PDA

Pogledaj Punu Verziju : šta nam deca jedu u školama



Zaga
21-10-2010, 08:08
Deca u srpskim školama prepuštena su sama sebi i lošim navikama u ishrani. Njihova omiljena hrana su hamburgeri, slatkiši, gazirana pića i peciva iz pekara koje niču svuda oko škola, a posledica je - svako sedmo dete u Srbiji ima višak kilograma, odnosno 15 odsto od ukupnog broja najmlađe populacije.
http://razbibriga.net/imported/2010/10/83232_0410skolafotonebojsaraus_f-1.jpg?ver=1287508768 Đacima najdostupnije pekare i fast fud kiosci

Većina škola uopšte nema uslove da priprema hranu za učenike. U Beogradu izvestan broj škola ima kantine u kojima spremaju hranu za đake nižih razreda, dok su oni malo stariji prepušteni kioscima brze hrane. U unutrašnjosti je situacija još gora, jer veoma mali broj obrazovnih ustanova ima menze. To je osnovni razlog, kako ističu pedijatri, što su nam osnovci sve deblji, a zdravlje im je sve ugroženije.

Problem je i što u školama gde postoji organizovana ishrana za đake u ponudi su najčešće samo peciva. U Subotici većina osnovnih škola zbog nemogućnosti da priprema hranu u školskim ustanovama dostavljanje užine prepustila je nekoj od privatnih pekara iz Subotice, koje svako jutro donose sveže pecivo i napitke, čaj, jogurt, sok.


Subotičanka Marina Vojnić, tetka učenika sedmog razreda, kaže da joj se ne dopada što u blizini svih školskih ustanova postoje samo pekare i prodavnice fast fud.

- Sin moje sestre nije pretplaćen na užinu u školi jer za manje novca može da kupi isto pecivo u obližnjoj pekari što smatram lošim izborom. Nažalost, od džeparca kupuje hot-dog, sendvič ili hamburger. Nije lako ni školskim ustanovama, ali bi o ishrani koja je osnova za dobro zdravlje trebalo povesti više računa. Kao što je maloletnicima zabranjeno da kupuju cigarete, zabranila bih im i kupovinu brze hrane - kaže Vojnićeva.

U Zaječaru u svim osnovnim školama postoji mogućnost prijavljivanja učenika za užinu koja se svuda sastoji od peciva. Užina košta 18,5 dinara po danu. Pre podne učenici dobijaju slano, a u popodnevnoj smeni slatko pecivo.

Da situacija nije sjajna kada je reč o ishrani osnovaca pokazuje i primer iz Užica, gde od pet osnovnih škola, samo dve imaju svoje kuhinje. Osnovci iz škola „Dušan Jerković”, „Kralj Petar Drugi” i „Nada Matić” upućeni su na kioske brze hrane kojih u okolini ima u izobilju.

Velika većina dece niških vrtića i osnovnih škola hrane se obrocima iz kuhinje Dečje ustanove „Pčelica”, koja dnevno isporuči 16.000 obroka i 10.000 komada peciva za 19 obdaništa i 35 osnovnih škola.

Žaklina Nikolić svojoj ćerki Tijani koja pohađa Osnovnu školu „Stefan Nemanja” u Nišu obrok priprema kod kuće.

- Ćerka mi je rekla da joj se ne sviđa hrana koju dobija u školi, tako da joj pravim sendviče. Nekada želi da proba ono što druga deca jedu, pa kupi sebi nešto i u kantini - kaže Nikolićeva.

U odnosu na škole, situacija u beogradskim vrtićima je mnogo bolja, jer deca jedu obroke koje su osmislili nutricionisti i gde su zastupljene sve namirnice neophodne da deca napreduju.

I pored naoko dobre situacije kada je reč o ishrani dece u obdaništima, pedijatar prof. dr Neđa Radlović iz Dečje klinike u Tiršovoj upozorava za „Blic” da iz godine u godinu raste procenat gojazne dece. Ima manje neuhranjene dece, svega oko pet odsto, dok je gojazne dece oko 15 odsto. Ovo je bila tema i kongresa pedijatara sa međunarodnim učešćem koji se ove nedelje održava u Beogradu.

- Ovi parametri su i dalje bolji od onih u razvijenoj Evropi, gde ima oko 25 odsto gojazne dece u ukupnoj populaciji. U SAD je taj procenat dostigao 30 odsto, što je zaista zabrinjavajuće. Decu treba stimulisati da se bave sportom, da manje sede pred kompjuterima i TV ekranima, a više da borave na otvorenom i sportskim terenima, jer je to najbolja prevencija za mnoge bolesti - ukazao je prof. dr Radlović.

Dr Vera Vujović, pedijatar u Domu zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici, kaže da gojaznu decu kod koje taj problem ne nestane do puberteta i punoletstva u kasnijem životu sasvim sigurno čeka povišen krvni pritisak, bolesti srca i krvnih sudova, dok će gojazne devojke imati problem sa menstruacijom i teže će zatrudneti...

Predlog za zdravu ishranu u toku dana
(savetuje nutricionista dr Ljubomir Pfaf)
Za predškolce

Doručak
- parče hleba 50-100 grama
- 100-150 grama mladog sira
- 300 grama mleka ili jogurta masnoće do 2,8 odsto
- jedna pileća viršla

Prva užina
- sezonsko voće 200-250 grama

Ručak
- tanjir supe ili čorbe
- 150-250 grama nemasnog mesa
- salata od povrća 200 grama
- 200 grama voća

Druga užina
- voće do 250 grama

Večera
- parče hleba
- mleko ili jogurt
- kajgana od jednog jajeta
- šunka do 100 grama

Meni za školarce
Isti kao za predškolce, s tim što umesto voćnih užina mogu da pojedu jednu kiflu i 200 grama jogurta

Kako to radi Džejmi Oliver
Svetski poznati kuvar Džejmi Oliver pokrenuo je pre šest godina kampanju u Britaniji da poboljša ishranu dece u tamošnjim školama. Njegovi napori su zabeleženi u seriji „Džejmijevi školski obroci”, u kojoj je uspeo da dokaže da je moguće pripremiti zdravu, ukusnu hranu u kojoj deca uživaju, a ne košta mnogo. „Goli kuvar” je uspeo da promeni meni u mnogim školama u Britaniji. Od tadašnjeg premijera Tonija Blera je dobio obećanja da će vlada u bolju ishranu u školama uložiti 280 miliona funti za tri godine. Džejmijevu peticiju „Nahrani me bolje” potpisalo je više od 270.000 ljudi.

Ishrana zavisi od navika stečenih kod kuće


Koliko i kako deca jedu u vrtićima umnogome zavisi od stečenih navika kod kuće. Tako se dešava da mališani koji mrljave i sa maminom kuhinjom isto to rade i u vrtićima.

- Moj sin ni kod kuće ne jede gulaš i sličnu hranu, a kamoli u vrtiću, pa vaspitačice muku muče sa njim - iskren je Nikola S., otac petogodišnjeg dečaka koji ide u obdanište u Zemunu. Sa druge strane, mališani koji lepo jedu kod kuće i nisu mnogo probirljivi, dolaze kući siti.

- Devojčica nam je krenula u vrtić ovog septembra. Malo smo se pribojavali oko njene ishrane tamo, jer je veoma aktivna i mnogo jede. Vaspitačice mi kažu da odbija samo restovanu šargarepu, ali ostalo pojede. U vrtiću, do 15 časova ima doručak, užinu i ručak, a kod kuće pojede još jednu užinu i večeru - navodi Tanja V., mama bebe od 14 meseci koja ide u vrtić „Bubamara” na Zvezdari.

Zaga
21-10-2010, 08:16
užina u pojedinim školama je zaista katastrofalna....pekare sa naduvanim testima na svakom ćošku...
da li spremate svojim mezimcima zdravu užinu kod kuće ili ste instant roditelj?????

veoma me zanima stav nutricionista da li je pasulj toliko zdrava namirnica da ga moje dete jede, ama svakog bogovetnog petka u vrtiću...
ne postoje li još neke namirnice koje mogu da se iskoriste....
zamislite da morateee da jedete pasulj sa suvim rebrima SVAKOG petka,a pre toga za doručak dobijete mekiku....meni je to atak na dečiji organizam...

dr.Kadžija
21-10-2010, 08:17
zago, ništa manji atak nije davanje deci mesa da jedu...al neću sad da propovedam :lol:

Zaga
21-10-2010, 08:24
eeeeeee,ajde....baš me zanima....
doduše mlađi klinac kući neće ni da jede meso,niti ga teram...uglavnom voli te paprikaše,povrća i čorbice....
u vrtiću kažu sve jede....

trudim se zaista da jedu zdravu i uvek sveže skuvanu hranu...iz ishrane sam izbacila svinjsko meso totalis i hranimo se samo piletinom i ćuretinom...naravno uz obilje povrća....salate su obavezne...od svežih,kiselih,pečenih...puno ribe u ishrani,koju takođe veoma vole oba klinca...

ali me ubija saznanje da u školi se srećem sa decom koja u petom razredu imaju 80 kg,a roditelje baš briga što će im dete imati kardio problema,što dete ne može da potrči za loptom...poražavaju me takvi ljudi...

što se tiče mesa,smatram ga neophodnim u ljudskoj ishrani...ne isključivim,ali neophodnim...

Zaga
21-10-2010, 08:28
http://www.yu-fitness.com/ishrana/index_pic/i1.jpg Znacaj mesa u ljudskoj ishrani http://www.yu-fitness.com/ishrana/index_pic/i2.jpg
Upotreba mesa u ishrani ljudi stara je koliko i ljudski rod. O tome postoje brojni dokazi iz evolutivne istorije ishrane ljudi. Stvaran nutritivni znacaj mesa u ishrani ljudi definisan je tek polovinom prošlog, dvadesetog veka. U strucnim i naucnim publikacijama prve polovine dvadesetog veka cesto se pisalo o nutritivnoj vrednosti mesa. Hinman i Harris (1947) navode da covek može da živi godinu dana hraneci se iskljucivo mesom. Oni, medutim, kažu i to da je za dobro zdravlje neophodan pravilan odnos svih vrsta osnovne hrane u ishrani ljudi.Pored cisto nutritivnog aspekta ishrane mesom, ne treba zanemariti ni zadovoljstvo pri pripremanju raznovrsnih jela od mesa i užitak pri njihovom jelu, prvenstveno zbog njihovih specificnih senzornih svojstava – ukusa i mirisa. http://www.yu-fitness.com/ishrana/slike/meso.jpg

Proteini su u ishrani neophodni za izgradnju i obnovu tkiva, ugljeni hidrati i masti za toplotu i energiju, minerali za gradu kostiju, zuba, krvi, itd., vitamini za pospešivanje rasta i ocuvanje zdravlja a sirova vlakna za eliminaciju nesvarenih materija. Autori zakljucuju da meso sadrži visoko vredne proteine, da ima energetsku vrednost zahvaljujuci mastima, važne minerale kao što je gvozde i više vitamina. Od 1940. do 1950. god. istraživaci su uspeli da utvrde aminokiselinski sastav mesa, mineralni sastav i sadržaj vitamina. Uradene su i uporedne analize mesa razlicitih životinjskih vrsta i ispitan uticaj zagrevanja i drugih tehnoloških postupaka na sastav i osobine mesa. Zahvaljujuci ovim istraživanjima definisan je i prosecan hemijski sastav krtog mesa koje sadrži oko 20% proteina, 9% masti, 70% vode i 1% mineralnih materija a energetska vrednost mu je oko 680 kJ na 100 grama.

Proteini mesa su izuzetno vredni jer sadrže visok procenat esencijalnih aminokiselina, odnosno, meso sadrži sve aminokiseline neophodne coveku kao i u vodi rastvorljive vitamine B grupe. Ono je glavni izvor ovih vitamina. Svinjsko meso, npr., sadrži visok nivo tiamina i on je 5 do 10 puta veci nego u mesu ostalih vrsta stoke za klanje. Vitamini B grupe (tiamin, riboflavin, http://www.yu-fitness.com/ishrana/slike/meso1.jpgniacin, pantotenska kiselina, vitamin B6 i vitamin B12) su esencijalni za coveka. Meso sadrži i male kolicine vitamina A, C, D, E i K, mada neki organi sadrže znacajne kolicine nekih od ovih vitamina (jetra npr. sadrži vitamin A i vitamin C). Meso je dobar izvor minerala, posebno gvozda, cinka i fosfora, ali nema dovoljno kalcijuma. Krto meso sadrži samo 2 do 3% masti a kolicina masti može znatno da varira u zavisnosti od vrste životinje i dela tela. Od ukupnih masti, 95% je u obliku estra glicerola i masnih kiselina. Polinezasicene masne kiseline: linoleinska i arahidonska, su esencijalne za coveka.

dr.Kadžija
21-10-2010, 11:14
http://razbibriga.net/imported/2010/10/i1-1.jpg Znacaj mesa u ljudskoj ishrani http://razbibriga.net/imported/2010/10/i2-1.jpg
Upotreba mesa u ishrani ljudi stara je koliko i ljudski rod. O tome postoje brojni dokazi iz evolutivne istorije ishrane ljudi. Stvaran nutritivni znacaj mesa u ishrani ljudi definisan je tek polovinom prošlog, dvadesetog veka. U strucnim i naucnim publikacijama prve polovine dvadesetog veka cesto se pisalo o nutritivnoj vrednosti mesa. Hinman i Harris (1947) navode da covek može da živi godinu dana hraneci se iskljucivo mesom. Oni, medutim, kažu i to da je za dobro zdravlje neophodan pravilan odnos svih vrsta osnovne hrane u ishrani ljudi.Pored cisto nutritivnog aspekta ishrane mesom, ne treba zanemariti ni zadovoljstvo pri pripremanju raznovrsnih jela od mesa i užitak pri njihovom jelu, prvenstveno zbog njihovih specificnih senzornih svojstava – ukusa i mirisa. http://razbibriga.net/imported/2010/10/meso-1.jpg

Proteini su u ishrani neophodni za izgradnju i obnovu tkiva, ugljeni hidrati i masti za toplotu i energiju, minerali za gradu kostiju, zuba, krvi, itd., vitamini za pospešivanje rasta i ocuvanje zdravlja a sirova vlakna za eliminaciju nesvarenih materija. Autori zakljucuju da meso sadrži visoko vredne proteine, da ima energetsku vrednost zahvaljujuci mastima, važne minerale kao što je gvozde i više vitamina. Od 1940. do 1950. god. istraživaci su uspeli da utvrde aminokiselinski sastav mesa, mineralni sastav i sadržaj vitamina. Uradene su i uporedne analize mesa razlicitih životinjskih vrsta i ispitan uticaj zagrevanja i drugih tehnoloških postupaka na sastav i osobine mesa. Zahvaljujuci ovim istraživanjima definisan je i prosecan hemijski sastav krtog mesa koje sadrži oko 20% proteina, 9% masti, 70% vode i 1% mineralnih materija a energetska vrednost mu je oko 680 kJ na 100 grama.

Proteini mesa su izuzetno vredni jer sadrže visok procenat esencijalnih aminokiselina, odnosno, meso sadrži sve aminokiseline neophodne coveku kao i u vodi rastvorljive vitamine B grupe. Ono je glavni izvor ovih vitamina. Svinjsko meso, npr., sadrži visok nivo tiamina i on je 5 do 10 puta veci nego u mesu ostalih vrsta stoke za klanje. Vitamini B grupe (tiamin, riboflavin, http://razbibriga.net/imported/2010/10/meso1-1.jpgniacin, pantotenska kiselina, vitamin B6 i vitamin B12) su esencijalni za coveka. Meso sadrži i male kolicine vitamina A, C, D, E i K, mada neki organi sadrže znacajne kolicine nekih od ovih vitamina (jetra npr. sadrži vitamin A i vitamin C). Meso je dobar izvor minerala, posebno gvozda, cinka i fosfora, ali nema dovoljno kalcijuma. Krto meso sadrži samo 2 do 3% masti a kolicina masti može znatno da varira u zavisnosti od vrste životinje i dela tela. Od ukupnih masti, 95% je u obliku estra glicerola i masnih kiselina. Polinezasicene masne kiseline: linoleinska i arahidonska, su esencijalne za coveka.

ju ju ju :lol: ...ovo je kao da si hrišćanskom fanatiku opsovala Sunce i Boga zajedno :lol:
sve napisano stoji, ali samo na papiru, ne i u stvarnosti, gde je situacija drastično drugačija :lol:

Zazijavalo
21-10-2010, 19:06
Nema vegetarijanskog naroda. Ovim je sve rečeno što se tiče mesa u ishrani.

A taj jedan obrok u školi nije ni tako važan. jer bi trebalo da bude recimo 10% dnevnog obroka.
A deca se goje zbog onih preostalih 90%.

причалица
01-12-2010, 22:44
ovako....naša deca su se redovno hranila kod kuće i to čine i sad, kada su već uveliko pregurale 15.
znaju da je kupovanje hranje van kuće nužnost (ako dugo borave van).....to se ne dešava često. imaju, mislim bar, zdrave navike u ishrani, jedu dosta voća....ne sviđa mi se što tu-i-tamo kupe koka-kolu, ali....niko nije savršen.
nije lako reći deci da ne kupuju fast food. pogotovo što je ogromna većina drugova koristi....ali, na neki način, uspeli smo da deci pokažemo da je najbolje da jedu ono što se spremi u kući.
kako? nemam pojma. jednostavno, mislim da im je to najukusnije.....a to što ponekad nešto ''drmnu''sa strane....ne smeta ni meni ni njima.