Pogledaj Punu Verziju : kako vrednujete....
drage dame ubi me ova insomnija pa da otvorim temu da malo aktiviramo vijuge....
bas me zanima i uvek me zanimalo kako zene vrednuju snagu nekih emocija pre svega svojih pa onda tudjih... znaci da uprostim na osnovu cege verujete da je belo belo, a crno crno...na osnovu cega kazete on me voli ili ja njega...na osnovu cega ste u stanju da prevazidjete nesto u sebi sto nikad ne biste ranije prevazisli a tad biste to uradile... znam da je iracionalno skroz ovo sto pisem al' i ja sam u iracionalnom stanju ne zbog ovakvih stvari vec drugih komplikovanijih pa bi da malko elaboriramo...ak' vam narafski nije mucno o tem da pricate....hvala
ja bi rado o nečemu da pričam, al nisam sasvim sigurna da sam razumela temu...
Kako su emocije po svojoj prirodi nevidljive, ja često nisam u stanju da
procenim da li je nečije delo izraz ljubavi one muško-ženske ili prijateljske..
navika ili odraz lepog vaspitanja...
mada najčešće pomislim da ljudima delujem njanjavo, pa se sažale i
nešto učine za mene...:lol:
niti pak znam kud ću sa svojim emocijama...
eto ja volim i to je dosta.. kako neko da vidi to? nemam pojma...:raz_067:
pa super si odgovorila... mene inicirao na ovu temu jedan susret sa drugaricom malo mladjom od mene iz detinjstva i ono sedimo oboje okupljeni mislima.. znas ko crnogorci kad nis ne govore samo ... i u jednom trenu mi kaze sta misis o cemu sad razmisljam...i ja jbg ono prva asocijacija otkud znam mozda o detetu muzu il' nekom ljubavniku... a ona gleda onako kroz tebe i smeska se i kaze... setila sam se i kaze ime jednog mladica sa kojim se zabavljala ono kad smo bili klinci moj drugar bio...i pocne do detalaj da opisuje sve vezano za njega. sad meni jbg bilo blesavo al slusam malo i smesno, al' kad sam se udubio vise, znas ono kad te uvuce nesto u drugoga poceh i ja da se secam slicnih stvari i njoj krenu ne ono bas tuga teska al suza joj skliznu niz lice... a normalno bila nasmejana kad je dosla.
jbg... ko ce razumeti zene..ja nikad.
ni ja ne razumem nas žene..
dešavalo se i meni da se tako prisećam, pa onda kažem
''ajoj pa on me je voleo...:raz_117:''
al kasno...
dok se smejes super je... al' ako te stigne miris il' ukus toga il nesto sto vas je vezalo jako van obicne veze...e onda je zahebano ko nista drugo :huh:
pa jes nezgodno ako naslutiš da je to moglo biti nešto
što više nemaš s kim da doživiš..
Čitam sad tvoj odgovor na temi ''šta je ženi najpotrebnije od muškarca''
pa povezujem s ovom temom i pitam se...
Kako neko ko te ne poznaje 20, 30 ili 40 godina (u zavisnosti od toga koliko ih imaš)
može da zna šta je to što činiš, a što nikada do tada činio nisi?
Bez naravno da kažeš nešto što može i jako ružno da zvuči a to je
''ja ovo nikada pre nisam učinio''. Pa čak i da ne zvuči ružno i da je ne
znam na kako vešt način rečeno, kvari čaroliju.
ma jok bwe :)
ono je bila filozofska elaboracija o mitskom susretu kentaura i crvenkape... jer vis ja za razliku od mnogih verujem u mitologiju bas kao i u karmu...kako sam poceo nebitno je, ali bilo je, desilo se pre 10 godina....govorim znaci o esenciji duhovnog barem govorim o necemu mom-licnom, jer spoznaja takve vrste odnosa uvek iskljucuje drugu stranu po jacini intenziteta... znaci nije tema o apsolutnom vrednovanju emocija vec jedan blagi kvrc kako bih rekao nek forme poetske otkacenosti... jer muskarci tesko da mogu vrednovati emocije i taj intenzitet predstaviti nekom mernom jedinicom kao zene sto mogu i tu nema boga.
p.s nisam mislio da koljem i ubijam, razbastinjujem naslednike i slicne stvari... :lol:.. ne mogu vako moram da budem u slicnom stanju ko kad sam piso pa da ti nacrtam :raz_125:
evo ti i dodatak kojice :stidljiva:
kao musko zainteresujem se samo za zenu cije reakcije ne mogu nikako da predvidim. to nisu obicne zene, to je blago, jer u sebi objedinjuju sve sto neki put nemamo ni mi muskarci a ka tome tezimo. ima samo jedan problem u celoj stvari a to je da takve zene nisu svesne apstraktnog dara koji imaju jer previse racionalno rezonuju dok opet reaguju na neki treci nacin pa ko ih shvati shvati. zato su i valjda nedostupne nama koji namah prepoznamo njihov sjaj a ne znamo kako da dopremo do njega i sami strahujuci da ga nekim pogresnim potezom ne ugasimo
QueenOfClubs
31-07-2010, 07:59
Само да приметим да нико није користио реч инсомнија док Карлеуша није снимила песму. :mrgreen:
Емоције не вреднујем. Могу да их осетим кроз нечију енергију, кроз оно што зрачи.
И обично се тад осети колико неко уопште може да воли и дозвољава да буде вољен.
Види се у погледу, осети у додиру.
Саме речи не значе ништа.
Била сам са једним који је тако дивно причао и трудио се, али сам осећала да је све празно.
Била сам са човеком са којим сам се изврсно слагала, али све је било хладно. Понекад да се смрзнеш.
Ниједан ми ништа нажао није учинио. Једноставно, или емоција није било или су њихове емоције такве да мени никако не пријају.
Мислим, можда они умеју да воле на начин који мени није пријао.
a kako neko zraci qvince?
sve ostalo manje vise je tacno jer su reci uvek smetnja
Bisernica
31-07-2010, 22:44
Marlone,tema ti je zakukuljena do bola,a sitne su ure i nisam raspoložena za
duboka razmišljanja i samoanalizu,ali ću sutra polako i podrobno da ispišem
ono što bi bilo moje vidjenje stvari.
Htela sam reći - hvala za temu ,ali me opširnost uvek odvede na drugi kraj sveta :lol:
tema je prosta ko lanjski grah samo su zene zakukuljene
Bisernica
01-08-2010, 08:38
drage dame ubi me ova insomnija pa da otvorim temu da malo aktiviramo vijuge....
bas me zanima i uvek me zanimalo kako zene vrednuju snagu nekih emocija pre svega svojih pa onda tudjih... znaci da uprostim na osnovu cege verujete da je belo belo, a crno crno...na osnovu cega kazete on me voli ili ja njega...na osnovu cega ste u stanju da prevazidjete nesto u sebi sto nikad ne biste ranije prevazisli a tad biste to uradile... znam da je iracionalno skroz ovo sto pisem al' i ja sam u iracionalnom stanju ne zbog ovakvih stvari vec drugih komplikovanijih pa bi da malko elaboriramo...ak' vam narafski nije mucno o tem da pricate....hvala
Ne bih znala kako žene vrednuju snagu emocija,generalno,ali ću reći za sebe da je emocija ono što unosim u sve što radim i govorim,dakle po tome bi se dalo zaključiti da je osnov na kojoj počiva moj odnos prema sebi i prema svetu.Postoji kod mene i druga strana medalje,a to je bezemocionalno stanje prema nekom ili prema nečem,a to onda znači da odredjenu pojavu ili osobu ne doživljavam postojećom uopšte,ona je za mene - dim.Da uprostim ,što bi ti rekao :),vrednujem sve na osnovu emocija.
E sad,ne znači to da se ona mora naglasiti da postoji ili se mora reći - ne, ali se mora osetiti,ja je moram osetiti.I osećam neverovatno dobro,svaki titraj emocije koja pokreće onog preko puta mene.Osetim i napetost,i strah i nezadovoljstvo i pokušaj da se prikrije istina,a izgovori laž uobličena u izveštačenu podršku ili prihvatanje,ali isto tako osetim i laž koja ima za cilj prikrivanje iz ko zna kog razloga,a uvek je negde u osnovi svakog neizgovorenog ili iskazanog osećanja,strah.Imam jednu manu,ili vrlinu,ko bi ga znao,umem da ćutim,dugo....ponekad čak o tome ne progovorim nikad,I vrlo često ljudi misle da nisu pročitani,a ja opet volim kad ih držim u neznanju,i uživam u njihovom blaženom verovanju....što bi rekli,umem da se pravim Toša,pa ih pustim da vidim do koje mere mogu da idu i do koje mere nisu u stanju da osete da im sve vreme šaljem *poruku*- alo,kapiram ja i vidiš da se ubih da ti kažem koliko te prezirem,a ti ništa.
Slažem se sa Kvin,kada kaže da oseti kada neko zrači.Ne znam kako bi se to moglo drugačije opisati,ali jednostavno,neki ljudi znajku preneti energiju ,i pozitivnu i negativnu,a za sebe mogu reći da sam *medijum* koji tu energiju prima,prepoznaje,i na osnovu toga reaguje.
Da li me voli - ne mora to reći ,ne mora to preterano mnogo ni pokazivati,ali ja to moram osetiti ! Nisam od onih žena kojima je izgovoreno "Volim te" bilo kakav dokaz ljubavi ili emocije,ali jesam od onih koje i ćutanje znaju osetiti kao ljubav,prepoznajem ćutanja za koja se ne mora pitati zašto i zbog čega se ćuti.
Na isti način ću i *poslati* ljubav....onu koja se može osetiti u svakom gestu ili reči koja o njoj ne govori,ali je nosi u sebi.
Opet,kako znam da volim ?!....jednostavno,opravdavam ono što drugome ne bih oprostila....dovoljno :).
Dakle,da ne dužim dalje,ionako sam ga rastegla,iznad svega vrednujem emociju,ma kakva ona bila,ni jedna nije lažna,ona se lažnom samo može predstavljati,a kad to osetiš,onda je i priči kraj,ili se javljaju drugačije emocije.
Čovek bez emocija nije kompletan.
Vrednujem snagu emocija po osećanju koje u meni stvaraju.Reakcija koju izazovu i način na koji ih primim,da li sam uznemirena bez vidnog razloga,ili mi koncentracija nije uobičajena,ili mi proradi crv,zašto je nešto tako,a moj crv misli da ipak nije i ne da mi mira dok ne saznam da li je...ili me jednostavno ostave bez reči.To se desi onda kada se plašim da bih samo jednom izgovorenom mogla sve pokvariti,i s druge strane,kada ne osećam potrebu da potrošim reč na nešto što nije vredno ni te reči,a ne više od toga.
Ne znam koliko sam uspela da pogodim temu,i ne znam da li je sve moglo biti rečeno i kraće,ali znam da si mi ovom temom pružio šansu da razbijem dilemu koja me u zadnje vreme držala u neznanju.Ovolika opširnost mi kaže da još uvek nisam odustala od potrebe da drugima objašnjavam sebe,a to nije dobro...znači,moram još da vedŽbam :lol:
biso ti si ko arhivsko vino
drago mi je da nisam dim
Bisernica
01-08-2010, 09:48
I meni ;)
Hvala !
QueenOfClubs
14-09-2010, 18:51
drage dame ubi me ova insomnija pa da otvorim temu da malo aktiviramo vijuge....
bas me zanima i uvek me zanimalo kako zene vrednuju snagu nekih emocija pre svega svojih pa onda tudjih... znaci da uprostim na osnovu cege verujete da je belo belo, a crno crno...na osnovu cega kazete on me voli ili ja njega...na osnovu cega ste u stanju da prevazidjete nesto u sebi sto nikad ne biste ranije prevazisli a tad biste to uradile... znam da je iracionalno skroz ovo sto pisem al' i ja sam u iracionalnom stanju ne zbog ovakvih stvari vec drugih komplikovanijih pa bi da malko elaboriramo...ak' vam narafski nije mucno o tem da pricate....hvala
Запитам се шта сам све у стању да учиним за њега и због њега.
malavelika
28-10-2010, 11:22
drage dame ubi me ova insomnija pa da otvorim temu da malo aktiviramo vijuge....
bas me zanima i uvek me zanimalo kako zene vrednuju snagu nekih emocija pre svega svojih pa onda tudjih... znaci da uprostim na osnovu cege verujete da je belo belo, a crno crno...na osnovu cega kazete on me voli ili ja njega...na osnovu cega ste u stanju da prevazidjete nesto u sebi sto nikad ne biste ranije prevazisli a tad biste to uradile... znam da je iracionalno skroz ovo sto pisem al' i ja sam u iracionalnom stanju ne zbog ovakvih stvari vec drugih komplikovanijih pa bi da malko elaboriramo...ak' vam narafski nije mucno o tem da pricate....hvala
vrednujem uglavnom na osnovu roka trajanja, mada se nekada povedem i intezitetom...ako traje duze od par meseci, a vozi me zestoko, u smislu da mi je emocija vezana za doticnu osobu jaca od bilo koje druge emocije tog dana, onda to obelezim sa "prava emocija"...ne nesto sto sma samo umislila..to vazi i za tudje...ako traje, onda ima neku tezinu, ako je ko zemljotres, al se zavrsi brzo, onda je samo nalet hormona
Vragolanka
28-10-2010, 11:39
Svoje... što me više panika hvata, znači da i emocije dobijaju na težini. I nisam svaki put sigurna, kod mene je sex aspekt ponekad paravan, i ne umem da prepoznam i odvojim emociju... ali sam svesna da sa gubitkom hemije, i emocije gube na vrednosti. Nisam sklona iluzijama, niti verujem svemu što mi se kaže... lažem ja, lažu i oni. Dokle god meni to odgovara, praviću sa da ne vidim... pod ovim ne podrazumevam stvari tipa prevara... Što se tiče prevazilaženja, ono u sebi nikada ne prihvatam do kraja i ako već ne mogu da potisnem, trudim se da držim pod kontrolom. Ni to ne uspeva svaki put, tako da se ponekad ponašam kao skot, a ponekad se pustim... zavisno od toga koliko me emocije ugrožavaju. Pričam o svojim emocijama, njegove me ničim ne ugrožavaju.
A što se njega tiče, uglavnom osetim... ako nije obostrano, ne znači mi ništa, ako jeste, drago mi je, ali opet mi je to još jedan kamen oko vrata. Nikada ne tražim da mi se kaže, čak ni da mi se pokaže... jer ni sama to ne umem, iluzorno bi bilo da tražim nešto od nekoga... što ne mogu da priznam ni sebi, kamoli da prevalim preko jezika.
Emocije me neće naterati da ostanem... pre će me sprečiti u tome. Mogu da zakomplikuju što se tiče trajanja, ali što su jače, to je u mojoj glavi alarm glasniji, jer komplikacije tek slede. Nebitno o kojoj vrsti odnosa je reč... smatram da čovek nikada ne sme ceo da se da, ikome, sem deci... postoji deo koji je samo moj i onog trenutka kada taj deo bude ugrožen, ja ću ili da se povučem, ili da odem.
QueenOfClubs
28-10-2010, 11:43
a kako neko zraci qvince?
sve ostalo manje vise je tacno jer su reci uvek smetnja
Е тек сад видех ово...
Ко рендген апарат. :lol:
Мислила сам на енергију, позитивну јал негативну, ако је уопште осећам.
причалица
28-10-2010, 21:22
drage dame ubi me ova insomnija pa da otvorim temu da malo aktiviramo vijuge....
bas me zanima i uvek me zanimalo kako zene vrednuju snagu nekih emocija pre svega svojih pa onda tudjih... znaci da uprostim na osnovu cege verujete da je belo belo, a crno crno...na osnovu cega kazete on me voli ili ja njega...na osnovu cega ste u stanju da prevazidjete nesto u sebi sto nikad ne biste ranije prevazisli a tad biste to uradile... znam da je iracionalno skroz ovo sto pisem al' i ja sam u iracionalnom stanju ne zbog ovakvih stvari vec drugih komplikovanijih pa bi da malko elaboriramo...ak' vam narafski nije mucno o tem da pricate....hvala
ebi ga sad...kod mene su neke stvari crne jednog dana, pa je to onda isto belo drugog dana....moj velikomučenik zna kako mu je pored mene.
dakle, mislim da (bar moje emocije) nemaju mnogo veze s racionalnim....nažalost, nemaju čak uopšte veze s racionalnim. jer, kad počnem da razmišljam - ne osećam ništa, a to ne volim nikako.
a to - kako prevaziđem....? prevaziđem time što sam se dobro naspavala, što imam ljubav, što sam rešila da sve bude kako treba....i onda mi se crno učini da je belo i tako.
Emocije su vidljive i svud su oko nas,samo su neke skrivene,a neke dostupne i svako ih vidi..neko ih prepozna,a neko ne..sasvim normalno..
kad je u pitanju njihovo valorizovanje,određivanje njihovih vrijednosti..uvijek postoje zablude i slijepi kolosijeci,pogrešna tumačenja i upravo zbog takvih saplitanja dolazimo u vječne sukobe sa partnerom ili ljudima oko sebe..mjerimo koliko je to emocija,hoćemo vagu i to apotekarsku,hoćemo procjenu..i svašta nešto i time samo pravimo vrzino kolo..
emocije su dio nas,neodvojiv i samo naš..i kad ih dajemo i kad ih prepoznajemo..pa čak i kad ih poprijeko i sa gađenjem gledamo radujući se što su se dogodile nekom drugom..kad hoćemo da ih ne vidimo..ljudi se malo čega ne mogu odreći..emocija,naprimjer...
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.