Domovino, ja te volim!!!

[Пркос]

Mene je ucilo vreme da prastam i da volim,mene su ucile godine da sebe i ljude oko sebe sokolim...mene je ucila zemlja kojom hodam da je uvek volim....i za nju cu uvek srcem da se borim...



ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ

ДОМОВИНА

Нека друга земља у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу земљу богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Србијо драга

И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Србијо драга

Нек туђе небо радост пролама,
нек туђе горе јече с песмама,
ја волим, мајко, у теби бити,
па макар мор'о и сузе лити.
Ван тебе нећу среће ни блага,
Србијо драга

Тек када гусле преда мном гуде,
па ми се жеље синовље буде;
кад чујем твоју негдашњу славу,
ја онда вес'о подижем главу,
ко да сам стеко силнога блага,
Србијо драга

Када о Вуку слушати станем,
ја онда гневом синовљим планем.
Ал' кад се Милош у песми пева,
е онда миље душу разгрева,
а срцу нова придође снага,
Србијо драга

Када се о турском зулуму збори,
крв ми узаври, кипи и гори.
А кад се пева о Вељку славном,
ил' бојном пољу, Мишару равном,
то ми је драже од светског блага,
Србијо драга

Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине
Од тога већег не тражим блага,
Србијо драга

[Пркос]

Алекса Шантић

Остајте овдје

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије;
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!
А мајка ваша земља вам је ова;
Баците поглед по кршу и пољу,
Свуда су гробља ваших прадједова.

За ову земљу они беху диви,
Узори свијетли, што је бранит знаше,
У овој земљи останите и ви,
И за њу дајте врело крви ваше.

Ко пуста грана, кад јесења крила
Тргну јој лисје и покосе ледом,
Без вас би мајка домовина била;
А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,
Врат'те се њојзи у наручја света;
Живите зато да можете мријети
На њемом пољу гдје вас слава срета!

Овде вас свако познаје и воли,
А тамо нико познати вас неће;
Бољи су своји кршеви и голи
Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братски руку стеже -
У туђем свијету за вас пелен цвјета;
За ове крше све вас, све вас веже:
Име и језик, братство, и крв света.

Остајте овдје!.. Сунце туђег неба
Неће вас гријат ко што ово грије, -
Грки су тамо залогаји хљеба
Гдје свога нема и гдје брата није...

[Пркос]

MILUTIN BOJIĆ

PLAVA GROBNICA

Stojte, galije carske! Sputajte krme
moćne!
Gazite tihim hodom!
Opelo gordo držim u doba jeze
noćne
Nad ovom svetom vodom.

Tu na dnu, gde školjke san umoran
hvata
I na mrtve alge tresetnica pada,
Leži groblje hrabrih, leži brat do
brata,
Prometeji nade, apostoli jada.

Zar ne osećate kako more mili,
Da ne ruši večni pokoj palih četa?
Iz dubokog jaza mirni dremež čili,
A umornim letom zrak meseca šeta.

To je hram tajanstva i grobnica tužna
Za ogromnog mrca, k'o naš um beskrajna.
Tiha kao ponoć vrh ostrvlja južna,
Mračna kao savest, hladna i očajna.

Zar ne osećate iz modrih dubina
Da pobožnost raste vrh voda prosuta
I vazduhom igra čudna pitomina?
To velika duša pokojnika luta

Stojte, galije carske! Na grobu braće
moje
Zavite crnim trube.
Stražari u svečanom opelo nek otpoje
Tu, gde se vali ljube!
Jer proći će mnoga stoleća, k'o pena
Što prolazi morem i umre bez znaka,
I doći će nova i velika smena,
Da dom sjaja stvara na gomili raka.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena
ogromna i strašna tajna epopeje,
Kolevka će biti bajke za vremena,
Gde će duh da traži svoje korifeje.
Sahranjeni tu su nekadašnji venci
I prolazna radost celog jednog roda,
Zato grob taj leži u talasa senci
Izmeđ nedra zemlje i nebesnog svoda.

Stojte, galije carske! Buktinje nek
utrnu,
Veslanje umre hujno,
A kad opelo svršim, klizite u noć
crnu
pobožno i nečujno.

Jer hoću da vlada beskrajna tišina
I da mrtvi čuju huk borbene lave,
Kako vrućim ključem krv penuša njina
U deci što klikću pod okriljem slave.

Jer, tamo daleko, poprište se zari
Ovom istom krvlju što ovde počiva:
Ovde iznad oca pokoj gospodari,
Tamo iznad sina povesnica biva.

Zato hoću mira, da opelo služim
bez reči, bez suza i uzdaha mekih,
Da miris tamjana i dah praha združim
Uz tutnjavu muklu doboša dalekih.

Stojte, galije carske! U ime svesne
pošte
Klizite tihim hodom.
Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte
Nad ovom svetom vodom!

[Пркос]

ЂУРА ЈАКШИЋ

ОТАЏБИНА

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.

Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, -
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ
Душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ... Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!"

[Пркос]

ОСКАÐ* ДАВИЧО

СÐ*БИЈА


Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.

Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље,
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље.

И бриге твоје, ој, Србијо међу песмама међу шљивама
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој Србијо, песмо међу народима.

Песмо тужна, мека си милошта
што плаче као крв грожђа, као суза моста,
као онај пољубац, онај мирис перја што утка
у гугутање своје гугутка.

Ој, милошто мека, клик си дивље пловке
над јармом из које стаса

Црвени угаљ сунца
у зрну сваког класа.

Али боса песмо глуве жалопојке,
кад престају песме, кад почињу псовке?
Гладна руке, слепе јадиковке,
кад ће хајдук буне из тебе да груне?

Псовке и псовке, еј, у чије здравље
залуд је орање, залуд је летина?
Клетве и клетве, за чије трупло кравље
набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,

Буре у буне, за чије се зубе лавље
дими од млека овца и дими планина,
кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?

Кроз мукле ланце дана кожа сувоњави.
Сву су је продерали дубоки ровови бора.
Од рововског рата од земље поплави
и скори се лице преко глади - кора;

То лице што није лице, ти дани што нису дани,
ти дани рањених лица, та лица као табани;
трње им не може ништа и ништа - удари...
А свако од туге за дан
као век читав остари

И збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој Србијо међу песмама, мећу брдима,
ој Србијо,
песмо међу народима.

Тужна песмо, мајко стара,
брат нам је у таљигама довукао из града
камену плочу, каменог динара,
за мед нашег зноја, вино нашег рада.

А ђикају деца у лазигаћама, под косом,
у блату, међу свињама, међу паткама,
храниш их Србијо, друже, више просом, више постом,
више бајкама, успаванкама, више гаткама,

И покриваш их мраком што тако тешко пада
да гнев по целе ноћи до облака пали
буном из колиба, поља, винограда,
певајући срцем што себе не жали
низ седму рупу на крајњој свирали,

Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама у грудима,
ој, Србијо,
буно међу народима.

[G]

Dobili smo pesničko-patriotsku temu na "Politici"Hvala Prkos...:)

[Пркос]

Samo sam zelela da VAS sve podsetim,da je Srbija postojala i pre ,koliko smo je voleli tako smo i dozvolili da bude ovo sto je sad...bez obzira na sve moja Domovina-moja Srbija u meni zivi kao nekad...

[Lilu]

Domovina se brani verom
i tudjim mrtvim sinom
domovina se brani licnim soferom
metalik crnom limuzinom

Domovina se brani zivotom
sa operisanom kilom
brani se privatnim sedecim drotom
pred zauzetom vilom

[Lilu]

Samo sam zelela da VAS sve podsetim,da je Srbija postojala i pre ,koliko smo je voleli tako smo i dozvolili da bude ovo sto je sad...bez obzira na sve moja Domovina-moja Srbija u meni zivi kao nekad...

volim ja svoju domovinu, zato i patim...

[G]

I u meni Prkos. Zato i mislim da se mora braniti od korova koji ju je napao. Ja drugog načina sem izbora nemam...Probaćemo i levo i desno i centar i salatu i sve samo da nas reši parazita koji piju krv narodu, a školovanih po kojekakvim centrima u inostranstvu pa sad došli da nas spašavaju od nas samih...

[Пркос]

Dobili smo pesničko-patriotsku temu na "Politici"Hvala Prkos...:)
Nema na cemu G...


Zelja mi je da svako od nas bar jednom procita ove stihove...onda ce i svako od nas shvatiti ima li se i zasta i boriti...
:)

[Пркос]

volim ja svoju domovinu, zato i patim...

Liluska znam da patis i mnogo nas je koji patimo ...ali nam to nije lek za nasu bol...moramo se i boriti i izboriti...nasi nam preci ne bi nikada oprostili pasivnost i kukanje....Moramo se prenuti iz ludila koje nas je zahvatilo i krenuti napred ne stedeci se i ne razmisljajuci -meni je sad ok-bas me briga za druge...vec moramo i dati sebe nesebicno....traje ,dugo traje agonija...iscrpila nas je sve...ali prekopajmo malo jos po sebi...ima jos snage,bas koliko je potrebno da pomognemo svojoj omovini koja ceka da joj pomognemo....

[Пркос]

Domovina se brani verom
i tudjim mrtvim sinom
domovina se brani licnim soferom
metalik crnom limuzinom

Domovina se brani zivotom
sa operisanom kilom
brani se privatnim sedecim drotom
pred zauzetom vilom

Sreca je Liluska sto mi to nikada nije bio uzor i sto jos u meni a nadam se i u mnogim ljudima nisu ubijene prave i ljudske vrednosti koje su nas krasile i koje su u stihovima opevane u mnogim pesmama-to mi je motiv i podsticaj....

[причалица]

domovina se brani lepotom :)

[Пркос]

I u meni Prkos. Zato i mislim da se mora braniti od korova koji ju je napao. Ja drugog načina sem izbora nemam...Probaćemo i levo i desno i centar i salatu i sve samo da nas reši parazita koji piju krv narodu, a školovanih po kojekakvim centrima u inostranstvu pa sad došli da nas spašavaju od nas samih...

Uprao tako G ....samo borbom se moze i nesto uraditi....i kada svako od nas shvati da je" ratnik " i sta mu je sveta duznost...onda ce mo se i izboriti....

[Пркос]

domovina se brani lepotom :)

Tako je prico....svako svojim "oruzjem":)

Ljubivoje RŠUMOVIĆ - ''DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM''



Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

[ЖениМиСе]

volim ja svoju domovinu, ali se za nju borim na sebi svojstven način

[Пркос]

volim ja svoju domovinu, ali se za nju borim na sebi svojstven način

Naravno ....to treba i svako od nas da cini...