причалица
21-07-2010, 16:39
Кондак 1.
Теби, изабраном великомученику Господњем, који си величанственим страдањем обукао златоткану порфиру Царства Небеског и стекао слободу да се молиш за нас, смерно приклањамо главе наше и просимо од тебе помоћи на путу спасења, ангелску ти песму певајући:
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Икос 1.
Творац све видљиве и невидљиве твари, провиде у теби, свети великомучениче Прокопије, срце чисто и веру непоколебљиву, и као апостола Павла, призва те чудесно на пут спасења и мучеништва, да би примером твојим многе душе вери хришћанској привео, и кроз векове који долазе био свима који те у молитвама призивају заступник Небески. Нека ове слабашне, али искрене молитвене речи наше, буду мала хвала мучеништву твоме:
Радуј се, светла дијадемо међу мученицима Христовим!
Радуј се, кандило вере које нам таму неверја обасјаваш!
Радуј се, непоколебљиви следбениче Јеванђеља Христовог!
Радуј се, светла звездо што пред престолом Господњим сијаш!
Радуј се, узданицо наша у невољама и патњама!
Радуј се, птицо небеска која висинама неизрециве славе Божије летиш!
Радуј се, сапричасниче Ангела и Архангела!
Радуј се, милостиви помоћниче свима који те са искреном вером призивају!
Радуј се, кроз векове слављени војниче Цара Небеског!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 2.
Ти, свети Прокопије, беше рођен у светом граду Јерусалиму, у време када њиме владаху незнабошци, од оца Хришћанина, знаменитог сенатора и мајке незнабошкиње, али пошто ти отац убрзо умре, теби није имао ко да пева умилну ангелску песму: Алилуја!
Икос 2.
Пошто остаде сам са мајком, она те, свети Прокопије, васпитаваше у незнабожачкој вери и служењу идолима које је по своме незнању усрдно поштовала. Ти беше бистар умом и изучи све науке световне, спремајући се да од служења твари, постанеш служитељ Творцу. Прими стога из уста наших похвалне речи ове
Радуј се, јер те Бог Отац изабра за сведочанство славе Његове!
Радуј се, јер си обмане безбожништва презрео и оставио!
Радуј се, јер си душу своју благодаћу просветио!
Радуј се, јер Свезнајући Бог провиде у теби љубав ка Божанском!
Радуј се, јер те прославља и Небо и Земља!
Радуј се, јер си по целој Васељени подвигом својим засијао!
Радуј се, јер си светлост Божанска вернима био!
Радуј се, јер душа твоја у рајским лепотама пребива!
Радуј се, славо и похвало мученика!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 3.
Када одрасте, будући да беше леп и наочит, мајка те даде, свети Прокопије, да служиш римском цару Диоклецијану. Цар те убрзо постави за војводу свога, и посла те у Александрију да гониш Хришћане, који су радосно ишли у смрт за распетога Господа, појући: Алилуја!
Икос 3.
И као некада Савлу, потоњем апостолу Павлу, и теби се, свети Прокопије, на том путу јави Господ Исус Христос. После силне грмљавине и земљотреса, ти чу глас са неба: Неаније, јер тако ти рођено име беше, куда идеш и на кога устајеш? А ти рече да гониш све који верују у Распетога. Са неба се поново чу глас: О, Неаније, и ти ли на Мене идеш. А ти упита: Ко си Ти, Господе? Не могу да те познам. Тада се на небу појави знак Крста и чу се глас: Ја сам Исус, распети Син Божији. Од тих речи срце твоје се разнежи и ти се смерно поклони пред јављеним Господом. Стога чуј речи наше којима те славимо:
Радуј се, јер си са Небеса позван у службу Богу!
Радуј се, јер Господ чудесно преобрази срце твоје!
Радуј се, јер као некада Павла, и тебе Господ чудесно призва у службу себи!
Радуј се, јер земаљску зарад Небеске славе у прашину баци!
Радуј се, јер нас успомена страдања твога надом на спасење надахњује!
Радуј се, јер се име твоје кроз векове у Цркви Христовој слави!
Радуј се, јер верни народ подиже многе храмове теби посвећене!
Радуј се, јер победоносно уплови у тихо пристаниште спасења на проливеној крви својој!
Радуј се, јер подвиг твој уздахе дивљења измамљује код благочестивих Хришћана!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 4.
Глас Господњи са неба ти појасни, свети Прокопије, све недоумице твоје, да Он јесте и истинити Бог и истинити човек, али је добровољно страдао да би избавио човека из ропства ђаволу, греху и смрти. После овога Крст узиђе на небо и Господ ти поново рече да силом јављеног Крста побеђујеш непријатеље своје. Када се виђење заврши, ти се испуни великом радошћу, и ускликну анђелским гласом: Алилуја!
Икос 4.
После овога виђења, ти, свети Прокопије, стиже у град Скитопољ и одмах нађе златара, коме нареди да ти излије Крст, онакав какав си на небу видео. И када Крст беше готов, ти му се поклони, целива га, и обавивши га скерлетом, ношаше га код себе, чувајући га са страхопоштовањем. Дивећи се новопросијалој љубави твојој према распетом Господу, ми ти овако кличемо:
Радуј се, јер вером и љубављу Крст Господњи изобрази у срцу своме!
Радуј се, јер те је Господ Исус Христос у мрежу Еванђеља свога уловио!
Радуј се, јер глас Господњи обрати срце твоје на пут спасења!
Радуј се, јер у теби благодат начини пребивалиште Пресвете Тројице!
Радуј се, јер си у Господу Христу спознао тајну живота и смрти!
Радуј се, јер Господ кроз тебе многа чудеса свету објави!
Радуј се, јер сатану под ноге баци подвигом својим!
Радуј се, јер у нама немоћним веру у Господа Христа разгореваш!
Радуј се, прибежиште свих оних који те у молитвама призивају!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 5.
И ти, свети Прокопије, после чудесног преобраћења Богу, више се не оружаше против Хришћана, нити их више гоњаше, него против варвара и зле силе демонске, који нису могли да поднесу силу Крста Господњег, којег си ти са собом носио, и којим си их побеђивао, храбро кличући: Алилуја!
Икос 5.
Када агарјани опколише Јерусалим и чинише многа злодела у њему, ти, свети Прокопије, изађе храбро пред њих, укрепљен силом Господњом, и победи их, а да нико од војника твојих не погину. После битке, мајка твоја те уведе у собу са ндолима да им принесеш хвалу, јер се она пред њима молила, да јој се жив вратиш. А ти јој храбро рече да је теби помогао твој Бог, Господ Исус Христос, а не златни идоли њени. Због тога ти побожно и смерно кличемо:
Радуј се, јер си цара земаљског напустио и војник Цара Небеског постао!
Радуј се, јер светлост Божанска обасја срце твоје и мрак паклени из њега одагна!
Радуј се, јер си неустрашиво исповедио име Христово!
Радуј се, јер ти Господ у биткама земаљским помагаше!
Радуј се, јер си проповедник незнабошцима био!
Радуј се, јер си таму идолску од неверних одагнао!
Радуј се, јер ти се Господ Христос јавио и на страдање призвао!
Радуј се, јер те је удостојио да будеш сапричасник у страдању Његовом!
Радуј се, јер се Црква Христова тобом обогати!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 6.
Мајка твоја, свети Прокопије, се растужи и мољаше те да не гневиш богове њене. А ти, испунивши се ревности, узе Крст свој у руке, и разби идоле и све комаде злата и сребра који остадоше од њих подели сиромасима, весело појући: Алилуја!
Икос 6.
Заборавивши на природну љубав своју, мајка твоја, свети Прокопије, испуни се гнева и оде цару Диоклецијану у Антиохију, оптуживши те да си јој уништио идоле. Похуливши на Господа Христа, цар написа поглавару Палестине, свирепом Јусту, да те милом или силом одврати од вере Хришћанске. А ти пред поглаварем исцепа писмо царево, ускликнувши: Ја сам Хришћанин, ати чини шта ти је наређено! Гледајући храброст твоју, ми ти овако кличемо:
Радуј се, јер си бездихане идоле молитвом у прах претворио!
Радуј се, јер си се одважио на страдање за Господа Христа!
Радуј се, јер си силом Духа Светога претрпео страшна мучења!
Радуј се, јер остави земаљско војводство да би Христов војвода постао!
Радуј се, јер Господ кроз тебе многе душе приведе у Царство Небеско!
Радуј се, јер крв твоја проливена постаде извор који верне благодаћу напаја!
Радуј се, јер си због тога венац мучеништва са Небеса примио!
Радуј се, јер нам безбројна душевна и телесна исцељења дарујеш!
Радуј се, непоколебљиви исповедниче распетога Господа Исуса Христа!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 7.
Будући да беше познат поглавару Јусту, он ти говораше, свети Прокопије, да добровољно принесеш жртву боговима, како не морао да те силом натера на то. А ти, о мучениче Христов, рече: 1Гво жртве! Ево, ја самог себе приносим на жртву Господу Христу! - па онда громко запева: Алилуја!
Икос 7.
На те речи твоје неустрашиве, свети Прокопије, поглавар се разгневи и изведе те на мучилиште, где свирепо кидаше тело твоје железним шиљцима, да ти се и кости провиђаше. Неки од присутног народа видећи страдања твоја горко плакаше, а ти им рече да не плачу за тобом, већ за душама својим које чека страшни пакао због неверовања у Господа Христа. А онда ти погледавши у небо завапи ка Богу да ти подари снаге да издржиш мучења и посрамиш непријатеље своје. Нека ове речи наше буду похвала за страдања твоја:
Радуј се, јер радосно прими мучење за Господа свога!
Радуј се, јер неустрашиво посведочи веру у распетога Христа Бога!
Радуј се, јер си оштрим трозупцем за Свету Тројицу страдао!
Радуј се, јер претрпи мучења која ни бестелесни Ангели не би издржали!
Радуј се, јер си крв своју за истину Еванђеља пролио!
Радуј се, јер се ни у највећим мукам Господа ниси одрекао!
Радуј се, јер нас на спасење подвигом својим призиваш!
Радуј се, јер непрестано пред Богом предстојиш и људима на путу спасења помажеш!
Радуј се, надо онима који су наду изгубили!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Теби, изабраном великомученику Господњем, који си величанственим страдањем обукао златоткану порфиру Царства Небеског и стекао слободу да се молиш за нас, смерно приклањамо главе наше и просимо од тебе помоћи на путу спасења, ангелску ти песму певајући:
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Икос 1.
Творац све видљиве и невидљиве твари, провиде у теби, свети великомучениче Прокопије, срце чисто и веру непоколебљиву, и као апостола Павла, призва те чудесно на пут спасења и мучеништва, да би примером твојим многе душе вери хришћанској привео, и кроз векове који долазе био свима који те у молитвама призивају заступник Небески. Нека ове слабашне, али искрене молитвене речи наше, буду мала хвала мучеништву твоме:
Радуј се, светла дијадемо међу мученицима Христовим!
Радуј се, кандило вере које нам таму неверја обасјаваш!
Радуј се, непоколебљиви следбениче Јеванђеља Христовог!
Радуј се, светла звездо што пред престолом Господњим сијаш!
Радуј се, узданицо наша у невољама и патњама!
Радуј се, птицо небеска која висинама неизрециве славе Божије летиш!
Радуј се, сапричасниче Ангела и Архангела!
Радуј се, милостиви помоћниче свима који те са искреном вером призивају!
Радуј се, кроз векове слављени војниче Цара Небеског!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 2.
Ти, свети Прокопије, беше рођен у светом граду Јерусалиму, у време када њиме владаху незнабошци, од оца Хришћанина, знаменитог сенатора и мајке незнабошкиње, али пошто ти отац убрзо умре, теби није имао ко да пева умилну ангелску песму: Алилуја!
Икос 2.
Пошто остаде сам са мајком, она те, свети Прокопије, васпитаваше у незнабожачкој вери и служењу идолима које је по своме незнању усрдно поштовала. Ти беше бистар умом и изучи све науке световне, спремајући се да од служења твари, постанеш служитељ Творцу. Прими стога из уста наших похвалне речи ове
Радуј се, јер те Бог Отац изабра за сведочанство славе Његове!
Радуј се, јер си обмане безбожништва презрео и оставио!
Радуј се, јер си душу своју благодаћу просветио!
Радуј се, јер Свезнајући Бог провиде у теби љубав ка Божанском!
Радуј се, јер те прославља и Небо и Земља!
Радуј се, јер си по целој Васељени подвигом својим засијао!
Радуј се, јер си светлост Божанска вернима био!
Радуј се, јер душа твоја у рајским лепотама пребива!
Радуј се, славо и похвало мученика!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 3.
Када одрасте, будући да беше леп и наочит, мајка те даде, свети Прокопије, да служиш римском цару Диоклецијану. Цар те убрзо постави за војводу свога, и посла те у Александрију да гониш Хришћане, који су радосно ишли у смрт за распетога Господа, појући: Алилуја!
Икос 3.
И као некада Савлу, потоњем апостолу Павлу, и теби се, свети Прокопије, на том путу јави Господ Исус Христос. После силне грмљавине и земљотреса, ти чу глас са неба: Неаније, јер тако ти рођено име беше, куда идеш и на кога устајеш? А ти рече да гониш све који верују у Распетога. Са неба се поново чу глас: О, Неаније, и ти ли на Мене идеш. А ти упита: Ко си Ти, Господе? Не могу да те познам. Тада се на небу појави знак Крста и чу се глас: Ја сам Исус, распети Син Божији. Од тих речи срце твоје се разнежи и ти се смерно поклони пред јављеним Господом. Стога чуј речи наше којима те славимо:
Радуј се, јер си са Небеса позван у службу Богу!
Радуј се, јер Господ чудесно преобрази срце твоје!
Радуј се, јер као некада Павла, и тебе Господ чудесно призва у службу себи!
Радуј се, јер земаљску зарад Небеске славе у прашину баци!
Радуј се, јер нас успомена страдања твога надом на спасење надахњује!
Радуј се, јер се име твоје кроз векове у Цркви Христовој слави!
Радуј се, јер верни народ подиже многе храмове теби посвећене!
Радуј се, јер победоносно уплови у тихо пристаниште спасења на проливеној крви својој!
Радуј се, јер подвиг твој уздахе дивљења измамљује код благочестивих Хришћана!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 4.
Глас Господњи са неба ти појасни, свети Прокопије, све недоумице твоје, да Он јесте и истинити Бог и истинити човек, али је добровољно страдао да би избавио човека из ропства ђаволу, греху и смрти. После овога Крст узиђе на небо и Господ ти поново рече да силом јављеног Крста побеђујеш непријатеље своје. Када се виђење заврши, ти се испуни великом радошћу, и ускликну анђелским гласом: Алилуја!
Икос 4.
После овога виђења, ти, свети Прокопије, стиже у град Скитопољ и одмах нађе златара, коме нареди да ти излије Крст, онакав какав си на небу видео. И када Крст беше готов, ти му се поклони, целива га, и обавивши га скерлетом, ношаше га код себе, чувајући га са страхопоштовањем. Дивећи се новопросијалој љубави твојој према распетом Господу, ми ти овако кличемо:
Радуј се, јер вером и љубављу Крст Господњи изобрази у срцу своме!
Радуј се, јер те је Господ Исус Христос у мрежу Еванђеља свога уловио!
Радуј се, јер глас Господњи обрати срце твоје на пут спасења!
Радуј се, јер у теби благодат начини пребивалиште Пресвете Тројице!
Радуј се, јер си у Господу Христу спознао тајну живота и смрти!
Радуј се, јер Господ кроз тебе многа чудеса свету објави!
Радуј се, јер сатану под ноге баци подвигом својим!
Радуј се, јер у нама немоћним веру у Господа Христа разгореваш!
Радуј се, прибежиште свих оних који те у молитвама призивају!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 5.
И ти, свети Прокопије, после чудесног преобраћења Богу, више се не оружаше против Хришћана, нити их више гоњаше, него против варвара и зле силе демонске, који нису могли да поднесу силу Крста Господњег, којег си ти са собом носио, и којим си их побеђивао, храбро кличући: Алилуја!
Икос 5.
Када агарјани опколише Јерусалим и чинише многа злодела у њему, ти, свети Прокопије, изађе храбро пред њих, укрепљен силом Господњом, и победи их, а да нико од војника твојих не погину. После битке, мајка твоја те уведе у собу са ндолима да им принесеш хвалу, јер се она пред њима молила, да јој се жив вратиш. А ти јој храбро рече да је теби помогао твој Бог, Господ Исус Христос, а не златни идоли њени. Због тога ти побожно и смерно кличемо:
Радуј се, јер си цара земаљског напустио и војник Цара Небеског постао!
Радуј се, јер светлост Божанска обасја срце твоје и мрак паклени из њега одагна!
Радуј се, јер си неустрашиво исповедио име Христово!
Радуј се, јер ти Господ у биткама земаљским помагаше!
Радуј се, јер си проповедник незнабошцима био!
Радуј се, јер си таму идолску од неверних одагнао!
Радуј се, јер ти се Господ Христос јавио и на страдање призвао!
Радуј се, јер те је удостојио да будеш сапричасник у страдању Његовом!
Радуј се, јер се Црква Христова тобом обогати!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 6.
Мајка твоја, свети Прокопије, се растужи и мољаше те да не гневиш богове њене. А ти, испунивши се ревности, узе Крст свој у руке, и разби идоле и све комаде злата и сребра који остадоше од њих подели сиромасима, весело појући: Алилуја!
Икос 6.
Заборавивши на природну љубав своју, мајка твоја, свети Прокопије, испуни се гнева и оде цару Диоклецијану у Антиохију, оптуживши те да си јој уништио идоле. Похуливши на Господа Христа, цар написа поглавару Палестине, свирепом Јусту, да те милом или силом одврати од вере Хришћанске. А ти пред поглаварем исцепа писмо царево, ускликнувши: Ја сам Хришћанин, ати чини шта ти је наређено! Гледајући храброст твоју, ми ти овако кличемо:
Радуј се, јер си бездихане идоле молитвом у прах претворио!
Радуј се, јер си се одважио на страдање за Господа Христа!
Радуј се, јер си силом Духа Светога претрпео страшна мучења!
Радуј се, јер остави земаљско војводство да би Христов војвода постао!
Радуј се, јер Господ кроз тебе многе душе приведе у Царство Небеско!
Радуј се, јер крв твоја проливена постаде извор који верне благодаћу напаја!
Радуј се, јер си због тога венац мучеништва са Небеса примио!
Радуј се, јер нам безбројна душевна и телесна исцељења дарујеш!
Радуј се, непоколебљиви исповедниче распетога Господа Исуса Христа!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!
Кондак 7.
Будући да беше познат поглавару Јусту, он ти говораше, свети Прокопије, да добровољно принесеш жртву боговима, како не морао да те силом натера на то. А ти, о мучениче Христов, рече: 1Гво жртве! Ево, ја самог себе приносим на жртву Господу Христу! - па онда громко запева: Алилуја!
Икос 7.
На те речи твоје неустрашиве, свети Прокопије, поглавар се разгневи и изведе те на мучилиште, где свирепо кидаше тело твоје железним шиљцима, да ти се и кости провиђаше. Неки од присутног народа видећи страдања твоја горко плакаше, а ти им рече да не плачу за тобом, већ за душама својим које чека страшни пакао због неверовања у Господа Христа. А онда ти погледавши у небо завапи ка Богу да ти подари снаге да издржиш мучења и посрамиш непријатеље своје. Нека ове речи наше буду похвала за страдања твоја:
Радуј се, јер радосно прими мучење за Господа свога!
Радуј се, јер неустрашиво посведочи веру у распетога Христа Бога!
Радуј се, јер си оштрим трозупцем за Свету Тројицу страдао!
Радуј се, јер претрпи мучења која ни бестелесни Ангели не би издржали!
Радуј се, јер си крв своју за истину Еванђеља пролио!
Радуј се, јер се ни у највећим мукам Господа ниси одрекао!
Радуј се, јер нас на спасење подвигом својим призиваш!
Радуј се, јер непрестано пред Богом предстојиш и људима на путу спасења помажеш!
Радуј се, надо онима који су наду изгубили!
Радуј се, свети великомучениче Прокопије, узвишени Христов страдалниче!