Kako započinje infarkt?

[Пркос]

http://g.ikimg.com/c/S_221d387ec6.jpg
Prvi simtomi srčanog infarkta trebalo bi svima da budu poznati, jer je veoma važno što pre pacijentu pružiti prvu pomoć i odmah pozvati lekara ili hitnu pomoć. Što pre stigne lekar ili hitna pomoć i što pre se pruži stručna pomoć pacijentu, to su posledice po pacijenta manje a šanse da preživi veće. Ustanovljeno je da je najvažnije reagovati u toku prvog ili prva tri sata nakon infarkta.

Rizične grupe

Na osnovu statističkih istraživanja, ustanovljeno je da je rizik od dobijanja srčanog infarkta povećan kod pušača, dijabetičara, gojaznih osoba, osoba sa povećanim krvnim pritiskom, lica sa povećanim nivoom holesterola i povećanim nivoom lipida, osoba koje se nedovoljno bave fizičkim aktivnostima i kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem. Kod nekih osoba postoji genetska predispozicija (nasledni faktor) za nastajanje srčanog udara.

Ljudi koji boluju od angine pektoris imaju veliku verovatnoću da dožive infarkt, ali su oni obično svesni te mogućnosti, pa redovno piju lekove i obraćaju pažnju na moguće simtome, te su manje ugroženi od iznenadnog infarkta.

Istraživanjima u Nemačkoj ustanovljeno je da veoma mali broj ljudi koji su imali infarkt pre toga nije imao nikakve simtome ili bolove koji bi ukazali na mogući infarkt. Tako se došlo do podatka da se kod preko 90% pacijenata koji su doživeli infarkt moglo očekivati ili pretpostaviti da će dobiti infarkt, jer su imali neke simptome ili su bili u rizičnoj grupi.

Predinfarktne smetnje

Lekari navode sledeće simtome koji se najčešće javljaju nekoliko dana (5 do 28) pre nastanka infarkta: probadanje u predelu srca, smetnje u gornjem delu trbuha, pritisak u predelu grudnog koša, osećaj prženja ili stezanja u predelu grudi, lupanje srca, otežano disanje, osećaj umora, mučnina ili povraćanje, nesvestica...

Osobe koje su već imale infarkt obično više vode računa o svom zdravlju i prilikom najmanjih simptoma se javljaju lekaru kako bi proverili da nisu ponovo u predinfarktnom stanju.

Kod predinfarktnih simptoma je veoma važno javiti se lekaru kako bi pregledom ili EKG-om videli o čemu se radi.

Infarkt

Najčešći znaci infarkta su nagli jaki bol u grudnom košu koji se povećava, jako pečenje u grudima, oštar bol (kao probadanje nožem), ubrzan puls, smrtni strah, hladan znoj po čitavom telu, jaka mučnina, naglo povraćanje, nesvestica, nagla malaksalost, teško disanje, osećaj gušenja i sviranje u grudima, bledilo u licu, izmaglica pred očima. Ovo su simtomi koje može osetiti pacijent ili simtomi koje može na pacijentu da vidi osoba koja se nalazi pored njega (rođaci, prijatelji, kolege...).

Preporuke i prva pomoć

Kada se uoče simtomi infarkta, vrlo je važno brzo reagovati. Gotovo istovremeno treba zvati lekara ili hitnu pomoć i pomagati bolesniku. Potrebno je bolesnika što pre staviti u ležeći položaj, na leđa, da miruje. Kada je toplo vreme, odmah otvoriti prozore kako bi osoba došla do daha. Bitno je raskopčati i raskomotiti odeću kako bi se pacijent hladio, disao i osećao komotno, da ga ništa ne steže. Bolesnicima koji već imau od ranije anginu pektoris treba dati njihov lek, sprej ili tabletu pod jezik. Pacijenta treba umiti i smirivati, kako ne bi paničio. Ukoliko je hladno vreme, onda lice sa simtomima infarkta treba blago utopliti. Osobe u ovakvom stanju ne treba ostavljati same, već ih treba smirivati pričom i razgovarom i naći im se pri ruci, jer ne treba da ustaju (dati im vodu, šećer...) . U težim slučajevima treba: masirati srce, davati veštačko disanje ili vršiti oživljavanje...

Po dolasku stručnih lica (lekara), negu i terapiju treba prepustiti njima, kako bi se što pre došlo do ambulantnog ili bolničkog lečenja.

[Zazijavalo]

Prva pomoć na licinom mestu je i da se izgnječe dva aspirina, pa da se progutadu.
Mislim, kad se već psujemo. :)

[причалица]

10 korisnih saveta za zdravo srce

U Srbiji sve više mladih oboljeva od srca, a skoro 55 odsto populacije umire od kardiovaskularnih bolesti. Postoje koraci koje svako može preduzeti za poboljšanje zdravlja srca i time sprečiti prevremenu smrtnost i invalidnost od kardiovaskularnih bolesti.

1. Preuzimanje inicijative
Prvi korak u poboljšanju zdravlja srca je upoznavanje sa listom vaših faktora rizika. Pitajte svog lekara:
- Koliki mi je krvni pritisak? Što to konkretno znači i šta bi trebalo da preduzmem po tom pitanju?
- Koliki mi je holesterol?
- Koliki mi je indeks telesne mase (BMI) i obim struka? Znači li to da treba da smanjim težinu zbog svog zdravlja?
- Koliki mi je šećer u krvi i da li postoji rizik da ću oboleti od dijabetesa? Ako je tako, šta treba da učinim po tom pitanju?
- Koliko je potrebno fizičke aktivnosti da bih pomogao zaštiti zdravlje svog srca?
- Koji plan ishrane odgovara meni?

2. Ostavite cigarete
Duvanski dim sadrži mnoge štetne materije (više od 4.000) koje mogu da oštete srce i krvne sudove. Kada prestanete pušiti, rizik od srčanih oboljenja se znatno smanjuje u toku samo jedne godine. Čak i dugogodišnji pušači kada prestanu sa pušenjem znatno olakšavaju posao svom srcu i celom organizmu.

3. Aktivirajte se
Redovna fizička aktivnost može da smanji rizik od srčanog udara, pomaže da kontrolišete težinu i regulaciju krvnog pritiska, povišenog holesterola i dijabetesa. Što je veoma važno, fizička aktivnost smanjuje stres, koji je značajan faktor u razvoju srčanih oboljenja. Fizička aktivnost ne podrazumeva samo treniranje ili bavljenje sportom već i kućne poslove, rad u bašti, šetnju umesto vožnje, penjanje uz stepenice... Preporuke su 30 minuta više dana u nedelji.

4. Hranite se zdravo
Ishrana koja se preporučuje podrazumeva hranu koja ima nizak sadržaj soli, masti i holesterola. Ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem, žitaricama (integralnim proizvodima) koji štite srce. Mahunarke (grašak, pasulj, soja,sočivo) imaju nizak sadržaj masti, a masne, morske ribe, koje sadrže omega 3 masne kiseline (sardina, tuna, losos), smanjuju rizik za nastanak srčanih oboljenja. Zasićene masti (masti životinjskog porekla) povećavaju nivo holesterola u krvi, a tako doprinose i razvoju srčanih oboljenja. Svinjetina, govedina, sirevi, mleko, puter su bogati zasićenim mastima, pa njihovu upotrebu treba smanjiti. Ispitivanja su pokazala da su trans masti (oblik koji nastaje na visokoj temperaturi) još štetnije od zasićenih masti, jer utiču na povećanje LDL holesterola (lošeg holesterola) i na smanjenje HDL holesterola (dobrog holesterola). Trans masti se nalaze u hrani prženoj na „dubokom ulju”, pekarskim proizvodima, brzoj hrani, margarinima, krekerima... Na etiketama potražite naziv „delimično hidrogenizovano“ da biste ih izbegli. Ishrana zdrava za srce podrazumeva da povećate konzumiranje voća i povrća.

5. Umereno konzumirajte alkohol
Preporučuje se umerena upotreba alkohola – ne više od dva pića dnevno za muškarce i jedno za žene. Smatra se da alkohol u umerenim količinama dovodi do povećanja nivoa dobrog holesterola, ali prekomerna upotreba alkohola predstavlja opasnost po zdarvlje.

6. Održavajte telesnu masu
Kada vam se vremenom povećava telesna masa, to je uglavnom na račun masti, a ne mišića. Kod gojaznosti istovremeno se javljaju i: povećan krvni pritisak, povećan holesterol i šećerna bolest. Održavati idealnu telesnu težinu (BMI treba da bude 18,5-24,9 kg/m2, a obim struka <102 cm kod muškaraca, a kod žena <89 cm).

7. Upravljajte stresom
Stres negativno utiče na rad srca, tako što se u stresu ubrzava puls, a krvni pritisak i holestrol u krvi rastu. Zato upravljajte svojim stresom – odredite prioritete, ne trošite snagu na sitnice, mislite pozitvno, naučite da kažete ne, grupište obaveze, pokušajte da nađete vremena za stvari koje vas opuštaju.

8. Naspavajte se
Uravnotežen način života povoljno deluje na rad srca. Naučnici tvrde da su ljudi koji spavaju samo pet sati dnevno za 30 odsto podložniji srčanom udaru od onih koji spavaju osam sati.

9. Idite redovno na preglede
Ako se ne kontrolišete, nećete ni znati da imate povećan krvni pritisak ili holesterol.
- Održavati krvni pritisak <140/90mmHg i <130/80 mmHg kod dijabetičara.
- Regulasati nivo šećera u krvi (održavati HgA1c <7% za dijabetičare).
- Održavati nivo LDL holesterola na manje od 3,0 mmol/l.

10. Kada osetite tegobe, posetite lekara
Česte su situacije u kojima su ljudi čekali i čekali, pridajući važnost kupovini, poslu i drugim aktivnostima, a zanemarujući svoje tegobe. Ako se ne osećate dobro, pođite odmah kod lekara!