastanku 25. oktobra u Luksemburgu. Izuzetno su važna i izlaganja o Srbiji komesara za proširenje EU Štefana Filea i haškog tužioca Serža Bramerca pred holandskim parlamentarcima 6. oktobra. Poruka je jasna. Moramo da nastavimo da radimo sve što je u našoj moći da zaokružimo saradnju sa Hagom, da postupamo po sugestijama Bramerca iz prethodnog izveštaja. Naša delegacija će biti u Luksemburgu 25. oktobra, borićemo se do poslednjeg trenutka - kaže Đelić.

Ukoliko se to dogodi, kako onda izgledaju naredni koraci? Kada bi Srbija mogla da dobije upitnik?
- Komisija nam je saopštila da je u potpunosti pripremila upitnik. On će nam, po dobijanju zelenog svetla i unutrašnjih konsultacija, biti prosleđen u roku od tri nedelje. U tom slučaju bismo mi, zahvaljujući našem prethodnom radu na tuđim upitnicima, ogroman posao pripreme nekoliko hiljada kvalitetnih odgovora odradili u rekordnom roku.

U upitniku će gotovo sigurno biti pitanja o teritoriji Srbije, reformama. Koja su po vama najteža pitanja na koja će Srbija morati da odgovori?
- Kada je reč o pitanjima granica ili stanovništva, stvari su jasne. Po našem Ustavu i državnoj politici, Kosovo je neodvojiv deo Srbije. Po Rezoluciji 1244 SB UN, naši državni organi poput policije ili statistike nisu trenutno prisutni u našoj južnoj pokrajini. Naši odgovori će biti u skladu sa tim činjenicama. Isti oni koji su bezuspešno politizovali elemente SSP-a oko Kosova, sada to pokušavaju sa upitnikom. To nema veze sa državnom politikom ili realnošću, već sa jalovom dnevnom politikom. Teška pitanja će biti ona koja se bave pravosudnom reformom, antimonopolskom politikom, ulaganjima u obrazovanje i nauku, odnosom izvršne i zakonodavne vlasti prema regulatornim telima.

02-10-2010, 20:54

Moj komentar : A sad malo pritisaka ... Tek da shvatimo da EU nećemo videti do 2024 ili ...:srpski:

Брамерц: Младић мора да остане услов за чланство Србије у ЕУ

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/151209/i/1/bramerc.jpg
Сежр Брамерц (Фото Танјуг)

Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине у Хагу Серж Брамерц позвао је Европску унију да настави притисак на власти у Београду да ухапсе хашког оптуженика Ратка Младића и додао да његово хапшење мора да остане услов за улазак Србије у ЕУ.

„Важно је Европска унија настави са принципом условљавања процеса евроинтеграција са пуном сарадњом (Београда) са Трибуналом”, изјавио је Брамерц у интервјуу белгијским листовима „Либр Белжик” и „Стандард”

Брамерц је рекао да је важно истаћи мере које воде ка јачању стабилности на Балкану, али је истовремено додао да је „улога тужиоца и Трибунала да буду глас жртава”.

„Немамо много времена. Трибунал се затвара за три до четири године. Жртве траже да правда буде испуњена”, поручио је Брамерц.

На дневном реду састанка министара спољних послова земаља чланица ЕУ 25. октобра требало би да се нађе и захтев Србије за чланство у Европској унији.
Бета
објављено: 02/10/2010 Извор : ПОЛИТИКА

10-10-2010, 17:56

Хилари Клинтон у уторак у Београду

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/152044/i/1/hilari.jpg

БЕОГРАД – Амерички државни секретар Хилари Клинтон у уторак ће допутовати у Београд, како би, судећи по изјавама из Вашингтона, српском државном врху пренела снажну подршку процесу евроинтеграција и разменила ставове о предстојећем дијалогу Београда и Приштине.

Клинтонова, други високи званичник најутицајније државе света који за годину и по дана долази у посету Београду, ове ставове ће, према најавама, пренети председнику Србије Борису Тадићу, премијеру Мирку Цветковићу и српском колеги Вуку Јеремићу, а састаће се и са министром одбране Драганом Шутановцем.

Када је реч о подршци процесу евроинтеграција Србије и других држава региона, поруке Клинтонове биће на линији онога што је маја прошле године у Београду изнео потпредседник САД Џозеф Бајден.

Бајден је тада истакао да САД желе да продубе сарадњу са Србијом, да помогну да се реше проблеми у региону и помогну Србији да постане снажан, успешан члан евроатлантске заједнице.

Према речима заменика Клинтонове, Џејмса Стајнберга, државна секретарка ће пренети да САД снажно подржавају интеграцију Србије у Европу, да сматрају да је то део њене будућности и изградње будућности Западног Балкана.

Она ће, међутим, упозорити и на то да је потребно донети одређене одлуке како би се тај циљ остварио.

„Клинтонова жели да потврди заинтересованост и посвећеност Сједињених Држава позитивној будућности за све људе на Западном Балкану, да јасно стави до знања да желимо да сарађујемо с њима како би остварили европску и трансатлантску будућност, да смо партнери, да делимо заједничке интересе и да смо ту да пружимо помоћ и подршку”, казао је Стајнберг.

Клинтонова ће, такође, поздравити одлуке које је донео председник Србије, како би омогућио продуктивније разговоре с Приштином о путу напред и указаће на то да САД желе да сарађују са Србијом и другим земљама региона на том пројекту.

Када је реч о питању статуса Косова, Клинтонова ће, очекује се, потвдити оно што је рекао и Бајден - да званични Вашингтон неочекују од Србије да призна Косово и да признање Косова није предуслов за америчку подршку Србији на путу ка ЕУ.

И годину и по дана касније, Србија и САД „слажу да се не слажу” око питања статуса Косова, али у, међувремену, након што је Међународни суд правде изнео мишљење о једнострано проглашеној независности Косова и у УН усвојена заједничка резолуција Србије и ЕУ, на помолу је дијалог Београда и Приштине, у који ће, без сумње, врло активно бити укључене, поред ЕУ, и САД.

И док је став Београда да тај дијалог треба да се дотакне свих отворених питања, у Вашингтону сматрају да он треба да се води о практичним питањима, чије би решавање побољшало живот грађана.

Према речима заменика Клинтонове, с обзиром на разлике у ставовима, не би било корисно фокусирати се на питања која се тичу статуса Косова.

Важно је напоменути да Клинтонова, која поред Београда, намерава да посети и Приштину и постизборну БиХ, после ових састанка одлази у Брисел, где ће се, између осталог, састати са високом представницом ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.

Обезбеђење првог степена за Хилари Клинтон

Министар унутрашњих послова и заменик премијера Ивица Дачић изјавио је да ће полиција у сарадњи са осталим безбедносним структурама током посете државне секретарке САД Хилари Клинтон Београду предузети безбедносне мере првог степена, односно да ће степен безбедности бити на највишем нивоу.

Дачић је казао да ће степен безбедности током посете Клинтонове бити истоветан као онај који је примењен приликом посете главном граду Србије руског председника Дмитрија Медведева и америчког потпредседника Џозефа Бајдена.

Он је додао да ће полиција обавити свој део посла, објашњавајући да је питање безбедности приликом доласка државника високог ранга задатак за полицију, МУП и остале службе безбедности које заједно раде на томе. У Безбедносно-информативној агенцији речено је Танјугу да ће о безбедности Клинтонове бринути за ту прилику посебно формиран штаб који је већ формиран при МУП-у и окупиће представнике свих надлежних служби, а та агенција ће имати официра за везу који ће штабу достављати све релевантне безбедносне информације.
Танјуг
објављено: 10/10/2010 Извор : ПОЛИТИКА

14-10-2010, 08:17

Holanđani o srpskom zahtevu

Da li će Holandija još jednom zaustaviti ionako sporo napredovanje Srbije ka Evropskoj uniji ili će ostale zemlje Unije naći način da zaobiđu Holandiju i nagrade Beograd zbog ustupaka koje je nedavno načinio oko Kosova?

http://www.bbc.co.uk/worldservice/images/2009/12/20091204130530hadzicmladic203.jpg

Za desetak dana se sastaju ministri inostranih poslova zemalja EU i na stolu će se naći predlog da oni aktiviraju zahtev Srbije da formlano dobije status kandidata za članstvo.

To bi značilo da se taj zahtev prosledi Evropskoj komisji, koja bi onda počela da ocenjuje stanje u Srbiji pre nego što eventualno preporuči da Srbija postane kandidat.

Ali holandski parlament je u sredu usvojio dokument kojim traži da se srpski zahtev ne razmatra sada nego u decembru, nakon što glavni tužilac Haškog suda, Serž Bramerc, podnese sledeći izveštaj o tome koliko je zadovoljan saradnjom beograda sa Tribunalom.

Predsednik Spoljnopolitičkog odbora holandskog parlamenta Henk Jan Ormel je za BBC objasnio ovu odluku:

"U parlamentu smo održali razgovor sa ministrom inostranih poslova, iako je to bio njegov poslednji dan na toj dužnosti - danas ćemo izabrati novu vladu i dobiti novog ministra. Tražili smo od ministra da dođe, jer smo zabrinuti oko razmatranja zahteva Srbije da dobije status kandidata. Ja sam sam funkcioner Demohrišćanske stranke i moja stranka želi da Srbija postane punopravni član EU. Ali sa druge strane pravda mora da bude zadovoljena, a gospoda Mladić i Hadžić se još uvek nisu pojavili pred Sudom za ratne zločine. I zato je za čitav holandski parlament problematična ideja da Srbija postane kandidat za članstvo u EU", kaže za BBC g.Ormel.

Tehnička odluka?

U sedištu Unije u Briselu i Evropska komisija i neke zemlje članice smatraju da je odluka o tome da li počne razmatranje srpskog zahteva tehničke prirode. To bi značilo da bi se odluka ne donosi konsenzusom nego većinom glasova. U tom slučaju bi Holandija mogla da bude preglasana.

Henk Jan Ormel priznaje da je takav ishod moguć, ali ističe da Holandija "mora da bude odgovoran partner u Evropskoj uniji".

"Tu se na neki način samo odlučuje o tome da li da se Srbiji pošalju pitanja na osnovu kojih će onda biti odlučeno da li Srbija može da postane kandidat. Takođe potpuno razumem logiku onih koji traže da se Srbiji pruži ruka posle prilično pozitivnog poteza koji je povukla oko rezolucije o Kosovu u UN. Ali na drugoj strani imamo i vrlo negativnu ocenu gospodina Bramerca. Želimo da Srbija uđe u EU, ali tek pošto se Mladić i Hadžić nadju u zatvoru u Hagu", ističe holandski političar.

On kaže da je holandski parlament zaključio da razmatranje srpske kandidature nije tehničko pitanje.

"U holandskom parlamentu smo usvojili rezoluciju u kojoj stoji da to nije tehničko, nego političko pitanje i da je stoga za prosleđivanje srpskog zahteva komisiji potreban konsenzus. Ta rezolucija je u našem parlamentu usvojena jednoglasno", kaže g. Ormel.

Izgleda zato da će za desetak dana doći do interesantne rasprave o tome kada se novi holandski ministar inostranih poslova sretne sa kolegama iz ostalih 26 zemalja EU, pošto druge zemlje misle da je to ipak tehničko pitanje i da konsenzus nije neophodan.

Henk Jan Ormel kaže da će konačnu odluku o tome doneti Belgija, koja trenutno predsedava EU.

Uloga Hilari Klinton

U Briselu boravi američki državni sekretar Hilari Klinton, koja je tokom boravka na Balkanu odala priznanje Srbiji za saradnju sa Haškim tribunalom i navodno obećala da će intervenisati kod Holanđana da daju zeleno svetlo za razmatranje srpskog zahteva.

Henk Jan Ormel za BBC, međutim, kaže da se Amerikanci nisu uključili u celu tu priču.

"Gospođa Klinton je uvek dobrodošla u Holandiji i radujem se prilici da razgovaram sa njom. Ali mislim da u EU treba da branimo evropske vrednosti, koje nisu samo evropske nego su i zapadne. Potpuno sam svestan da je sa stanovišta geo-politike daleko bolje ako je Srbija bude deo EU i ako je Zapadni Balkan stabilan i miran. Ali ponavljam - mi imamo vrednosti koje treba braniti i donekle sam razočaran što smo mi jedina zemlja Unije koja na tome insistira. I tražim od naših partnera da razumeju zašto holandski parlament ovo čini", zaključuje Henk Jan Ormel.

Izvor : BBC

14-10-2010, 20:00

Ministar odbrane u poseti Briselu
Šutanovac: EU želi ceo Zapadni Balkan u svom sastavu
FoNet, Tanjug | 14. 10. 2010. - 17:26h izmena vesti 18:41h | Foto: FoNet |Izvor : BLIC

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je danas, nakon niza susreta sa evropskim funkcionerima u Briselu, da Srbija ima podršku za nastavak procesa priključenja Evropskoj uniji i da EU želi da zaokruži ceo prostor Balkana u svom sastavu.

http://razbibriga.net/imported/2010/10/50545_0506sutanovacfotofonet_f-1.jpg?ver=1287050510

Šutanovac je učestvovao na okruglom stolu "Stanje Evrope - teška pitanja za EU", a imao je i sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompejom, kao i sa članovima "Grupe prijateljstva Srbije" u Evropskom parlamentu.
"Izuzetno je važno da je Srbija jedina zemlja iz regiona koja je dobila pozivnicu da učestvuje na toj konferenciji i prilikom izlaganja se videlo da Srbija ima podršku za dalje priključenje Evropskoj uniji i da EU želi da zaokruži ceo prostor Balkana u svom sastavu", kazao je Šutanovac Tanjugu.

On je dodao i da će večeras prisustvovati večeri sa 14 ambasadora zemalja koje su članice NATO-a.

Šutanovac je istakao da je u Briselu ovih dana u toku veoma velika diplomatska aktivnost, imajući u vidu da su u tom gradu prisutni svi ministri odbrane i ministri spoljnih poslova NATO zemalja i da se donose strateške odluke koje su izuzetno važne i za prostor Balkana.

Na marginama skupa, na kome učestvuje veliki broj zvaničnika EU i država članica, Šutanovac se susreo sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom Van Rompujem, a imaće i zvanični sastanak sa generalnim direktorom za vojno-politička pitanja u Generalnom sekretarijatu Saveta EU Robertom Kuperom.

On je razgovarao i sa članovima grupe prijatelji Srbije u Evropskom parlamentu.

Šutanovac će u petak razgovarati sa predsedavajućim Vojnog komiteta EU generalom Hakanom Surenom, a sastaće se i sa jednim brojem ambasadora evropskih zemalja pri NATO.

Grupa "prijatelji Srbije podržala vlasti, osudila nasilje
Grupa prijatelji Srbije" koju čine pojedini poslanici Evropskog parlamenta uputila je danas podršku srpskim vlastima u borbi protiv nasilja i pozdravila način na koji su se one ponele u dva poslednja incidenta - sukobima tokom Parade ponosa u Beogradu i utakmice Italija-Srbija u Đenovi.

"Prijatelji Srbije u Evropskom parlamentu osuđuju nasilje u Beogradu i Đenovi.

Posle napada na policijske snage koje su obezbeđivale mirne učesnike prve Parade ponosa, usledilo je slično nasilje i vandalizam koje su izvršile slične grupe tokom kvalifikacione utakmice Srbije i Italije", navodi se u saopštenju izdatom posle današnjeg sastanka poslanika te grupe.

Grupa prijatelji Srbije takođe je pozvala srpske vlasti da odlučno i strogo osude ekstremističke grupe koje javne skupove koriste kao izgovor za nasilje, mržnju i diskriminaciju.

"Grupa izražava podršku Vladi Srbije i vlastima kao i bezbednosnim i pravosudnim institucijama u naporima koje su pokazali suprotstavljajući se ovim napadima i ohrabruje ih da pronađu adekvatna rešenja za prevenciju i borbu protiv budućeg nasilja", dodaje se u saopštenju.
"Srpske vlasti bi trebalo da, u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom, garantuju prava na slobodu mirnog demonstriranja i slobodu izražavanja za sve svoje građane", naveli su evropski poslanici okupljeni u Grupi prijatelja Srbije.

Nasilje bilo politički motivisano

http://razbibriga.net/imported/2010/10/80817_01045paradafotodmilenkovic_kf-1.jpg?ver=1287068717

Dragan Šutanovac je danas reako da su incidenti na Paradi ponosa i na utakmici u Đenovi politički motivisane akcije, i izrazio nadu da će nadležni organi tačno utvrditi ko ih je i na koji način izveo. O ovoj temi je on razgovarao i sa svojim domaćinima. "Postoji potpuno razumevanje od strane evropskih institucija da huliganstvo postoji svuda u svetu, ali i postoje očekivanja da će Srbija na adekvatan, demokratski i principijelan način sankcionisati sve one koji na taj način ugrožavaju evropski put Srbije i evropske vrednosti u Srbiji", istakao je ministar odbrane.

19-10-2010, 00:50

Angela Merkel objavila kraj multikulturalizma
Srpska zajednica u Nemačkoj dobro integrisana

N. Vlačo | 19. 10. 2010. - 00:02h | Foto: Reuters, V. L. |Izvor : BLIC

Žestoki ulazak Angele Merkel, nemačke kancelarke, u debatu o imigrantskom pitanju, pošto je tokom vikenda objavila da je koncept multikulturalizma u Nemačkoj doživeo potpuni krah, izazvao je suprotstavljene reakcije u medijima. Predstavnici srpske zajednice u Nemačkoj u izjavama za “Blic” slažu se u oceni da je komentar Merkelove bio usmeren pre svega na neuspeh u integraciji turske i arapske zajednice, dok je integracija Srba u nemačko društvo dostigla zadovoljavajući nivo.
Turska i arapska zajednica najteže se integrišu u Nemačkoj

Dragan Urošević, predsednik Saveza srpskih klubova i jedan od četiri člana iz Nemačke u Skupstini dijaspore, kaže za naš list da govor Merkelove nije bio usmeren na nemačke Srbe.

http://razbibriga.net/imported/2010/10/83008_0601nemackaimigrantifotoreuter_hf-1.jpg?ver=1287430413
Turska i arapska zajednica najteže se integrišu u Nemačkoj

“Njene reči se ne odnose na nas, jer 90 odsto srpske dece ovde pohađa nemačke škole, od osnovnog obrazovanja, gimnazije do fakulteta, a već imamo i doktorante koji su ovde rođeni. S druge strane, većinu mladih Turaka ne interesuje da uče nemački, a ne shvataju da bez znanja jezika ne mogu da napreduju u Nemačkoj. Žene su im zatvorene u kućama i nemaju kontakta sa okolinom, pa je normalno da ne znaju jezik”, navodi Urošević i dodaje da njegovo udruženje okuplja oko 120.000 ljudi, od ukupno 625.000 državljana Srbije koji žive u Nemačkoj. On procenjuje da ukupan broj Srba, uključujući i one sa pasošima Hrvatske, BiH i Nemačke iznosi oko milion ljudi.

Ranko Prica iz Srpskog kulturnog centra u Ofenbahu, bivši potpredsednik Saveza srpskih udruženja u Nemačkoj, objašnjava za “Blic” da se cela diskusija oko imigranata rasplamsala nakon govora predsednika Kristijana Vulfa 3. oktobra na proslavi ujedinjenja zemlje, kada je kazao da “Islam pripada Nemačkoj”, što je izazvalo otpor demohrišćana.

“Nas ne mogu da porede sa Turcima ovde, jer se mi prilagođavamo i Nemci nemaju ni najmanje problema sa nama. Turci ostaju pri svojim običajima, po 30 ili 40 godina žive tu, a ne znaju ni tri reči nemačkog. Kod doktora u čekaonici dva tuska pacijenta govore turski, iako su okolo Nemci, dok Srba može da ima i deset u društvu, ali ako je tu i Nemac, trudiće se da pričaju nemački. Slično je i sa ljudima iz drugih republika bivše Jugoslavije”, smatra Prica i navodi da su, bez obzira na izjave političara, Nemačkoj potrebni strani radnici.

Srbi i u Minhenu podeljeni
Krajem novembra biće održani izbori za Savet stranaca u okviru Skupštine grada Minhena, a prema rečima Uroševića lokalni Srbi na ove izbore izlaze na dve odvojene liste, na jednoj je 40 kandidata, a na drugoj oko 30 ljudi. Savet stranaca je bitan zbog toga što utiče na gradsku pomoć klubovima imigranata.

Mas: Srbi deo nemačkog društva

http://razbibriga.net/imported/2010/10/83007_0614volframmasfotovesnalalic_f-1.jpg?ver=1287430378

Volfram Mas, nemački ambasador u Srbiji, rekao je za “Blic” da je srpska zajednica u Nemačkoj veoma dobro integrisana.
On je objasnio da nemačko Ministarstvo obrazovanja radi na pojednostavljivanju procedure priznavanja akademskih diploma iz Srbije što bi još više trebalo da olakša Srbima u Nemačkoj nalaženje posla u struci.

Ambasador Nemačke ne slaže se, s druge strane, sa ocenama da većina Turaka ne želi da se integriše u nemačko društvo i to potkrepljuje podatkom da u Nemačkoj postoji 40.000 poslova koje vode turski imigranti, od malih radnji do firmi.

“Strancima je potrebno dati pristup učenju nemačkog jezika, kako bi imali mogućnost da izgrade budućnost za sebe u Nemačkoj”, kaže ambasador Mas i dodaje da u toj zemlji živi oko osam miliona imigranata koji nemaju nemački pasoš.

19-10-2010, 01:32

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji lošiji od prethodnog
Deset uslova za status kandidata

T. Spaić | 18. 10. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |Izvor : BLIC

Kako je moguće da sudija koja nije bila dovoljno dobra da bude reizabrana bude postavljena na čelo antimonopolske komisije? Zašto regulatorna tela nisu samostalna i finansijski nezavisna? Zašto se ništa ne radi na donošenju zakona o restituciji? Zašto nema kontrole azilanata koji već u hiljadama, zahvaljujući ukidanju viza, prelaze u EU, tako da je samo prošle nedelje čak 600 državljana Srbije u Švedskoj zatražilo azil? Zašto nema zakona o finansiranju stranaka?

http://razbibriga.net/imported/2010/10/82585_0205barosocvetkovicfotoafp_f-1.jpg?ver=1287334936
Vlast mora da se odrekne kontrole poslanika, vrati oduzetu imovinu...: Cvetković i Barozo

To je samo deo neprijatnih pitanja koji se iz Evropske komisije stalno postavljaju Vladi Srbije, a naći će se kao glavni problemi u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji će biti objavljen 9. novembra.

- Najveći problemi koje vidimo u Srbiji tiču se reforme pravosuđa jer smatramo da reizbor sudija i tužilaca nije urađen po evropskim standardima i još nije izabran Visoki savet sudstva. Takođe, izbor čelnih ljudi regulatornih tela ne sme biti po stranačkom ključu. Šokantno je da je na čelo Agencije za zaštitu konkurencije postavljena Vesna Janković koja nije reizabrana za sudiju, a smenjivanje njene prethodnice Dijane Marković Bajalović, koja tvrdi da su joj tajkuni pretili, ostalo je pod senkom sumnje. Sva regulatorna tela moraju biti nezavisna i finansijska sredstva za njihov rad moraju biti obezbeđena. Činjenica da imovina oduzeta posle rata nije vraćena ne ohrabruje pozitivnu ocenu o reformi države. A pre svih je, naravno, potreba da Srbija okonča saradnju sa sudom za ratne zločine u Hagu - kaže za „Blic“ izvor iz Brisela.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije stvoriće ne naročito pozitivnu atmosferu u Briselu i to u trenutku kada ima dilema da li zaista bez ostatka sarađuje sa Haškim tribunalom i da li zaslužuje dalje približavanje EU. Ako ne reši goruće probleme u sistemskim oblastima u narednih godinu dana, Srbija neće moći da dobije status kandidata, niti da počne pregovore o statusu.

Uoči objavljivanja izveštaja, na tehnički sastanak sa predstavnicima Evropske komisije u Brisel išla je srpska delegacija koju je predvodio potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić. On za „Blic“ kaže da će ocena biti generalno pozitivna. Jasno je, međutim, da to neće ni blizu pozitivnom prošlogodišnjem izveštaju kada nam je odmrznut SSP.

- Ocena je generalno pozitivna, ali preostaje nam niz pitanja na kojima Srbija ozbiljno mora da radi. Među njima su reforma pravosuđa, inkluzija Roma, funkcionisanje regulatornih tela, zakon o finansiranju stranaka, slobodni mandati poslanika... To su ozbiljne teme kojima moramo da se pozabavimo, ako želimo status kandidata za članstvo u EU. To je lista zadataka koje i sami prepoznajemo i koji će biti na našoj reformskoj agendi narednih 12 meseci - kaže Đelić za „Blic“.

Kako „Blic“ saznaje u Evropskoj komisiji, među deset otvorenih pitanja koje Srbija mora da reši da bi dobila status kandidata, nalazi se postvizna liberalizacija, odnosno problem azilanata koji u sve većem broju traže ekonomski azil u zemljama EU. Na ovo su Evropljani naročito osetljivi i, mada za sada nemaju zamerki na vlasti u Srbiji koje azilante spremno prihvataju nazad, smatraju da Srbija može da uradi više da bi ih sprečila da u hiljadama prelaze granicu.

Od Srbije se zahteva da primeni sistemsku politiku prema pitanju Roma, njihovom zbrinjavanju i da ih efikasno evidentira i da lična dokumenta.

Evropa traži da se, u sklopu pitanja o dobrosusedskim odnosima, reši pitanje carinskog pečata na granici sa Kosovom i to će istaći kao jedan od urgentnih zahteva. Evropska komisija smatra da ovo pitanje zavisi isključivo od volje srpskih vlasti i da nije opterećeno politikom.

Blanko ostavke poslanika, kojima stranke u podaničkom položaju drže parlamentarce i tako sprečavaju da Skupština bude nezavisna, takođe su trn u oku EK i od vlasti u Srbiji se traži da konačno ukine ovu zastarelu praksu.

Kad su u pitanju ljudska prava, Srbija će generalno biti pohvaljena, ali će problem sa Sandžakom biti naglašen. Vlastima se zamera što Nacionalni savet Bošnjaka još nije formiran, mada u Briselu imaju donekle razumevanja da krivac nije isključivo Vlada Srbije.

Svi ovi problemi izviru iz činjenice da su vladajuće stranke spremne da i po cenu otežavanja puta ka EU zadrže kontrolu nad svim oblastima države, od tokova novca, zaštite monopolista, kršenja pravnih normi do netransparentnog finansiranja stranaka, a sve radi održanja na vlasti koju niko ne može da kontroliše.

Deset glavnih zamerki Evropske komisije

- Saradnja sa Tribunalom u Hagu
- Reforma pravosuđa
- Nezavisna regulatorna tela
- Restitucija
- Dobrosusedska saradnja
- Azilanti
- Uključivanje Roma
- Finansiranje stranaka i slobodni poslanički mandati
- Sandžak
- Ekonomske reforme i ulaganje u ekonomiju znanja (nauka i obrazovanje)

23-10-2010, 03:23

Većina u EU više neće da čeka
D. M. - G. Č. | 22. oktobar 2010. 20:49 | Izvor : Večernje Novosti

Odluka Saveta ministara u ponedeljak najverovatnije pozitivna, još sporan tekst odluke. Zemlje EU ubrzano ratifikuju SSP

Šefovi diplomatija Evropske unije trebalo bi da u ponedeljak u Luksemburgu političkim dogovorom zatraže od Evropske komisije mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU, uz naglašavanje obaveze saradnje Beograda sa Haškim tribunalom.

To je u petak stavilo do znanja belgijsko predsedništvo EU, uz objašnjenje da se za novi korak Srbije ka članstvu u Uniji zalaže 26 članica, dok još ima ”ograda” na strani Holandije.

http://razbibriga.net/imported/2010/10/poleu_310x186-1.jpg

Neimenovani visoki zvaničnik predsedništva Unije je rekao da ima zemalja koje se protive tome da se u odluci izričito navede obaveza hapšenja i predaje Haškom sudu dvojice preostalih optuženika. Sada se pokušava postići dogovor sa novim holandskim ministrom inostranih poslova da prihvati formulaciju da se uopšteno naglasi ”nužnost saradnje Srbije sa Haškim sudom”. Moguće je da se u tekstu odluke u ponedeljak insistira i na nekoj vrsti monitoringa, odnosno praćenja načina kako Srbija ispunjava obavezu prema Tribunalu.

Nekoliko partnera u EU je naklonjeno spominjanju dvojice haških begunaca koje je nužno uhapsiti da bi Srbija dalje napredovala ka članstvu EU, dok, izgleda, većina to ne želi.

- Još je rano da bismo mogli da kažemo da imamo dogovor. Nadamo se da ćemo uspeti da ostvarimo pozitivan rezultat u ponedeljak. Razgovori se nastavljaju s našim holandskim kolegama, kao, uostalom, i sa 25 ostalih zemalja članica - izjavio je u petak za ”Novosti” portparol belgijskog ministarstva spoljnih poslova Bart Uvri.

U međuvremenu, Luksemburg i Slovenija odlučili su da pred ponedeljak daju zamah integracionim procesima Srbije, pa su usvojili Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, kao uslov statusa.

Za nepunih pet meseci, otkako je Savet ministara EU odlučio da odmrzne proces ratifikacije SSP, paraf na ovaj dokument stavilo je osam država, što je skoro trećina ukupnog broja članica Unije.

Očekuje se da se njihov broj značajno poveća do kraja godine, jer ima dosta zemalja koje su u završnoj fazi ratifikacije, kaže za ”Novosti” Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.

- Proces potvrđivanja sporazuma može da traje godinama, ali nadam se da će se u slučaju Srbije odvijati mnogo brže. Hrvatska je, na primer, čekala dve i po godine da sve zemlje ratifikuju sporazum, s tim što je tad EU imala 15, a sada broji 27 članica - kaže Delevićeva.

Osim Holandije, koja je otvoreno poručila da neće potpisati SSP bez pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom, sve ostale zemlje EU su ušle u proceduru potvrđivanja SSP. U pojedinim državama taj postupak je komplikovaniji, pa je za njegovo okončanje ponekad potrebno i do godinu i po dana, kao u slučaju Belgije. Britanski ambasador Stiven Vordsvort nedavno je za ”Novosti” izjavio da će proces ratifikacije u britanskom parlamentu biti završen u narednih nekoliko meseci, a i Francuska je uveliko započela proceduru potvrđivanja.

ZEMLJE GDE JE PROŠAO SPORAZUM

1. Španija (23. jun 2010)

2. Malta (2. jul 2010)

3. Bugarska (16. jul 2010)

4. Italija (4. avgust 2010)

5. Estonija (9. avgust 2010)

6. Slovačka (8. septembar 2010)

7. Slovenija (19. oktobar 2010)

8. Luksemburg (21. oktobar 20

25-10-2010, 17:36

Kandidatura Srbije prosleđena Evropskoj komisiji

Izvor : Blic - Agencije | 25. 10. 2010. - 10:48h izmena vesti 14:23h | Foto: Reuters |

Savet ministara Evropske unije zatražio je danas od Evropske komisije da izradi mišljenje o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za članstvo u EU, s tim što će svaki dalji korak Beograda ka članstvu biti propraćen jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj saradnji Srbije sa Haškim sudom.

http://razbibriga.net/imported/2010/10/63731_eu101reuterthierryroge_f-1.jpg?ver=1287995573

Ministri spoljnih poslova država-članica EU odblokirali su srpski zahtev gotovu godinu dana nakon što je Srbija formalno predala kandidaturu. Francuski ministar za Evropu Pjer Lelušje izjavio je da je to na određen način zaslužena nagrada kako za napredak u reformama, tako i za veoma teške napore koje je srpska vlada uložila u saradnji sa EU oko rešavanja problema Kosova. On je ocenio da je Kosovo i dalje veoma" bolno istorijsko pitanje" za Srbiju i da kosovski problem ni izdaleka još nije rešen.

Kako Tanjug saznaje iz diplomatskih izvora, u zaključcima Saveta navodi se da je dogovor postignut u petak, nakon prilično dugih i ni malo lakih razgovora među zemljama članicama i pod uslovom da saradnja Srbije bude pažljivo nadzirana i da se Srbija poziva da poštuje svoje obaveze u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom.
Pred zasedanje Saveta EU za opšte i spoljne poslove uloženo je mnogo diplomatskog rada i napora da se Holandija privoli na ovu odluku. Nakon izlaganja Bramerca u holandskom parlamentu 6. oktobra, Holandija traži da se odlučivanje o Srbiji odloži za decembar, nakon narednog izveštaja o saradnji Srbije sa Tribunalom.

Bramerc je tada rekao da Srbija ne radi dovoljno da uhapsi Mladića i izrazio uverenje da je Ratko Mladić u Srbiji i u domašaju srpskih vlasti. Haški tužilac je tada ponovio da je “važno da EU zadrži princip uslovljavanja koji povezuje proces proširenja i punu saradnju sa Tribunalom”.

Uporno lobiranje prijatelja Srbije kod Holanđana, posebno Karla Bilta, šefa švedske diplomatije i Dimitrija Drucasa, zamenika ministra spoljnih poslova Grčke, da se Srbiji sada omogući dalje napredovanje je po svemu sudeći dalo povoljne rezultate. Posebno je bilo značajno zalaganje državne sekretarke SAD Hilari Klinton, budući da Holandija sledi spoljnu politiku Amerike.

Praktično, ovo je poslednji korak Srbije ka EU bez Mladića u Hagu, jer će svaki naredni, tačnije dobijanje statusa kandidata biti onemogućen bez hapšenja i isporučenja najtraženijeg haškog begunca.
"Srbija je odavno ispunila tehničke uslove da se njena kandidatura prosledi Evropskoj komisiji. EU je zadovoljna načinom na koji smo primenili prelazni Trgovinski sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a to je glavni uslov za prihvatanje kandidature. Sprovođenje SSP će biti pohvaljeno i u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Ministri EU se zato u većini zalažu da se prihvati naša kandidatura. Kooperativnost Srbije prema rešenju pitanja Kosova je bila posebno značajna. Međutim, kao i uvek do sada, politički uslov nas koči, pre svega hapšenje preostalih haških optuženika i Srbija mora da završi tu svoju obavezu", kaže za "Blic" Ksenija Milivojević, savetnica potpredsednika Vlade Božidara Đelića.

Za nalog Evropskoj komisiji da izradi "mišljenje" o spremnosti Srbije da postane kandidat za članstvo u EU zalagalo se 26 članica Unije, dok je Holandija tražila da se snažno naglasi obaveza saradnje s tribunalom u Hagu uz hapšenje dvojice preostalih odbeglih optuženika. Vodeće zemlja EU Nemačka, Francuska i Velika Britanija su insistirale da se odluka za Srbiju donese danas, bez odlaganja.

Uslov saradnje s Haškim sudom je, kako su objasnili i zvaničnici u Savetu ministara Unije, i dosad uvek stajao kad je reč o procesu pridruživanja EU svih zemalja Zapadnog Balkana.

Delegaciju Srbije u Luksemburgu predvodi potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji će na marginama ministarskog sastanka imati brojne bilateralne susrete sa ministrima spoljnih poslova Švedske, Grčke, Austrije, Italije, Poljske i evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom.

Zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčović izjavio je u Luksemburgu da će Komisija odmah početi sa izradom mišljenja o kandidaturi Srbije

Reakcije domaćih i stranih zvaničnika na odluku ministara EU da prosledi zahtev za kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji možete pročitati u posebnoj vestihttp://www.blic.rs/Vesti/Politika/213668/Italija-pozdravila-napredak-Srbije-ka-EU

09-11-2010, 07:59

http://razbibriga.net/imported/2010/11/1515_7-1.jpg

Bar je izvinjavanje usavršio do perfekcije. Od afere "Bodrum" i izglasavanja Kori Udovički za Guvernera NBS do "Ovčare" Ostaće upamćen kao brljiv političar i autokrata koji se od kampanje do kraja vladavine samo kvalitetno i uspešno izvinjavao...:srpski:

25-11-2010, 09:54

Prvi zvanični susret predsednika Srbije i Hrvatske
Tadić i Josipović o izbeglima iz Hrvatske: Povratak ili stan u Srbiji
Ž. J. | 25. 11. 2010. - 00:02h | Foto: AFP |Izvor : Blic http://www.blic.rs/Vesti/Politika/219632/Tadic-i-Josipovic-o-izbeglima-iz-Hrvatske-Povratak-ili-stan-u-Srbiji

Posle 15 godina postignut je dogovor kako rešiti pitanje izbeglih iz Hrvatske. Predsednik Srbije Boris Tadić i Ivo Josipović usaglasili su juče princip - da svi Srbi koji žele da se vrate mogu da se uključe u proces stambenog zbrinjavanja, a onima koji ne žele, stambeno pitanje će se rešavati pomoću donacija. Prema saznanjima “Blica” najveći deo novca očekuje se od donatorske konferencije koja bi trebalo da se održi u Beogradu u prvoj polovini naredne godine i na kojoj bi trebalo da učestvuju i EU i SAD. Deo posla obaviće i Vlade Srbije i Hrvatske.

http://razbibriga.net/imported/2010/11/93738_0208tadichrvatskafotoafp_f-1.jpg?ver=1290623916
Druga poseta Tadića Hrvatskoj za mesec dana

Predsednik Srbije Boris Tadić je u “Zlatnu knjigu” u sedištu hrvatske Vlade u Banskim dvorima upisao: “Neka ovo bude nova stranica zajedničke istorije”. Zaključak jučerapnjih razgovora Tadića sa kolegom Josipovićem i premijerkom Jadrankom Kosor je da su Hrvatska i Srbija u poslednjih deset meseci rešile mnoga pitanja, a problem nestalih ostaje prioritet obe zemlje. Dva predsednika složila su se da je neophodno dovršiti proces otvaranja arhivske građe kako bi bilo rešeno pitanje nestalih kao i da se nađu informacije o tome gde su sahranjeni.

- Pitanje nestalih je centralno, prioritetno pitanje, pitanje civilizacije kojoj pripadamo. Učinićemo sve da to pitanje bude rešeno, kako bismo pokazali da smo u stanju da vodimo računa o žrtvama rata - poručio je Tadić. On je dodao da pitanje međusobnih tužbi za genocid pred Međuanrodnim sudom pravde treba rešiti vansudskim putem što ne znači da odgovorni za ratne zločine ne bi bili kažnjeni.

- Srbija ne insistira na povlačenju tužbi, ali smtra da bi to pitanje bilo bolje rešiti u bilateralnim odnosima - rekao je Tadić.

Hrvatski predsednik Ivo Josipović rekao je da je zadovoljan pravcem kojim idu odnosi dve zemlje.Trajno rešavanje stambenog pitanja srpskih izbeglica iz Hrvatske bilo je tema tazgovora Tadić i sa premijerkom Kosor, a dogovoreno je da njihovi saradnici i stručnjaci u narednim mesecima rade na organizovanju međunarodne donatorske konferencije.

Moj komentar : Nateraše ih roditelji da se druže i igraju zajedno...Tako se to radi sa zločestom decom...:g:

26-11-2010, 09:40

Rok će biti ispoštovan
Đelić: Spremni odgovori za Evropu
E. B. | 26. 11. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet |Izvor : BLIC http://www.blic.rs/Vesti/Politika/219865/Djelic-Spremni-odgovori-za-Evropu

http://razbibriga.net/imported/2010/11/47877_djeliczastava01fonetfonetvladasrbi-1.jpg?ver=1290713381

Srbija ima spremnih 80 do 90 odsto odgovora na upitnik Evropske komisije, rekao je juče za B92 Božidar Đelić i naveo da očekuje da će Srbija na pitanja iz Brisela verovatno odgovoriti najbrže u regionu.

- Međutim, nije to samo naša dobra volja i ambicija, već procena Evropske komisije koja je na početku dopisa Beogradu jasno navodi da bi cenili da odgovori stignu do početka februara 2011. godine. Nadležni u Beogradu ističu da će rok biti poštovan jer administracija već mesecima sprema odgovore. Srbija je već spremila oko 85 odsto odgovora na pitanja iz upitnika Evropske unije - rekao je Đelić.

Srbija će nastojati da popuni
Šefica kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević ocenila je da će Srbija odgovoriti na upitnik Evropske komisije do 1. februara, kako je tražilo to izvršno telo Evropske unije, ali će biti i dopunskih pitanja i ekspertskih misija. Evropska komisija je rekla da bi volela da odgovorimo do 1. februara. “Mi ćemo se, naravno, potruditi da do tad odgovorimo, ali ćemo se prvenstveno voditi kriterijumom da ponudimo ujednačen, tačan, proverljiv i kvalitetan odgovor”, rekla je Delevićeva. Ona je podvukla da upitnik nije način za rešavanje problema i otklanjanje primedbi iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije i da „moramo znati da prikažemo stanje kako ono stvarno jeste i time se pokazati kao pouzdan i predvidiv partner i s druge strane pokazati spremnost, sposobnost i političku volju da to stanje menjamo i unapređujemo“. Ona je ocenila da su za Srbiju specifična pitanja ona koja se tiču reforme pravosuđa i ocenila da su prilagođena tako da Komisija stekne potpuni uvid u tok reforme i stekne uvid koji su sledeći koraci. Odgovori na pitanja iz upitnika Evropske komisije koja se tiču Kosova biće davani u skladu s Ustavom Srbije, zaključila je Delevićeva.

Moj komentar : Vlada uspešno trči trku za članstvo u EU ... Nije bitno šta ćemo jesti sutra bitno da se spremamo za 2025 i ulazak u EU ... :facepalm:

15-12-2010, 08:08

Србија између неутралности и атлантских интеграција

Иако из власти упорно понављају да НАТО није тема којом би тренутно требало да се бавимо, не прође ни месец дана а да не искрсне неки повод за дискусију о (не)пожељности учлањења у овај војни савез

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/159754/i/1/Srbija-i-NATO.jpg

Ниједна политичка тема у српској јавности не изазива толико спорења међу партијама и толико јединство међу грађанима као што је то однос Србије према НАТО-у и евентуално учлањење у овај савез. Иако из власти упорно понављају да Нато није тема којом би тренутно требало да се бавимо, не прође ни месец дана а да не искрсне неки повод за дискусију о (не)пожељности учлањења у овај војни савез. Најновији повод су Декларација усвојена на недавно одржаном самиту НАТО-а у Лисабону, у којој се, између осталог, Србија подржава због „изражене опредељености владе за евроатлантске интеграције и јачање сарадње између НАТО-а и Србије”, и расправа у Скупштини Србије о укидању војног рока.

Председник Србије Борис Тадић више пута је нагласио да о овоме питању ипак морају своју реч да дају грађани.

За сада, како истраживања показују, нема дилеме како би се грађани Србије изјаснили. Већина њих, чак око 70 одсто, противи се уласку у ову алијансу.

Један од главних аргумената заговорника приступања Србије алијанси јесте да Београд не може остати „црна рупа” Европе и усамљено острво окружено чланицама НАТО-а. Сам министар одбране Драган Шутановац је недавно у једном разговору, на питање да ли је природно да Србија уђе у НАТО, рекао да мисли да је „неприродно да се Србија изолује у било ком смислу – безбедносном, политичком или економском”. Он сматра и да, када је реч о референдуму за улазак у НАТО, о „стратешки важним питањима не можемо да одлучујемо у атмосфери опште хајке испуњене емоцијама јер да је „Вук Караџић ишао на референдум о правопису, ми данас не бисмо имали модерно писмо”.

Председник Атлантског савета Србије Владан Живуловић слаже се с министром Шутановцем. Он истиче да и поред добрих односа са земљама у региону, Србија не може да остане неутрална.

„Одавно су подељене карте ко је неутралан, а ко није. За неутралност је потребно и међународно признање и економски положај који то омогућава, а ми немамо економске снаге за то и зато је прича о неутралности фарса”, сматра Живуловић.

Србији, пак, од неких експерата из света стижу упозорења да би требало да добро размисли пре коначне одлуке. На недавно одржаном округлом столу посвећеном будућности НАТО-а и позицији коју Србија треба да заузме, Џулијан Харстон, бивши шеф Канцеларије УН у Србији, показујући разумевање за „заоставштину” бомбардовања НАТО-а 1999. године и чињеницу да Србија никада није била члан ниједне војне алијансе, позвао је Београд да извуче максимум из програма Партнерство за мир и сачека да види како ће се НАТО даље развијати. Слично размишља и Стивен Мејер, бивши шеф ЦИА за Балкан, који каже да лично не разуме шта би Србија добила уласком у НАТО. Према његовој оцени, НАТО је организација у мировању која постоји само зато што САД тако желе, а ЕУ је заједница која је очигледно финансијски обогаљена, која не зна шта жели, ни колика хоће да буде. „Те су организације пре десет година биле важне за развој региона, али данас није тако. Србија треба добро да размисли у каквом савезу жели да буде с таквим организацијама. Али, нажалост, сви ваши политичари се приклањају Западу, што Вашингтон и Брисел нашироко користе”, закључује Мејер.

Заменик председника Управног одбора Центра за цивилно-војне односе Милорад Тимотић каже да у аргументу да смо окружени чланицама и кандидатима за НАТО има доста рационалности, али аргумент „ако су сви други морамо и ми” нема апсолутну важност.

„Учлањење у НАТО није за Србију питање бити ил’ не бити.

На страну чињеница да овај народ сада има знатно ургентнијих и тежих питања која треба решавати. Улазак у НАТО не мора неминовно бити једина алтернатива нашем војнополитичком опредељењу. Безбедност земље може се остварити било учлањењем у неки шири војни савез или склапањем одбрамбених уговора са појединим страним земљама”, сматра Тимотић уз опаску да је и чињеница да никада у модерној историји Европе ниједан војни савез није окупљао толико европских и прекоатлантских држава као што је то случај с НАТО-ом што даје одређену тежину чланству у овој организацији.

Критичари и заговорници НАТО пута Србије ломе копља и око могуће реакције Русије уколико би се Србија приклонила алијанси и колико је за учлањење Србије у ЕУ битно савезништво с НАТО-ом. Према Живуловићевим речима, из аргумената које наводе противници НАТО-а види се да су они „јасно повезани с Русијом”.

„Они сматрају да ће Русија бити увређена и да неће више пружати помоћ Србији у праведној борби да очува територију Косова. Ту постоји огроман недостатак анализе руског положаја. Као прво, они су у време нестанка СССР-а изгубили много већу територију него што смо ми изгубили и нису се томе супротстављали већ су одредили једну потпуно другачију стратегију. Руси имају много више својих стратешких и геополитичких проблема. НАТО им је сада на самој граници”, објашњава Живуловић.

Тимотић, међутим, сматра да би, уз негативно расположење јавног мњења, управо однос с Русијом могао бити једна од главних препрека за учлањење Србије у НАТО:

„Ако у српској спољнополитичкој оријентацији постоји ма какав заједнички именитељ током последња два века, то је пријатељство и сарадња с Русијом и руска помоћ у критичним тренуцима стварања српске државе. Србија је увек била захвална Русији за помоћ, никад се није сврстала ни у какав савез с њеним противницима, па би учлањење у НАТО, ако је Русија против тога, било први пут да се Србија укључује у неку војнополитичку организацију чији став према Русији није увек пријатељски”, закључује Тимотић.

Јeлена Церовина

Извор : ПОЛИТИКА http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Srbija-izmedju-neutralnosti-i-atlantskih-integracija.sr.html

Мој коментар: Па још само да се Тaдић извине НАТО крвницима што су нас ракетирали и убијали и нема проблема. Пут ка НАТО је отворен.:lol: А није му тешко...
И треба да купимо (Од новца који немамо) неко наоружање,борбену технику и опрему. Мало да и наши иду и убијају по белом свету "непријатеље демократије и универзалних људских вредности".А после како нам буде кад дође Алкаида да наплати крв...О Тито покојни да устанеш и видиш шта дилетанти раде а ти си као бравар веслао багру по свету...:facepalm: