Пркос
25-10-2010, 11:22
http://g.ikimg.com/c/S_221d387ec6.jpg
Prvi simtomi srčanog infarkta trebalo bi svima da budu poznati, jer je veoma važno što pre pacijentu pružiti prvu pomoć i odmah pozvati lekara ili hitnu pomoć. Što pre stigne lekar ili hitna pomoć i što pre se pruži stručna pomoć pacijentu, to su posledice po pacijenta manje a šanse da preživi veće. Ustanovljeno je da je najvažnije reagovati u toku prvog ili prva tri sata nakon infarkta.
Rizične grupe
Na osnovu statističkih istraživanja, ustanovljeno je da je rizik od dobijanja srčanog infarkta povećan kod pušača, dijabetičara, gojaznih osoba, osoba sa povećanim krvnim pritiskom, lica sa povećanim nivoom holesterola i povećanim nivoom lipida, osoba koje se nedovoljno bave fizičkim aktivnostima i kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem. Kod nekih osoba postoji genetska predispozicija (nasledni faktor) za nastajanje srčanog udara.
Ljudi koji boluju od angine pektoris imaju veliku verovatnoću da dožive infarkt, ali su oni obično svesni te mogućnosti, pa redovno piju lekove i obraćaju pažnju na moguće simtome, te su manje ugroženi od iznenadnog infarkta.
Istraživanjima u Nemačkoj ustanovljeno je da veoma mali broj ljudi koji su imali infarkt pre toga nije imao nikakve simtome ili bolove koji bi ukazali na mogući infarkt. Tako se došlo do podatka da se kod preko 90% pacijenata koji su doživeli infarkt moglo očekivati ili pretpostaviti da će dobiti infarkt, jer su imali neke simptome ili su bili u rizičnoj grupi.
Predinfarktne smetnje
Lekari navode sledeće simtome koji se najčešće javljaju nekoliko dana (5 do 28) pre nastanka infarkta: probadanje u predelu srca, smetnje u gornjem delu trbuha, pritisak u predelu grudnog koša, osećaj prženja ili stezanja u predelu grudi, lupanje srca, otežano disanje, osećaj umora, mučnina ili povraćanje, nesvestica...
Osobe koje su već imale infarkt obično više vode računa o svom zdravlju i prilikom najmanjih simptoma se javljaju lekaru kako bi proverili da nisu ponovo u predinfarktnom stanju.
Kod predinfarktnih simptoma je veoma važno javiti se lekaru kako bi pregledom ili EKG-om videli o čemu se radi.
Infarkt
Najčešći znaci infarkta su nagli jaki bol u grudnom košu koji se povećava, jako pečenje u grudima, oštar bol (kao probadanje nožem), ubrzan puls, smrtni strah, hladan znoj po čitavom telu, jaka mučnina, naglo povraćanje, nesvestica, nagla malaksalost, teško disanje, osećaj gušenja i sviranje u grudima, bledilo u licu, izmaglica pred očima. Ovo su simtomi koje može osetiti pacijent ili simtomi koje može na pacijentu da vidi osoba koja se nalazi pored njega (rođaci, prijatelji, kolege...).
Preporuke i prva pomoć
Kada se uoče simtomi infarkta, vrlo je važno brzo reagovati. Gotovo istovremeno treba zvati lekara ili hitnu pomoć i pomagati bolesniku. Potrebno je bolesnika što pre staviti u ležeći položaj, na leđa, da miruje. Kada je toplo vreme, odmah otvoriti prozore kako bi osoba došla do daha. Bitno je raskopčati i raskomotiti odeću kako bi se pacijent hladio, disao i osećao komotno, da ga ništa ne steže. Bolesnicima koji već imau od ranije anginu pektoris treba dati njihov lek, sprej ili tabletu pod jezik. Pacijenta treba umiti i smirivati, kako ne bi paničio. Ukoliko je hladno vreme, onda lice sa simtomima infarkta treba blago utopliti. Osobe u ovakvom stanju ne treba ostavljati same, već ih treba smirivati pričom i razgovarom i naći im se pri ruci, jer ne treba da ustaju (dati im vodu, šećer...) . U težim slučajevima treba: masirati srce, davati veštačko disanje ili vršiti oživljavanje...
Po dolasku stručnih lica (lekara), negu i terapiju treba prepustiti njima, kako bi se što pre došlo do ambulantnog ili bolničkog lečenja.
Prvi simtomi srčanog infarkta trebalo bi svima da budu poznati, jer je veoma važno što pre pacijentu pružiti prvu pomoć i odmah pozvati lekara ili hitnu pomoć. Što pre stigne lekar ili hitna pomoć i što pre se pruži stručna pomoć pacijentu, to su posledice po pacijenta manje a šanse da preživi veće. Ustanovljeno je da je najvažnije reagovati u toku prvog ili prva tri sata nakon infarkta.
Rizične grupe
Na osnovu statističkih istraživanja, ustanovljeno je da je rizik od dobijanja srčanog infarkta povećan kod pušača, dijabetičara, gojaznih osoba, osoba sa povećanim krvnim pritiskom, lica sa povećanim nivoom holesterola i povećanim nivoom lipida, osoba koje se nedovoljno bave fizičkim aktivnostima i kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem. Kod nekih osoba postoji genetska predispozicija (nasledni faktor) za nastajanje srčanog udara.
Ljudi koji boluju od angine pektoris imaju veliku verovatnoću da dožive infarkt, ali su oni obično svesni te mogućnosti, pa redovno piju lekove i obraćaju pažnju na moguće simtome, te su manje ugroženi od iznenadnog infarkta.
Istraživanjima u Nemačkoj ustanovljeno je da veoma mali broj ljudi koji su imali infarkt pre toga nije imao nikakve simtome ili bolove koji bi ukazali na mogući infarkt. Tako se došlo do podatka da se kod preko 90% pacijenata koji su doživeli infarkt moglo očekivati ili pretpostaviti da će dobiti infarkt, jer su imali neke simptome ili su bili u rizičnoj grupi.
Predinfarktne smetnje
Lekari navode sledeće simtome koji se najčešće javljaju nekoliko dana (5 do 28) pre nastanka infarkta: probadanje u predelu srca, smetnje u gornjem delu trbuha, pritisak u predelu grudnog koša, osećaj prženja ili stezanja u predelu grudi, lupanje srca, otežano disanje, osećaj umora, mučnina ili povraćanje, nesvestica...
Osobe koje su već imale infarkt obično više vode računa o svom zdravlju i prilikom najmanjih simptoma se javljaju lekaru kako bi proverili da nisu ponovo u predinfarktnom stanju.
Kod predinfarktnih simptoma je veoma važno javiti se lekaru kako bi pregledom ili EKG-om videli o čemu se radi.
Infarkt
Najčešći znaci infarkta su nagli jaki bol u grudnom košu koji se povećava, jako pečenje u grudima, oštar bol (kao probadanje nožem), ubrzan puls, smrtni strah, hladan znoj po čitavom telu, jaka mučnina, naglo povraćanje, nesvestica, nagla malaksalost, teško disanje, osećaj gušenja i sviranje u grudima, bledilo u licu, izmaglica pred očima. Ovo su simtomi koje može osetiti pacijent ili simtomi koje može na pacijentu da vidi osoba koja se nalazi pored njega (rođaci, prijatelji, kolege...).
Preporuke i prva pomoć
Kada se uoče simtomi infarkta, vrlo je važno brzo reagovati. Gotovo istovremeno treba zvati lekara ili hitnu pomoć i pomagati bolesniku. Potrebno je bolesnika što pre staviti u ležeći položaj, na leđa, da miruje. Kada je toplo vreme, odmah otvoriti prozore kako bi osoba došla do daha. Bitno je raskopčati i raskomotiti odeću kako bi se pacijent hladio, disao i osećao komotno, da ga ništa ne steže. Bolesnicima koji već imau od ranije anginu pektoris treba dati njihov lek, sprej ili tabletu pod jezik. Pacijenta treba umiti i smirivati, kako ne bi paničio. Ukoliko je hladno vreme, onda lice sa simtomima infarkta treba blago utopliti. Osobe u ovakvom stanju ne treba ostavljati same, već ih treba smirivati pričom i razgovarom i naći im se pri ruci, jer ne treba da ustaju (dati im vodu, šećer...) . U težim slučajevima treba: masirati srce, davati veštačko disanje ili vršiti oživljavanje...
Po dolasku stručnih lica (lekara), negu i terapiju treba prepustiti njima, kako bi se što pre došlo do ambulantnog ili bolničkog lečenja.