Pogledaj Punu Verziju : Beograde, dobar ti jutar
ovu temu moram da otvorim, otvaram je svuda gde stignem... šta ću, jače je od mene :raz_127:
Nikola Kojo-Moja draga (Gde je sad moj Beograd) (http://www.youtube.com/watch?v=eVy-JqR5TKc&eurl=http%3A%2F%2Fpss.ipbfree.com%2Findex. php%3Fshowtopic%3D34&feature=player_embedded#lq-lq2-hq)
Miris Beograda, oh, pa to moze biti prica o citavom jednom zivotu:
Miris bureka sa visnjama u staroj pekari iza Bajlonove pijace; Miris vlaznih lesnika u Botanickoj basti i miris naseg straha dok ih krademo i bezimo preko ograde od pobesnelog cuvara; Pomesani mirisi orahovog drveta, hortenzija, lastinih govanaca I roza sedefastog laka za nokte komsinice iz dvorista; Miris ajvara i prvih tresanja; skripanje najlonki na halter nase majke dok ponosna vodi nas tri u setnju, na baklave kod “Medjeda” i miris njene male tvrde kozne tasne model Dzeki O, i miris njenog majusnog crvenog karmina koji lezi unutra i koji ona vadi drvcetom sibice.
Miris sumraka i lubenice sa prasecim repovima koje je nas otac znalacki kucka i osluskuje i onda prti jedan dzambo primerak na svoja visoka ramena, smejuci se, dok mi trckamo za njim Drincicevom.
Miris nedelje, sa zvucima radija koji se kroz prozore suterena u Gundulicevom vencu, sire po ulici kestenova, zajedno sa mirisom pohovanih snicli, i przene kafe i zvucima radio prenosa fudbalske utakmice.
I zatim, mirisi leda na klizalistu na Tasmajdanu, miris novih fotelja u Domu pionira, mirisi slave I spektakla u Takovskoj kad proviri Ckalja ili Dragan Lakovic iz zgrade televizije.
I miris Skadarlije, puberteta, lake nesvestice od zaljubljenosti, miris Old Spice after shave, pomesan sa mirisom gulasa od bubrega sa kajmakom u vrucoj lepinji.
Miris parfimerija Jasmin, sa svim onim laznim biserima u izlozima, i miris otmenosti u cuvenoj obucarskoj radnji “Kralj” u Knez Mihajlovoj ulici.
Miris preprzenog ulja u “Manjezu”, i girica u “Poletu”.
I zatim, mirisi reke, miris dasaka na splavovima koje ljubimo mokri, dok lezimo na svim nasin juznim morima ispod Cukarice;
I onda, miris tisine i svecanosti u Narodnoj biblioteci Srbije na Vracaru, miris indeksa i beogradskih tramvaja koji se ljuljaju penjuci se Beogradskom; miris traganja za mirisima sveta na Festu u Sava centru, miris trave na Kalemegdanu iza Vojnog muzeja sa mirisom neba u junu I prvim poljupcima.
Miris “Jelen” grasevine u Medjunarodnom pres centru i miris vaznosti dok je pijemo uz zalogaje tatar bifteka-Beograd u godinama kada je mirisao na belo vino.
I, kasnije Beograd crnih vina, vrelih strasti, zacina i ljutine; Miris pokislih kaputa na demonstracijama; i mirisi paljevine i straha, i miris bombi i bespomocnosti.
I, zatim, svi oni uzasni mirisi u redovima za vize, za banke, za kafu i benzin.
I zatim, mirisi mamurluka, licnih i politickih, mirisi uzanih tekstova po novinama, mirisi serpi i lonaca pomesani sa mirisom mraza i gripa.
Beograd tuznih Novih godina, opustelih leta, bez para, sa krntijama na ulicama, ozloglasen, u cipelama od skaja.
I, onda, ponovo, miris ruza i magnolija na Neimaru.
Miris mermera i grozdja, mirisi tamjana i divnih crkava, miris straha i nade na licima neduznih obicnih ljudi, zacinjeni mirisima golih pupkova i espresa, mirisi opustenosti i grca.
Svi oni odlasci i opijajuci miris povratka.
Miris Beograda, to je prica.
Mirjana Bobic Mojsilovic
A, ja? Šta da kažem?
MIRIŠIM NA BEOGRAD.
sve znash... lepo vreme to beshe, ali kao svaqo vreme ne valja mnogo biti sentimentalan... to ti je ko muzika. ono shto ti smatrash nekim svojim romantizmom yo je za nove klice smaranje. znachi hrabro i u koshtac sa novim starim beogradom i trq u mek, trq po polsuzavniq u costa caffe i trq u neku kafanu gde nema kockastog stoljnjaqa i de su svi kelneri ko da su japiji i vezuju ti portiqlu oko vrata dok ti donose tri lista zelene salate garnirane sa nekim bezmirisnim komadom izbeglog mesa od rahitichne qrave.... glavno da je sve to shmeq, ulickano i da je lepo.... sushtina nije bitna uopshte....
Baš me uteši ... al` Bogu hvala još postoji Skadarlija, jes` da polomim noge dok silazim niz... i pentram se uz nju, ali nema lepšeg filinga kad se već lomiš na onoj kaldrmi, da se lomiš uz pesmu ...
Šešir moj (http://www.youtube.com/watch?v=l4qgPhQvmVE&eurl#lq-hq)
http://razbibriga.net/imported/2009/07/3700979311_b668436291_o-1.jpg
Ovako je izgledao Beograd pre jedno mesec dana, kad se smraci u sred bela dana...
affrodiita
03-08-2009, 17:07
odoh sad lepo da se isplačem....tako mi je daleko...a opet je tu blizu u
mom.... :srce: moj gad..... :(
doc holliday
03-08-2009, 17:23
e daaaa
prošle nedelje sam bio u vašem malon gradiću
:razzz
Ovako je izgledao Beograd pre jedno mesec dana, kad se smraci u sred bela dana...
morala sliku da obrišem, prevelika je
a bilo je i ovog ..
Cvijiceva (http://www.youtube.com/watch?v=99pJNeshhtE&eurl=http%3A%2F%2Fpss.ipbfree. com%2Findex.php%3Fshowtopic%3D34%26st%3D40%26&feat ure=player_embedded#normal)
`dan beograde .................................... :(
Laku noc Beograde...
Zasto volite Beograd?
Zasto volite Beograd?
Volim onaj Beograd iz prvog posta, zbog svega gore napisanog ... ovaj današnji, ne znam da li volim.
Ko kaze da volim Beograd? :mrgreen:
volim moj krug dvice i nesto malo sire,
danas se svasta racuna u Beograd a to svasta
ne volim
pa da:
1 jedinica
2 dvica
3 trica
4 cetvr...cetvi...cetvorka
5 petica
6 sestica
7 sedmica
8 osmica
9 devetica
i tako redom :mrgreen:
причалица
22-09-2009, 12:16
http://www.dodaj.rs/f/3a/Rs/2r6VeffM/1/ljubicica.png
dobar dan.
причалица
23-09-2009, 11:52
http://www.dodaj.rs/f/k/Wr/19YoTJFv/bebe.jpg
dobar dan! :)
причалица
24-09-2009, 09:27
http://www.dodaj.rs/f/2z/jn/NfbvKKq/jesen2800x600.jpg
dobar dan! :)
Koji je Beograd lepši, onaj ujutro ili ovaj večernji?
Imamo li pravo da ga na ovaj način delimo? Kada biste nekome poklanjali jedno ili drugo lice grada, koji biste mu deo namenili – jutarnji ili večernji? I da li biste to učinili zato što bi poklon onda bio veći ili zato što biste, sebično, lepši deo grada zadržali za sebe?
O Beogradu ujutro pisao je Duško Radović. O Beogradu uveče, nažalost, niko nije posebno pisao.
Vlada Bajka i prijatelji - Beograd (http://www.youtube.com/watch?v=KkInhCrhYfs&feature=player_embedded#)
Kada je neko lep, onda je jednako zadovoljstvo sanjariti s njim, zaspati uz njega i buditi se pored njega. Zato je i odgovor na pitanje "kada je Beograd lepši – ujutro ili uveče" sasvim lak: Beograd je najlepši iz poluprofila.
причалица
28-09-2009, 10:04
http://www.dodaj.rs/f/1C/zC/2zEDS0Lo/hate-mondays.gif
dobr dan, beograde! :tease:
dobro veče beograde ... :raz_099:
http://www.yu-mp3.com/modules/4nAlbum/album/gradovi/beograd/beograd1_nocu_v.jpg
причалица
05-10-2009, 11:38
http://www.dodaj.rs/f/1Q/dX/2V9UVOJi/landscape1800x600.jpg
jao, ljudi, što je danas lepoo :raz_075:
http://www.youtube.com/watch?v=X8lVufvUqQk
причалица
26-07-2010, 13:56
vidi, ja zaboravila na ovu temu...
da li se secas kako bilo nam je pre, posle svega sta sad ostalo je moj Beograde...
причалица
26-07-2010, 14:00
ostali smo mi, lilu....malo li je?
Bisernica
01-08-2010, 19:47
Nije Beograd i nikako Beograde dobro jutro,(mada nije jutro,jel') ,ako nema
Duleta tu negde :)
Nije teško biti toliko nesrećan da bi čovek počeo da pije. Ljude treba odvikavati od nesreće, a ne od alkohola. Nesreća je veći porok.
U Beogradu se dnevno ukradu četiri vozila
Ukradene automobile rasprodaju po otpadima
Beograd - krađu automobila lopovima je potrebno svega nekoliko minuta. Po pravilu vozila sklanjaju u ilegalne garaže gde ih rasklapaju na delove, a zatim prodaju. U beogradskoj policiji kažu da kradljivci samo na delovima za „jugo“ zarade između 500 i 1.000 evra.
http://razbibriga.net/imported/2010/09/71186_1006otpadfotomupsrbije_f-1.jpg?ver=1283625301
- Vozila se po pravilu prevoze u garaže u privatnim kućama. Najviše ih ima u Borči, Jakovu, Surčinu i Starom Sajmištu. Bilo je i slučajeva da improvizovane garaže pronađemo na vikendicama na obodu grada, čiji su vlasnici u inostranstvu, ili su ih iznajmili. Lopovi prvo uklanjaju blokove motora ili delove na osnovu kojih se može identifikovati vlasnik automobila. Zatim počinju rasklapanje – kaže za „Blic“ Borislav Kovačević, šef odseka za suzbijanje motornih delikata beogradske policije.
On kaže da se automobili rasturaju u roku od nekoliko sati, a koliko su lopovi „predani“ u svom poslu svedoči primer jednog kradljivca iz Surčina.
- Ukrao je „jugo“ u Zemunu jedne večeri oko 21 sat. Pronašli smo automobil u njegovoj kući u Surčinu sutradan u 8.30 sati. Tačnije pronašli smo samo školjku, jer je bukvalno svaki šraf uklonio. Čak je rasklopio i snop menjača – priča Kovačević.
U Beogradu se svakog dana ukradu četiri automobila, od kojih je dobar deo pronađen i vraćen vlasnicima. Hapšenje nekoliko organizovanih grupa, pad cene automobila usled ekonomske krize, ali i izmene krivičnog zakona dovele su do toga da se u sve češće kradu stariji modeli vozila, za razliku od prethodnih godina kada su na meti lopova najčešće bili luksuzniji četvorotočkaši.
- Proteklih nedelja ukradeno je nekoliko „golfova 1“, zatim „opel askona“ i vozila iz zastavinog programa. Lopovi se sve ređe odlučuju da vraćaju automobile vlasnicima, zbog velikog rizika – kaže Borislav Kovačević.
Kradljivci ukradene delove čuvaju u skrivenim magacinima. Prodaju ih na auto pijacama, a po potrebi snabdevaju vlasnike auto otpada.
- Recimo, kupac traži delove za „pasat“ 2000. godište. Vlasnik auto otpada kaže da nema trenutno, ali da može da ih nabavi. Uzima kontakt telefon mušterije, a zatim kontaktira kradjivce koji mu donose deo. Vlasnik auto otpada pozove kupca i donosi mu deo na određenu adresu – objašnjava Kovačević.
On navodi da je bilo i slučajeva gde vlasnici nisu bili tako oprezni. Tako je policija u jednom otpadu na Ibarskoj magistrali, pronašla delove čak 12 ukradenih automobila, iako je na prvi pogled delovalo da je sve u redu.
- Boravili smo tamo sedam dana i bukvalno smo pregledali svaki deo. Vlasnik je osuđen, a otpad je zatvoren – kaže naš sagovornik.
I vlasnici legalnih automehaničarskih radnji nabavljaju delove od lopova. Policija je prošle godine uhapsila grupu koja je plasirala delove „renoovog“ programa kao nove.
- Čak su imali i mašinu za pakovanje i lažne nalepnice, tako da običan kupac nije mogao da primeti – kaže Kovačević.
Tihi lopovi
Noviji automobili retko se rasklapaju u delove, već se odvoze u Crnu Goru ili Kosovo. Vozila se kriju u iznajmljenim garažama i u njima se ne prekucavaju brojevi šasije i motora.
- Ukradena vozila dovoze se noću i kradljivci se trude na ne prave buku. Lopovi najčešće promene tablice, ili uklanjaju tragove obijanja na bravama. Kad procene da je povoljan trenutak vozilo se odvozi – objašnjava Borislav Kovačević.
Izvor : BLIC
Beograd je jedan divan i dobro organizovan grad... Već danima ne uspevam da sa prijateljem sa druge strane Save sobalim par kilograma jagnjetine jer prijatelj ne uspeva da pređe "Gazelu"...:huh:
misticlady
05-09-2010, 19:05
problem je do tvog prijatelja a ne do Gazele:igrac:
Slikom na reč...
http://razbibriga.net/imported/2010/09/52915_bgd06gazelafotonmarkovic_f-1.jpg?ver=1277756795
http://razbibriga.net/imported/2010/09/2-1.jpg
http://vesti.aladin.info/images/2/5/256529.jpg
Inače ovo su slike pre početka radova...
http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/122080/i/1/1Gazela-foto-D-JEVREMOVICH.jpg
Evo ti i jedna kako će izgledati sve do Februara 2011...
QueenOfClubs
05-09-2010, 19:11
Јој, ово ме чека сутра.
А опет, добро сам прошла ако ме возач буса не избаци на сред надвожњака јер мења смену...
Не смем ни да читам докле ће ово да траје. :(
Zazijavalo
06-09-2010, 16:28
odoh sad lepo da se isplačem....tako mi je daleko...a opet je tu blizu u
mom.... :srce: moj gad..... :(
I moj ovaj... gad. :mrgreen:
Aj' se napijemo.:undecided:
Poslovna zgrada „Geneksa“ u Beogradu
Prestiž na rasprodaji
Poslovna zgrada sa 35 spratova, šest liftova, ogromnom garažom i prelepim vidikovcem na zapadnom, novobeogradskom ulazu u prestonicu, već godinama predstavlja radni prostor za svega 61. radnika nekadašnjeg jugoslovenskog lidera uvoza i izvoza, firme „Geneks“.
http://razbibriga.net/imported/2010/09/73144_zgrada2_hf-1.jpg?ver=1284215506
Objekat izgrađen pre skoro 30 godina, nekadašnji centar poslovnog, pa čak i političkog okupljanja najmoćnijih ljudi iz zemlje i sveta, danas profesionalno zanima još samo Agenciju za privatizaciju koja prošlog ponedeljka ni iz drugog pokušaja nije uspela da nađe kupca za ovaj kompleks.
Liftovi za ponos
Sam ulazak u “Geneksovu kulu“, bar na trenutak, kazuje da je za ovo impresivno zdanje iz doba socijalizma vreme bukvalno stalo. Rotaciona, jedva pokretljiva vrata vode u prostran hodnik pored pohabane garniture ka pultu za informacije koji više liči na recepcije staromodnih hotela. Pristup prostorijama poslovnog dela višespratnice imaju samo zaposleni, pa je svakom „slučajnom“ posetiocu neminovan susret s ljubaznim osobljem u zgradi.
– Pre nekoliko dana došla nam je nenajavljeno u posetu devojka koja živi u Nemačkoj. Iskoristila je našu nepažnju i popela se liftom do desetog sprata. Kolega ju je slučajno sreo u zgradi, a kasnije se pravdala da je htela samo da se popne na vidikovac kako bi lepše, s visine, videla grad. Ipak smo je zamolili da napusti objekat – priča Mića Litcajt, rukovodilac tehničkog osoblja u zgradi.
Na ukupno 26 kancelarijskih spratova do sredine 90-ih godina prošlog veka radilo je više od 6.000 ljudi! Kriza je učinila svoje, pa danas nekoliko desetina radnika „Geneksa“ može istovremeno da koristi svih šest liftova na putu do viših spratova.
– Liftovi potiču iz čuvene austrijske firme „Otis“ i ugrađeni su još pre 30 godina i nikada nisu bili van upotrebe. Desi se ponekad da stanu na sat ili dva, ali nikada se nije radilo o ozbiljnijem kvaru. Nedavno nas je posetio predstavnik te firme iz Austrije i začudio se da su liftovi i danas tako brzi i bešumni – ističe Litcajt, i dodaje da su svojevremeno liftovi u „Geneksovoj kuli“ bili najbrži i najmoderniji u gradu.
Ako se poslovne prostorije ne razlikuju od kancelarija sličnih objekata istog tipa, onda specifičan identitet ove zgrade čini deset najviših spratova. Već na 27. nivou objekta nalazi se velika kino-sala, korišćena nekada za razne prezentacije i sastanke s poslovnim partnerima.
– Nakon bombardovanja zgrade Centralnog komiteta ovde je televizija „Pink“ imala svoj studio dok nije sagradila svoju zgradu. Pored te velike, koristili smo i manje konferencijske sale za sastanke, zavisno od broja gostiju – sa setom priča Litcajt.
Dva sprata iznad, ambijent poslovnog enterijera narušavaju redovi stolica i stolova poređanih poput školskih klupa. Omanja tabla na kraju prostorije odaje „tajnu“ da je u prošlom veku ovde bila učionica za zaposlene. Pogled kroz prozor pruža znatno impresivniji doživljaj, pošto takozvani školski centar ispunjava pasarelu koja povezuje poslovni i stambeni deo zgrade.
– Tu su se učili strani jezici, a naši piloti su podučavani u posebnom delu učionice gde im je uz pomoć slika predstavljen izgled avionske kabine. Danas je sve ovde pusto, ali i dalje sve funkcioniše, pa čak i prozori dihtuju. Sa malo „šminke“ sve bi moglo da se dotera – načinje bolnu temu Litcajt, koji već 30 godina radi na održavanju zgrade.
Gošćenje za „krupne ribe“
Najveći mamac za sve potencijalne kupce ovog objekta je na vrhu. Krajnja stanica lifta vodi u restoran nalik svemirskom brodu. Prevrnute čaše na ponekom stolu, poređanim ukrug, svedoče o dobrom gošćenju uz pogled na panoramu grada.
– Kada je lep dan s ove visine može da se vidi Fruška gora s jedne, a Cer s druge strane. Hrana se donosila unutrašnjim liftom iz kuhinje sa sprata niže, kako se u restoranu ne bi osetili mirisi iz kuhinje. Ovde smo gostili takozvanu krupnu ribu, velike poslovne partnere, a na ručak ili večeru dolazili su i tadašnji ministri Sovjetskog Saveza i potpredsednici Sjedinjenih Američkih Država. Mi zaposleni uglavnom smo obitavali u društvenom restoranu u prizemlju koji nije mnogo zaostajao ni po izgledu, ni po kvalitetu hrane – priča Litcajt.
S vremenom se promenilo mnogo, pa je danas od unutrašnjosti zgrade zainteresovanima mnogo interesantnija njena spoljašnjost, pre svega iz komercijalnih razloga. Međutim, ni prošle godine, a ni pre nekoliko dana, Agencija za privatizaciju nije uspela da proda „Geneksovu“ zgradu procenjenu na više od 15 miliona evra.
– Pre mesec i po dolazili su iz „Ceptera“ i čini mi se da ih je jedino interesovalo kako da postave reklamu na vrh zgrade. Oduševljeni su prvenstveno lokacijom, pošto bi reklama „bola oči“ svakom vozaču koji dolazi u grad sa zapadne strane. Iako su bili zainteresovani, odustali su pre nekoliko dana. Valjda čekaju nižu cena – priča Litcajt.
http://razbibriga.net/imported/2010/09/73145_jv97075_ig-1.jpg
Ako propada, neka propada otmeno
Svaki od 61. radnika sudbinu „Geneksa“ doživljava lično, pa im nije svejedno kada se pomene njegova privatizacija.
– Mi koji smo ostali u firmi vezali smo se bukvalno za svaki deo zgrade. Prosečan staž zaposlenih je skoro 30 godina, a naši stari radnici čak su izašli na ulice prošlog ponedeljka. Niko ne želi, od cvećara pa do direktora, da zgrada ode u bilo čije ruke i za bilo koje pare. Ako propada, neka propada otmeno. Ipak, mi se tu najmanje pitamo. Sve je prepušteno Agenciji za privatizaciju. Svesni smo da nema pravedne privatizacije – kaže Ljiljana Stojiljković, direktorka „Geneksa“, i dodaje da sa zgradom kupac preuzima i sve trenutno zaposlene.
Nikada bez struje
Zgrada „Geneksa“ je jedina imala struju kada su pre četiri meseca radnici koji su postavljali optičke kablove pored autoputa isekli i kablove za struju.
– Imamo dva dizel agregata koje aktiviramo u vanrednim situacijama, tako da nikada nismo bez struje. Električna energija nam je potrebna kako zbog liftova i klimatizacije, tako i zbog aktiviranja hidrostanica u slučaju požara – objašnjava Litcajt.
http://static.politika.co.rs/uploads/karikaturisti-politike/146783/i/1/pusti-snovi.jpg
BEOGRAD 18. 09. 2010
Izvor : PRESS
Počela druga faza radova na Gazeli !
Zbog radova na Gazeli, juče su bili zatvoreni ulazi iz Bulevara vojvode Mišića i Savske ulice prema autoputu u smeru ka Nišu, kao i ulici Kneza Miloša.
http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/8/17/117280/1702-mandic-sinisa.jpg
Izmene... Uobičajene gužve na prilazima mostu Gazela
Izmena saobraćaja važiće i sutra od ponoći do četiri sata, a iz JP „Putevi Srbije" apeluju na korišćenje alternativnih pravaca. Mada je bilo gužve, građani kažu da nisu čekali prevoz duže nego što je uobičajeno.
Prema saopštenju nadležnih iz „Puteva Srbije", najbolje rešenje za sva vozila koja su se uputila prema ulici Kneza Miloša i autoputu prema Nišu jeste da koriste alternativni pravac preko izlaza ka Topčiderskoj zvezdi, ispred mesta gde je saobraćaj zatvoren, pa sve do kružnog toka na Topčiderskoj zvezdi, i nazad do ulice Kneza Miloša i uključenja na autoput E-75 u smeru ka Nišu.
Radovi su osigurani svetlosnom signalizacijom i dodatno obezbeđeni uz asistenciju patrola saobraćajne policije. Iz „Puteva Srbije" apelovali su na obazriviju vožnju, kao i na prilagođavanje brzine novim uslovima. Takođe, zamolili su sve učesnike u saobraćaju da obrate pažnju na privremenu signalizaciju i povedu računa o bezbednosti radnika koji izvode radove.
U popodnevnim časovima na Gazeli je bilo gužve, naročito u smeru ka Sava centru, ali ne mnogo veće nego što je to obično slučaj.
- Pošto se sada ljudi vraćaju sa posla, uobičajeno je da u ovo vreme bude gužva. Osamnaesticu, evo, čekam više od deset minuta, ali toliko sam je čekao i pre nego što su počeli radovi. Kada se sve ovo završi, nadam se da će autobusi koji voze preko Gazele biti redovniji - rekao je za Press N. K., redovni korisnik osamnaestice.
N. ZEKOVIĆ
misticlady
01-10-2010, 10:37
Dobro jutro
Otresaš sa suknje lišće i prašinu
stružem s pantalona ostatke od blata
polako i sigurno bežiš u tišinu
čekaju te dole taksisti kod JAT-a
Dobro jutro
Cele noci ti si forsirala konjak
jutro kvari sinoć započete veze
zorom si me šutnula
ko poslednji dronjak
ja sam ti uz piće
došao ko meze
Dok veselo cvrkuću ptičice sa grana
sakrivas rukama razmazano lice
u ustima vucem trulez od duvana
u daljini laju dzukci lutalice
Dobro jutro
Cele noci ti si forsirala konjak
jutro kvari sinoc započete veze
zorom si me šutnula
ko poslednji dronjak
Ja sam ti uz piće
došao ko meze
__________________
http://razbibriga.net/imported/2010/10/IM000097-1.jpg
misticlady
01-10-2010, 11:00
jesen u mom gradu...lepa je,zlatna,blagodatna ...volim te beograde
http://sphotos.ak.fbcdn.net/photos-ak-ash1/v360/72/98/726145891/n726145891_1072626_3522.jpg
Firma Arbor izabrana za najboljeg ponuđača na tenderuhttp://razbibriga.net/attachment.php?attachmentid=1823
Belgijski platani na Bulevaru
FoNet | 01. 10. 2010. - 17:33h | Foto: S.Đalić |Izvor : Blic
Belgijska firma Arbor izabrana je za najboljeg ponuđača na tenderu za nabavku 450 sadnica platana, po ceni 341.450 evra, za sadnju u beogradskom Bulevaru kralja Aleksandra, saopštilo je javno komunalno preduzeće Zelenilo Beograd.
http://razbibriga.net/imported/2010/10/42191_bgd01platanifotosdjalic_f-1.jpg?ver=1285947198
U saopštenju se navodi da je Zelenilo Beograd, kao naručilac posla, tu odluku donelo na osnovu preporuke Komisije za javne nabavke.
Rok isporuke je 30 dana od dana zaključenja ugovora, a skladu sa dinamikom sadnje.
Sadnja platana će početi u drugoj polovini oktobra, navodi se u saopštenju.
Belgijski Arbor ponudio je cenu od 341.450 evra za svih 450 sadnica sa prevozom i isporukom.
U ovu cenu ne ulaze troškovi carine u visini od šest odsto vrednosti nabavke, niti PDV, ističe se u saopštenju.
Kako je navedeno, to su sadnice visine oko osam metara, starosti oko 18 godina, prečnika 15 centimetara, račvanja na visini od 2,70 do tri metra i širine krune tri do četiri metra.
S obzirom na to da je protekao zakonski rok za zaštitu prava ponuđača, stekli su se uslovi za zaključenje ugovora sa izabranim ponuđačem, navodi se u saopštenju i dodaje da su u toku pripreme za uvoz sadnica.
Sadnja platana će početi u drugoj polovini oktobra, navodi se u saopštenju.
misticlady
02-10-2010, 12:05
dobro jutro moj lepi grade
Blic Online | Moguća nestašica jogurta i sireva
www.blic.rs
Moguća nestašica jogurta i sireva Uredba o proizvodnji mleka koju je Vlada Srbije usvojila pre dva dana kako bi bilo obezbeđeno uredno snadbevanje tržišta po svemu sudeći neće rešiti problem nestašice
misticlady
03-10-2010, 20:19
sveze vece se polako uvuklo kroz otvoren prozor moje sobe...reze hladnoca kao noz...drhtaj tela i brzo zatvaranje prozora...ali miris vazduha pomesan sa mirisom zimnica vrednih domacica me zaustavi...ti su mi mirisi nedostajali tamo...
Svi oni odlasci i opijajući miris povratka.Miris Beograda, to je priča.A, ja? Šta da kažem?Mirišem na Beograd...moj Beograd,koji podjednako volim kad ga pisu i malim i velikim slovom...
.
http://sphotos.ak.fbcdn.net/photos-ak-snc1/v2147/72/98/726145891/n726145891_1527075_7662.jpg
http://www.youtube.com/watch?v=9nOd5_Bdc8I
misticlady
06-10-2010, 11:00
opet si dobio toranj voljeni grade...toranj koji mi je svih ovih godina jako nedostajao...kad god bih sletela u moj grad uvek sam te pogledom trazila...ponosnog u svojoj lepoti i impozantnosti...dobro jutro Beograde
http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-ash2/hs375.ash2/65296_1643267759395_1167888113_31794039_6704205_n. jpg
Zatvoreno uključenje na Gazelu iz ulice Vladimira Popovića
Tanjug | 07. 10. 2010. - 11:21h | Foto: S. Đalić |Izvor : BLIC
Za sva vozila je zatvoreno uključenje na most "Gazela", odnosno autoput u smeru ka Nišu iz ulice Vladimira Popovića na Novom Beogradu, saopštio je danas Auto - moto savez Srbije.
http://razbibriga.net/imported/2010/10/14398_bgd30gazelafotostankodjalic_hs-1.jpg?ver=1286442613
Na "Gazeli", prema podacima "Puteva Srbije", zabranjen je i saobraćaj u oba smera svim teretnim vozilima. čija je ukupna težina veća od tri i po tone, koja idu ka Nišu iz pravca Sremske Mitrovice, ili Novog Sada.
Ta teretna vozila se usmeravaju na autoput od Beograda do Šida (E-70) do petlje za obilaznicu oko Beograda, zatim preko obilaznice na savski most kod Ostružnice i dalje do Ibarske magistrale, ili Avalskim putem (R-200) do Malog Požarevca i dalje na autoput prema Nišu.
Ukoliko vozila, čija je ukupna težina veća od tri i po tone, idu za Banat - posle prelaska mosta kod Ostružnice, mogu da se isključe na novi put od Obrenovca do Beograda, zatim do "mostarske petlje" i dalje Savskom i Karađorđevom ulicom, Bulevarom Vojvode Bojovića ispod Kalemegdana, Dunavskom i Bulevarom Vojvode Despota Stefana do Pančevačkog mosta, ka Banatu.
Ako idu iz pravca Niša prema Novom Beogradu, isključuju se na petlji "Bubanj potok", a onda Kružnim putem ka mostu preko Save kod Ostružnice i dalje do uključenja na autoput Beograd - Šid kod petlji "Dobanovci" i "Aerodrom Nikola Tesla".
Takođe, ta teretna vozila, koja iz Beograda i okoline, kao i iz Banata, idu ka Novom Beogradu, Novom Sadu, ili Sremskoj Mitrovici, preusmeravaju se na most kod Ostružnice.
Za saobraćaj su juče otvorena uključenja na most "Gazela" u pravcu Novog Beograda iz Savske ulice i iz Bulevara Vojvode Mišića, kao i isključenja u pravcu Niša ka Topčiderskoj zvezdi i ka ulici Kneza Miloša.
misticlady
08-10-2010, 13:51
voljeni moj grade...i tvoje grafite volim
http://sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs276.snc3/27971_1445200699745_1524981834_1110727_7688455_n.j pg
dobar ti dan suncem okupan grade
misticlady
20-10-2010, 13:06
Zasađeno prvih 18 platana
i neka ti je srecan danasnji dan...bio nam vecno lep i slobodan
http://www.pressonline.rs/upload/boxImageData/2010/9/19/120788/1710-tanjug.jpg
Na uglu Batutove i Bulevara kralja Aleksandra, uprkos lošem vremenu, juče je oko sedam časova zasađen prvi platan, a do kraja dana Bulevar je dobio još 17 stabala novog drvoreda. Kako procenjuju u JKP „Zelenilo Beograd" Bulevar će dnevno dobijati i do 20 platana, a prema toj dinamici novi drvored će u potpunosti biti zasađen za manje od mesec dana.
Prvi platani zasađeni su na levoj strani Bulevara, a radovi su počeli kod broja 227, kod raskrsnice sa Batutovom ulicom.
Ukras za narednih sto godina
Deo Bulevara kod Liona, gde su zasađena prva stabla, juče su obišli i gradonačelnik Dragan Đilas, gradski menadžer Aleksandar Bijelić, gradski sekretar za komunalne i stambene poslove Predrag Petrović, generalni direktor JKP „Zelenilo Beograd" Radovan Draškić, kao i predsednik opštine Zvezdara Milan Popović.
60 stabala više nego ranije
Inače, svaka sadnica je teška oko tonu i po, a sam proces sadnje odvija se u tri faze: kopanje, sadnja i zaštita. U izlivene betonske prstenove prečnika 60 cm, sipa se oko 1,5 kubnih metara humusa, tako da će stabla biti zaštićena od negativnih spoljnih uticaja (rekonstrukcija ulice, npr). Pošto još nije razvijen korenski sistem, za dno jame vezivaće se specijalnim trakama koje će biti apsorbovane nakon pet godina.
Sadnja stabala nabavljenih od belgijske kompanije „Arbor" trajaće sve dok se ne posadi svih 415, koliko je planom i predviđeno. Platani, kupljeni prilozima građana i društveno odgovornih preduzeća, iz belgijskog rasadnika dnevno će u Beograd stizati na po dva kamiona sa po devet sadnica.
Novi drvored u Bulevaru će ukupno imati 483 stabla, oko 60 više nego ranije. Reč je o takozvanim „školovanim sadnicama" platana, starosti oko 18 godina, koje su do sada presađivane i do šest puta, a čija je visina oko osam metara. Radnici „Zelenila" radiće u dve smene, a na terenu će, umesto dosadašnjih 50, biti 30 ljudi više jer se kopanje sadnih jama obavlja ručno.
Prvih pet donatora
ENERGOPROJEKT HOLDING AD -6.000.000
KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD -4.000.000
TELEKOM SRBIJA - 1.000.000
VEOLIJA TRANSPORT LUV BEOGRAD - 1.000.000
ALFA BANKA SRBIJA AD - 1.000.000
UKUPNO: 41.740.000
* u dinarima
izvor Press
misticlady
22-10-2010, 13:10
http://www.youtube.com/watch?v=6uLXpD_RWk4
misticlady
24-10-2010, 01:08
moj grad u svom punom sjaju sedamdesetih godina
http://www.youtube.com/watch?v=hcos-s_I_fM
misticlady
29-10-2010, 10:04
Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama
nije znala šta hoće - da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo
na "jedinici" i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo
sunce uključili, najpre na "dvojku", pa na "trojku", magla je isparila,
i evo našeg grada u lepom plavom jutru.
http://razbibriga.net/attachment.php?attachmentid=2052&d=1286558109
misticlady
08-11-2010, 01:52
29.10.2010 - SAJAM KNJIGA
http://razbibriga.net/imported/2010/11/1995834064724896a9b398019713962_extreme-1.jpg
причалица
21-11-2010, 08:28
Lavica Šumba na svet donela dva bela lava :)
M. Stojanović | 20. 11. 2010. - 16:22h
Beogradski Zoološki vrt od jutros je bogatiji za još dva bela lava. Oni će od danas praviti društvo Jeleni i Dušanu u posebnoj sobici “Vrta dobre nade”.
Bela lavica Šumba jutros je donela na svet još dva mladunčeta belih lavova. Oba mladunčeta su mužijaci. Volonterka zoološkog vrta Nadežda Radović sa njima je od prvog trenutka.
- Jedan lavić se rodio oko 6, a drugi oko 7 sati jutros. Oni su za sada dobro. Međutim, njih je majka odbacila, pa moraju sami da nauče da se hrane preko cucle. Ne znamo zašto ih majka odbacuje, ali trudimo se da brinemo o njima najbolje što možemo. Njihovo stanje je prilično kritično u prvih 24 sata. Takođe, kritični su i prvih šest meseci - kaže Radović.
Osim Nadežde i čitav tim lekara i veterinara zadužen je za brigu o njima. U “Vrtu dobre nade” dodaju da su se nadali da će bar jedno mladunče biti ženka.
http://www.dodaj.rs/f/1C/CZ/4dRcxAYr/samba1.jpg
http://www.dodaj.rs/f/1O/11l/1AJdpECk/samba2.jpg
http://www.dodaj.rs/f/11/nN/qJMSWFM/samba3.jpg
misticlady
13-12-2010, 21:59
http://razbibriga.net/attachment.php?attachmentid=2537&d=1292273852
setajuci obalom Dunava uvek cujem zvuke muzike...da li to Brams zaplice ruke u moju kosu ili je to ipak kosava...
misticlady
06-02-2011, 16:16
divan i suncan dan posle hladne i snegom okovane zime
http://razbibriga.net/attachment.php?attachmentid=388&d=1266220478
dobar ti dan voljeni grade
misticlady
26-02-2011, 17:58
i opet sneg...divan,beo,suv,skriputav pod nogama...a moj grad nikada lepsi...
dobar ti dan najlepsi grade
http://www.dodaj.rs/f/45/jj/3HFI3jfY/picture-0212.jpg
http://i210.photobucket.com/albums/bb264/brankkoss/snowy.jpg
http://img199.imageshack.us/img199/2351/picture013s.jpg
http://img685.imageshack.us/img685/3634/picture007n.jpg
i evo kako sneg sneg zna i da svetluca
http://img63.imageshack.us/img63/1482/belosrebro.jpg
Misty... predivne su ti slike - kao i tema ... Evo, pridružujem se takođe sa lepim slikama Beograda....koga više nema ....
http://razbibriga.net/imported/2011/02/stariBeograd-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/02/stari_beograd-1.jpg
http://img8.imageshack.us/img8/1123/staribeograd2.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/02/2641albanijakafanajpgw500h332-1.jpg
/Obrati pažnju na reklamu Robne kuće .... :namigusa: /
http://razbibriga.net/imported/2011/02/1231wz5-1.jpg
misticlady
28-02-2011, 17:03
http://img174.imageshack.us/img174/3870/fotina035tv3.jpg
i kako bi rekao Dusko Radovoc
" Neko je jutros poranio i poleteo da odmoran i dokon rešava ukrštene reči u novinama od juče. Medjutim, neko ih je već ispunio velikim prljavim slovima. Kakav je to udarac, mogu shvatiti samo oni kojima se nešto slično već dogodilo."
dobar ti dan voljeni grade
misticlady
28-02-2011, 17:40
i evo nesto pozajmljeno sa drugog foruma,ali je jako simpaticno pa eto da podelim i ovo sa mojim beogradjanima
ZAHVALNICA GRADSKOJ TOPLANI
I danas sam docekao dan bez grejanja
Ma i nije bilo nesto hladno jutros... obukao sam jaknu i gledao TV...
Onda sam se bacio na racunanje:
Grejanje oko 4.000.oo dinara
Grejna sezona traje 3 najduze 4 meseca
Radijator je zagrejan od 6 ujutru do 10 uvece, znaci 16h dnevno...
Kada se sve sracuna aktivno se grejem punih 80 dana za 192.000.oo dinara koje placam godisnje...
Znaci placam oko 75.000.oo dinara mesecno grejanje...
I jos ga nemam pola zime "zbog kvara na cevima u nekom nepoznatom delu grada"
andromeda
03-03-2011, 10:08
Sa vrha Beogradjanke se svako jutro, u 7:15, distribuirala beogradjanima dnevna doza Duska Radovica, uz zvuke melodije U ranu zoru zoru kad svane dan.
Beogradjani su ga godinama uzimali okupljeni po kuhinjama oko tranzistora na baterije, ili nove modele kasetofona kupljenih kod poljaka na Bajlonijevoj iliti Bajlonovoj pijaci.
Svako jutro svakog radnog dana, svaki razgovor se prekidao kad se iz zvučnika začuo On. Samo je džezvama za kafu, i eventualno, nadrndanim peračicama sudova bilo dozvoljeno, ili nije moglo biti zabranjeno, da narušavaju tu svečanu atmosferu kada Duško govori novi aforizam.
Polako, natenane, kao karte u pokeru bi nam ih podelio po pet komada svakog jutra i mi bi ih nosali sa sobom taj dan i delili dalje onima koji ih nisu čuli, ili se prave da ih nisu čuli.
I tako godinama, samo po pet. Rastezali smo Duška da bi nam duže trajao.
Tačno smo znali da će nam jednog dana, kad ga ne bude bilo - mnogo nedostajati. Evo kako je to izgledalo.
andromeda
03-03-2011, 10:10
Ne preticite pametnije od sebe. Prava vozacka disciplina zove se ko ce duze, a ne ko ce brze voziti.
Kosava duva, neki drugovi se klate.
Sada se ne pravi pitanje, samo da je dete.
Posto jedu samo ono sto ostane, devojke i zene obicno spreme malo vise.
Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet.
Kraj je meseca, nedelja solidarnosti.
San svakog praseta je da umre kao svinja.
Ne mozemo ziveti bez drugih ljudi. Jedni nam stvaraju, drugi resavaju probleme.
... duznost je oca da se brine o prezimenu dece, o imenima ce brinuti majke. Dakle, otac ono najvaznije - uopste, a majka sve ono drugo, sitno i svakodnevno.
Meni je tata kupio sneg umesto zimskog kaputa.
Ne spustajte ruke, ima jos da se glasa.
Nerad drzi govor radu.
andromeda
03-03-2011, 10:11
Jutros ce neki drugovi u automobile, pa na sastanak; pa u automobile, pa na rucak; pa automobilima na drugi sastanak;pa, opet automobilima, eventualno kuci. Trebalo bi ih jednom pesice provesti kroz nas grad i zivot da vide kako je relativno dobro drzimo, uprkos njihovim odlukama.
Ne morate i ovo jutro pocinjati poznatim zanovetanjem: Da se ja nesto pitam... Proverili smo kako izgleda tamo gde se vi pitate i videli da nije sjajno.
Danas ce na Topciderskom brdu neko slaviti mali intimni jubilej: ovo je vec sezdeset i peta godina kako - ne moze vise da zivi.
Preduzete su mere za ozdravljenje jedne radne organizacije. Uklonjen je sofer koji je mnogo znao.
Bice i danas guzve po kucama kad se okupi sve ono lenjo, gladno i nervozno.
Vi mislite da zivot muci vas, a mi imamo utisak da vi mucite, gnjavite i ponizavate zivot.
Sandokan
03-03-2011, 10:29
Ako zelite da uvek budete u pravu, morate cesto menjati misljenje.
Dajte mi dobro dete pa cete videti kakav sam ja otac.
Hoce li skoro taj beogradski metro? Mnogi Beogradjani su vec pod zemljom i cekaju.
Tesko ocevima zenske dece kad pomisle sta su sve nekad i sami radili tudjoj zenskoj deci.
Zene koje su se dobro udale, jutros idu kolima na posao. Voze ih muzevi koji su se lose ozenili.
Kad vise ne bude ni vas, ni vase slave i privilegija, vasa deca ce prodavati Dedinje deci fudbalera, pevaca, trgovaca i nakupaca.Posle krace pauze, Dedinje ce ponovo postati ono sto je nekad bilo.
Napustaju nas rodjaci i prijatelji, odlaze i ne vracaju se vise.Kad ih bude vise tamo nego ovde, moracemo i sami da im se pridruzimo.
misticlady
13-03-2011, 17:30
RADOVI NA ''GAZELI'' OD 15.MARTA
„Putevi Srbije” nastavljaju radove na mostu "Gazela" od utorka, 15. marta, zbog čega će doći do određenih izmena u saobraćaju.
Alternativi pravci tokom izvođenja radova
– Grad Beograd se potrudio da obezbedi ono što je u njegovoj nadležnosti, a to su najbolji uslovi da se saobraćaj odvija sa što manje problema – izjavio je za Branko Smiljanić, zamenik gradskog sekretara za saobraćaj, povodom početka radova na mostu „Gazela”.
http://razbibriga.net/imported/2011/03/124845_1437697alternativnipravci1v_hf-1.jpg?ver=1300008679
On dodaje da se građanima preporučuje da za kretanja između starog dela Beograda i Novog Beograda izbegavaju korišćenje privatnih automobila, da za svoja svakodnevna kretanja koriste vozila javnog gradskog prevoza i da se kreću alternativnim pravcima preko Brankovog i Starog savskog mosta.
– Upućujemo apel građanima da, pre svega, koriste javni prevoz, kao i ostala dva mosta koja su na raspolaganju, a onima koji dolaze iz smera Banovog brda, Rakovice i Čukarice, ukoliko je to pogodno, da koriste obilaznicu oko Beograda – rekao je Smiljanić.
Prema njegovim rečima, za razliku od prošle godine, u funkciji je i tramvajska pruga za Banovo brdo i Rakovicu, pa je to još jedna mogućnost za sugrađane koji dolaze sa Čukarice i iz Rakovice da koriste javni prevoz.
U ovoj fazi radova za saobraćaj će biti zatvorene krajnja desna i srednja saobraćajna traka na mostu "Gazela” u smeru od Novog Beograda ka Nišu.
Vozila će se kretati u preostale četiri saobraćajne trake, tako što su za svaki smer obezbeđene po dve saobraćajne trake. Tokom trajanja ove izmene u režimu saobraćaja, vozila koja idu u smeru od Novog Beograda ka Nišu kretaće se saobraćajnim trakama koje su fizički odvojene, tako da na samom mostu nije moguće prestrojavanje iz jedne saobraćajne trake u drugu.
Važna napomena za vozače koji se kreću preko mosta „Gazela” u smeru od Novog Beograda ka Nišu: oni koji žele da se sa mosta „Gazela” isključe na petlji „Mostar” potrebno je da pre petlje kod „Sava centra” prestroje vozila u desnu saobraćajnu traku. Savetuje se vozačima da prilikom dolaska na most „Gazela” iz smera Novog Beograda obrate pažnju na predznak za preusmeravanje saobraćaja na putu sa fizički razdvojenim kolovozima i da se na vreme prestroje. Saobraćajna traka iz koje je moguće isključenje na petlji „Mostar” označena je kao smer prema Čačku.
Zbog navedenih radova dolaziće do periodičnih izmena u režimu saobraćaja – od 15. marta do 23. juna biće zatvorene uzlazne rampe iz Ulice Vladimira Popovića na most „Gazela” u smeru od Novog Beograda ka Nišu, čime je onemogućeno uključenje vozila na most „Gazela” iz smera Novog Beograda ka Nišu na petlji kod „Sava centra”. Za ulazak na most „Gazela” u smeru od Novog Beograda ka Nišu preporučuje se korišćenje priključaka na auto-put sa kružnih petlji kod „Arene Beograd” (iz ulica Španskih boraca i Antifašističke borbe).
Od 15. marta do 13. juna biće zatvorene silazne rampe sa mosta „Gazela” ka Bulevaru vojvode Mišića i Savskoj ulici u smeru od Novog Beograda ka Nišu, čime je onemogućeno isključenje vozila sa mosta „Gazela” ka Beogradskom sajmu i Savskoj ulici.
Zbog suženja kolovoza, od 15. marta do 11. maja, saobraćaj će se usporeno odvijati u smeru od Bulevara vojvode Mišića ka Savskoj ulici i na uzlaznoj rampi na most „Gazela” iz Bulevara vojvode Mišića.
Linije javnog gradskog prevoza broj 88, 89 i 601 redovno će saobraćati, a za kretanje u smeru ka Banovom brdu i Glavnoj železničkoj stanici koristiće petlju „Hitna pomoć” kako bi se sa mosta „Gazela” uključile u Bulevar vojvode Mišića i Savsku ulicu. U suprotnom smeru ove linije neće menjati trasu kretanja. U prvoj fazi izvođenja radova neće biti izmena na trasama tramvaja broj 3, 12 i 13, te stoga apelujemo na građane da koriste ove linije u svojim kretanjima prema Banovom brdu i Kneževcu.
http://razbibriga.net/imported/2011/03/sava01-1.jpg
Između dva mosta .........
http://razbibriga.net/imported/2011/03/sava02-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/03/1309363_Most_na_Adi_v-1.jpg
misticlady
15-03-2011, 00:13
keksicu ...prelep je ovaj nas grad...
.....Misty, nigde lepšeg na svetu !! Još kada bi one dođoše proredili :namigusa::navija:
http://www.youtube.com/watch?v=4azAyJiqXag
P.S. Poslušaj tekst ove stare pesme ....
misticlady
15-03-2011, 01:21
http://razbibriga.net/imported/2011/03/a_beograd_cezne-1.gif
Најлепше песме о Београду
Београдски поетски времеплов Неде Ковачевић
Уистину, како насловити текст који настане после читања рукописне збирке поезије "А Београд чезне" него као поетски времеплов. Аутор нас сваким новим стихозиданијем проводи улицама и пределима старог Београда, чији дух још лебди над метрополом која је прогутала један диван град. Госпођа Неда Ковачевић, као сваки рафинирани интелектуалац, не осуђује напредак и развитак, али, с урођеном аристократском дистанцом, стиховима препуним љубави и носталгије према граду кога више нема, васкрсава све оно што је, неправедно, потонуло у заборав. Ова збирка и почиње песмом "Заборавни Феникс", наговештавајући да ће се пред нашим очима поново издићи из пепела старе грађевине и нека драга лица, као и пређашњи називи београдских улица. Захваљујући урођеној нежности аутора, осећају за лепо и памучној мекоћи стихова, којим ваздиже све оно што је зашло у сенку времена, маштовитији читалац не само да ће угледати старе улице, већ ће чути и звонце "Приштинца", трамваја који је пре рата повезивао (вероватно) Славију са сквером на раскршћу Тополске, Новопазарске и улице Војводе Драгомира. У покушају да бескућницу Кошаву удоми, да, као некада Микеланђело, ата из камена ослободи, да у инат реку пресуши како би спојила посвађане обале, госпођа Неда Ковачевић ствара нови стари свет. Многи тај процес називају уметност, а појединци једноставно поезија. У доживљају уметничког дела знамо да учествују емоције и мисао, а још када су, као што је то овде случај, оплемењене метафоричним сликама и мелодичним ритмом, једноставно видимо како се "дроби зора/ко кифле свеже", и "улицу ослепелу" сечом платана. Природну границу између градова, које обично праве велике реке, људи премосте својом љубављу. Када она постоји између делова једног града једноставно се не види, нити примећује. Једино романтици, да не кажем песници, примећују разлику између Несмртног града и Неграда. Као да је душа којом дише први, застала над реком у немоћи да је, за сва времена, пређе и оставила овај други део некако огољен, прост и суморан упркос раскошном бљештавилу и богатству. И док многи Нови Београд сматрају само великом спаваоницом ауторка иде још даље, у жалу за временима прошлим: "Болом Неграда/ходим,/ трудећ се да/га схватим."... И зашто светлост/одјекне тек/по преласку/Стикса?". Маестрално, сажето и јасно! Без икаквих ублаженица и улепшаница.
Мишљења сам да ће многе од песама, из ове изванредне збирке, наћи своје заслужено место у антологијама о Београду, а песма "Зима у Београду" свакако завређује да се објави у свакој антологији хаику поезије: "Мирис мандарина/и печеног кестена/зборе/гласом белине.
Када пред нашим очима промину сви догађаји, личности и делови Београда описани у овој збирци, схватимо да је ово путовање кроз поетски времеплов било вредно труда. И као што госпођа Неда Ковачевић рече: "циљ није стићи/него путовати."
Веселин Џелетовић
БЕЛЕШКА О АУТОРКИ - НЕДА КОВАЧЕВИЋ
Рођена је у Београду. Објавила је књиге поезије: „Зеница душе“ (Сфаирос, 1997), „Уместо молитве“ (Књижевно друштво „Свети Сава“, 1999), и романе „Поздрав из црне рупе“, (Сфаирос, 2000), „Повратак кошаве у Београд“, („Мали Немо“, 2009) и „Командант и Маргита“ („Мали Немо“, 2010).
Заступљена је у књизи „511-203 Хало Авала - песници за Авалски торањ“. (УКС, 2005), у зборнику поезије „Јунаци урбане беде“, („Траблмејкер“, 2008), и у још неколико зборника поезије.
Роман „Поздрав из црне рупе“ је 2008. године доживео друго издање у издавачкој кући „Мали Немо“.
Објављивала је песме у часописима „Свеске“, „Књижевна реч“, „Наш траг“, „Савременик“, „Звоно“, и на многим књижевним сајтовима на Интернету.
15.Mart 2011
NOVI VIDEO - SPOT O BEOGRADU – „BEOGRADE , VOLIM TE “ predstavljen je javnosti prilikom otvaranja 33. međunarodnog sajma turizma u Beogradu. Turistička organizacija Beograda, kao nosilac promocije Beograda u zemlji i inostranstvu, organizovala je njegovu promociju – premijeru na sajmu turizma a potom je spot emitovan i na MTV Adrija, MTV Francuska, MTV Engleska, MCM, M6, Direct Star i Clubbing TV….
„BEOGRADE, VOLIM TE“ je autorsko delo DJ Reeplee,mladog beograđanina koji živi i radi u Parizu.
http://www.youtube.com/watch?v=DBZ6Hse8_LM
***
http://razbibriga.net/imported/2010/12/aplauz-1.gif
misticlady
17-03-2011, 16:35
"Noć ponekad može da bude nepravedna. Da spaja one koji se ne vole i da razdvaja one koji se vole". Dusko Radovic
dobar ti dan voljeni grade...
Diva u Beogradu
Jedan od najlepših svetskih vokala, slovenački mecosopran Manca Izmajlova najavila je svoj prvi koncert u Beogradu, pod nazivom ‘Duša slovenska’. Spektakl zakazan za 22. mart u 20 sati, u dvorani Centra ‘Sava’, činiće bogat repertoar kompozicija ozbiljne muzike koju će pored Mance izvoditi i njen suprug, virtuoz na violini Benjamin Izmajlov. Kao njihova pratnja, u Beogradu će prvi put nastupiti i legendarni ruski simfonijski orkestar ‘Mosfilm’, pod palicom čuvenog ruskog dirigenta Sergeja Skripke.
http://gloria.rs/images_articles/2c00a17feda848089bf3711ae0a05c09.jpg
PRIČE IZ BEOGRADSKE VAROŠI ........
Prva priča ...
PIRHOV POGLED NA BEOGRAD 1829 GODINE !
Pruski oficir Otto von Pirch putovao je kroz Srbiju 1829 godine i o tome napisao knjigu. Njegov detaljan opis ondašnjeg Beograda plastično ilustruje život u gradu i atmosferu koja vladalo u to vreme. Ovde se daje samo kraći izvod iz ovog opisa.
http://img406.imageshack.us/img406/3739/dvoristemalogdvorcapb1.jpg
O varoši beogradskoj .....
.... Jedan malen deo Beograda odskocio je prema ostalim, a to je jedan mali prostor na jugo-zapadnom kraju glavne ulice u gornjoj varosi. Tu se vidi s jedne strane knjazeva kuca. Zatim, cetvorougao u kome je kancelarijsko zdanje. Za tim, dolazi Hriscanska crkva , veliko skromno solidno zdanje, jos bez tornja. Pored nje je, prekoputa knjazeve kuce, dugacko skolsko zdanje ; preko puta crkve nekoliko prilicno ozidanih kuca, medju kojima srpska kafana.
U blizini knjazeve kuce, u stranu od tog prostora, lezi konak , koji je knjaz tada sazidao; i ako nije najveca, po svojoj formi to je najlepsa zgrada koju sam video u Srbiji. Ukrasi na njoj izradjeni su od drveta, inace je cigljom ozidana, nad visokim parterom ima jedan sprat, a u sredini je njenoj jedna velika sala, koja ide u visinu sve do gore, u samoj njoj je uzvisica, na formu balkona, iz koje se sa dve glavne strane ulazi u razne sobe.
Jos nije reseno da li ce knjaz u buduce stanovati u Beogradu ili Kragujevcu, moze biti naizmenice u obe varosi.
Novo stanje stvari u Srbiji dace Beogradu uskoro drugi izgled. Ako se pri tome odmah pocne raditi po dobrom planu, to ce Beograd, izvanredno potpomognut svojim polozajem, postati jedna od najlepsih varosi ovih krajeva. On ce uvek imati dvojak znacaj, kao grad i trgovacka varos. Ako bi se htelo da se gornji grad kao citadela, otprilike u njenom danasnjem stanju, odrzi i ako bi se htela varos ponovo da podigne, a da se obuhvati utvrdjenjem i da bude opet podesna za trgovinu, onda ce se morati narocita paznja obratiti na prostor koji lezi pored Save…
O životu beogradskom .....
.... Sto se tice same varosi, to ne treba sebi zamisljati niz kuca, iz kojih se posle sastavljaju ulice. To je samo niz niskih, drvenih ducana sa krovovima od sindre, napred jako ispalim. Retko se vidja nad krovom jos jedan mali nizak sprat.
Srpski, grcki, turski rgovci sede u takvim ducanima, jedan do drugog; tu vidite lepe engleske i turske stofove, espape svake vrste, sve to ukusno rasprostrto i poredjano. Pored trgovaca, u takvim istim ducanima rade zanatlije, bilo unutra u ducanu ili na jako ispalom cepenku. Furundzija, piljar, prodavci pecenog mesa i ribe izneli su njihove espape na cepenak i spravljaju, u otvorenom prostoru iza toga, drugo taze. Samo kavedzija i berberin rade u zatvorenom prostoru i imaju na prozorima staklo, sto je luksuz u turskim varosima. U njihovim je ducanima covek kao u kakvoj sobi. Siroma zanatlija, obicno bez zene i dece, zivi sa nekoliko momaka i stanuje u svom teskobnom ducanu i spava u jednom malom, mracnom prostoru u pozadini njegovoj.
Tu se vide najrazlicnije prilike i lica. Terzije, puskari, furundzije, ascije vecinom su Turci; oni se lako poznaju po belom muselinskom omotacu oko glave, zutim mracnim licima, ravnodusnom prezrivom pogledu. Grk sa njegovom crvenom kapom trguje, i oci mu lete na sve strane, pune spekulacije i poziva stranca da kupi sto god, sa uctivoscu, iz koje proviruje ponosita uspomena na velike mu pretke, na koje i najnizi Grk nikad ne zaboravlja. Srbin, u njegovoj okrugloj kapi, skromnoj nosnji, gleda u onom ko ulazi kod njega prvo gosta, a zatim kupca i iz celog njegovog drzanja proviruje vesela narav, nasledje njegovog naroda…
… Nista tako ne pada u oci strancu kao to da zenskog sveta sasvim nema po beogradskim ulicama. Retko se prosunja kakva turska baba, zaogrnuta i skrivena u bele ogrtace, pored ducana, a sasvim je izuzetno da se vidi kakva Srpkinja, gde brzim korakom ide ulicom…
http://pulse.sm-art.info/wp-content/uploads/2009/12/19.jpg
O gostoljubivosti beogradskoj ......
…Kada kazete trgovcu u ducanu da bi zeleli da mu upoznate kucu i porodicu, to on ostavlja radnju kalfi kakvom ili i susedu i vodi vas u unutrasnjost pomenutih prosora. U lepom predsoblju ili u kujni, koja se beli kao sneg, docekuje vas domacica. Zatim se ulazi u sobu. Prvo se izvode deca, zatim se pokazuje namestaj pa posle domacin seda sa gostima za jedan sto. Zena donosi ritopeckog vina, voca i slatka, koje ovde veoma dobro prave. Sto je poseta duza to je domacin veseliji i srdacniji. Od gosta se kao znak blagodarnosti za prijateljski docek, ocekuje da prica o tome kako je tamop. Pred polazak se nazdravlja svemu ono sto je gostu drago: mole ga da sto rece o svojoj porodici, kako bi se i njoj moglo nazdraviti. Time je blize prijateljstvo zakljuceno i od toga doba, gde god da se sretnu, domacin opominje na pocast koja je posetom ukazana njegovom domu. Tom prilikom ce vas umoliti da tu pocast ukazete i njegovom susredu i vodi vas k njemu; na taj se nacin ubrzo sastavlja beogradsko drustvo, koje je puno zudnje da cuje sta stranac prica…
***
misticlady
18-03-2011, 12:50
Ovo je keksicu vise nego lepo...vracas nas u retro
misticlady
18-03-2011, 12:56
a ja cu malo danasnjicu da taknem i podstaknem sve vas koji volite nas grad
Ovog vikenda su u Beogradu najavljene dve akcije izražavanja podrške japanskom narodu u strahoti koja ih je zadesila.
U subotu 19.03. u 14h, skup "Beograd-Japanu" na Trgu Republike
"Organizatori skupa pozivaju građane Beograda da u subotu dođu na Trg Republike u crvenim ili belim majicama, kako bi svojim telima formirali japansku zastavu, s namerom da ta fotografija bude moralna podrška stanovnicima Japana."
U nedelju 20.03., takođe u 14h, akcija "1000 ždralova za Japan" u Domu omladine
"Akcija pravljenja 1000 papirnih ždralova, kao čin tradicionalne molitve za uspešno savladavanje prepreka i boljitak prijateljskom japanskom narodu.
Ideja nam je da građani Srbije dođu u što vecem broju i naprave ždralove od papira, koji simbolizuju nadu za život i opstanak. Ždralove ćemo sastaviti i predati ambasadoru Japana, kao poruku naše zemlje njegovom narodu, koja znači da smo u srcu i u mislima sa njima u teškim danima koje proživljavaju.
Ždralovi se mogu napraviti i kod kuće i doneti i oni će biti sastavljeni sa ostalim, za koje će materijal biti obezbeđen.
Zainteresovani mogu doneti i svoj materijal, tanji papir veličine 20x20 cm, konac, iglu i boje, ako žele da ukrase svoje ždralove."
:srce:
Ovo je keksicu vise nego lepo...vracas nas u retro
:srce:...pa ti u forverc ...a ja u rikverc :namigusa: I sve je lepo ..... ako je o Beogradu :bisa:
PRIČE IZ BEOGRADSKE VAROŠI ...
Druga priča ...
Gostionica " KOD SRPSKE KRUNE " ..........
http://razbibriga.net/imported/2011/03/GostionicakodSrpskeKrune-1.png
U neposrednom susedstvu Kalemegdana, na samom kraju Knez Mihailove ulice, nalazi se zdanje nekada cuvenog beogradskog hotela, danas jedan od retkih sacuvanih reprezentativnih objekata grada iz druge polovine XIX veka. Nastanak ove zgrade na placu ranije privremene pijace, nije bas najjasniji. Pretpostavlja se da ju je podigla porodica poznatog dobrotvora, Krsmanovica, a o projektantu nema nikakvih podataka. Prema nekim zapisima, u zgradi je otvoren hotel u jesen 1870. godine, a prvi zakupac bio je Jevrejin, Jovan Vuger. Njegova licna preduzimljivost ucinila je od ovog hotela jedno od najuglednijih mesta u gradu: ne samo da su ovde, u 17 gostinskih soba na spratu, odsedali najvidjeniji posetioci i strani putnici, vec je i njegova kafana bila na posebno dobrom glasu.
Prema Kalemegdanu nalazila se kafanska basta, narocito popularno mesto okupljanja u letnjem delu godine. Hotel je posedovao i bilijar salu, citaonicu stampe, a cesto su priredjivani i koncerti.
Za ovaj hotel vezan je i jedan neobican dogadjaj. Prica o majstor Stojanu bila je potkraj proslog veka jedna od glavnih tema u beogradskoj carsiji. Jednog letnjeg dana, kaze ova prica, tokom popravke krova na hotelu, majstori su – u ocekivanju letnje nepogode, prekrili velikim platnom otkriveni deo tavana. Niko od radnika, medjutim, nije primetio da je na krovu ostao cutljivi majstor Stojan, poreklom s juga Srbije, kako bi platno dobro zategao na jos nekim mestima na krovu. Uskoro je naisla velika oluja, sa vetrom koji je nosio sve pred sobom. Tako je i sa hotela odletelo platno zajedno sa nesrecnim majstor Stojanom. Vetar je bio toliko silan, da su platno i Stojan preleteli Savu i aterirali na danasnjoj novobeogradskoj strani! Nesto kasnije, tamo je ziv i zdrav pronadjen preplaseni majstor Stojan, koji ce ubrzo nakon ovog neprijatnog dozivljaja zauvek napustiti Beograd. Otada se o njemu vise nista nije culo...
U ovom zdanju danas je smestena Biblioteka grada Beograda. Adresa je: Knez Mihailova 56.
Treća priča ......
NA ZGARIŠTU NARODNE BIBLIOTEKE ......
http://razbibriga.net/imported/2011/03/karadjordjeva-1.jpg
/... Zgrada koje više nema ... /
http://razbibriga.net/imported/2011/03/Narodnabiblioteka-1.jpg
/....Beogradska Narodna biblioteka - 1906 godine .../
Kada je u rano jutro, 6. aprila 1941. godine, spiker Radio Beograda Ivan Kovacevic - prekinuvsi redovnu emisiju, objavio u etar vest o bombardovanju Beograda, niko nije ni pretpostavljao kakva ce tragedija zadesiti Beograd tog dana i nekoliko narednih. U jednom od ponovljenih bombardovanja, pogodjena je i zgrada Narodne biblioteke na Kosancicevom vencu. Pozar koji je zahvatio biblioteku i dve susedne zgrade, unistio je tom prilikom neprocenjivo kulturno blago: dragocenu zbirku starih knjiga, kolekciju starih dokumenata, dokumenta o srpskoj srednjevekovnoj i kasnijoj proslosti, svu sakupljenu dnevnu stampu iz 18, 19 i 20. veka… Jos dugo vremena od izbijanja pozara, dogorevala je vatra od zapaljenih knjiga i sirio se dim svuda unaokolo.
http://razbibriga.net/imported/2011/03/narodna_biblioteka_1941-1.jpg
A bas na dan bombardovanja Beograda bilo je sve spremno u Narodnoj biblioteci za evakuaciju… Doduse, transport 38 sanduka rukopisa (svaki tezine preko 80 kg), 32 sanduka starih knjiga, pisama i casopisa, bio je privatnom vezom ugovoren za 6. april, posto je par dana ranije ministar prosvete zvanicno odustao od selidbe zbog nedostatka transportnih sredstava. Dva kamiona zakazana su bas za to nedeljno prepodne. Bilo je, medjutim, kasno…
Dugo godina posle rata, zgariste Narodne biblioteke bilo je gotovo zaboravljeno. Tu se, cak, nalazila i jedna benzinska pumpa! Krajem sedamdesetih godina, Zavod za zastitu spomenika kulture Beograda pokrenuo je akciju iskopavanja ostataka biblioteke. Arheoloskim istrazivanjima rukovodila je dr Gordana Tomasevic, koja je o tome objavila i rad 1979. godine. Arheolozi su tokom ovih radova naisli na suteren bivse biblioteke, sacuvan po visini oko 2 metra, sa ostacima ugljenisanih i istrulelih knjiga. U jednom delu nekadasnje zgrade, na osnovu mrlja na podu utvrdjena je pozicija jednog broja izgorelih sanduka sa rukopisima, ali tragova samih sanduka – nije bilo! To je znacilo da mesto gde su se nalazili rukopisi nije ostalo netaknuto: nije pronadjeno zateceno stanje pozara, vec stanje posle naknadnih intervencija na samom zgaristu!
Zapravo, arheoloski radovi su – osim vise manje poznatih podataka o pozaru, otkrili i naknadnu pljacku dragocenih sanduka, koja se dogodila posle stradanja zgrade Narodne biblioteke. Ovi sanduci su, najverovatnije, nestali odmah po ulasku Nemaca u Beograd. To mora da je obavljeno pod okriljem noci, u vreme policijskog sata, bez pogleda mogucih svedoka! Nema sumnje da su Nemci u toj akciji koristili i pomoc nekih ljudi iz same biblioteke.
***
Evo, još nekoliko prelepih, starih beogradskih ulica i zdanja ..........
http://razbibriga.net/imported/2011/03/srusenaposta-1.jpg
/ .... Stara pošta 6 - kod želzničke stanice .... koje danas više nema .../
http://razbibriga.net/imported/2011/03/karadjordjeva2-1.jpg
http://img295.imageshack.us/img295/5032/savamalaxc3.jpg
/ ... Karadjordjeva ulica ! Nekada su stanovi u njoj bili skuplji od onih u Knez Mihajlovoj... /
http://razbibriga.net/imported/2011/03/savamala-1.jpg
/ ... Savamala..... na mestu ovih zgrada sa leve strane, danas se nalazi predivno parkiraliste Beogradske autobuske stanice .../
http://razbibriga.net/imported/2011/03/pogled_sa_save-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/03/PostaiZeleznickastanica1931-1.jpg
/... Stara pošta i beogradska Železnička stanica ....koja je i danas na istom mestu ... /
http://img122.imageshack.us/img122/5729/savaportfa2.jpg
/ ... Savaportfa ... /
http://razbibriga.net/imported/2011/02/stariBeograd-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/03/stariBeograd3-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/03/stariBeograd2-1.jpg
http://img12.imageshack.us/img12/4365/mercedesbenz39grandprix.gif
Mercedesov bolid .... ili šta ?
http://img5.imageshack.us/img5/4365/mercedesbenz39grandprix.gif
http://img12.imageshack.us/img12/9855/mercedesbenz39grandprixx.gif
/ ... a ovo je kao u famoznim - filmskim - krimi -auto-jurnjava po San Francisku !! Evo, bolid uslikan kako poskakuje u vazduhu ...!!!
Iz priloženog se vidi da i mi imadosmo konja, pardon, mečku, za trkanje .... :namigusa: /
P.S. Tri zadnje slike su iz 1939 - godine !
LAKU NOĆ MOJ BEOGRADE ...............
http://razbibriga.net/imported/2011/03/BgdKalemegdan-1.jpg
misticlady
21-03-2011, 18:27
U nedelju 27.03. u Beogradu bice odrzan anti-NATO skup kao podrska libijskom narodu i Moameru El Gadafiju. Okupljanje pocinje u 16h u parku Manjez (iza SKC-a) odakle ce ucesnici simbolicno prosetati do rusevina bivseg Generalstaba u Nemanjinoj,simbola NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Skup ce biti uredno prijavljen policiji koja ce isti i obezbedjivati.
Takodje bice obavesteni i mediji koji ce propratiti skup.
Pozivamo sve vas da prisustvujete ovom vaznom dogadjaju koji ce pokazati da srpski narod nije zaboravio NATO agresiju na svoju zemlju ,kao ni podrsku Libije tokom te agresije.
dobro vece voljeni grade
U nedelju 27.03. u Beogradu bice odrzan anti-NATO skup kao podrska libijskom narodu i Moameru El Gadafiju. Okupljanje pocinje u 16h u parku Manjez (iza SKC-a) odakle ce ucesnici simbolicno prosetati do rusevina bivseg Generalstaba u Nemanjinoj,simbola NATO agresije na SR Jugoslaviju.
Skup ce biti uredno prijavljen policiji koja ce isti i obezbedjivati.
Takodje bice obavesteni i mediji koji ce propratiti skup.
Pozivamo sve vas da prisustvujete ovom vaznom dogadjaju koji ce pokazati da srpski narod nije zaboravio NATO agresiju na svoju zemlju ,kao ni podrsku Libije tokom te agresije.
dobro vece voljeni grade
Kakav nam je mentalitet, ne bi me čudilo da dođe samo > šaka jada < ljudi .... Na šalost, mi Srbi imamo pamćenje samo do jednog petka !
Laku noć voljeni grade
misticlady
22-03-2011, 14:58
NEPRISTOJNA PONUDA - AUSTRIJANCI PONUDILI 950 MILIONA EVRA
Nepristojna ponuda: Za „Telekom" ni milijarda
15 minuta - „Telekom Austrija" jedini se javio na tender, i to petnaest minuta pre isteka roka, ali za 51 odsto vlasništva srpskog operatera ponudio samo 950 miliona evra
http://pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/2/21/134248/TELEKOM.jpg
Kompanija „Telekom Austrija" jedina je dostavila ponudu za kupovinu 51 odsto akcija „Telekoma Srbija", ali ona iznosi samo 950 miliona evra, što je znatno ispod tražene sume od 1,4 milijarde! Austrijanci, doduše, nude dodatnih 450 miliona evra kroz investicije u sledeće tri godine, ali izvesno je da Vlada Srbije neće moći da prihvati ovu ponudu.
Radna grupa za prodaju „Telekoma Srbija" otvorila je juče kovertu sa jedinom ponudom, koja je stigla samo 15 minuta pre isteka predviđenog roka, u 13.45 časova. Odluka naše vlade o ovoj ponudi znaće se u ponedeljak.
Pet dana za analizu
- Rok za analizu ponude je pet dana, tako da će se Radna grupa izjasniti o njenoj valjanosti sledećeg ponedeljka. Treba reći da je bitan element ponude cena od 1,4 milijarde evra. Austrijanci su je, međutim, podelili na dva dela, od kojih je kupoprodajna cena 950 miliona, a ostatak je investicioni plan - kazao je šef Radne grupe Vuk Đoković.
Minimalna cena za većinski paket akcija „Telekoma Srbija" bila je 1,4 milijarde evra, a na prodaju je ponuđeno 31 odsto državnih akcija i 20 odsto u vlasništvu grčkog operatera OTE. U „Telekomu Srbija" juče nisu znali da kažu da li je ponuda austrijske kompanije ispravna.
TA: Nismo ispunili uslove
„Telekom Austrija" saopštio je juče da je za 51 odsto akcija „Telekoma Srbija" ponudio od 800 do 950 miliona evra i da time nije ispunio minimalne uslove tendera. Kako se navodi u saopštenju „Telekoma Austrija", koji je vlasnik mobilnog operatera „Vip mobajl" u Srbiji, ponuda je usledila nakon detaljne analize i procene poslovanja i imovine „Telekoma Srbija", navodi se u saopštenju.
Prema procenama i podacima „Telekoma Austrija", prihodi „Telekoma Srbija" u 2010. godini iznosili su 1,16 milijardi evra, dobit pre oporezivanja, kamata i amortizacije (EBITDA) iznosila je 483 miliona evra, a dugovanja kompanije 609 miliona evra.
- Ako „Telekom Austrija" nije ponudio 1,4 milijarde evra, ne znamo kako bi to moglo da bude prihvatljivo. I mi smo začuđeni i čekamo da vidimo šta će odlučiti Vlada - rekli su nam juče u srpskom „Telekomu".
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević objašnjava da je ponuda Austrijanaca jednostavno neprihvatljiva.
- Vlada je sama utvrdila minimalnu cenu po kojoj će prodati 51 odsto akcija „Telekoma Srbija". Ova ponuda je za trećinu manja od predviđene cene, a investicije nemaju nikakve veze s tim. Kada kupite kuću, vi plaćate samo za nju takvu kakva je, a ne i za njeno renoviranje koje ćete kasnije uraditi. Neprikladno je što se uopšte priča o razmatranju ponude jer je ovde reč o dve trećine tražene cene - ističe Kovačević i naglašava da je čitav postupak oko prodaje „Telekoma" loše organizovan i da je samo jedna ponuda stigla jer su potencijalni kupci doznali da se taj postupak radio mimo Zakona o privatizaciji.
- Nekoliko puta su produžavani rokovi. Mogli smo da čujemo neobične izjave o velikom broju ponuđača, što očigledno nije bilo tačno jer su to bili samo oni koji su tražili dokumentaciju, ali nisu i davali ponudu. Jedan od razloga za nezainteresovanost potencijalnih kupaca jeste i to što su saznali kako je dovršeno prenošenje kapitala na državu i šta se dogodilo sa infrastrukturom, kao i šta o tome misli javnost u Srbiji - objašnjava Kovačević i dodaje da se potencijalnim kupcima sigurno nije svidelo što je u poslednjem momentu uključena u ponudu i prodaja grčkog dela kapitala.
- Bilo je razumnije na samom početku razmisliti i dogovoriti se sa Grcima, jer ovde je čudno što nije bilo prava preče kupovine drugog ulagača, što je uobičajeno kod prodaje ove vrste - kazao je Kovačević i dodao da je sada nepotrebno pričati o tome šta bi po zakonu trebalo uraditi.
- Vlada može da uradi šta hoće. Ipak, smatram da se ova ponuda ne sme prihvatiti i tačka - kategoričan je Kovačević.
Pogrešne procene
S druge strane, ekonomista Goran Nikolić smatra da, s obzirom na deo koji bi pripao Srbiji za 31 odsto akcija koje su u njenom vlasništvu, ova ponuda Austrijanaca i nije znatno manja.
- Da je „Telekom Austrija" ponudio za akcije 1,4 milijardi evra, Srbiji bi pripao 851 milion evra, a sa ovom ponudom Vladi bi išlo 797 miliona miliona, što je za samo 54 miliona evra manje.
Ivana Zigic
dobar dan grade moj
misticlady
22-03-2011, 15:03
nek se bar deca raduju
RENOVIRANJE - RASPISAN TENDER ZA IZVOĐAČA RADOVA
Novi prozori u četiri vrtića na Paliluli
Grad Beograd finansiraće kompletnu zamenu fasadne stolarije u palilulskim vrtićima "Veseljko", "Pahuljica", "Boško Buha" i "Slavujak", u kojima trenutno boravi oko 1.150 mališana.
http://pressonline.rs/upload/boxImageData/2011/2/21/134269/1506-Bosko-Karanovic.jpg
Prema najavama gradske sekretarke za dečju zaštitu Ljiljane Jovčić, svi projekti za tekuće i investiciono održavanje su završeni, a u toku je proces raspisivanja tendera za izvođača radova, kome će biti ponuđeno da zameni dotrajale drvene prozore i vrata u sva četiri objekta.
- Ponuđači će imati mogućnost da konkurišu za sve ponuđene vrtiće i time ćemo napraviti značajnu uštedu, jer se podrazumeva da ćete dobiti povoljniju cenu ukoliko se radi više objekata u isto vreme. Očekujemo da ćemo najkasnije za 60 dana imati izvođača koji će krenuti sa radovima kako bi oni do septembra i prijema novih mališana bili završeni. Nova stolarija obezbediće bolju izolaciju, uštedu toplotne energije i bolje zagrevanje samih objekata, a biće urađeno i osvežavanje fasada - izjavila je Ljiljana Jovčić, i dodala da grad dosta pažnje posvećuje investicionom održavanju, kako bi svoj deci obezbedili bolje uslove za boravak i rad u vrtićima.
Vrtići kojima predstoji obimno uređenje nalaze se na Karaburmi i u naselju Kotež, dok je "Slavujak" ujedno i najveća predškolska ustanova na Paliluli koja brine o 500 mališana. U vrtiću "Boško Buha" na Karaburmi svakodnevno boravi 250 dece, dok u "Veseljku" i "Pahuljici" u Kotežu dnevno bude i po 200 mališana.
- Fasadna drvena stolarija u svim objektima je dotrajala i stara više od 30 godina, a površina koja će biti zamenjena u modernu aluminijumsku stolariju jeste oko 2.000 kvadratnih metara za sva četiri objekta. Planirano je da se po izboru izvođača radova svi objekti rekonstruišu u isto vreme, da se radovi intenziviraju vikendom i tokom letnjeg perioda kada je manje dece, kao i da se deca ne iseljavaju iz objekta - izjavila je za "Beoinfo" Radmila Brekić, direktorka PU "Boško Buha".
misticlady
22-03-2011, 22:53
http://www.youtube.com/watch?v=lo4NpBg5bu0
http://razbibriga.net/imported/2011/03/0124-1.gif
... moj voljeni grade ...
misticlady
23-03-2011, 15:08
umiva te sunce voljeni grade
http://www.youtube.com/watch?v=LjmTMec2_Gc
Agencija: Beta
26 Mart 2011
VELIKIM BEOGRADSKIM KARNEVALOM PROSLAVLJENO PROLEĆE ....
http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/632x474/uploads/2011-03/52771.jpg
BEOGRAD - Martovska "Beogradizacija Beograda" kojom se simbolično proslavlja dolazak proleća počela je u 12 sati Velikim beogradskim karnevalom.
Povorka je krenula sa ugla Knez Mihailove i Rajićeve ulice i kretala se do trga ispred "Ruskog cara", gde je svirao orkestar Garde. U povorci su koračala deca iz beogradskih vrtića, volonteri "Dadova" i Novobeogradske kulturne mreže, artisti na štulama i klovnovi, a predvodio ih je orkestar policije i konjičke patrole.
"Beogradizacija Beograda" je akcija oživljavanja kulturne scene grada i očuvanja tradicionalnih vrednosti koju grad Beograd, u izvršnoj produkciji "Dadova", sprovodi već osam meseci svake poslednje subote u mesecu.
http://www.kurir-info.rs/static/imgs/article_thumbs/600x450/uploads/2011-03/52804.jpg
Beograde .... najlepši grade na svetu !
misticlady
29-03-2011, 16:19
Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu…
uzivaj u prolecu moj rodni grade http://razbibriga.net/imported/2011/03/attachmentphpattachmentid179508d13013244-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/03/b-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/e-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/o-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/g-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/r-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/a-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/d-1.gif
http://razbibriga.net/imported/2011/03/j-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/e-1.gif
http://razbibriga.net/imported/2011/03/l-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/e-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/p-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/a-1.gif
http://razbibriga.net/imported/2011/03/v-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/a-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/r-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/o-1.gif http://razbibriga.net/imported/2011/03/s-1.gif
***
misticlady
31-03-2011, 23:36
http://www.youtube.com/watch?v=Pa1YJPRYlEM
misticlady
01-04-2011, 00:24
http://razbibriga.net/imported/2011/04/N14Jv-1.jpg
skadarlija IX vek
Kao što Pariz ima svoj Monparnas, tako i Beograd ima svoj boemski kutak — Skadarliju. Nekada, u doba prvog srpskog ustanka, u Skadarliji su bile prazne poljane.
to je bila boemska cetvrt u kojoj su stanovali mnogi književnici, glumci, slikari, kompozitori i novinari: Jakšić, Zmaj, Brzak, Mile Pavlović, Jovan Skerlić, Toša Andrejević — Australijanac, Vela Nigrinova, Rucović, Pera Dobrinović, Milorad Gavrilović, Čiča Ilija Stanojević, Žanka Stokić, Antonijević — Đedo, A. G. Matoš, Fotije Iličić-Stari Fočo (koji je izeenada 1911. gadine umro na ulici) i Miodrag Rajčević — Čvrga, obojica direktori putujućih pozorišta.recitovalo se,pevalo,sviralo,udvaralo,razgovaralo,druzilo...j os uvek senke njihove setaju tom kaldrmom i cuje se tihi sapat zaboravljenih poeta...zivi jos skadarlija i zivece u srcima nas beogradjana:srce:
http://razbibriga.net/imported/2011/04/Belgrade_Rivers_Kula_2007_Usce_panorama_-1.jpg
http://www.youtube.com/watch?v=Er7cVTFmLso
Beograd treba umeti voleti ! Laku noć najlepši grade ...
***
PRVI TRAMVAJ .......
http://img221.imageshack.us/img221/9323/12cw1.png
Krenuo je kroz Beograd pre 119 godina.... kada je i osnovano Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd !
Na liniji Kalemegdan - Slavija, 14. oktobra 1892. godine prošao je prvi tramvaj na konjsku vuču, kakve su imali samo Njujork, Pariz, London i Berlin.Prvi električni tramvaj je uveden 1894. godine na relaciji Terazije-Topčider, a posle 10 godina elektrifikovana je cela tramvajska mreža.
Autobuski saobraćaj uveden je 1928. godine, prvi trolejbus se pojavio posle rata, 1947. godine na Prvomajskoj paradi, a prva trolejbuska linija je otvorena 22. juna na potezu Kalemegdan-Slavija.
Dvadeset godina od uvođenja prvog tramvaja, 1912. godine, Beograd ima ukupno osam linija javnog prevoza na kojima je pomoću 24 tramvaja i 12 prikolica tokom godine prevezeno čak 7,5 miliona putnika. Nova etapa sledi 1927. godine, kada su u prevoz uvedeni autobusi.
Trolejbusi su se prvi put pojavili 1947. godine, na liniji Kalemegdan-Slavija.
U sećanju je i 1961. godina, kada je iz Engleske stiglo 160 „lejland" autobusa, koji su godinama prevozili građane i postali simbol našeg grada.
Izvor: Beogradska arhiva...
****
misticlady
05-04-2011, 00:23
zar samo keks i ja volimo beograd?evo jedan lep tekst pa ako volite beograd,procitajte ga
Ne znam odakle da počnem... da li da se vratim u daleku prošlost 1875... ili na jedan hladni decembarski dan 1975... ili da odem malo dalje na 15. decembar 2005.....
Beograd za mene ima posebno značenje. To je grad u kojem sam se rodio, išao u školu, doživljavao prve frustracije, razočarenja, ljubavi, prijateljstva, radosti, borio se za njega, mrzeo ga... Doživeo ga kao živo biće jednom rečju... On za mene jeste posebna država sa svojim posebnim uređenjem, posebnim načinom razumevanja, posebnim načinom funkcionisanja i disanja. Beogad živi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 52 sedmice u godini... Beograd se širi poput živog organizma i upija u sebe svaki uticaj sa strane i svaki pokušaj osvajanja osujećava, tako što to osvajanje proživljava, prežvakava i pretvara u dio sebe, kao dio svoga posebnoga šarma i određenu, ne baš uvjek uspešnu vrstu kvaliteta. Kroz vrijeme raste, menja se, prilagođava.... ali živi i mimikrijski se pretvara u vrijeme čiji je dio... Pravi Beograđani su potpuni nacionalisti, za njih riječ beogradski pašaluk nije uvreda i ne vide u njoj ništa loše, čak šta više, ne znaju šta kog vraga Beograd i dalje traži sa ostalim dijelovima zemlje, kad već neće u potpunosti da ga prihvate kao dio sebe i da se u potpunosti utope u njega... U Beogradu se ljudi zapravo i rađaju, čak iako su se prije toga rodili već negde drugde....
Pa opet, čudni su ti Beograđani. Kao da one koji su mu najznačajniji i koji su mu dali najveći dio duše svoje, za njega postaju samo zrno prašine na velikom prostiraču. Kako inače drugačije protumačiti spomenik Knezu Mihailu, koji Beogradu dade i slobodu i Muzej i Pozorište, a ipak ga svi znaju kao Konja? A opet, postoji i podjela na Stare i Nove Beograđane, pa tako, kako vrijeme prolazi i generacije se mjenjaju, ali navike ostaju iste. Oni koji su rođeni i rasli prije II svetskog rata, sve su ulice poslije rata nazivali predratnim imenima (u internoj komunikaciji, jer se, tada drukčije nije smjelo), a oni pak što su rođeni i rasli prije poslednjih balkanskih ratova, opet sve ulice nazivaju predratnim imenima (mada sad i ne moraju mnogo da paze, jer svako priča šta mu se ćefne).
Neka od mojih prvih sjećanja sežu u vrijeme kad sam živio ispod Narodnog Pozorišta. Tada mi je život u blizini pozorišne zgrade sam po sebi pričinjavao velike radosti, kada sam šetajući se, ili odlazeći u prodavnicu, kod stražnjeg ulaza u pozorište gledao one silne dekoracije i kulise koje su unosili ili iznosili pozorišni radnici. Pa i kad su srušili stražnji dio, da bi ga renovirali, obnovili i napravili ga većim i veličanstvenijim, Pozorište nije izgledalo kao umorni starac na postoperativnoj nezi, već kao gorostas koji je došao na kuru uljepšavanja i sad čeka da se uzdigne gordo u svojoj veličini i sjaju. Mislim da je to ono što u suštini odlikuje Beograd i njegove znamenitosti – jedna vrsta nametljive gordosti koja se prezire sve do onog trenutka dok se ne postane dio nje i kada se potpuno prihvata i uživa u njoj...
Kad sam bio mali nisam imao puno drugara. Možda zato što sam bio stidljiv, a možda zato što sm bio izbirljiv, ali najvjerovatnije pomalo od oba. Zato sam najviše volio da se igram sam. Ali nikad nisam bio sasvim sam, jer mi je Beograd uvjek bio tu da se družim s'njim i da istražujem njegove tajne.Skoro cijelo djetinjstvo proveo sam sam, igrajući se sa njim. Istraživao sam dvorišta, ulice, zgrade i, najvažnije od svega, Kalemegdansku tvrđavu. Na njoj tražio puteljke, prolaze, prečice i maštao o tome da sam kralj, a da je Tvrđava moje kraljevstvo.Bivao pun modrica, ogrebotina, kažnjavan zbog toga, ali sam oduvijek volio Kalemegdan, a on mi je tu ljubav uzvraćao...Pa, zatim, kad bih se umoran od lutanja i igranja vraćao kući, uvijek sam birao novi put i tražio druga lica grada.
Tako sam zavolio i Knez Mihailovu, zapravo, ona mi je oduvijek i bila draga, pogotovo kad su je renovirali i zabranili vozilima da borave u njoj, te je postala Naša Pešačka, sa ogromnim prostorom za šetnju, šarenim izlozima i nasmijanim licima. Ovdje ću, opet napraviti malu digresiju. Naime Beograd je najljepši kad je pun ljudskih lica i kad vozila nestanu sa ulica. Pešačke zone, najpre „oslobođena" Knez Mihailova, a zatim i svake prve subote u mjesecu, sa nekim dugoročnim planom da se to proširi na stalno Maršala Tita (sadašnja Kralja Milana), daju Beogradu čistog zraka, te se osjeća kako on slobodnije diše, a samim tim i širi neko ozračje koje uveseljava i oraspoložava ljude....
Još jedno omiljeno sjećanje iz djetinjstva su mi vješalice na žaru kod „Znaka Pitanja" i stari kockasti stolnjaci i uopće čitava atmosfera te stare kafane koju upotpunjavaju komšiluk Saborne crkve i konaka Knjeginje Ljubice. Kasnije, kad sam bio malo veći, krenuo sam u Kolarčevu zadužbinu na Viši kurs iz engleskog jezika. I ne samo to, već „Kolarac" pamtim i po nedjeljnim promenadnim koncertima klasične muzike koji su oplemenjivali moju dušu, smirivali želudac i širili mozak.
E sad ovdje ide jedna celina koju je jako teško razdvojiti... To je potez od Studentskog trga sa Kapetan Mišinim zdanjem (Rektoratom) i Filo (Zofskim i Loškim) fakultetima, preko Studentskog parka i spomenicima Dositeju i Josifu Pančiću, Višnjićeve ulice i turbeta na vrhu, Dositejevog liceja i Instituta za strane jezike (gdje sam stek'o prva znanja stranih jezika) i uopšte kako se više pokušavam suziti na jedan dio, tako se sve više širim, nezadrživo tim Dorćolom koji se u mojim mislima proteže od istočne granice Kalemegdana sa ulicom Tadeuša Košćuškog, preko Dušanove ulice, Francuske i opet nazad u Vase Čarapića, pa do Kalemegdana, čitavoga toga kraja koji diše jednim ritmom, koji samo oni koji žive i duže borave u njemu mogu osjetiti. To je duša Beograda i njegova puna zrelost, vrijeme njegovoga najblistavijega i najponosnijega sjaja koje i danas obitava u tome čarobnome brijegu i odatle se poput čudotvornog napitka razliva na ostale dijelove grada...
Iako nije fer kad nekoga voliš da biraš trenutke kad ga „najviše" voliš i reći da ga voliš kad god, ja ću ipak napraviti presedan, (a mogu to jer smo jako bliski, a i Beograd je odveć star (u onom smislu kad starost donese smirenost, zrelost i gospodsku otmjenost) i odabrati proljeće kao omiljeno godišnje doba u njemu, jer je i on tad ponovo dječarac u kratkim pantolama koji jurca po ulicama i nanosi osmjehe na lica. E tad u proljeće ga volim u svako doba dana, čak i kad kiša pada (a ja ne volim kišu), a ostalim godišnjim dobima zna nekad i da me smara.... Npr. u ljeto ga volim u kasopopodnevim – predvečernjim – noćnim satima, kad krene da isijava toplotu akumuliranu preko dana, toliku da čak legnem na asfalt i tako se skroz stopim s'njime. U jesen mi je tužno drag, kad krene da gubi lišće sa svoga drveća i kad pošalje košavu koja poludi od bjesa koji u sebi ima neku katalizirajuću funkciju, ali koju je jako teško dokučiti – možda tek kad bi košava bila dovoljno jaka da nas sve ponese u zrak i povede putanjama samo njoj znanim, bi mogla da nam ispriča priču, kao što je pticama priča. A ptice, golubovi, vrapci, vrane, galebovi i još mnoge koje obitavaju u Beogradu, tu priču znaju i nesebično je djele sa nama, samo što smo mi postali gluhi da je čujemo...
Drugo pitanje oko koga se mnogi glože je, koji dio Beograda je Najbolji, Najljepši, NajNajNaj...
Prema tome gajim određenu vrstu rezerve i ne mogu se osjećati pripadnikom dijela grada, jer mi je svaki njegov dio podjednako drag i za svaki me veže neka posebna uspomena. Pogotovo zato, što dok sam živio u njemu, stanovao na raznim mjestima Beograda... Rođen na Savskom Vencu u Proleterskih BrigadaJ.... kao beba živio na Neimaru i Autokomandi, onda vrtić i školovanje proveo, kao što već spomenuh, ispod Narodnog Pozorišta, srednju školu završio na Zelenom Vencu, a živeo na Zvezdari ispod Cvetka, višu školu na Košutnjaku, živeo na Miljakovcu, fakultet na Novome Beogradu, živeo u Zemunu... i onda napravio pun krug, vratio se na Dorćol i poslije toga u bijeli svijet....
Zato sad sa odmakom, vremenskom i prostornom distancom gledam na svoj grad i vidim ga u punoj ljepoti... Jer koliko god čovjeka nervirao, iritirao, gušio i rastuživao, Beograd umije i može i da razveseli, oraspoloži, odmori, oplemeni, nauči i ohrabri... I zato o njemu se može pisati kao o živom biću... A ja znam da će mi on oprostiti, ako sam nešto ružno rekao o njemu, jer njegovo srce je, i pored gordosti i dovoljno veliko da prihvati svaki sud, makar bio i neugodan za čut...
VOLITE BEOGRAD KAO SEBE SAME!
Branislav Đaković
Travnik, 2008
http://a3.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/32489_1396997977931_1621700002_30983103_5396444_n. jpg
hvala ti branislave
Definitivno ne bih da nikom advokatišem ali ... ako neko nema volje da piše, ne mora uvek da znači i da ga ne voli !
Mada, toliko je se u taj predivan grad dofukljalo onih ... koji su sa prijavom stana od pre deset ili dvadeset godina sebe pod odmah etiketirali ,,beograđanima,, a isti ... danas su prvi pljuvači šta u njemu valja ili ne, tako... da mi uopšte ni ne smeta ako neko ne voli Beograd ili ne piše o njemu .
Kao što napisah u prethodnom postu ... >>> Beograd treba znati voleti <<< !!
A stvarno mogu ga vole ... jedino (pravi) beograđani ....
http://razbibriga.net/imported/2011/04/beograd7ur_thumb-1.jpg
SRPSKA PRESTONICA - U CIFRAMA .....................
Zna li prosečno upućeni Beograđanin, koliko naša prestonica ima ulica, kafana, novih pijaca, gde se nalazi najstarija kuća ili gimnazija, koliko nas stranaca posećuje, gde živi najviše mladih i starih sugrađana I SVE DRUGO I OSTALO ? …
Radoznalost najčešće traje vrlo kratko i izgubi se, na žalost, u svakodnevici !
Sa 10 centralnih i sedam prigradskih opština, za Beograd bi se moglo reći da je, u poređenju sa drugim srpskim gradovima, država u državi. Novi Beograd kao najmnogoljudnija opština ima stanovnika gotovo kao Novi Sad, dok se Palilula po prostranstvu može porediti sa Požarevcem ....
Najviše gradilišta niče na Novom Beogradu, Voždovcu i Zvezdari. „Srpski Menhetn”, nekadašnja najveća spavaonica, ima i najviše zelenih površina – 347 hektara, a ovde su, kao i na Vračaru, najskuplji kvadrati stambenog i poslovnog prostora.
Prema popisu stanovništva 2002. godine (podaci Republičkog zavoda za statistiku) u Novom Beogradu živi najviše mališana do sedme godine, kao i onih koji su ušli u sedmu deceniju života.
U Starom gradu nalazi se najstarija kuća, u Zemunu gimnazija…a broj ulica u gradu približio se broju od 8.000.
Nedostatak slobodnog vremena, otuđenost, saobraćajni kolapsi i odumiranje sitnica koje život znače –najizražajnije sukarakteristike savremenog doba u metropolama, pa se mnogi, recimo, s nostalgijom prisećaju starih dobrih kafana, bioskopskih predstava, čuvenih ćoškića za noćne rasprave i sedeljke...
A kafane? Devedesetih godina prošlog veka mesta za dobru kapljicu i čašicu razgovora, samo u društvenoj svojini bilo je 224, a do 2006. ostalo ih je svega 30! Tako bar piše u publikaciji „Beograd u brojkama” u izdanju Gradskog zavoda za informatiku i statistiku.
Umesto kafana, na zadovoljstvo mladih i tugu starijih, niklo je između 800 i 1.000 kafića ...
Crveni i plavi karirani stolnjaci, „zlatne” i „srebrne” limene pepeljare i zvuci starogradske muzike, izgubili su, tako izgleda, trku sa vremenom. Posete stranih turista takođe su cvetaletih godina.
Tada je u naš grad pohrlilo 426.109 svetskih putnika, da bi posete stranaca sve do 2001. bile prepolovljene. Ruku na srce, u poslednjih nekoliko godina strani jezici, turistički vodiči, bakice i dekice sa širokim osmehom i fotoaparatima oko pojasa, sve su češća pojava na ulicama glavnog grada.
Opet, svaka opština je priča za sebe, sa svojim nedostacima, problemima, prednostima...Tako, ako je verovati podacima ove iste publikacije, Beograd je od 2001. do 2006. dobio 18 novih pijaca.
Na 48 različitih mesta prodavci svoje stalne mušterije svakodnevno dočekuju sa svežim namirnicama. Veliki tržni centri postali su i naša realnost, a za kupoholičare – raj na zemlji. Od 30 „sveimajućih” dućana Beograđanima nije lako da izaberu pravi.
Bez obzira na to što kanalizacije nema na 40 odsto teritorije, od 2001. do 2006. godine podaci kažu da je vodovodna mreža produžena za 463 kilometra.
Godišnje se povećava i dužina električne mreže i javne rasvete za po 30 do 40 kilometara. Za pet godina broj priključaka na gas je povećan za 10.059, a ugašeno je 25 individualnih kotlarnica...
Izvor: Politika
***
Druga priča iz beogradske varoši ...
http://razbibriga.net/imported/2011/04/hu1085-1.jpg
Z E R E K !! ...
Drugu polovinu beogradske trgovačke čaršije čini Zerek. Zerekom se zvala današnja Ulica kraja Petra od raskršća sa Uzun-Mirkovom ulicom pa naniže sve do Dušanove ulice. To je najcentralniji deo i najživlja ulica starog Beograda. Dok je u onome delu ka Sabornoj crkvi, koji se zvao Glavna čaršija, bilo i grosista i velikih radnji i magacina, dotle su se na Zereku sabrale sve zanatlije i radnje na detalj. Pa i po samim nosiocima firmi bilo je izvesne razlike između Glavne čaršije i Zereka. Dok u Glavnoj čaršiji preovlađuje potpuno hrišćanski elemenat - Srbi i Cincari - dok se u toj čaršiji nalazi svega jedan nehrišćanin, Ruso, saraf, dotle je Zerek mešavina svih vera i svih rasa: Srba, Cincara, Turaka, Jevreja, Jermena i Bošnjaka Muslimana, ako ove treba izdvojiti kao zaseban elemenat.
Uostalom, Zerek je i najstarije beogradsko naselje. Svi Turci, erlije, tu su imali svoje kuće sakrivene u duboke bašte. Sem njih, a ispod Dušanove ulice pa sve do Jalije bila je poznata jevrejska mahala. Jedva pokoji Cincarin starosedelac ako je tu ranije imao kuću. Tek od odlaska Turaka iz Beograda počeli su Srbi i Cincari (a naročito ovi poslednji) da otkupljuju turska imanja i da naseljavaju Zerek.
Zerek je turska ili jos verovatnije arapska reč. Po jednome tumačenju, koje je i u literaturi zabeleženo, ta reč znači: mudar, pametan, trezven, bistar. Ona se kao pridev dodaje imenu čoveka koga cene kao mudra i pametna. Tako će reći: Zejrek-Mahmud, Zejrek-Ismail itd. To tumačenje pretpostavlja da je u tome kraju Beograda stanovao nekada kakav zejrek i bio toliko popularan da je svoje ime prostro na ceo kraj.
Ovo mi tumačenje izgleda i proizvoljno i neozbiljno. Meni nije poznat primer da su Turci po ličnim osobinama (pridevu) nekoga čoveka davali imena mestu; oni su ga davali samo po ličnome imenu (kao i mi: Petrovac, Mihailovac, Aleksandrovac). Zejrek je verovatno termin koji obeležava izvesan oblik ili formaciju tla. Interesantno je da i u Carigradu postoji mahala koja se zove Zejrek i da i ona počiva na padini kao i naš Zerek. Postoji i u Maloj Aziji mesto koje se zove Zerek. Izgleda vrlo verovatno da su stanovnici toga mesta u Aziji naselili onu mahalu u Carigradu, kada su ga Turci osvojili i izabrali sebi sličan teren kakav je onaj u njihovome gradu. Tako je isto moguće da su ti Zerečani iz Carigrada došli zatim u osvojeni Beograd i istovetnome terenu dali ime Zerek.
Po tome imenu nazvana je i džamija, koja je u tome kraju postojala, Zejrek-džamijom, iako je ona za turske vladavine imala zvanično ime Bajrak-džamija. Ta džamija i pod tim imenom i danas postoji i služi Alahu.
Pokušaćemo ovde da rekonstruišemo Zerek šezdesetih godina prošloga veka kako bi se stekla što bolja slika toga interesantnoga kraja naše prestonice.
Kada stanete na raskršće Uzun-Mirkove i Kralja Petra ulice, leđima okrenuti Savi a licem Dunavu, onda je s vaše desne strane bio ovaj red radnja i dućana u to doba:
Na samome uglu bila je radnja čuvenoga Jovana Papa-Naska bakalina. Do Papa-Naska bila je znamenita firma Braća M. Bodi koju je osnovao ćir Guša Bodi, čija je porodica i danas još vrlo prostrana i ugledna. Ma koliko čovek toga doba, ćir Guša je polagao jako na prosvećenost i vaspitao je svju decu tako da mu je kćerka Anka, koja se udala za Svetomira Nikolajevića, tadanjeg mladog profesora Velike škole, bila jedna od najotmenijih i najobrazovanijih dama u Beogradu.
Do gazda-Guše bio je neki terzija čijeg se imena ni ja ni stariji od mene ne mogu da sete. Do toga terzije bila je radnja Jove Kujundžića, oca Janićija Kujundžića, koji je docnije, u doba kada je ta manija nastala, promenio svoje ime i nazvao se Milan Kujundžić a, po nazivu jedne zbirke svojih pesama, dodao svojem imenu i prezimenu još i nadimak "Aberdar". Milan Kujundžić Aberdar bio je jedan od najagilnijih i najoduševljenijih učesnika omladinskoga pokreta, profesor Velike škole, predsednik Narodne skupštine i ministar prosvete. Bio je šurak naučnika Stojana Novakovića.
Do Jove Kujundžića bila je radnja Joze Tenešdžije koji je trgovao sa carigradskim espapom. Do Joze Tenešdžije bio je Tefa, bakalin, pa onda G. i G. Nuša. Jedan od ortaka ove firme bio je Kir Geras, onaj kojega je Stevan Sremac ovekovečio u svojoj priči istoga imena. Do G. i G. Nuše bila je radnja Antonija Simića, zatim jedan Muhamedanac koji je držao bošnjačku robu i do njega gazda Marko Mitrović sa carigradskom robom. Do gazda-Marka bila je jedna turska kafana. Tu je bilo tada i jedno sokače.
Odmah posle sokačeta bila je radnja gazda-Pešikina. Ta porodica i danas još ima živih članova u Beogradu. Do Pešike je bila sitničarska radnja Maclijaha Buli a do Bulija kolonijalna radnja Dimitrija Kumanudija, oca Koste Kumanudija, profesora univerziteta, ministra i predsednika Narodne skupštine. Do Kumanudija držali su radnju neki Bošnjaci, braća koja su prodavala bosansku robu. Do Bošnjaka bila je ugledna radnja sinova Bajrama Mahmuda a do njih Pešikine magaze. Do Pešikinih magaza bila je radnja Mace pekarke a do nje Mate Klozera. Do Mate Klozera bila je duvandžinica Stojana Dančevića a do ove apoteka Delinijeva. Do apoteke je bio čuveni Davičov han a zatim dućan Nikole Džange koji je držao Nikola Kiki. Na uglu, na današnjoj Dušanovoj ulici, kafana Tala Stefanovića, kraće zvana Taletova kafana, koje ime i danas nosi. Tale Stefanović je otac publiciste i književnika Pere Taletovog.
Taletovom kafanom završava se desna strana Zereka od Uzun-Mirkove do Dušanove ulice.
Levu stranu Zereka, kada se pođe od današnje Uzun-Mirkove ulice, počinje ćir Nikola Šonda (otac fabrikanta čokolade i bankara Mihaila Šonde), a do ovoga Dangalo pamuklijaš, otac poznijega p-pukovnika Koste Naumovića-Dangala. Do Dangala je bila trgovina Mate Jovanovića, jedina na Zereku koja je imala firmu na evropski način. Ta firma je glasila: "Trgovina Mate Jovanovića kod pastirke". Do Mate je bio poznati Fiča jorgandžija a do ovoga čitav niz, četiri li pet, pamuklijaša gde se po ceo dan na ćepenku drndala vuna. Iza ovih pamuklijaša bio je sokačić a preko sokačića bakalnica Dume Jane, oca poznatoga beogradskog sudije Ðorđa Jane. Do Dume je bio čiča Vasiljko papudžija a do ovoga Andreja berberin. Do berberina je bila kuća ćir-Ničina a odmah do nje znameniti Pelivan, preteča svih današnjih Pelivanovića koji su se toliko razmnožili po Beogradu. Do Pelivana je bila Hodžina kafana a zatim prostrana poljana na kojoj je bila i džamija, ova koja se i danas održala.
Ispod poljane na daljoj strmini Zereka, ka Dorćolu, bio je najpre Tone piljar a do njega kuća Stojana Dančevića, pa onda magaza Petre Džehane i do nje dućan Petra Ðeme koji je imao dva sina, jednog poznijeg apotekara i drugoga Vasu, darovitog boema koji je umeo pisati dosta uglađene stihove te je ispunjavao dugi niz godina stupce svih humorističnih listova.
Do Ðeminoga dućana bile su magaze Mace Dukine a do ovih Nestor Kalupdžija. Do Nestora Kalupdžije znamenita Ðozina kafana a odmah do nje Milutinova kafana. Iza ove druge kafane bio je mali sokak a preko sokaka opet kafana Jovana Dere. Do te kafane bio je Blagoje bakalin a do njega Dimitrije buregdžija. Iza ove buregdžinice pa sve dole do Dušanove ulice bio je čitav niz telalnica.
Dole, u Dušanovoj ulici bile su kasapnice i ribarnice.
Eto takav je izgledao tadanji Zerek, sav u ćepencima i sa niskim kućicama čiji se krov rukom mogao dotaći. Bilo je i nekoliko dvospratnih ali turskih kuća; jedina dvospratna ciglom zidana, propisne visine i za današnje doba, bila je kuća Dimitrija Kumanudija. Interesantno je da su prva dva dućana na vrhu Zereka s leve strane, koje su držali Jovan Papa-Nasko i Mihailo Šonda, bili ostaci stare dubrovačke čaršije i zidani sasvim po dubrovačkom načinu, kamenom sa zasvođenim vratima. Ti su dućani dugo trajali i tek ih je posle svetskoga rata zbrisala nova moderna građevina koja se na tome mestu podigla.
Danas se Zerek, ponevši novo ime Ulice kralja Petra, preobrazio i po njemu se ponosito uznose četvorospratne građevine - ali u njemu nema više onoga života i onoga šarenila kakvo je bilo polovinom prošloga veka.
Autor: Stari , dobri B.Nušić
***
http://www.dodaj.rs/f/1R/Nk/1KCL2vmU/98.gif
Beograde - NAJLEPŠI GRADE .... opet te je ogrejalo sunce i mi koji te volimo ....
A na današnji dan, pre 70 godina, na sam dan Uskrsa, Beograd, kojeg su jugoslovenske vlasti proglasile za otvoren grad, razoren je u napadu bombardera nacističke Nemačke .
http://razbibriga.net/imported/2011/04/za_20beograd_srecan_uskrs_1941-1.jpg
Nemački vojnik piše na bombi "Srećan Uskrs"
Za napad na Beograd, komanda nemačke 4. vazdušne armije je tog 6 Aprila 1941. godine izradila poseban operativni plan pod šifrom „Kaznena odmazda“. Ovim planom bilo je predviđeno bombardovanje ne samo vojnih objekata u Beogradu , već i mnogih civilnih ciljeva, sa namerom da se takvim terorističkim napadom što više uništi glavni grad Jugoslavije i nanesu što je moguće veće žrtve.
Tačan broj žrtava nikada nije precizno utvrđen. Procenjuje da je stradalo oko 4.000 građana Beograda koji je tada imao oko 370.000 žitelja.
-------------
Memorijalni koncert biće održan DANAS, u 20.00 časova u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije M. Kolarca u Beogradu, a prisustvovaće učesnici Drugog svetskog rata, preživeli zatočenici logora smrti, visoki zvaničnici Srbije, članovi diplomatskog kora i druge ugledne ličnosti.
Tom prilikom, premijerno će biti izvedeno delo "Adagio doloroso" Miroljuba Aranđelovića Rasinskog, namenski komponovano povodom obeležavanja 70. godišnjice početka Drugog svetskog rata na tlu Srbije.
***
LAKU NOĆ BEOGRADE ...... MIRNO ... SPAVAJ
http://www.balkanphotocontest.com/data/gallery1/100995/189909.jpg
Treća priča iz beogradske varoši ................
http://static.panoramio.com/photos/original/21011015.jpg
ULIČNI FENJERI ..........
Kako se pod Turcima naš glavni grad nije osvetljavao žitelji su bili primorani da noću idu sa fenjerima. Docnije, kada se pod knezom Milošem, varoš počela izgrađivati, na predlog dućandžija, Petar Lazarević, upravnik Beogradske policije, izveštava pismom od 27. aprila 1830. godine kneza Miloša o uvođenju prvog uličnog osvetljenja. Lazarević liše: „Trgovci ovdašnji, koji dućane drže više puta pretstavljali su mi tužbu na pazvante da čaršiju ne čuvaju, a više puta dućani su razbijani od lopova. A oni badava plaću primaju, od svaka dućana po trideset para, i po dvadeset para. Govore da bi voleli da mi postavimo našu patrolu i da plaćaju kao što su pazvantima plaćali. Ja odma učinim naredbu te se naruče 10 fenjera, pak na svakom ćošku, svaku noć, da gore. Trošak za fenjere i sveće, što he goreti naplaćivaću od dućandžija. Jednog pandura policija ima, a uzeću još jednoga koga he varoš plaćati paž svaku noć sa policijom da idu u patrolu i da dućane od vatre čuvaju".
Iz gornjeg pisma se vidi da su prvi fenjeri postavljeni 1830. godine, a već 1846. godine nije nijednog bilo. Hroničar „Srbskih novina" u broju od 26. novembra 1846. godine žalio se na takvo stanje, jer „zaista je nepristojno za građane beogradske da u glavnoj varoši Knjaževstva serbskog nema još ni jednog fenjera noću". Pitanje osvetljenja ulica često je raspravljano na opštinskim sednicama. Po tadašnjim shvatanjima „pošten svet noću spava", a tražiti da se ulice osvetljavaju za sumnjiva lica koja noću tumaraju, za bekrije i njima slične, izgledalo je tadašnjim ljudima nerazumljivo. Ako je baš reč o odlasku na kakvo javno poselo, zabavu, bal, lako je poneti fenjer i videti put, govorili su naši stari odbornici. Po podacima iz „Srbskih novina" godine 1856. bilo je u celom Beogradu svega dva opštinska fenjera: jedan na samoj Opštinskoj kući, a drugi na Terazijama.
Po „Zapisima" Koste Hristića, (1852—1927) dolaskom njegovog oca Nikole Hristića (1818—1911) za upravnika grada Beograda, oktobra 1856. godine opština je nabavila šest novih fenjera. Sračunato je da ti fenjeri neće koštati hiljadu forinata, pa je taj izdatak raspoređen na četiri stotine kuća u ulicama u kojima su ti fenjeri namešteni. Tako je svaka od tih četiri stotine kuća platila za nabavku fenjera po pola dukata, a održavanje i paljenje palo je na teret opštinoki. Početkom decembra upravnik je naredio da do Nove godine sve gostionice, mehane i kavane moraju ispred svojih radnji namestiti fenjere, pod pretnjom da će se inače sve te radnje zatvoriti. Kako su se naredbe energičnoga upravnika Hristića morale uvek izvršavati, tačno i bez pogovora, to je na Novu godinu 1857. godine, pored ranijih, osvanulo još tri stotine šezdeset fenjera i varoš bila „sjajno osvetljena".
Godine 1860. Nikola Hristić je izdao naredbu da samo otmeni gosti mogu se zadržavati po kafanama do 11 sati uveče, a posle tog vremena NIKO se ne sme naći na ulici bez fenjera. Ostali, kalfe i sluge, najdalje do 9 sati uveče morali su biti kod svojih kuća.
Od tada su fenjerdžije, čim padne mrak, kretale u varoš noseći u ruci kantu gasa i o ramenu kratke merdevine. Fenjerdžija je lam-pe punio petroleumom, prstom bi iščistio garavi cilinder, fitilj useknuo i zapalio ga. Dok je trajalo gasa u lampi, dotle je lampa gorela.
U vreme uvođenja elektrike 1892. godine u Beogradu je bilo više od tri stotine fenjera. Po stenografskim beleškama sa sastanka Opštinskog odbora varoško ulično osvetljenje stajalo je Opštinu godišnje oko 40.000 dinara
***
BEOGRADE, GRADE U SVETU TE HVALE !! .... ali te dođoši kvare..
http://razbibriga.net/imported/2011/04/topciderskipark-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/04/TopC48Diderpark-1.jpg
http://img98.imageshack.us/img98/5701/kocija.jpg
/Topčiderski park .../
misticlady
11-04-2011, 14:42
keksicu divne su ti ove pricice o beogradu,sa zadovoljstvom ih citam
HVALA ! i dobra ti noć beograđankooooooooooooo ....
http://razbibriga.net/imported/2011/04/NocnizivotBeograd-1.jpg
keksicu divne su ti ove pricice o beogradu,sa zadovoljstvom ih citam
Čuj, bila si potpuno u pravu ! Uostalom, kao i svi oni drugi ali ..... čekala sam ,,jubilarni - 1000_ti ,, međutim ......!
Poslaću ti Email, gde ćeš moći da nastaviš čitanje. Važi ?
U tom smislu , vozdrica i ovoliki ...
http://razbibriga.net/imported/2011/04/icon_cmokara-1.gif
misticlady
06-05-2011, 22:20
http://razbibriga.net/imported/2011/05/ThuOh-1.jpg
SKADARLIJA: OTVOREN SRPSKI MONMARTR
PODIZANJEM skadarlijske zastave ispred skadarlijske česme bard beogradskog pozorišta Marko Nikolić otvorio je ovogodišnju sezonu na beogradskom Monmartru, koja će trajati do pozne jeseni.
Najveća atrakcija bili su, kao i ranijih godina, glumci obučeni u staru gradsku nošnju: dame su nosile suncobrane, a muškarci žirado šešire.
Skadarlija je jedna od najpopularnijih turističkih atrakcija u kojoj je u nedelju vrilo od ljudi koje je ispred kafane "Šešir moj" dočekalo posluženje i 3.000 uskršnjih jaja.
- Skadarlija je jedna od 10 top atrakcija gde rado dolaze turisti, gosti iz Srbije, ali i Beograđani - kaže Dejan Veselinov, direktor Turističke organizacije Beograda. - Ovde se održavaju brojna slavlja, a skadarlijski restorani su mesto gde stranci mogu da probaju srpske specijalitete, čuju srpsku muziku i kupe originalan suvenir. Uz bogat kulturno-umetnički program i finansijska ulaganja, pokušaćemo da vratimo "stari sjaj" ovog boemskog mesta.
Gosti najlepše dorćolske ulice mogli su u nedelju da uživaju u muzici Skadarlijskog seksteta, kao i u bogatom programu ispred Kuće Đure Jakšića u kojem su učestvovale glumice Biljana Đurović, Svetlana Sretenović, "skadarlijaska dama" - glumica Ljiljana Jakšić, recitator Vico Dardić, solisti Rade Vučković i Dragan Mlađenović i pesnici Milovan Vitezović, Dragan Kolarević, Miljurko Vukadinović, Danilo Jokanović, Dragan Mraović, Adam Puslojić i Radomir Andrić. Skadarlija je bila raskošno ukrašena cvećem, a bila je organizovana i prodajna izložba suvenira udruženja "Naše ruke", "Hobi i art" i Etnocentar "Babka" iz Kovačice.
Učešće u otvaranju uzele su sve kafane, galerije i ostali, a jedini koji su bojkotovali tradicionalno otvaranje prolećno-letnje sezone bili su kafići.
Skadarlija je značajna za promociju Beograda u Evropi bratimljenjem sa pariskim Monmartrom i briselskim Ilot Sankrom. Pošto je Skadarlija podrazumeva boemski i način života i ponašanja, doajen glumišta Marko Nikolić dobio je od Vlade Ilića, vlasnika restorana "Šešir moj", na poklon štap i žirado šešir.
- Nadam se da će se u Skadarliji za Uskrs svi gosti lepo tucnuti, zatim nešto gucnuti i čašama kucnuti - zaključio je Nikolić.
причалица
07-05-2011, 07:01
Strašno je to kad imate da ispričate nešto važno a nemate kome. A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta.
U nekim beogradskim ulicama biće posečeno staro drveće. Na njihova mesta posadiće lepe mlade milicionare.
Duško Radović
причалица
07-05-2011, 07:40
One koji prljaju Beograd ne treba novčano kažnjavati.
Treba im nekim sprejom praviti fleke na odeći.
To je jedina odgovarajuća kazna koju bi oni mogli razumeti.
Duško Radović
misticlady
10-05-2011, 14:24
Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.
ZvezdarkaVracaric
13-08-2011, 23:51
Влајковићева око 1930, фот. Јеремија Станојевић
4003 (http://hosting04.imagecross.com/image-hosting-14/7365VlajkovicevaJeremija-prema-Trgu.jpg)
misticlady
20-10-2011, 12:30
Srecan ti rodjendan voljeni grade,okupan suncem u zagrljaju reka,neka te vekovima slave i pamte!!!!
Sandokan
03-11-2011, 10:21
http://www.youtube.com/watch?v=KRjluvbKWGk
paculjkica
29-11-2013, 08:35
Hladno je. Biće vam potrebne ili rukavice ili tuđa ruka..
Duško Radović
http://www.dodaj.rs/f/K/je/3lD9yaoh/dsc0009.jpg
paculjkica
10-02-2014, 18:06
Beograd je opet ogrejalo sunce, jer niko drugi nije hteo.
(Duško Radović)
Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može se smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.
(Duško Radović)
http://www.dodaj.rs/f/31/Bm/2V3HCS89/178068957710788237691235.jpg
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.