štitasta žlezda

[причалица]

pošto mnogo ljudi muči rad ove, po organizam i život, jako važne železde, želim da otvorim temu.

[причалица]

Kada štitasta žlezda prestane dobro da radi….

Svakodnevni stres, nepravilana ishrana i život u zagadjenoj sredini, doveli su do porasta broja obolelih od štitaste žlezde, jednog od najcešcih, endokrinoloških problema, kako kod nas tako i u svetu. Mnogi neprijatni simptomi koje pacijenti osećaju mogu poticati upravo od problema u radu štitaste žlezde.
Štitasta žlezda (tireoidea, tireoidna žlezda) je malena žlezda koja je smeštena u donjem delu vrata, težine svega 20-40 grama sa mnoštvom funkcija, a njen pravilan rad utice na naše zdravlje. Ona luci hormone tiroksin T4 i trijodtironin T3. Sastavni deo ovih hormona je jod. Na njih utice i hormon hipofize, tireostimulirajuci hormon, TSH.
Hormoni štitaste žlezde imaju ulogu u regulaciji metobolizma: stimulišu bazalni metebolizam i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, metabolizam ugljenih hidrata, masti, razgradnju holesterola i povećavaju minutni volumen srca. Ovi hormoni imaju veoma bitnu ulogu u rastu i sazrevanju. Utiču na razvoj centralnog nervnog sistema,okoštavanje kostiju i lučenje hormona rasta, utiču na budnost, reagovanje, čulo sluha, sposobnost pamćenja i učenja. Imaju važnu ulogu u reproduktivnim funkcijama muškarca i žene i u trudnoći.
Hipertireoza je prekomerna funkcija štitaste žlezde tj.povećano izlučivanje hormona ove žlezde. Može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće se javlja kod žena izmedu 20 i 50 godina. Poslednjih godina primecen je porast broja obolelih medu muškarcima.
Najčešci uzrok je autoimuna bolest tireoidee, Gravesova bolest. Ona je uzrok hipertireoze kod 70-80% bolesnika. Pojačano izlučivanje hormona nastaje zbog pojave antitela koja stimulišu lučenje hormona. Uzrok može biti čvorić ili više čvorića u štitastoj žlezdi koji mogu stvarati veću količinu hormona. Nekada je cela žlezda uvećana. Povećan nivo hormona hipofize TSH (posledice adenoma hipofize) povecava stvaranje hormona T3 i T4.
Takođe, neki tumori mogu dovesti do prekomernog stvaranja ovih hormona.
Simptomi su posledica pojačanog delovanja hormona štitaste žlezde na celo telo. Tireoidea je najcešce cela uvećana. Bolesnici se žale na nervozu, uznemirenost, emocionalnu nestabilnost, nesanicu, preterano znojenje celog tela i dlanova, lupanje i preskakanje srca. Krvni pritisak je blago povišen.
Javlja se gubitak na težini uz povecan apetit, ubrzana peristaltika creva i učestalo pražnjenje. Postoji slabost mišića i otežano disanje. Kod žena se javlja poremećaj menstrualnog ciklusa. Koža je topla i vlažna, kosa tanka, proređena i često opada. Prisutno je fino drhtanje prstiju i jezika.
Za postavljane dijagnoze potrebno je uraditi pregled endokrinologa, laboratorisko utvrđivanje nivoa hormona T3,T4 i TSH u krvi i ultrazvučni pregled tireoidne žlezde.
Lečenje zavisi od starosti bolesnika, uzroka hipertireoze, preosetljivosti na lekove, težine simptoma i drugih bolesti od kojih bolesnik boluje.
Najčešca terapija su antitireoidni lekovi (lekovi koji snižavaju nivo hormona štitaste žlezde).
Pored povećane funkcije, postoji i hipotireoza, smanjeno stvaranje hormona štitaste žlezde. Hipotireoza može da nastane usled poremecaja same žlezde (primarna hipotireoza) ili viših struktura mozga, hipofize i hipotalamusa, koje kontrolišu njenu funkciju (sekundarna i tercijarna hipotireoza).
Uzroci mogu biti razliciti :
-Hashimotov tireoiditis - autoimuna bolest u kojoj ćelije imunog sistema napadaju vlastito tkivo žlezde. Najčešce se javlja kod žena. Ova bolest je uzrok hipotireoze i kod dece. Članovi porodice obolelih od ove bolesti često imaju i druge autoimune bolesti.
-Subakutni tireoiditisi (prolazne upale tkiva štitaste žlezde) mogu dovesti do kratkotrajne hipotireoze
- Nekontrolisano lečenje hipertireoze
-Bolesti hipofize i hipotalamusa
-Nedostatak ili višak joda, naročito u planinskim predelima.
Simptomi zavise od nivoa hormona i od brzine kojom je poremećaj nastao. Većina simptoma nastaje zbog usporavanja metaboličkih procesa. Bolesnici osećaju umor, tromost, usporeno se kreću i govore, zaboravni su, ne podnose hladnocu, pospani su, bezvoljni, imaju problema sa koncentracijom. Česta pojava je povećanje telesne težine, smanjenje apetita, usporenje peristaltike i zatvor. Koža je bleda i suva. Srčani ritam usporen. Postoji mišicna slabost i bolovi u mišicima. Kao i kod hipertireoze javlja se poremećaj menstrualnog ciklusa, a kod muškaraca se javlja smanjenje seksualne funkcije.
Kod dece je veoma bitno rano otkrivanje hipotireoze, jer se može spreciti poremećaj rasta i mentalna retardacija (kretenizam). Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda endokrinologa, laboratorijskih analiza hormona tireoidee (T4 i T3) kao i hormona koji uticu na nju (TSH) iultrazvučnog pregleda.
Cilj lečenja je uspostavljanje normalnog nivoa hormona u krvi. Lečenje je sintetskim hormonima tireoidne žlezde. Doza leka se individulno prilagođava, a bolesnici već posle dve nedelje osećaju poboljšanje.
Veoma je bitno pravovremeno otkrivanje i pravilno lečenje pod nadzorom lekara endokrinologa kako bi se zdravstveno stanje popravilo, a životne aktivnosti nastavile normalnim tokom.

[причалица]

imam hašimotov sindrom, pa vi sad vidite s čime se rvem svaki dan, već pet godina.

[affrodiita]

....joooj Pričalice....ti si žena heroj....to je baš borba neprestana:(

[причалица]

nije to bitno, nego da shvatiš da sa tiroidom (bez obzira kakavo je oboljenje) do kraja života imaš posla....ako hoćeš da bude iole normalna.
redovne kontrole, dobar endokrinolog, pijenje lekića na tašte....i onda bude dobro...neko vreme. kad se pojave hipertenzija, onda ideš dalje...motiv je da funkcionišeš kako valja :)

[affrodiita]

nije to bitno, nego da shvatiš da sa tiroidom (bez obzira kakavo je oboljenje) do kraja života imaš posla....ako hoćeš da bude iole normalna.
redovne kontrole, dobar endokrinolog, pijenje lekića na tašte....i onda bude dobro...neko vreme. kad se pojave hipertenzija, onda ideš dalje...motiv je da funkcionišeš kako valja :)

...da jasno mi je da je to motiv, i to mi i jeste cilj, da je dovedem u normalnu funciju.....bar se nadam da ću uspeti, nisam neko ko se
lako redaje, samo mi je sada krivo, što sam mogla terapiju početi mnogo pre da uzimam i da izbegnem neka stanja u koja sam zapadala
a koja sam tamo pročitala......ali ajde idemo dalje.....

[причалица]

idemo dalje, dita. nikad nije kasno....samo kreni u analize. obećala sam ti telefon preko koga možeš da zakažeš pregled kod endokrinnologa na klinčikom centru, samo treba da imaš već gotove rezultate.
to ću sutra...sad sam malo crknuta.

[affrodiita]

idemo dalje, dita. nikad nije kasno....samo kreni u analize. obećala sam ti telefon preko koga možeš da zakažeš pregled kod endokrinnologa na klinčikom centru, samo treba da imaš već gotove rezultate.
to ću sutra...sad sam malo crknuta.

...narvno da idemo dalje draga;)
...ok, hvala ti puno, ja ću rezultate imati sutra, pa ću više znati šta i kako stoje stvari, ali kako sam tamo pročitala, ja imam bar 80% simptoma, sa kojima mučim muku već duže vreme.....a ništa konkretno nije rađeno i baš sam zbog toga ljuta na sebe, ali šta da radim
kad tamo ima samo jedan jedini lekar za to....

[причалица]

pa, nije kasno...to kod tebe ije odmaklo, kao što je kod mene bilo. ne brini.

[причалица]

Tiroidni hormoni utiču praktično na sve aspekte metabolizma ugljenih hidrata, ali ti efekti većinom zavise ili su modifikovani drugim hormonima, pre svega insulinom i adrenalinom. U fiziološkim koncentracijama tiroidni hormoni potenciraju delovanje insulina na glikogenezu i iskorišćavanje glukoze. U visokim koncentracijama, međutim, deluju hiperglikemično jer povećavaju aktivnost enzima jetre uključenih u glukoneogenezu.
Tiroidni hormoni utiču i na sve aspekte metabolizma masti, uključujući sintezu, mobilizaciju i degradaciju. Neto efekat je jače lipolitičko od lipogenog delovanja i mobilizacija masti iz depoa u
adipoznom tkivu i povećanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u plazmi. Tiroidni hormoni stimulišu oksidaciju slobodnih masnih kiselina, pa i na taj način doprinose kalorigenom efektu. Oni
snižavaju nivo holesterola u krvi teko što stimulišu sintezu receptora LDL u jetri i tako povećavaju uklanjanje holesterola iz cirkulacije. Ovo delovanje nije korišćeno u terapijske svrhe.

[причалица]

Minerali čine oko 5% čovekove težine, a najviše ih ima u kostima.

80 minerala od 103 poznata ulazi u sastav našeg organizma.

Minerale delimo na:
- Makroelemente:
to su oni minerali, koje organizam treba u količini većoj od 100 mg, a to su: kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, natrijum, hlor i sumpor.

- Mikroelemente: to su cink, mangan, gvožđe, fluor, bakar i jod.

Elementi u tragovima: selen, bor, hrom, silicijum, molibden i kobalt.

Minerali učestvuju u sastavu enzima bez kojih nema biohemijskih procesa.

Šest osnovnih minerala potrebnih našem telu su: kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i cink; a pored njih od bitne važnosti su: biotin, inozit, hlor, hrom, bakar, kalijum, niacin, selen i dr. Vitamini i minerali deluju združeno, i bez minerala organizam nema nikakve koristi ni od vitamina.

Minerale, koje traži organizam u količinama koje se mere u mikrogramima, nazivamo oligoelementima.

Preko stolice, mokraće, znoja i ostalog izlučivanja, organizam u normalnim uslovima izbaci oko 30 grama minerala, koje čovek mora da nadoknadi. Prilikom fizičkih aktivnosti, putem znoja,
izbacuju se mineralne soli i pritom se javljaju grčevi i malaksalost. Apsorpcija minerala iz biljne hrane je i do 10 puta veća, nego iz tableta.


Kalcijum

Kalcijum je najzastupljeniji mineral u ljudskom organizmu, a dnevne potrebe idu i do 1.5 grama. U organizmu ga ima oko 1 kg, a najveći deo se nalazi u kostima i zubima. Zajedno sa fosforom i aminokiselinama čini okosnicu izgradnje organizma. Kalcijum reguliše odnos baza i kiselina u krvotoku, ujednačava rad srca i ublažava nesanicu.
Kalcijum kruži po telu za neutralizaciju kiselina, a u slučaju potrebe krvi za kalcijumom, organizam ga preuzima iz kostiju. Manji deo kalcijuma ( oko 1% ) koji se nalazi u ćelijama, služi za funkcije nerava. Za njegovo efikasno upijanje je potreban vitamin D. Optimalan odnos unosa kalcijuma i fosfora je 2:1. Obično je ovaj odnos poremećen tako što se unosi veća količina fosfora.
Soli kalcijuma direktno utiču na čvrstinu kostiju i zuba. Kalcijum je važan za održavanje gustine kostiju i zuba. Nedostatak utiče na ispadanje zuba. 20% koštanog kalcijuma se zameni svake godine. Ishrana bazirana na voću, povrću i žitaricama obezbeđuje dovoljne količine kalcijuma za funkcionisanje. Ima ga najviše u orasima, mahunarkama i uljaricama. Nedostatak kalcijuma dovodi do bolnih grčenja mišića, nervne razdražljivosti, bolova u zglobovima, slabljenja kostiju. Prekomerno unošenje otežava apsorbciju nekih drugih minerala.
Za dobar san, bitno je samo dovoljno uneti kalcijuma. Najnovija istraživanja povezuju preveliki unos životinjskih proteina i gubitak kalcijuma iz kostiju, koji kasnije dovodi do osteoporoze.


Fosfor

Preporučuje se dnevna doza od 800 mg. Fosfor je na drugom mestu zastupljenosti u našem telu u odnosu na minerale i nalazi se u svakoj ćeliji. Ima ga u svim namirnicama, tako da njegovo unošenje ne predstavlja problem. Učestvuje u formiranju kostiju i zuba i uspostavlja ravnotežu baza i kiselina. Njegova količina uvek mora odgovarati količini kalcijuma. Problem u apsorpciji fosfora može da nastupi kada se unosi malo kalcijuma, a mnogo fosfora. To se događa u slučaju preterano masne ishrane. U namirnicama biljnog porekla je uravnotežen odnos kalcijuma i fosora. Nedostatak fosfora u ishrani je redak. Čest je slučaj većeg unosa fosfora nego što je potrebno, a onda nedostaje kalcijum.
Integralne žitarice su dobar izvor fosfora, takođe lešnik, orah, badem i grašak.
Fosfor podstiče stezanje mišića i pridonosi rastu i obnavljanju tkiva, proizvodnji energije, prenosu nervnih impulsa i radu srca i bubrega. Pomaže metabolizam masti i skroba.


Kalijum

Procenjena minimalna dnevna doza je oko 2 grama, a u organizmu je po zastupljenosti na trećem mestu, odmah iza kalcijuma i fosfora. Povećava prenos nervnih impulsa, snižava krvni pritisak i stezanje mišića. Sirovo voće i povrće, posebno južno voće, dinja, paradajz, zeleno lisnato
povrće i krompir su dobri izvori kalijuma.
Neophodan je dobar odnos natrijuma i kalijuma. Najveći neprijatelji kalijuma su: alkohol, kafa i šećer. Dobar unos kalijuma obezbeđuje glatku i zategnutu kožu. Veliki sadržaj kalijuma u hrani podstiče mokrenje i eliminaciju toksina. Prisustvo kalijuma je preduslov dobrog snabdevanja mozga kiseonikom, a samim tim i dobrog razmišljanja. Za sportiste je veoma bitan, jer njegov nedostatak povlači i oboljenje zglobova. Kad nema kalijuma gubi se životni elan, postajemo lenji. Kako starimo, potrebe našeg organizma za kalijumom su sve veće i veće.


Natrijum
Bez soli nema života, kažu prvo lekari pa svi ostali. Kada danas kažemo so, mislimo zapravo na natrijum-hlorid (NaCl). A zašto moramo da solimo? Trgovina solju je oduvek bila unosan posao, a so je nazvana belim zlatom. So je dobar konzervans, jer je ni bakterije ne trpe. A čovek, zbog lepog ukusa soli, toliko štete sebi nanosi.
U Brazilu se krajem XX veka, prilikom krčenja amazonske šume našlo u zabiti, odvojeno od sveta pleme od 20 000 duša, zvano Janomami. Oni nisu patili od bolesti savremene civilizacije, nisu bili gojazni, a imali su krvni pritisak 104/70 za muškarce i 95/63 za žene. Jeli su to što su nalazili u prirodi, a hranu nisu solili.
Prilikom kasnijih ispitivanja, došlo se do podataka da je njihov organizam pun kalijuma. Dnevni unos se kretao i do 8500 mg, što je mnogo više od onoga što medicina propisuje kao dnevnu dozu. Kalijumova so se nalazi svuda gde je i povrće, za razliku od natrijumove soli, koja se vadi iz zemlje ili mora.
Kalijum je prisutan u svim ćelijama i od suštinske je važnosti za rad nervnog sistema, u prenošenju hranjivih materija do krvnih ćelija, u oslobađanju energije iz mišića i kontroli njihovog grčenja. Kalijum u organizmu reguliše balans vode, pomaže sve vrste isceljivanja i obnove ćelija, pomaže pri zarastanju posekotina, modrica i drugih povreda tkiva. Odstranjuje kiseline iz zglobova i olakšava stanje njihove ukočenosti. Prirodni je ublaživač bolnih nadražaja, glavobolja i migrena. Zbog visoke elektrohemijske aktivnosti kalijum se stalno kreće i potrebno ga je svakodnevno unositi u velikim količinama kako bi se nadoknadio njegov trošak.


Izvesni enzimi traže prisustvo kalijum-hlorida da bi se uopšte aktivirali.

Kalijumova so se gubi prilikom znojenja i velikih napora, ali i kroz mokraću, što znači da se unošenjem velikih količina tečnosti u organizam i on više izbacuje. Ostaje pitanje, zašto lekari preporučuju veću količinu vode?

Možda se adekvatnom ishranom u organizam unose sasvim dovoljne količine vode?!

Ako smo u organizam uneli velike količine natrijumove soli ili rafinisnog šećera, normalno da ćemo biti žedni. Organizam će se jednostavno pokrenuti da to izbaci. I to je ono što će činiti upravo kalijum.
Nekada vam se ne pije voda. Pa možda ste se adekvatno hranili, jer biljna hrana obiluje organskom vodom,
po dodatna voda nije potrebna.

Zvanična medicina kaže i da dnevni unos kalijuma za odraslu osobu treba da bude 3200 do 4100 miligrama (kad sam počeo pre par godina da čitam o ishrani, bilo je oko 2000 mg !!!).
Tek još jedan mali dokaz o lutanjima unutar medicine.

Najveći deficit kalijuma nastaje prekomernim izbacivanjem iz organizma. Priča se da je kalijum u velikim količinama otrovan, jer se ubacuje direktno u krvotok osuđenicima na smrt. Ipak je drugačije kada kalijum putuje kroz organe. Krvna ćelija ne prihvata natrijum kao hranu i grozničavo se brani od njega. U toj odbrani kalijum, koji je ćelija krvi rado propustila kroz membranu, bori se da natrijum
zaustavi od prodora u ćeliju i sprovede ga preko bubrega napolje… I u toj borbi se troši.


A ljudi danas mere pritisak kao da gledaju na sat.

Natrijum sprečava da dobijemo toplotni udar ( zato se znojimo ).
Zajedno sa kalijumom obezbeđuje optimalno funkcionisanje nerava i mišića.


Dobar izvor za natrijum su šargarepa, orasi i povrće.

14 g soli unešeno u organizam, odjednom je otrov.


Magnezijum

Minimalna dnevna doza je 350 mg. Magnezijum deluje kao katalizator pri sagorevanju, prilikom stvaranja energije. U organizmu ga ima oko 20 grama, i nalazi se uglavnom u kostima.
Najveći izvor magnezijuma su suncokret, kikiriki, badem, banane, smokve, limun,bgrejpfrut, jabuke, integralne žitarice, grašak i lisnato povrće. Bubrezi višak magnezijuma izbacuju iz organizma, a potrebne zalihe talože. U slučaju nedostatka pojavljuju se neurološki poremećaji, umor i malaksalost, grčenje mišića, bolovi u želucu i slično. Potreba za magnezijumom se povećava sa pojavom bolesti i stresa. Raznovrsna ishrana obezbeđuje dovoljne količine magnezijuma.
Najosetljiviji je od svih minerala u odnosu na osiromašenje tla. Alkohol je veliki neprijatelj magnezijuma. Katalizator je u mnogim hemijskim reakcijama u organizmu, a naročito pretvaranja šećera iz krvi u energiju. Ima važnu ulogu u prenosu nervnih impulsa. Zato se i naziva prirodnim umirujućim sredstvom.
Olakšava probavne smetnje, onemogućava taloženje kalcijuma u bubrezima i stvaranje kamena u bubrezima i žuči, jer reguliše ulazak kalcijuma u ćelije.



Gvožđe

U organizmu ga ima oko 4 grama, ali je veoma važan mineral za funkcionisanje organizma. Najviše ga ima u krvi kojoj daje boju, a odgovoran je za prenos kiseonika od pluća do ćelija.
U organizmu se nalazi ujedinjen sa belančevinama. Preporučena je dnevna doza od 10 – 18 mg. Gvožđe se teško apsorbuje pa je potrebno unositi veće količine od preporučenih. Upijanje gvožđa poboljšavaju C vitamin, bakar, kobalt i mangan, a smanjuju kalcijum i cink. Vitamin A dvostruko povećava apsorpciju gvožđa.
Suncokret, povrće i žitarice su dobar izvor gvožđa. Koštuničavo voće je dobar izvor, a svarljivost i apsorpcija je lakša.
Nedostatak gvožđa izaziva anemiju, slabost i narušavanje imunološkog sistema. Anemičnost je daleko veća kod ljudi koji se hrane životinjskom hranom. Zajedno sa silicijumom utiče na čvrstinu noktiju.
Prekomerno unošenje može izazvati oštećenje jetre, pa čak i smrt.
Olovo i gvožđe koriste iste puteve apsorpcije. Moguće je da nastanu veliki problemi, ako se umesto gvožđa počne nagomilavati olovo.


Cink

Dnevna potreba organizma za ovim mineralom je 15 mg, ali u izuzetnim situacijama i preko 20 mg ( npr. sport, bolesti ). Cink u količinama većim od 150 g je otrovan. U organizmu ga ima 2 – 3 grama, u mišićima, kostima, zubima i koži, ali i u muškim polnim žlezdama. U namirnicama ga najviše ima u bademu, kikirikiju, semenkama bundeve, spanaću... Cela zrna žitarica mogu obezbediti znatan unos cinka. Skladišta cinka u organizmu ne postoje, već ga moramo unositi svakodnevno.
Učestale prehlade i osećaj umora, teško zarastanje rana, krhki nokti ( bele mrlje na noktima ), opadanje kose i problemi sa kožom sve su to činjenice koje ukazuju na mogući nedostatak cinka.
Postoji mnogo studija koje govore da je cink efikasan u prevenciji prehlade. Problemi u rastu kod dece takođe ukazuju na nedostatak cinka u organizmu.
Cink aktivira funkcije preko 200 enzima u organizmu, koje učestvuju u metabolizmu organizma.
Odgovoran je za regenaraciju kože i sluzokože, a kofaktor je insulina, tj. odgovoran je za prenos i regulaciju šećera u krvi i ćelijama.
Na putu sinteze muškog polnog hormona testosterona, cink ima ključnu ulogu, pa možemo reći da cink ima ključnu ulogu za plodnost muškarca. Kod muškaraca prostata sadrži više cinka od bilo kog drugog organa. Kod muškaraca koji imaju karcinom prostate mali je sadržaj cinka u krvi. Nedostatak cinka može dovesti do poremećaja čula ukusa i mirisa, smanjenja seksualne želje. Cink je neophodan za potenciju muškaraca i zdravo funkcionisanje njegove prostate. Cink potpomaže i zarastanje rane. Aktivira vitamin A, iz skladišta u jetri, koji je nužan za dobar vid; u slučaju
nedostatka cinka se može javiti noćno slepilo. Gubitak osećaja ukusa se vezuje za cink.
Pozitivno utiče na stvaranje belih krvnih zrnaca u koštanoj srži, međutim previše cinka blokira dobro iskorištavanje bakra.
Deluje direktno na deobu ćelija, a samim tim reguliše razvoj ćelija, tkiva i organa. Deluje kao antioksidans, tj. vezuje slobodne radikale sprečavajući time uništavanje ćelija.


Mangan

Preporučena dnevna doza je 3 – 5 mg. Raznovrsnom ishranom se unose dovoljne količine mangana. Višak mangana se smatra štetnim, a retki su slučajevi nedostatka mangana. Mnogo mesa i mleka sprečava dobru apsorpciju mangana, zbog velike količine kalcijuma i fosfora. Dakle osobe koje se hrane biljnom hranom neće imati tih problema. Ima važnu ulogu u pravilnom oblikovanju i održavanju kostiju, pomaže stvaranju energije, deluje kao antioksidans i pomaže normalnom zgrušavanju krvi. Namirnice koje sadrže mangan su banane, pomorandže, jagode, žitarice, orasi, grašak, celer, zeleno lisnato povrće ( posebno spanać )...
Nedostatak mangana prouzrokuje razdražljivost.


Bakar
Dnevna potreba za ovim mineralom je do 3 mg, a u organizmu ga ima do 80 mg. Potreban je za efikasnu apsorpciju gvožđa, za regulaciju krvnog pritiska, prenos nervnih impulsa, stvaranje hemoglobina, za efikasno iskorištavanje vitamina C, za ten kose i kože, a nalazi se i u hemoglobinu. Sprečava gubitak koštane srži i smanjuje nivo holesterola. Dokazano je da je bakar jak antioksidans. Nalazi se u grašku, pšenici, šljivama, cvekli, bananama, jezgrastim plodovima..... Manjak bakra nas vodi u anemiju, ali je i višak štetan, dolazi do opadanja kose, izaziva nesanicu i depresiju. Previše bakra umanjuje cink i obratno. Bakar je dobra prevencija, ako ne želimo sede vlasi.


Hlor

Procenjena dnevna potreba je od 750 do 1500 mg. Reguliše odnos baza i kiselina u organizmu, potpomaže gipkost, varenje i čišćenje organizma. Želudačna kiselina je u stvari hlorovodonična kiselina, koja je potrebna za iskorištavanje belančevina. Ima ga u maslinama, a hlorisana voda uništava vitamin E i crevne bakterije koje potpomažu varenje. Sirova hrana omogućava dovoljne količine hlora. U slučaju manjka hlora moguće je ispadanje zuba i opadanje kose. Veće količine hlora ( u vidu soli ) su štetne, što se sprečava izlučivanjem viška putem mokraće. U nekim zemljama se umesto hlorisanja, vrši ozoniranje vode, jer se hlor smatra veoma štetnim.

[причалица]

nastavak:

Fluor

Smanjuje kvarenje zuba, ojačava kosti. Procenjena dnevna potreba je od 1 – 4 mg. U organizmu ga ima oko 800 mg. Dobri izvori fluora su spanać, šargarepa i peršun.


Jod
Jedan od prvih minerala, čiji je značaj otkriven. Vekovima se koristio za lečenje gušavosti ( povećanja štitne žlezde). Utiče na rad mišića i živaca, i stanje kože, kostiju, kose i noktiju. Jod potpomaže cirkulaciju i pretvaranje beta karotena u vitamin A. Ukupno ga ima oko 50 mg u organizmu, a 2 / 3 joda se nalazi u tiroidnoj žlezdi koja kontroliše metabolizam. Kontroliše sagorevanje masti i utiče na rast. Kada ponestaje joda, tiroidna žlezda se uvećava, a može doći i do mentalne retardacije. Preporučena dnevna doza je 150 mcg ( u Japanskom primorju prosečan dnevni unos joda ide i do 14 mg !!) .
Dobar izvor joda su crni luk, ananas, banane, trešnje, dinja, jabuka, grožđe, blitva, šargarepa, spanać, praziluk, žitarice, orah.


Hrom

Procenjena dnevna potreba je od 50 do 200 mcg. U količinama većim od 1 mg hrom može biti štetan. U organizmu ga ima oko 20 mg. Zajedno sa insulinom reguliše iskorištavanje šećera u organizmu, doprema belančevine na potrebna mesta, a veoma je bitan za metabolizam masnih kiselina. Nužan je za pravilan rast. Snižava krvni pritisak.
Hrom se teško apsorbuje, pa ga je potrebno unositi u količinama, znatno većim od potrebnih. U isto vreme hrom se lako gubi iz organizma, putem mokraće, znoja, žuči, noktiju i kose. Ima ga u malim količinama u žitaricama, u zelenom lisnatom povrću i voću.


Molibden

Dnevna potreba za ovim mineralom je do 250 mcg. Bitan je mineral pri proizvodnji energije, i za neutralisanje sulfata iz hrane. Deo je enzima zaduženog za iskorištavanje gvožđa, a poznata je i njegova katlitička uloga pri vezivanju azota. Nužan je i za normalan razvoj, posebno nervnog sistema. Sastavni je deo zubne gleđi, pa njegovo prisustvo sprečava karijes zuba. Hranom se unose dovoljne količine ovog minerala, redak je deficit ovog minerala u ishrani. Nalazi se u grašku, zelenom lisnatom povrću, žitaricama...


Selen

Mora se naglasiti da je granica između koristi i štete od selena vrlo mala. Zato minimalna dnevna doza je oko 70 mcg, a maksimalna oko 400 mcg. Ima ga u žitaricama, crnom i belom luku,
paradajzu, prokelju i brazilskom orahu. Selen se izlučuje znojenjem, pa sportisti slobodno mogu ići do gornje granice unosa. Velika količina selena se nalazi u testisima, a kako se spermom izlučuje treba ga nadoknađivati. Preveliki unos selena izaziva kožni osip i nervno rastrojstvo. Vraća mladost i snagu i deluje protiv peruti.
Poslednja istraživanja ukazuju na činjenicu, da nedostatak selena prouzrokuje degenerativne bolesti. Svrstava se u antioksidante, a pojačava dejstvo vitamina E. Sastavni je deo mnogih enzima koji deluju u imuno sistemu.
Neutrališe dejstvo žive, kadmijuma i arsena koji smo udahnuli ili hranom uneli.
Normalizuje pokretljivost spermatozoida, a utiče i na hormon štitne žlezde. Vrlo je bitan pored cinka, za funkcionisanje prostate.



Kobalt

Kako potpomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, veoma je značajan unos kobalta, a pretpostavlja se da je dovoljna dnevna doza od 1 mikrog. Kobalt je sastavni deo vitamina B12, čija je uloga podosta nerazjašnjena. Nalazi se u tragovima u svim biljkama, a naročito u semenkama, zelenom lisnatom povrću i voću.



Vanadijum

Preporučena dnevna doza nije određena, njegova uloga u ishrani je malo poznata, ali čini se da je veoma važna. Pretpostavlja se da utiče na stvaranje insulina. Zajedno sa kalajem učestvuje u metabolizmu masti. Nalazi se u žitaricama, orasima i korenastom povrću. Utiče na pravilno funkcionisanje reproduktivnog sistema i proizvodnju testosterona. Sprečava stvaranje holesterola.


Kalaj

Glavni izvor kalaja je povrće, a preporučena količina je od 1 do 3 mg dnevno. Neophodan je za rad svih organa. Zajedno sa vanadijumom učestvuje u metabolizmu masti. Istraživanja još uvek nisu pokazala da veća koncetracija kalaja u vodi utiče na zdravlje.


Sumpor

Sumpor čini oko 10% svih minerala koji se nalaze u našem telu, i nalazi se u svakoj ćeliji - posebno u tkivima bogatim belančevinama - kosi, noktima, mišićima i koži. Učestvuje u metabolizmu kao sastojak vitamina B1, biotina i vitamina B5, pomaže pri regulaciji šećera u krvi, jer je sastojak insulina i pomaže pri zgrušavanju krvi. Isto tako, poznato je da sumpor pretvara neke otrovne supstance u neotrovne, koje se zatim izlučuju iz tela, pa ga stoga primenjujemo kao lek kod trovanja aluminijumom, kadmijumom, olovom i živom.
Grašak, kupus, beli i crni luk su dobri izvori sumpora i belančevina.
Nije zabeležen ni nedostatak ni višak sumpora kod ljudi. Raznovrsnom ishranom, sumpor se unosi u dovoljnim količinama, a to je 1 gram.
Sumpor se koristi protiv bakterijskih infekcija i pomaže jetri pri lučenju žuči. Smanjuje nivo holesterola u krvi, a samim tim snižava pritisak. Utiče na ravnotežu količine kiseonika za funkcionisanje mozga.

Sumpor blagotvorno deluje u slučaju infekcije bronhija. On je takođe moćno sredstvo u borbi protiv alergije. Pošto univerzalno deluje, on se efikasno bori protiv astme i nekih kožnih osipa. Njegova antioksidantna svojstva pomažu u borbi protiv starenja mozga i degenerativnih bolesti. On štiti zglobove, podstičući obnavljanje hrskavice zglobova. Učestvuje u eliminaciji toksina i snabdevanju mozga kiseonikom, podstiče funkcije jetre i žuči, kao i varenje uopšte. Konačno, sumpor je oligoelement veoma važan za lepotu, naročito za kosu. Sumpor daje dlaci elastičnost i mekoću. On takođe štiti kožu glave od gljivica. Mineral sumpora, sam po sebi, nalazi se u crnom i belom luku. Crna rotkva, koja se uostalom često koristi za drenažu jetre, takođe je dobar izvor sumpora. Jedite i kupus, praziluk, špargle i sušeno povrće.

Silicijum
Voće i povrće bogato biljnim vlaknima dobar je izvor silicijuma. Ima ga u trešnji i jagodi, a i u jestivoj kori raznog voća i povrća. Žalfija i slez su bogati silicijumom.
Utiče na čvrstinu noktiju i čvrstinu kose. U organizmu ga ima oko 1.4 mg, a depoi se nalaze u kostima. Prirodan lek za zapaljenja u organizmu. Silicijum dioksid je dobar izolator
i stoga dobro utiče na očuvanje toplote tela tokom zimskih meseci.

[affrodiita]

...znaš sinoć mi je prijateljica rekla da su joj konstatovali Hočkins, ali da ona nema pojma ni šta je to....ima 10x više antitela nego što je
normalno..i baš sam se rastužila, ona mi je izgledala zdravo..bem ti život:(((

[причалица]

to je limfom. ne operiše se, leči se isključivo hemoterpijama. zavisi kog je stepena.....
to je kancer limfnih žlezda. zna li gde joj je primarno ustanovljen?

[affrodiita]

..ne ništa, nema ni terapiju samo nalaz i mišljenje specijaliste sa VMA..koji je preko veze pregledao u Hitnoj pomoći....

[причалица]

..ne ništa, nema ni terapiju samo nalaz i mišljenje specijaliste sa VMA..koji je preko veze pregledao u Hitnoj pomoći....

kako, bre, nema terapiju????:eek:

[affrodiita]

...ne ništa, kaže nema pojma ni šta je to...i ona je u sličnoj situaciji kao ja nema neki konkretan posao, dve devojčice kao tvoje od prilike,
muž ne prima platu mesecima....sva sluđena, verujem da ni ne misli da je to nešto opasno....
...kako ja da joj kažem šta je to....samo sam je uputila na net da malo pročita o tome, jako sam se glupo osećala...i tužno:(

[причалица]

slušaj, to mora da se leči podhitno. ako nema posao, preko biroa možde da dobije knjižicu za osnovnu zaštitu. oboleli od raka i ovako skoro ništa ne plaćaju.
limfom se rasejava preko limfe po celom organizmu i može da joj metastazira, bre...jao, kako ste tako neobavešteni?!
e, jesi li pročitala ovo o mineralima što sam napisala? pogledaj koji su nepohodni za štitastu žlezdu i pij ih redovno.

[affrodiita]

...nisam sve..ali kako tolike minerale da unesem...to mi je skroz nejasno...postoje li neke tablete gde ima svega toga ili kako????

[причалица]

najvažnije je da unosiš horm, cink i selen. to su dva preparata. jedan je kombinacija cink-selen, a drugi je oligogal-hrom i pije se 2 kapsule dnevno. nadam se da koristiš jod u dovoljnoj količini....ona mineralna voda ''mivela'' ima dobru koncentraciju joda.

[affrodiita]

najvažnije je da unosiš horm, cink i selen. to su dva preparata. jedan je kombinacija cink-selen, a drugi je oligogal-hrom i pije se 2 kapsule dnevno. nadam se da koristiš jod u dovoljnoj količini....ona mineralna voda ''mivela'' ima dobru koncentraciju joda.

...ništa još uvek nisam počela da uzimam, htela sam da kupim onaj "pametni jod"..ali mi je doktorka opste prakse rekla da ne bi trebala
ništa da pijem dok me specijalista ne pregleda...ja za privatnika nemam para, i tražim vezu da me što pre zakažu na KC...ako znaš nešto
što bi mogla da kupim i pijem...ja ću uzeti..ali ako pitam u apotekama...svi daju nešto drugo, pa sam sluđena skroz...
..opet nisam u situaciji da kupujem sve što ponude i gutam ko pače...

[affrodiita]

...kisele vode ne pijem...ne mogu odvratne tu, nikad i nisam to pila...

[причалица]

i ne treba da gutaš bilo šta. endokrinolog treba da prepiše terpiju i, na žalost, moraš da se strpiš.
inače, preparati koje sam ti preopručila treba da uzimaju i ljudi koji nemaju nekih oboljenja, jer tih elemneata nema u našim povrćkama i voćkama, jer je zemljište siromašno njima.

[причалица]

Svaka ćelija i tkivo u našem organizmu zavise od tiroidnih hormona. Hormoni štitaste žlezde utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika i stvaranje toplote, povećavaju sintezu proteina, povećavaju minutni volumen srca, ubrzavaju razgradnju masti i smanjuju njihovu količinu u telu. Tiroidni hormoni imaju ključnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na različite stimuluse, utiču na osećaj gladi, pamćenje i sposobnost učenja, kao i na normalan emocionalni tonus. Takođe, imaju važnu ulogu u reprodukciji muškarca i žene i na održavanje normalne trudnoće.

Struma označava svako uvećanje štitaste žlezde. Ovo uvećanje može biti praćeno njenom smanjenom, normalnom ili povećanom funkcijom. Takođe, štitasta žlezda može biti uvećana difuzno (u celini) ili nodozno (što podrazumeva postojanje jednog ili više čvorova u štitastoj žlezdi).
Najčešći poremećaj rada ove žlezde jeste hipotireoidizam, koji nastaje kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona. Može nastati usled poremećaja u samoj žlezdi ili poremećaja nadzornih mehanizama u višim strukturama mozga (hipofiza, hipotalamus). Najčešći uzrok nastanka primarne hipotireoze jeste hronični autoimuni (Hashimoto) tireoiditis. Nastaje kao posledica oštećenja ćelija štitaste žlezde imunološkim mehanizmima (kada poremaćaj imunološkog sistema organizma uzrokuje napadanje sopstvenog tkiva). U ovom slučaju može doći do povećanja ili smanjenja štitaste žlezde (atrofije). Drugi uzroci hipotireoze su hirurško odstranjenje žlezde, lečenje radioaktivnim jodom ili spoljašnje zračenje u bolesnika sa tumorom glave i vrata.

I manjak i višak joda mogu uzrokovati hipotireozu. Manjak joda je najčešći uzročnik hipotireoze širom sveta, posebno u planinskim područjima. Lekovi mogu uzrokovati hipotireozu, kao što su metimazol, propiltiouracil (koji se koriste u terapiji hipertireoze), amiodaron, interferon alfa. Infiltrativne bolesti, kao što su fibrozna upala štitaste žlezde, hemohromatoza, sklerodermija, amiloidoza, sarkoidoza mogu biti uzroci hipotireoze.

Hipotireoza kod nekih osoba ne dovodi do pojave simptoma, a kod nekih su simptomi jako izraženi. Najčešće se javljaju umor, malaksalost, usporenost, bezvoljnost, emocionalna labilnost, pospanost, nepodnošenje hladnoće, zaboravnost, teškoće sa koncentracijom, depresija, slabiji apetit, porast u telesnoj težini. Koža je bleda, suva, zadebljala. Kosa opada, javlja se blago oticanje oko očiju i periferni edemi. Pacijenti mogu imati usporen rad srca, blagu hipertenziju i porast nivoa holesterola u krvi, oslabljen sluh, zatvor, poremećaj menstruacionog ciklusa.
Pri sumnji na hipotireozu obavlja se merenje nivoa TSH i slobodnog tiroksina u krvi. TSH je tireostimulišući hormon koga luči hipofiza, koji, kako ime kaže, stimuliše proizvodnju hormona štitaste žlezde. Predstavlja najosetljiviji test i kada je povišen ukazuje na hipotireozu. Bolesnici, koji imaju hroničnu hipotireozu zahtevaju doživotno lečenje sinteskim tiroksinom.

Hipertireoza ili pojačana funkcija štitaste žlezde se može javiti u bilo kom životnom dobu, najčešće između 20-50 godine života, češće u žena. Najčešći uzrok u 70-80 odsto bolesnika jeste preterana aktivnost cele žlezde, uzrokovana autoimunim procesom, koji se još zove i difuzna toksična struma ili Gravesova ili Basedovljeva bolest. Hipertireoza može nastati i zbog povećanog lučenja TSH usled tumora, odnosno adenoma hipofize (sekundarni hipertireoidizam). Trofoblastni tumor, horiokarcinom ili hidatifomna mola takođe mogu uzrokovati prekomernu proizvodnju ovog hormona.

Simptomi su posledica pojačanog delovanja hormona štitaste žlezde na celo telo. Bolesnici se žale na nervozu, nemir, emocionalnu labilnost, nesanice, česte stolice, preterano znojenje, nepodnošenje toplote, ubrzan rad srca, hipertenziju, dobar apetit uz smanjenje telesne težine, slabost proksimalne muskulature, poremćaj menstrualnog ciklusa. Koža je topla, vlažna, baršunasta. Prisutno je fino drhtanje prstiju i pojačani refleksi. Oči su često suzne, postoji retko treptanje, smanjena oštrina vida. Terapija podrazumeva primenu antitiroidnih lekova, odnosno tireostatika.

Razlikujemo akutni i subakutni tireoiditis. Akutni tireoiditis nastaje usled bakterijskih, gljivičnih infekcija, ili kao posledica tretmana radioaktivnim jodom (radiacioni tireoiditis). Subakutni tireoditis predstavlja hipermetaboličko stanje, koje nije rezultat pojačane funkcije štitaste žlezde već nastaje usled oštećenja tkiva i izlaska velike količine tiroidnih hormona u cirkulaciju, delovanjem virusne infekcije. Terapija u ovom slučaju je simptomatska. Povremeno se javlja i upala štitaste žlezde nakon porođaja kada govorimo o postpartalnom tireoiditisu.

Žene oboljevaju češće

Preko 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik oboljenja štitaste žlezde. U razvijenim zemljama sveta jedna osoba od 20 ima neki oblik tiroidnog poremećaja ili oboljenja, a 5-7 puta je češći u žena nego u muškaraca. Tiroidne bolesti su u najvećem broju slučajeva lečive i izlečive, ali ako se ne leče mogu da dovedu do teških poremećaja i smrti.

Ređe se dešava da jedan ili više čvorova u štitastoj žlezdi budu preterano aktivni i izlučuju višak hormona, kada govorimo o toksičnom adenomu ili toksičnoj polinodoznoj strumi. Nodusi u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje. Tvrdoća čvorova varira od mekanih do čvrstih, kalcifikovanih čvorova. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Karcinomi štitaste žlezde su najređe bolesti štitaste žlezde, većina sporo raste, smrtnost je niska kao i postoperativne komplikacije, posebno kod dobro diferentovanih karcinoma (papilarni i folikularni). Priroda čvora može se dokazati ultrazvučnom dijagnostikom, scintigrafijom kao i citološkom punkcijom. Terapija nodozne strume zavisi od njene prirode. Nekada je potrebno samo praćenje, a nekada operativno lečenje ili primena radioaktivnog joda, retko medikamentna terapija.

[affrodiita]

i ne treba da gutaš bilo šta. endokrinolog treba da prepiše terpiju i, na žalost, moraš da se strpiš.
inače, preparati koje sam ti preopručila treba da uzimaju i ljudi koji nemaju nekih oboljenja, jer tih elemneata nema u našim povrćkama i voćkama, jer je zemljište siromašno njima.

...čekaj da li u apotekama ima tih preparata i da se baš tako zovu?..ako ima ja ću ih kupiti koliko sutra, danas ne mogu po ovoj
vrućini nigde.....inače sam planirala da sutra rano odem tamo gde sam radila, da vidim šta će samnom, jel im to konačno, da im
ja ne trebam jer neću moći da izdržim takve uslove rada....
...i znaš li način kako da ovu prijateljicu uputim da se leči, da shvati šta ima????

[причалица]

1. ima u apotekama. traži ''cink-selen'' i ''oligogal hrom''
2. reci prijateljici da ide kod lekara opšte prakse s tim nalazima, jer misliš da je to ozbiljno. (pa će lekar onda dalje da je uputi)

[affrodiita]

1. ima u apotekama. traži ''cink-selen'' i ''oligogal hrom''
2. reci prijateljici da ide kod lekara opšte prakse s tim nalazima, jer misliš da je to ozbiljno. (pa će lekar onda dalje da je uputi)

...ok...kupiću obavezno.....

...e pa da reći ću joj još danas, pojedoh se od sinoć lupam glavu kako da joj kažem, a da me shvati ozbiljno....

[Vragolanka]

najvažnije je da unosiš horm, cink i selen. to su dva preparata. jedan je kombinacija cink-selen, a drugi je oligogal-hrom i pije se 2 kapsule dnevno. nadam se da koristiš jod u dovoljnoj količini....ona mineralna voda ''mivela'' ima dobru koncentraciju joda.


...ništa još uvek nisam počela da uzimam, htela sam da kupim onaj "pametni jod"..ali mi je doktorka opste prakse rekla da ne bi trebala
ništa da pijem dok me specijalista ne pregleda...ja za privatnika nemam para, i tražim vezu da me što pre zakažu na KC...ako znaš nešto
što bi mogla da kupim i pijem...ja ću uzeti..ali ako pitam u apotekama...svi daju nešto drugo, pa sam sluđena skroz...
..opet nisam u situaciji da kupujem sve što ponude i gutam ko pače...

:undecided:
Nemojte se zaxebavati sa tim jodom, štitna reaguje i na višak, jednako kao i na manjak joda... prvo mora da se ustanovi da li je u pitanju nedostatak, ili višak.
I ništa lekovi, kakav cink i selen... ništa dok lekar ne kaže. Može da bude samo uvećeanje, može da bude čvorrića, cisti, ili poremećaj hormona. Može da bude na jednom režnju, može da zahvati celu železdu. Bilo koji od poremećaja može da uzrokuje aritmiju, što uglavnom i prati poremećaj rada š.žlezde... znači, može da dođe do kontraefekta u slučaju "sam svoj lekar".
Za pošetak, 8 sati sna, i nešto blaže za smirenje... jer ona radi na nervnoj bazi. To je ono što ne bi trebalo da škodi, može i neki preparat na biljnoj bazi. Gazirano ne i more ne, dok se ne ustanovi situacija sa jodom.

[причалица]

:undecided:
Nemojte se zaxebavati sa tim jodom, štitna reagzje i na višak, jednako kao i na manjaj joda... prvo mora da se ustanovi da li je u pitanju nedostatak, ili višak.
I ništa lekovi, kakav cink i selen... ništa dok lekar ne kaže. Može da bude samo uvećeanje, može da bude čvorrića, cisti, ili poremećaj hormona. Može da bude na jednom režnju, može da zahvati celu železdu. Bilo koji od poremećaja može da uzrokuje aritmiju... zanači, kože da dože do kontraefekta u slučaju "sam svoj lekar".
Za pošetak, 8 sati sna, i nešto blaže za smirenje... jer ona radi na nervnoj bazi. To je ono što ne bi trebalo da škodi, može i neki preparat na nervnoj bazi. Gazirano ne i more ne, dok se ne ustanovi situacija sa jodom.

jeco, ja kažem šta i kako posle svih ispitivanja u mom slučaju. a aritmiju već imam, bez obzira što su sada svi hormoni ok...i ne kažem diti da treba odmah sve to, nego prvo da uradi analize. hormoni su zaebana stvar da bi se radilo ''na svoju ruku''.

[Vragolanka]

jeco, ja kažem šta i kako posle svih ispitivanja u mom slučaju. a aritmiju već imam, bez obzira što su sada svi hormoni ok...i ne kažem diti da treba odmah sve to, nego prvo da uradi analize. hormoni su zaebana stvar da bi se radilo ''na svoju ruku''.

Pazi, meni su hormoni oduvek ok, ali je uvećana, izmenjane strukture, imam i čvoriće. I aritmiju. Lekove za to sam samoj sebi izbacila... uspori mi puls, ne mogu da funkcionišem, u stvari meni ovo stanje ne smeta ni malo, ne guši, ništa.
Na K.C - u se čeka po 6 meseci, ne znam koliko je to pametno... hormoni se uglavnom plaćaju, koliko znam, nevezano za pregled, i izađu negde oko 50 evra, na par meseci, ako ne grešim. Mislim da bi u svakom slučaju, bilo bolje da iskešira još toliko za dijagnozu, to uradi jednom i kraj balade... bar zna na čemu je, ako je muči, dobiće odgovarajuće lekove... može da bude mnogo ozbiljnije to čekanje.
Inače, ja ništa ne pijem, spavam 4 do 5 sati, a našla sam se da savetujem... :lol:

[причалица]

ja sam sve privatno radila. žlezda je malo uvećana, ehotonična, bez čvorića, potpuno disfunkcionalna, pijem ''letrox'' već 5 godina (sve veće i veće doze)....takozvani ''hašimoto sindrom''. imam aritmiju, imam visok pritisak, tremor ruku, znojim se i nervozna sam kao pas, pa pijem i lekove za smirenje....inače, patim od nesanice, tako da sam sebana skroz.
e, sad...ovih dana mi srce malo više trokira, pa razmišljam o UZ srca, ali su sad svi dobri lekari na g.o.
tako da ću to od septembra.
a troškovi jesu veliki...pregled (UZ) je 4500 din., hormoni (samo TSH i FT4) je oko 1200, a lekovi i nisu skupi....letrox je oko 200 dinara kutija, mada kao može na recept...baš ću za 200 dinara da idem u DZ, boli me uvo....

[Vragolanka]

Isto, s tim što se mnogo bolje osećam bez lekova. Mada su moje doze bile male.
Jedino taj tremor i nesanica... mada, možda nema veze sa š.z ... u posledne dve godine je bilo svega i svačega, pa nije ni čudo.
Kada dođem u stanje u kome ću piti šaku lekova, neka je vade, pa bar da znam za šta ih pijem.

[affrodiita]

Pazi, meni su hormoni oduvek ok, ali je uvećana, izmenjane strukture, imam i čvoriće. I aritmiju. Lekove za to sam samoj sebi izbacila... uspori mi puls, ne mogu da funkcionišem, u stvari meni ovo stanje ne smeta ni malo, ne guši, ništa.
Na K.C - u se čeka po 6 meseci, ne znam koliko je to pametno... hormoni se uglavnom plaćaju, koliko znam, nevezano za pregled, i izađu negde oko 50 evra, na par meseci, ako ne grešim. Mislim da bi u svakom slučaju, bilo bolje da iskešira još toliko za dijagnozu, to uradi jednom i kraj balade... bar zna na čemu je, ako je muči, dobiće odgovarajuće lekove... može da bude mnogo ozbiljnije to čekanje.
Inače, ja ništa ne pijem, spavam 4 do 5 sati, a našla sam se da savetujem... :lol:

..ja se nadam da neću čekati 6 meseci za pregled, našla sam vezu, na žalost ni kod lekara se više ne može bez veze....UZ štitne ću
imati 4.08., a nalaz hormona imam, i znam da će oni verovatno tražiti opet da vadim krv, ali ako je to sva muka, šta da se radi,
uglavnom ja pijem lekove za smirenje već godinama, i znam da mi je to oboljnenje štitne i došlo od "lepog života", ali dobro valjda
je nekad vratim u normalu, bar se nadam:((((

[Vragolanka]

Nema tu izlečenja, samo može da se zaleči i drži pod kontrolom.
I zato, ako ste odgovorni, pridržavajte se saveta lekara... ja to ne radim, jer kada mi predoče spisak stvari koje "ne smem" da radim, muka mi pripadne... tako da to "moranje" odlažem za neka gora vremena.

[affrodiita]

..ja jesam odgovorna po tom pitanju, i kad budem dobila terapiju znam da ću je se striktno prodržavati...samo treba da budem
strpljiva, i da dočekam konačno taj pregled.....

[причалица]

Isto, s tim što se mnogo bolje osećam bez lekova. Mada su moje doze bile male.
Jedino taj tremor i nesanica... mada, možda nema veze sa š.z ... u posledne dve godine je bilo svega i svačega, pa nije ni čudo.
Kada dođem u stanje u kome ću piti šaku lekova, neka je vade, pa bar da znam za šta ih pijem.

meni doca rek'o da će da je vade, samo ne zna kad....pre 5 godina je rek'o - najdalje za 10...valjda čeka te čvoriće i nekrozu, otkud znam...i ne pitam, ne ide mi se opet pod nož.

[affrodiita]

meni doca rek'o da će da je vade, samo ne zna kad....pre 5 godina je rek'o - najdalje za 10...valjda čeka te čvoriće i nekrozu, otkud znam...i ne pitam, ne ide mi se opet pod nož.

...kako opet, zar si ti to već nešto operisala????

[причалица]

...kako opet, zar si ti to već nešto operisala????

jesam, dita, ali nije vezano za ovu temu.

[affrodiita]

jesam, dita, ali nije vezano za ovu temu.

...joooj...nadam se da više nećeš morati.......

[причалица]

pa, kako bude...šta da se radi, ak se mora.

[affrodiita]

pa, kako bude...šta da se radi, ak se mora.

..da ako se baš mora, i ako je to rešenje koje će ti olakšati život onda ok...

[mona]

Pricalice gde ima dobar endokrinolog...

[причалица]

Pricalice gde ima dobar endokrinolog...

u kliničkom centru srbije...moraš kod lekara opšte prakse, pa ti on(a) da uput za endokrinologiju (pre toga treba da uradiš, na savet lekara) analize hormona štitaste žlezde (FT4, FT3, TSH) da bi lekar uopšte mogao da ustanovi da li si slučaj za endokrinologa.... pa onda odeš tamo i zakažeš kod nekoga koga ti med.sestre preporuče...ja sam kod dr trbojevića. on je grozno zauzet i poslednje 2 godine nije ni stigao da me pregleda, nego neka njegova zamena...ali, ako bih otišla u privatnu kliniku, ispregledao bi me odmah.
zato ne idem uopšte više.
ko ih ebe.
prekontrolišem sama nivo hormona, pa ako je ok...pijem terapiju. ako nije ok, onda je korigujem malo i tako....

[mona]

da tako je nego ja nisam isla do sada icicu privatno na ultrazvuk i analizu hormona... pa cu videti...
jel ima negde drugde bilo koji endoktrinolog samo za pregled.. u Bgd..

[причалица]

da tako je nego ja nisam isla do sada icicu privatno na ultrazvuk i analizu hormona... pa cu videti...
jel ima negde drugde bilo koji endoktrinolog samo za pregled.. u Bgd..

i ja analizu hormona radim u privatnoj laboratoriji. domovi zdravlja ti inače i ne rade. analiza hormona jedino može da se radi u KCS, ali, moraš da ustaneš oko prvih petlova....što je meni nemoguće.
mislim da je dovoljno da uradiš te analize i, eventualno, ultrazvuk štitne žlezde, ako ti analize nisu ok.

[причалица]

e, danas sam bila kod endokrinologa, sa namerom da idem i kod kardiologa....
opisah ja svoje simptome, uze žena anamnezu i sve to....i kaže, kad je čula koliko tiroksina pijem svaki dan, da je terapija suviše jaka, s obzirom na nivo hormona u krvi....i tako, snizila mi je količinu lekova koje treba a pijem i rekla da, pošto sam u tipičnoj hipertirozi, sve smetnje koje imam su vezane za nju - tremor ruku, gušenje, ubrzani rad srca, nervoza, znojenje....
treba da dođem ponovo za 4 nedelje i reče da i oni rade analize hormona štitaste žlezde. odoh ja do šaltera da platim pregled i raspitam se koliko košta analiza hormona...kad oni mi kažu da sva tri hormona (FT4, FT3 i TSH) koštaju 1600 dinara.
pitam ja - ukupno 1600?
kaže ona ženica - da.
ebote, a ja kao majmun plaćam godinama 1200 po hormonu u ovoj drugoj laboratoriji...
ovca sam za šišanje, pa to ti je.
i tako, sada se nadam da će mi sve biti bolje. radiću kako je doca rekla, pa ćemo da vidimo....jer, reče da, ako se smetnje nastave, a hormoni budu normalni, tek će me onda uputiti kod kardiologa.
meni to nekako pošteno izgledalo....

[tol]

gde si radila te analize pričo...da kažem prijateljici..jer to moramo u Bgd da radimo...u PA to ne rade :(
samo znam da je jako skupo plaćala po jednoj analizi(hormonu)..

[Lilu]

jbt, ja ne smem da okrecem ove stranice gde su bolesti, oma utripujem da imam i ja to...

[tol]

el smes da pijes one orašćiće sa medom sto stoje na suncu..pa se onda napravi sa domacom rakicom neki liker...? to je puno joda...valjda :(

[причалица]

el smes da pijes one orašćiće sa medom sto stoje na suncu..pa se onda napravi sa domacom rakicom neki liker...? to je puno joda...valjda :(

smem, što da ne smem...


gde si radila te analize pričo...da kažem prijateljici..jer to moramo u Bgd da radimo...u PA to ne rade :(
samo znam da je jako skupo plaćala po jednoj analizi(hormonu)..

u ''euromedic'' klinici. izguglaj je. postoji u centru grada (alekse nenadovića, činimi se) poliklinika, a postoji i kod mene (u gandijevoj) , na novom bgd sve to isto. na sajtu možeš da vidiš i cenovnik i kontakte.
nadam se da će ti ovo biti dovoljno.

[причалица]

Kontrola štitaste žlezde je obavezna u menopauzi

Žene koje ulaze u menopauzu trebalo bi redovno da kontrolišu štitnu žlezdu jer u petoj deceniji slabi i polako nestaje zaštitno delovanje polnih hormona. Rutinskom analizom krvi može da se odredi nivo hormona štitnjače i otkriju eventualni poremećaji u njenom rad.

Ukoliko u predelu vrata napipate čvoriće ili otekline, trebalo bi da se obratite lekaru
Statistike pokazuju da najmanje tri od deset žena tokom života pati od poremećaja štitne odnosno tireoidne žlezde. Lekari pretpostavljaju da je taj broj i veći, budući da mnoge žene imaju blage simptome koji prolaze neopaženo. S obzirom na to da je ova mala žlezda izuzetno važna za normalno funkcionisanje organizma, važno je da na vreme prepoznate poremećaje u njenom radu.
Štitnjača ima obik leptira, nalazi se na prednjoj strani vrata ispod grkljana i veličine je oko tri centimetra. Luči dva hormona, triodtironin (T3) i tiroksin (T4), koji regulišu metabolizam i telesnu temperaturu, funkcionisanje nervnog sistema i srca, utiču na kvalitet kostiju, kože i kose.
Uzroci poremećaja u radu štitnjače još nisu potpuno poznati, ali se pominju genetika, hronične infekcije ove žlezde, pa i stres. Žene su podložnije razvoju ovog autoimunog poremećaja, pa obolevaju čak osam puta češće nego muškarci. Problem postaje još izraženiji u menopauzi, kada prestaje zaštitno delovanje polnih hormona. Poremećaji štitne žlezde su kompleksni i različiti, a problem nastaje kada ona postane hiperaktivna ili usporena.
Bolest može da se javi i kod dece, ali se u najranijem detinjstvu to događa vrlo retko, jer se svakom novorođenčetu radi analiza krvi kako bi se proverio rad ove važne žlezde. Do poremećaja može da dođe i usled deficita joda u organizmu, jer ovaj mineral predstavlja pogonsko gorivo za štitnjaču.
Ako u organizam ne unosite dovoljno joda, doći će do uvećanja štitne žlezde, kako bi mogla da nastavi da proizvodi hormone, i do oboljenja koje se naziva gušavost ili struma. Na to treba posumnjati ako ste konstantno promukli, teško gutate i imate vidno uvećanu gušu. Do promuklosti, inače, dolazi zbog pritiska uvećane štitanjače na dušnik i nerve glasnih žica.

[misticlady]

e pa prico hvala ti na ovim iscrpnim informacijama...ja sam hipo,svaka dva meseca kontrola u KC,pijem tiroxin i eto...ostali simptomi su ti vec poznati...

[причалица]

e pa prico hvala ti na ovim iscrpnim informacijama...ja sam hipo,svaka dva meseca kontrola u KC,pijem tiroxin i eto...ostali simptomi su ti vec poznati...

aha. meni sledi kontrola, na koju sam zakasnila već 3 nedelje....a srčka me opet zaebava, kao i pritisak, tako da podhitno moram na preglede.

[misticlady]

qq meni lek mi se zove eutirox...odakle mi ovo tiroxin:raz_114: eto potvrdila sam da bolujem od stitaste

[причалица]

qq meni lek mi se zove eutirox...odakle mi ovo tiroxin:raz_114: eto potvrdila sam da bolujem od stitaste

pa to i jeste tiroxin...
kao i letrox koji ja pijem...mada mislim da je ovaj tvoj bolji.

[причалица]

evo, bila sam na pregledima...ft4 je 23. 51...tsh je 0.026....dakle opet sam u hipertirozi, pa nije ni čudo što sam imala problema sa srcem, disanjem, nervozom, zamorom....samnjila mi je koncentaciju za 100 mikrograma nedeljno, pa za 4 nedelje opet - kontrola.
inače, kardiolog jeste ustanovio tahikardiju i dao mi je neki lek da pijem 2 puta dnevno.

[причалица]

i ne odoh na kontrolu....treba to da uradim, stvarno.

[Kovač]

i ne odoh na kontrolu....treba to da uradim, stvarno.

Jel piješ ti presolol?

[причалица]

Jel piješ ti presolol?

ne, nego propranolol.

[Kovač]

ne, nego propranolol.

Jel taj kao i presolol?Ovaj usporava otkucaje srca.

[причалица]

Jel taj kao i presolol?Ovaj usporava otkucaje srca.

da, imala sam jake tahikardije.

[Kovač]

Znam za šta je presolol,ja ga pijem,šta ću brza mi čuka :lol:

[Vragolanka]

ne, nego propranolol.

to sam i ja pila, dok nisam skontala da mi prija moja aritmija, kada sam već hiperaktivna, neka i čuka bude u skladu sa tim... i batalila lekove.
nisam bila na kontroli oko 5 godina... i super mi je... :pusi:

[причалица]

to sam i ja pila, dok nisam skontala da mi prija moja aritmija, kada sam već hiperaktivna, neka i čuka bude u skladu sa tim... i batalila lekove.
nisam bila na kontroli oko 5 godina... i super mi je... :pusi:

super je kad ti je super.
i ja idem kod lekara samo kad mi nije dobro....ali, ima par meseci da se osećam ok, osim dana kad su nagle promene pritiska. tad se osećam kao ispljuvak.

[Vragolanka]

pa ako imaš prirodno nizak pritisak, a ja ga imam, + propranolol, biće ti još gore... svi lekovi jedno saniraju, na štetu nečeg drugog, stvar prioriteta, valjda...
više ne idem ni kad mi nije dobro, kontam da bi to bilo malo licemerno... + što su meni većina smetnji ne psihosomatskoj osnovi, znači, ne rešavam posledice, već uzrok.
idem samo kad mi treba bolovanje.

[причалица]

pa ako imaš prirodno nizak pritisak, a ja ga imam, + propranolol, biće ti još gore... svi lekovi jedno saniraju, na štetu nečeg drugog, stvar prioriteta, valjda...
više ne idem ni kad mi nije dobro, kontam da bi to bilo malo licemerno... + što su meni većina smetnji ne psihosomatskoj osnovi, znači, ne rešavam posledice, već uzrok.
idem samo kad mi treba bolovanje.

razumem...missim, i ja sam rešavala uzrok, dok nisam došla pod nož - od tada radije odem kod lekara.

[Vragolanka]

razumem...missim, i ja sam rešavala uzrok, dok nisam došla pod nož - od tada radije odem kod lekara.

eto vidiš, znači u nekim slučajevima ni lekovi ne bi pomogli...
ako je ono što mislim da jeste, genetika je najveći krivac... i teško da se neka oboljenja mogu sprečiti.
eto, recimo i da sam odgovorna, da se zdravo hranim i idem kod lekara, ne samo kad mi nije dobro... ništa mi ne garantuje da me na ulici neće nešto pokupiti?
tako isto, ni lekovi, ni lekari nisu garancija... u nekim slučajevima te samo uyebu još više. dok sa druge strane, masa ljudi leči same sebe, još gora varijanta.
opustiš se i uživaš, nemam nameru da život provedem u čekaonici, čekajući dijagnozu.

[причалица]

eto vidiš, znači u nekim slučajevima ni lekovi ne bi pomogli...
ako je ono što mislim da jeste, genetika je najveći krivac... i teško da se neka oboljenja mogu sprečiti.
eto, recimo i da sam odgovorna, da se zdravo hranim i idem kod lekara, ne samo kad mi nije dobro... ništa mi ne garantuje da me na ulici neće nešto pokupiti?
tako isto, ni lekovi, ni lekari nisu garancija... u nekim slučajevima te samo uyebu još više. dok sa druge strane, masa ljudi leči same sebe, još gora varijanta.
opustiš se i uživaš, nemam nameru da život provedem u čekaonici, čekajući dijagnozu.


ma ne samo na ulici....koliko god da se zdravo ponašaš, opet će te dočekati nega bedna boleština iza ćoška, kad-tad.

[Vragolanka]

ma ne samo na ulici....koliko god da se zdravo ponašaš, opet će te dočekati nega bedna boleština iza ćoška, kad-tad.

kada dođe, razmišljaću o tome... :lol:

[причалица]

kada dođe, razmišljaću o tome... :lol:

naravno. nego je tema o bolestima, pa eto :aha:

[причалица]

Štitnjača: Jedna žlezda, 100 problema
Blic žena, Radenka Marković i Jelena Milentijević, 10. 10. 2011. 00:01

Štitna žlezda najveći je endokrini organ odrasle osobe. Luči tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), hormone koji su veoma važni za normalan razvoj i pravilno funkcionisanje organizma. Oni ulaze u sve ćelije našeg organizma, regulišu celokupan metabolizam, povećavaju snagu srca, podržavaju moždane funkcije, podstiču budnost, pamćenje i koncentraciju, regulišu san... Ovi hormoni imaju i veliku ulogu u reprodukciji, te su veoma važni za održavanje normalne trudnoće.
Nažalost, štitna žlezda je i organ koji najčešće oboleva.

Rizik raste s godinama
– Svako odstupanje od normalnog lučenja hormona izaziva zdravstvene tegobe. Ovi hormoni regulišu veliki broj procesa u organizmu, pa je zato i veliki broj oboljenja koja se javljaju usled poremećaja u radu ove žlezde – kaže dr Vesna Mijailović, internista-endokrinolog u Domu zdravlja „Jedro“.
Učestalosti obolevanja, objašnjava doktorka, najviše doprinose svakodnevni stres i zračenja iz spoljne sredine.
Bolesti štitne žlezde mogu se podeliti u četiri grupe.
• Oboljenja nastala usled usporenog ili pojačanog lučenja hormona – odnosno hipotireoza i hipertireoza.
• Oboljenja uzrokovana uvećanjem žlezde i njenim pritiskom na okolne organe.
• Promene u vidu čvorova (nodusa). Veoma su česte, uglavnom su benigne i zahtevaju praćenje.
• Karcinom – najređa je bolest štitne žlezde. U poslednjih desetak godina učestalost obolevanja od ovog karcinoma u Srbiji je skoro udvostručena.
Od bolesti štitne žlezde, ukazuje dr Mijailović, mnogo češće pate žene, naročito one između 20 i 50 godina života. Većem riziku izložene su i osobe sa genetskom predispozicijom, pa se njima savetuje poseban oprez, a ukoliko planiraju trudnoću, redovna provera hormona štitne žlezde pre trudnoće i tokom nje.
Među faktore rizika doktorka svrstava i godine jer rizik od bolesti raste s godinama.

Unosite jod i selen
Na sreću, svako od nas može mnogo da uradi za očuvanje funkcija štitne žlezde, prvenstveno pravilnom ishranom i izbegavanjem stresnih situacija. Pravilna ishrana u ovom slučaju podrazumeva dovoljan unos joda i selena.
– Unošenjem dovoljnih količina joda omogućavamo normalnu sintezu hormona štitaste žlezde. Trudnice treba da znaju da već od 12. nedelje štitna žlezda ploda počinje sa sintezom hormona, a u tom periodu jod uzima od majke. U periodu dojenja jedini izvor joda za dete jeste majčino mleko. Zato je veoma važno da žene za vreme trudnoće i dok doje unose dovoljne količine joda – kaže doktorka.

Kupujte jodiranu so
Ona navodi da su dnevne potrebe čoveka za jodom veoma male i da se sa uzrastom povećavaju. Tako je odrasloj osobi potrebno 150–200 mikrograma dnevno, a trudnicama i dojiljama nešto više, između 200 i 250 mikrograma na dan. Najznačajniji izvor joda je jodirana kuhinjska so, zatim plodovi mora i koštunjavo voće.
Što se selena tiče, njime su bogati meso, riba, žitarice i mlečni proizvodi, brazilski orasi, a dnevno je u organizam neophodno uneti od 70 do 100 mikrograma selena.

Znoje vam se ruke?
•Ovo je jedan od čestih simptoma hipertireoze koja nastaje kada štitna žlezda luči previše hormona
•Nervoza, plačljivost i poremećaj sna često se javljaju
•Menstrualni ciklus postaje neuredan

Nikako da smršate?
• Porast telesne težine može da ukazuje na hipotireozu, posledicu smanjenog lučenja hormona štitnjače
• Ovaj problem odlikuju umor, depresija, oticanje oko očiju
• Simptomi se razvijaju sporo, pa se bolest nekad ne otkrije godinama

[причалица]

BOLESTI štitaste žlezde u velikom broju slučajeva otkrivaju se slučajno. Ovo oboljenje, u ranoj fazi ne odaje nikakve simptome, pa poremećaj u njenom radu žene otkriju obično nakon ultrazvučnog pregleda dojki. Da imaju tegobe sa štitnom žlezdom, muškarci većinom saznaju posle posete kardiologu zbog ubrzanog rada srca.

Da bi se potvrdila sumnja na oboljenje ove važne, funkcionalne žlezde, moraju da se sklope sve dijagnostičke kockice: endokrinološki i ultrazvučni pregled, laboratorijske analize, punkcija... Do konačnog utvrđivanja dijagnoze nekad prođe više nedelja, čak i meseci. Iako se bolest razvija sporo, nekad i po nekoliko godina, povećanje broja obolelih nameće potrebu za jedinstvenim centrom u kojem će se u kraćem roku obaviti svi pregledi vezani za štitastu žlezdu.

- Povećanom broju obolelih doprinela je najviše poboljšana dijagnostika, i otkrivanje poremećaja u ranoj fazi. Jedna trećina žena u reproduktivnom dobu ima čvorić u štitastoj žlezdi, a da to ne znaju. To su žene koje normalno žive i ne žale se ni na kakve smetnje - kaže u intervjuu za „Novosti“, profesor dr Zoran Anđelković, endokrinolog u poliklinici „Intertim“, stručnjak koji je deset godina bio načelnik Klinike za endokrinologiju na Vojnomedicinskoj akademiji.

* Kojom dijagnostičkom metodom se najranije može otkriti nepravilnost u radu štitaste žlezde?
- Ultrazvuk je neprikosnovena metoda u otkrivanju poremećaja funkcije štitaste žlezde, jer ima nekoliko mogućnosti: može da otkrije promene velike samo dva milimetra, i sposoban je da vidi prokrvljenost svih delova tkiva štitaste žlezde, što je važan parametar za otkrivanje bolesne žlezde.

* Kakve promene otkriva ultrazvuk?
- One mogu da budu dvostruke: žlezda može da bude difuzno izmenjena, odnosno da je cela uvećana, ili da u njoj postoje čvorići. Osim toga, treba da se utvrdi da li je bolest promenila funkciju žlezde, odnosno da li je snizila, povisila funkciju ili ju je samo morfološki promenila.

* Kojim metodama se to otkriva?
- To se saznaje na osnovu nivoa tiroidnih hormona ili nivoa hormona TSH, koji nam indirektno govori kakva je funkcija štitaste žlezde. Ako postoji sumnja na autoimune bolesti štitaste žlezde, onda se određuje nivo određenih autoantitela, a ako postoji nodusna promena, onda tražimo markere za eventualni tumor.

[причалица]

nastavak:

* Šta se dešava kada se otkrije čvor?
- Da bi se dobila prava slika čvora, potrebno je uraditi ultrazvučni pregled. Tako se sagledava njegova priroda, da li je dobroćudan ili zloćudan. Obično se smatra da su veliki nodusi opasni, a oni manje veličine da su benigni. To verovanje nije sasvim tačno. Veličina nodusa ne govori o njegovoj prirodi.

* Po čemu se, onda, prepoznaju maligni čvorovi?
- Po njihovoj strukturi. Ako je struktura manje ehogena od okolnog zdravog tkiva, takvi nodusi nose manju opasnost od zlodućnih promena. Ako čvorić nije jasno ograničen prema okolnom tkivu, ako je granica između čvora i zdravog tkiva „nareckana“, ako on urasta u zdravo tkivo, to uvek budi sumnju na nešto loše. Zatim, ako u čvoriću postoje kalcifikati, naročito oni sitni, ili ako u „susedstvu“ postoje uvećane limfne žlezde, i to je znak za sumnju. I, ako u nodusu postoji veća prokrvljenost nego u zdravom tkivu, to umnogome povećava sumnju na malignu tvorevinu. Ima još jedan važan znak: ako je nodus viši nego što je širi, to bez obzira na njegovu ukupnu veličinu sugeriše da taj čvor nosi maligni potencijal.

* Šta ako postoji sumnja na malignitet?
- Onda se radi aspiracija tankom iglom. To nije biopsija, već se tankom iglom uzima uzorak tkiva, pa se utvrđuje da li postoji odstupanje od uobičajenog izgleda ćelije. Ako postoji, onda se uklanja cela štitasta žlezda, a ako nema, onda se stanje prati. Na sreću, oko 93 odsto nodusa su dobroćudne prirode.
* Šta se krije iza uvećane štitaste žlezde?
- Svako uvećanje štitaste žlezde označava se kao struma. Ona može da bude različita, a najčešće se iza difuznih struma kriju autoimune bolest štitaste žlezde. Ona može da ima pojačanu ili sniženu funkciju, poznatiju kao hašimoto. I dok stariji najčešće pate od pojačane funkcije, kod mlađih se većinom javljaju autoimune promene žlezde.
* Šta je okidač za takvu autoimunu aktivnost?
- Za sve je bitna genetika. Tome mogu da doprinesu i nedovoljan unos oligo-elemenata, uzimanje lekova za aritmije koji sadrže puno joda, trudnoća, hepatitis...

* Kako se prepoznaje usporen rad žlezde?
- Bolest će se prepoznati kad se u bazi vrata javi uvećanje, ili se otkrije ultrazvukom, jer u ranoj fazi ne pokazuje simptome. Kada se funkcija žlezde smanji, luči se manja količina tiroidnih hormona, a oni su odgovorni za odvijanje metaboličkih procesa u organizmu, a manje se proizvodi energije. Bolesnici osećaju umor, svakodnevne aktivnosti im teško padaju, zimogrožljivi su, u tkivima se nakuplja voda, pa su često podbuli, koža postaje suva, glas hrapav, srce usporava rad, javljaju se bolovi u mišićima, usporen je rad creva, pa su česte opstipacije...

[причалица]

nastavak:

* Kako se leči hašimoto?
- Hormonski profil hašimota prati se sve dok TSH ne poraste do kritičnog nivoa, a onda se daju tiroidni hormoni kao nadoknada oslabljene funkcije. Ona se nadoknađuje vrlo lako uzimanjem jedne tablete tiroidnog hormona. Time se, međutim, ne utiče na samu prirodu bolesti, jer će vremenom taj proces destrukcije u žlezdi da se nastavi. Vremenom, onaj ko je započeo lečenje tiroidnim hormonima zahtevaće sve veću i veću dozu sve dok ne dođe do doze koja bi mu bila potrebna kao i da mu je uklonjena štitasta žlezda.

* Kako se prepoznaje hiperfunkcija štitne žlezde?
- Kada žlezda pojačano stvara tiroidne hormone, oni ubrzavaju metabolizam i proizvode više energije. Da bi stvorio više energije, organizam se troši. Zbog toga se pacijenti se osećaju malaksalo, gube težinu, stalno su umorni, imaju stalni osećaj topline, pojačano se znoje, imaju podrhtavanje u celom telu, srčani rad im je ubrzan, nervozni su, imaju nesanice, česte stolice. Lečenje kod ove bolesti je vremenski ograničeno.

* Šta to znači?
- Smisao lečenja je da se na početku daje određena doza hormona koja se vremenom smanjuje do doze održavanja. Onog trenutka kad počne da raste TSH, to je znak da je bolest ušla u smireniju fazu. Ultrazvukom se prati da li se žlezda smanjuje, da li se prokrvljenost smanjuje, a nakon toga se terapija prekida. Otprilike kod jedne trećine bolesnika nakon ostvarene remisije može da se javi novi zamah bolesti. Terapija se u tom slučaju ponovo vraća na početak, pa ako se za godinu do godinu i po dana opet ne uspostavi ravnoteža, onda se ide na konačno zbrinjavanje.

* Šta to podrazumeva?
- To može da bude operativno uklanjanje cele žlezde, što se obično radi ako je žlezda velika, ako su se javile promene na očima, ili Bazedovljeva bolest, ili kad postoje čvorovi. Ako je žlezda mala, nema čvorića, i nema izbočenosti očiju, onda je tu najefikasnije primeniti radioaktivni jod koji lokalnim zračenjem uništava žlezdu. Međutim, sudbina većine hipertireoza je hipotireoza. Jer, nakon uklanjanja žlezde ili terapijske primene joda neminovno će da nastupi - hipotireoza.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:366519-Stitasta-zlezda-Cvor-je-znak-upozorenja

[причалица]

Nodusi na štitastoj žlezdi najčešće su dobroćudni i ne izazivaju poremećaje. Pojava tvrde izrasline, posebno ako je fiksirana za okolno tkivo, pobuđuje sumnju na maligni karakter. O ovoj temi govori prof. dr Ivan Paunović, endokrini hirurg

Broj pacijenata kod kojih se otkrije jedan ili više čvorova u štitastoj žlezdi uvećava se svake godine, a stručnjaci to objašnjavaju dostupnijom dijagnostikom. Žene su sklonije stvaranju čvorova (javlja se kod jedne od 12 do 15 žena, odnosno, jednog od 40 do 50 muškaraca), baš kao i ostalim oboljenjima štitaste žlezde, zbog njihovog "hormonskog komponovanja".
Do pojave čvorova dolazi zbog nedostatka joda u organizmu koji je neophodan štitastoj žlezdi da bi proizvodila dovoljno hormona značajnih za sve metaboličke procese. Štitasta žlezda pokušava da nadoknadi nedostatak tako što počinje da se uvećava. Posledično, može da dođe do formiranja čvora, odnosno nodusa u tkivu, od uvećanih ćelija štitaste žlezde.

Kada je čvor veliki ili kada je pacijent veoma mršav lako se uočava na prednjoj strani vrata. Više od 90 odsto čvorova je dobroćudno, neki su u stvari ciste ispunjene tečnošću, a ne tkivom same žlezde.- Upravo ove tri važne stvari hirurg treba da otkrije nakon što čvor opipa na vratu - kaže za "Novosti" prof. dr Ivan Paunović, endokrini hirurg i načelnik Centra za endokrinu hirurgiju u Kliničkom centru Srbije. - Treba znati i to da čvor u štitastoj žlezdi, ukoliko funkcija žlezde nije poremećena, ne predstavlja bolest.
Ispitivanja, kaže naš sagovornik, treba da daju odgovor na tri pitanja: da li je promena zloćudna, da li čvor stvara tegobe pritiskom na okolne organe u vratu i da li stvara višak tiroidnih hormona.

- Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja pozitivan, hirurško lečenje je neophodno. Pre toga potrebno je odrediti koncetracije tiroidnih hormona u krvi, ispitivanje pomoću radioaktivnih izotopa (scintigrafija), ultrazvučni pregled i biopsiju tankom iglom kojom se pregledaju ćelije uzete iz tkiva nodusa, kaže profesor Paunović. - U najvećem broju slučajeva kod pacijenata koji imaju čvorić na štitastoj žlezdi ne javlja se poremećaj funkcije ove žlezde.

Čvorići u štitastoj žlezdi znatno češće predstavljaju dobroćudne promene, koje ne zahtevaju i obavezno lečenje.

Zavisno od tipa i veličine teško je predvideti njihov razvoj pa treba redovno da se prate. Za noduse koji nastaju kao posledica nedostatka joda koriste se tablete sa jodom kao efikasan način lečenja. Kada pored čvora postoji i hipertiroidizam, lečenje se dopunjava dodatnim lekovima. Radioaktivni jod se primenjuje jednokratno, u obliku kapsule ili tečnosti. Dospeva u štitastu žlezdu putem krvotoka, gde se skladišti i izaziva skupljanje tkiva štitaste žlezde usled kratkodometne radijacije.
Tvrdoća čvorova varira od mekanih do čvrstih, kalcifikovanih čvorova. Pojava tvrdog čvora, posebno ako je fiskiran za okolno tkivo ili su prisutni uvećani limfni čvorovi na vratu, pobuđuje sumnju na maligni karakter.
Profesor Paunović kaže da je hirurška intervencija neophodna ako je čvor maligni, ili ako postoji više čvorova koji svojom veličinom pritiskaju dušnik, jednjak, krvne sudove i nerv. Ili, ako postoji tako veliko uvećanje kada se štitasta žlezda najvećim delom "pruža" iza grudne kosti.
- Savremena operacija podrazumeva da se problem sa čvorovima zauvek reši, i u velikom broju slučajeva bez obzira na prirodu nodusa, pacijentima se radi totalna tireidoktomija. Posle takve operacije potrebna je nadoknada hormona štitaste žlezde, što im omogućava potpuno normalan život.

KARCINOMI NASLEDNI
Profesor dr Ivan Paunović napominje da postoji grupa karcinoma štitaste žlezde, tzv. medularni karcinom kod kojih je pouzdano dokazano da je za njihov nastanak odgovorna genetska predispozicija. - Takvim pacijentima se radi profilaktička operacija, što znači da se pacijent operiše i pre nego što se karcinom formira.

KNEDLA U GRLU
Čvor može da izazove sledeće simptome:
* Utisak pritiska ("knedla") u grlu
* Otežano gutanje, bol
* toku gutanja
* Promuklost
* Hronični kašalj
* Otežano disanje kada je glava u određenom položaju
* Otežano disanje u stresnim situacijama

izvor: www.novosti.rs (http://www.novosti.rs)

[Nežnicah]

Heljda protiv hipotireoze

Preliti 2 kašike heljdinog brašna sa 2 dl kefira i ostaviti da odstoji preko noći, pa ujutru pojesti smesu pola sata pre doručka. Takođe, pomešati po kašiku heljdinog brašna, mlevenih oraha i 4 kašike meda, te čuvati u frižideru. Odrediti 1 dan u nedelji kada nećete jesti ništa osim ovog balzama, a količina nije ograničena. Obavezno tokom dana popiti najmanje 2 l vode. Ovu kuru ponavljati jednom nedeljno tokom 4 meseca.

[причалица]

e super, a ja ne smem heljdu :( ne prija mom organizmu, kaže test intolerancije.

[Nežnicah]

ja ću probati ovo, ali naravno uz lekić :dada:

[Nežnicah]

kako "utešno" :kk:



Pismo štitnoj žlijezdi

Pismo štitnoj pod nazivom "Ćao svima, ja sam Hašimoto" govori o stvarima o kojima se suočavaju ljudi koji imaju problema sa štitnom žlijezdom i šta se sve mijenja u njihovom organizmu. Štitnjača, još poznata kao štitna žlijezda, je kao što i sam naziv upućuje, zadužena da štiti tijelo od štetnih faktora. Loše i negativne emocije, te stres (to se posebno odnosi na adrenalni stres) spadaju u neke od tih faktora. Stres uzrokuje upalne procese u tijelu. Često dolazi do poremećaja rada štitnjače kod kroničnog izlaganja stresu i drugim negativnim vanjskim faktorima.

"Ćao. Moje ime je Hašimoto. Ja sam nevidljiva autoimuna bolest koja napada tvoju štitnu žlijezdu i uzrokuje da oboliš od hipotireoze. Ja sam se sada kao čičak prikačio za tvoj život. Ako imaš hipotireozu, vjerovatno da imaš i mene. Ja sam uzrok broj jedan hipotireozi u mnogim državama širom svijeta. Ja sam tako lukav i podmukao – ne pokazujem se uvijek na tvojim analizama krvi. Drugi oko tebe me ne mogu vidjeti ili čuti, ali tvoje tijelo me osjeća. Mogu te napasti bilo gdje i na bilo koji način. Ako to želim. Ja mogu uzrokovati jaku bol ili, ako sam dobro raspoložen, mogu uzrokovati da te boli sve moguće.

Sjećaš li se kada ste ti i tvoja energija trčali okolo i naokolo skupa i zabavljali se? Uzeo sam ti tu energiju, i dao ti iscrpljenost. Pokušaj sada da se zabavljaš. Mogu ti oduzeti dobar san i umjesto njega, dati ti zaboravnost i manjak koncentracije. Mogu te natjerati da želiš spavati 24h dnevno, a mogu takođe uzrokovati i nesanicu. Mogu učiniti da osjećaš unutrašnje drhtanje ili da ti je hladno ili vruće, kada se svi drugi osjećaju normalno. Takođe mogu uticati da ti otiču ruke i noge, lice i očni kapci, ukratko – mogu uticati da ti otiče bukvalno sve. Mogu učiniti da se osjećaš jako depresivno ili da imaš napade panike. Takođe ti mogu uzrokovati druge mentalne zdravstvene probleme.

Te lude promjene raspoloženja? To sam ja. Plakanje bez razloga? Ljutiš se bez razloga? I to sam vjerovatno ja.

Mogu učiniti da ti opada kosa, da postane suva i lomljiva, ili da ne raste, mogu uzrokovati akne, suvu kožu, ma samo nebo mi je granica. Mogu učiniti da se udebljaš i bez obzira šta jedeš ili koliko vježbaš, mogu učiniti da ne izgubiš ni grama. Takođe mogu učiniti da smršaš. Ja ne volim diskriminaciju. Često mi se pridruže i moje prijateljice, druge autoimune bolesti, pa tako imaš još više razloga za brigu.Ako si nešto planirala, ili se veseliš nekom posebnom danu, ja ti to mogu oduzeti.

Nisi me tražila. Ja sam te odabrao iz različitih razloga:

Onaj virus ili virusi koje si imala i od kojih se nikad nisi oporavila, ili ona automobilska nesreća, ili možda godine zlostavljanja i trauma (ja jednostavno bujam i uživam u stresu.) Možda sam ti i genetski predodređen. Bez obzira na uzrok, ja sam ovdje i ne mislim nigdje ići.

Čujem da ćeš ići doktoru da me se probaš riješiti. Zasmijavaš me. Samo probaj. Moraćeš ići kod mnogo, mnogo doktora dok ne pronađeš onog koji će ti stvarno pomoći. Prepisaće ti pogrešne lijekove, tablete protiv bolova, tablete za spavanje, tablete za podizanje energije, reći će ti da patiš od depresije i da imaš napade panike, i prepisaće ti antidepresive i slične lijekove. Postoji još toliko mnogo drugih načina kako te ja mogu učiniti bolesnom i jadnom, popis je beskonačan – taj visoki holesterol, problem sa žučnim mjehurom i kamenjem u žuči, problem sa pritiskom, šećerom ili srcem? To sam vjerovatno ja. Ne možeš ostati trudna, ili si imala spontani pobačaj? I to sam vjerovatno ja. Ostaješ bez daha ili osjećaš nevjerovatnu glad? Da, vjerovatno sam to ja. Jetreni enzimi su ti povišeni? Da, vjerovatno ja. Problemi sa zubima i desnima? Osipi? Da, vjerovatno sam to opet ja.

Rekao sam ti da je popis beskonačan.

Mogu ti prepisati lijekove protiv hroničnih bolova, možeš ići na masaže, mogu ti reći da će sve biti u redu ako budeš redovno spavala i vježbala. Reći će ti da pozitivno razmišljaš, guraće te, forsiraće te, a najviše od svega, neće te shvatati ozbiljno kada im budeš pokušavala objasniti beskonačan broj doktora kod kojih si bila, koliko sam ja u stvari iscrpljujuća bolest i kako se ti bolesno i nemoćno u stvari osjećaš. Velika je vjerovatnoća da ćeš od svih tih doktora, koji su ‘puni razumijevanja’, dobiti uputnicu za psihijatra. Tvoja porodica, prijatelji i kolege će te slušati sve dok se i oni sami ne umore od uvijek iste priče kako sam ja težak i u kojoj mjeri te činim slabom, iscrpljenom i bolesnom. Neki od njih će ti reći stvari poput: “Oh, ma samo imaš loš dan” ili “Pa, sjeti se, ne možeš uvijek raditi ono što si radila i prije 10 godina”, ne shvatajući da si to u stvari radila prije 10 dana! Takođe će ti reći stvari poput “ako bi ti samo ustala i pokrenula se, izašla vani i bavila se svim i svačim, osjećala bi se bolje.” Oni ne shvataju da sam ti ja oduzeo ”gorivo” koje daje snagu tvom tijelu i umu i koje omogućuje da se takve stvari sprovedu u djelo. Neki će početi da ti govore iza leđa, govoriće da si hipohondar, dok ti polako osjećaš da gubiš dostojanstvo pokušavajući da pronađeš razumijevanje, pogotovo ako si u sred razgovora sa “normalnom” osobom, a ne možeš se sjetiti šta je sledeća stvar koju si htjela reći.

Govoriće ti stvari poput: “Ma, moja baka je to imala, i ona je bolje od kako uzima terapiju,” dok ti očajnički želiš objasniti da ja ne utičem na svakog na isti način, i da činjenica što je ta baka dobro sa određenom terapijom koju ona uzima, ne znači da će ta ista terapija djelovati tako i na tebe. Oni neće shvatiti da to što imaš ovu bolest utiče na tvoje tijelo od glave do pete, i da svaka ćelija i svaki sistem i svaki organ tvoga tijela zahtijeva odgovarajuću količinu i pravu vrstu lijeka hormona štitne žlijezde za TEBE. Ne onog lijeka koji djeluje kod nekog drugog.

Jedino mjesto gdje ćeš dobiti podršku i razumijevanje u vezi problema sa mnom je sa drugim ljudima koji me imaju. Oni su stvarno jedini koji te zaista mogu razumjeti.

Ja sam Hašimoto."

[причалица]

i ja imam hašimoto već 10 godina, fajf....guram nekako, kao što vidiš i ne dajem 5 para na pretnje tog gospodina. kad osetim da me spopada - naučim da ga izbegavam u širokom luku. samo treba prepoznati na vreme, što nisam ranije uspevala...i da, pijem terapiju :dada:
i da, ne pričam više nikome kad se loše osećam....i sebi sam dosadila, a ne drugima :mv:
glavu gore :)

[Nežnicah]

Šta govori vaša temperatura o radu štitne žlezde. Otkrijte sami prve znakove bolesti!

Dr Broda Barns, lekar koji je bio daleko ispred svog vremena, još pre 50 godina otkrio je da temperatura našeg tela može da bude dobar indikator aktivnosti tiroide, posebno temperatura tela odmah nakon buđenja. Napisao je knjigu o aktivnosti tiroide sa opisom problema i bolesti do kojih može doći zbog smanjene aktivnosti ovog važnog organa.

Takođe je razradio i jednostavan kućni test koji možete primeniti da biste proverili stanje vaše štitne žlezde.

Pre spavanja uzmite toplomer i dobro ga stresite – budite sigurni da je temperatura na njemu niža od 35 stepeni C. Sledeće jutro, odmah nakon buđenja, stavite toplomer. Pripazite da između toplomera i ruke nema odeće. Ostavite toplomer 10 minuta.

Nakon 10 minuta, očitajte rezultat i odmah ga zapišite. Rezultat je poznat kao „rana jutarnja bazalna temperatura“. Normalna je između 36.5 i 36.8ºC (97,8 – 98,2º F)

Imajte u vidu da temperatura može da varira zbog infektivnih bolesti i kod žena koje imaju menstruaciju.


Rezultati testa

Ako je vaša temeratura između 36,5 i 36,8ºC, vaša štitna žlezda radi normalno.

Ako je vaša temperatura niža od 36,5º C (97,8ºF) stepeni onda se radi o smanjenoj funkciji štitne žlezde.

Simptomi smanjenje funkcije ili hipotireoidizma su gubitak energije, umor, gubitak kose, suva koža, glavobolja, hronične infekcije, loša koncentracija.

Ako je temperatura viša od 37º C (98,6ºF) , radi se ubrzanom radu ili hipertireoidizmu. Simptomi hipertireoidizma su nervoza, gubljenje težine, topla, vlažna koža, ubrzan rad srca.

Da bi test bio što tačniji potrebno je ponoviti ga najmanje 3 dana za redom.

Ako utvrdite da je temperatura vašeg tela iznad opsega normalnih vrednosti, obratite se lekaru tradicionalne ili alternativne medicine koji će vam pomoći da uspostavite normalnu funkciju štitne žlezde.

Izvor: feelhealtylife

[причалица]

http://www.vestinet.rs/wp-content/uploads/2014/12/Stitna-zlezda-e1419071413129-600x362.jpg

Problemi sa štitnom žlezdom povezani su s razvojem, odnosno sazrevanjem.

Predstavljaju veliku potrebu za širenjem, nezasitan apetit za životom, potrebu za uspehom. Doživljavamo ih kao da nas nešto guši ili steže oko vrata. Ipak, mogu biti i znak pohlepe i prekomernih očekivanja od sebe.

Bolesti štitne žlezde mogu da nam ukazuju da se bojimo da nešto pustimo. Baš kao što joj ime kaže, ona trajno pokušava da poveća spremnost na odbranu i zaštitu, zato ukazuje i na konflikte. U nekim slučajevima ove bolesti simbolizuju razočaranje zbog neostvarene želje da od nekoga zavisimo, najpre od roditelja, a kasnije od partnera za kojim trčimo. Simptomatologija ukazuje na potištenost, zadržavanje osećaja i strah od smrti.

Šta učiniti: Treba osvestiti potisnutu potrebu za rastom i širenjem. Da bismo to ostvarili, moramo da sepokrenemo, da pojačamo tempo, da budemo budni i da koristimo prilike koje su nam date, da se usudimo na borbu i da idemo do vrha.Tegobe sa štitnom žlezdom ukazuju na podvojenost između straha od smrti i velike volje za uspehom i delovanjem. Dobro je da priznate sebi i paniku, ali da ipak dopustite delovanje.Obolele bolest poziva da stanu u centar vlastitog života sa svim njegovim mogućnostima.

Oslobodite energiju zarobljenu u bolesti i unesite je u životnu borbu! Smanjena funkcija štitne žlezde ukazuje na beg iz spoljašnjeg sveta, skrivanje iza debelih zidova i nedostatak uzemljenja.Da bismo se bolje nosili sa životnim teškoćama, slavni nemački lekar i psihoterapeut dokor Ridiger Dalke nas savetuje da svaki dan koristimo vežbu osmeha. Svaki put kad se osmehnemo, naše telo luči endorfine, tzv. hormone sreće, i zbog toga tumačenje naše stvarnosti može da postane pozitivno bez obzira na to kakve su okolnosti.

Probajte sledeću vežbu: Zatvorite oči, prizovite u sećanje situaciju u kojoj ste bili jako srećni i to vam sećanje izaziva osmeh. Zamislite kako osmeh dolazi iz dubine i ulazi u vaše oči i lice koje postaje nežnije, blaže.Pošaljite osmeh u srce i zamislite kako se za njega otvara. Osetite kako se područje oko srca širi i opušta. Dišitemirno i ravnomerno i zamislite kako vaše srce širi nežnost. Završite vežbu i ponesite taj osećaj u dan.

Ako se, pak, suočite s nekom zastrašujućom situacijom, zamislite kako se smešite i pozdravljate strah. Tako vas strah neće opsedati i vama zagospodariti, nego će da protekne i da nestane.

http://www.vestinet.rs/zdravlje-2/strahovi-unistavaju-stitnu-zlezdu-ovo-je-jedina-vezba-koja-podstice-hormon-srece