Šta je to pravilna ishrana? [Arhiva]

Пркос

25-10-2010, 11:36

Ishrana pojedinih grupa
Divertikuloza i ishrana
Napisao Jasna Anđelković

Tegobe sa mokrenjem i ishrana
Bol pri mokrenju, često mokrenje ili zaostajanje mokraće (nesposobnost da se potpuno isprazni bešika) najčešće su tegobe ove vrste. Većina ljudi mokri četiri do šest puta dnevno, zavisno od kolišine tečnosti koju popije i od nivoa aktivnosti. Često mokrenje može biti posledica uzimanja velike količine tečnosti, infekcije mokraćnih puteva, nadraženosti zbog kamena u bešici, uvećane prostate, dijabetesa ili teskobe (anksioznosti). Bol pri mokrenju, koji se obično opisuje kao blaže ili jače peckanje, može biti posledica infekcije mokraćnih puteva ili druge upale, zaraze kandidom, upale *****a ili kamena u bubrezima ili bešici.

Sporo ili slabo mokrenje često se javlja kod starijih muškaraca zbog uvećane prostate. Simptomi se mogu pojaviti i kod starijih žena, možda zbog slabosti mišića zida bešike. Nesposobnost mokrenja najčešće muči muškarce. Može biti posledica prepreke (npr. Kamena ili urodjene anatomske informacije) u bešici ili mokraćnoj cevi, tesne kožice na *****u ili uvećane prostate. Ponekad se pojavi i kod žena, usled trudnoće ili mioma materice koji mogu da pritiskaju mokraćnu cev. Neke tegobe s mokrenjem su posledica trajnog poremećaja nervnog sistema, npr. multiple skleroze.

Prevencija i ishrana:

Pijte mnogo vode. Izbegavajte napitke s kofeinom kao što su kafa, čaj, koka-kola. Oni deluju kao diuretici i stvaraju veliku količinu mokraće;
Zdravo se hranite, s mnogo namirnica bogatih flavonoidima ( integralne žitarice, povrće i voće svetlih boja), selenom ( mlečni proizvodi, meso, riba, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, pečurke, belii luk), cinkom (mlečni proizvodi, riba, školjke, meso, integralne žitarice, mahunarke, korenasto povrće, beli luk), vitaminima A (mlečni proizvodi, jaja, riba, mahunarke, hladno cedjeno biljno ulje), C (agrumi i većina ostalog voća, brokoli, paprika i većina ostalog povrća) i E (biljno ulje, jaja, riba, integralne žitarice, sočivo, pasulj, koštuničavo voće, semenke). Oni jačaju vašu otpornost na infekcije, održavaju zdravlje mišića nerava i drugih tkiva i smanjuju verovatnoću uvećanja prostate i nastanka mioma;
Jedite mnogo namirnica bogatih biljnim vlaknima kako biste sprečili pritisak na bešiku usled zatvora;
Skinite višak kilograma jer naslage masnoće na trbuhu mogu da pritiskaju bešiku;
Ostavite ili bar smanjite pušenje jer se kadmijum iz cigarete može nataložiti u bubrezima i izazvati nastanak kamena;

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

Пркос

25-10-2010, 11:38

Ishrana kod epilepsije
Napisao Dragana Mihajlović

Osobe koje boluju od epilepsije trebaju da imaju normalnu zdravu ishranu. Preporučuje se smanjeni unos tečnosti i soli. Dobra je laktovegetarijanska ishrana u kojoj se nalaze mleko, testenine, pirinač, povrće, voće i male količine mesa. Tvrdo kuvana jaja i čokoladu ne trebaju epileptičari da uzimaju, posebno ne deca jer mogu izazvati alergijske reakcije, pa tako isprovocirati napade.

Žitarice – proizvode od celog zrna žita, ražani, crni integralni hleb i peciva, integralne testenine, presovane žitarice-pahuljice, bez veštačkih boja i aditiva. Mali porcija u toku dana ovakvih proizvoda jer se količina ugljenih hidrata mora smanjiti, a ovi proizvodi su bogati njima.
Meso, ribe, jaja – ograničena količina i odabrana vrsta mesa kao što su ćureće grudi

Mleko i mlečni proizvodi – konzumirati proizvode sa većim procentom mlečne masti, 2.8-3.5 % MM: mleko, jogurt, kiselo mleko, sir, izbegavati zaslađene proizvode kao što je čokoladno mleko i voćni jogurt. Ako se detetu jede voćni jogurt bolje ga je napraviti kod kuće bez dodatka šećera ili uz veoma mali dodatak istog.

Masnoće – količina masti u ishrani se povećava, pojačati unos nezasićenih masnoća kao što su biljna ulja ( maslinovo, suncokretovo, susamovo, laneno i dr.). U ishrani svakodnevno koristiti buter, pavlaku, majonez. Dodavati ih na kraju kuvanja, u gotova jela i u sveže salate.

Povrće – koristiti svo povrće sem graška, pasulja,boba, pečuraka jer jako nadimaju, a i dobar su izvor ugljenih hidrata. Ograničiti i količinu krompira na jedan manji krompir – oko 100 g.

Voće – uzimati ga u većim količinama, ali izbegavati voće poput banane, lubenice, dinje, suvo i kandirano voće zbog velike koncentracije šećera. Jezgrasto voće da svakodnevno bude uvršteno u jelovnik zbog velikog sadržaja nezasićenih masti, a manja količina ugljenih hidrata, i konzumirati ga u okviru užina zajedno sa ostalim voćem

Slatkiši – isključiti iz ishrane!!! U njima je koncentracija ugljenih hidrata jako velika, a ono što je bitno za ovakav tip ishrane je da se njihova količina treba drastično smanjiti, čak i iz izvora kao što su žitarice i neke vrste povrća.

Grickalice – isključiti iz ishrane zbog velike količine soli koja u velikim količinama je okidač za napade, a i zbog velike količine prostih ugljenih hidrata.

Пркос

25-10-2010, 11:39

Visok krvni pritisak- hipertenzija
Napisao Jasna Anđelković

Porast pritiska krvi na zidove krvnih sudova prestavlja normalnu reakciju na stres i fizičku aktivnost. Ako pritisak postane trajno povišen (hipertenzija) može da umara srce i krvne sudove, povećavajući opasnost od bolesti krvotoka, srčanog i moždanog udara.

Visok krvni pritisak je češći kod muškaraca nego kod žena, a najčešći je posle srednjih godina. Krvni pritisak se beleži u dve vrednosti: sistolni (pritisak krvi koja prelazi u srce u aortu) i dijastolni (pritisak koji nastaje kada se srčane komore opuštaju između otkucaja). Normalan pritisak obično je niži od 140/90 mHg. Pritisak varira s godinama, ishranom, stepenom aktivnosti, emocijama i stepenom opuštenosti u vreme merenja.

Uzroci visokog krvnog pritiska:

Pušenje, uzimanje mnogo alkohola, gojaznost, neaktivan način života i stres povećavaju verovatnoću da dobijete visok krvni pritisak. Otvrdnjavanje i gubitak elastičnosti zidova arterija koji se javljaju s godinama, kao i neki oblici bolesti krvotoka, takođe mogu da povise krvni pritisak. Visok krvni pritisak tokom trudnoće, donosi veći rizik od povišenog pritiska kasnije u životu. Ulogu možda igraju i genetski faktori.
Možete biti podložni povišenom krvnom pritisku ako se vaša majka tokom trudnoće nije dobro hranila. To može da negativno deluje na dugoročnu elastičnost krvnih sudova, a izaziva smanjenu težinu na rođenju. Takva deca ce, kad odrastu, češće imati visok krvni pritisak povišene masnoće u krvi i preosetljivost na insulin (što ponekad predhodi dijabetesu) ili biti gojazna. Ovi simptomi se zajednički nazivaju metabolički sindrom ili sindrom X.

Prevencija i ishrana:

Smanjite rizik od visokog krvnog pritiska smanjivanjem svih faktora rizika:
- redovno se krećite.
- nemojte pušiti zdravo se hranite:
• jedite povrće i voće. Oni sadrže hranljive materije kao što su vitamini B6 i C, magnezijum i kalijum, potrebne za zadržavanje zdravih arterija i rada srca. Povrće i voće sadrže i vlakna i prirodne salicilate koji smanjuju rizik od srčanog udara usled visokog krvnog pritiska;
• povećajte unos vlakana uzimanjem hleba i drugih proizvoda od integralnih žitarica, a ne rafinisanih. Jedite tri puta nedeljno plavu ribu, ona sadrže omega 3 masne kiseline koje mogu da snize krvni pritisak;
• smanjite opšte uzimanje masnoća, naročito zasićenih, ali jedite dovoljno namirnica koje sadrže esencijalne masne kiseline (plavu ribu, koštuničavo voće, semenke, hladno ceđeno maslinovo, orahovo ili suncokretovo ulje);
• jedite hrane više bogate kalcijumom kao što su mlečni proizvodi. Birajte one sa niskim sadržajem masti;
• pazite da ne uzimate previše natrijuma. Nemojte dodavati so (natrijum hlorid) u ishrani i ne jedite industrijsku hranu koja sadrži mnogo soli. Približno 70 -80% soli koju uzimamo dolazi iz prerađevina kao što su hleb, žitne pahuljice, slane grickalice i slicno;
• smanjite uzimanje natrijuma u jelima koja sadrži sodu bikarbonu, ribi ili mesu koji su obrađeni natrijum nitritom i hrane koja sadrži pojačivač ukusa, natrijum glutaminat;
• kupite u prodavnici zdrave hrane ili apoteci zamenu za so. Takvi proizvodi sadrže mnogo kalijuma i magnezijuma, (koji pomažu snižavanju krvnog pritiska, ali ne i natrijuma);
• svedite na minimum uzimanje kofeina koji može dodatno da povisi krvni pritisak;
• ne uzimajte mnogo alkohola;
• svakodnevno uzimajte po malo belog luka. Beli luk sadrži alicin koji širi krvne sudove;
- oslobodite se viška kilograma
• mršavljenje je naročito važno ako vaše telo ima oblik jabuke, tj. ako vam se višak kilograma nakuplja oko struka, a ne na bokovima i butinama. Struk sa obimom preko 94 cm kod muskarca, odnosno 81 cm kod žena, blago povećava rizik od povišenog krvnog pritiska, ako je širi od 102 kod muškaraca ili 89 cm kod žena, rizik se znatno povećava;

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

Пркос

25-10-2010, 11:40

Osteoporoza
Napisao Jasna Anđelković

Tokom starenja gustina gostiju prirodno se smanjuje zbog postepenog gubitka minerala iz koštanog tkiva. Izrazit gubitak koštane mase - stanje koje se zove osteoporoza - izaziva slabost i lomljivost kostiju. Ovo stanje je češće kod starijih žena, zbog hormonskih promena posle menopauze, ali mogu ga dobiti i muškarci.

Osteoporoza često nema simptoma dok ne dođe do preloma prilikom pada. Može se pojaviti bol u leđima ako kičmeni pršljenovi oslabe i uruše se. Drugi znaci osteoporoze su klimanje zuba, gubitak visine i kifoza (preterana zakrivljenost gornjeg dela kičme). Merenje gustine kostiju može da otkrije ozbiljnost osteoporoze. Osim menopause, važni faktori rizika za nastanak osteoporoze su sitne kosti, premala telesna težina i neaktivnost. Preterano uzimanje alkohola, loša ishrana i pušenje takođe povećavaju rizik. Ovi faktori izazivaju manju gustinu kostiju, a može se desiti i da kosti mlađe osobe ne dostignu potecijalni vrhunac snage. Ako se gustina kostiju ne razvije u potpunosti, prirodna demineralizacija koja prati starenje nastupiće ranije i osoba ce u mlađem dobu biti sklona osteoporozi.

Osteoporoza može da ima i genetske uzroke. Drugi faktori rizika mogu biti dijabetes, bolesti štitne žlezde i neki lekovi koji se dobijaju na recept, naročito kortikosteroidi i antikonvulzivi.

Prevencija i ishrana:

Možete preduzeti mnogo toga da sprečite osteoporozu. Nikad nije prerano da počnete. Podstičite decu da jedu namirnice bogate kalcijumom i drugim hranljivim materijama koje jačaju kosti (tvrdi sir, mleko, jogurt, sardine iz konzerve, zeleni kupus- presan, zapečeni pasulj) kako bi razvili optimalnu gustinu kostiju. Odrasli mogu da ojačaju kosti ili barem uspore njihovo starenje boljom ishranom i promenama u načinu života.

jedite više voća i povrća uključujući i proizvode od soje. Kad prirodna količina estrogena opadne, biljni hormone je mogu zameniti spajajući se sa receptorskim ćelijama u kostima;
hranite se tako da dobijete minerale za zdrave kosti. Uz kalcijum, najvažniji minerala u kostima, tu spadaju bor (za apsorpciju i zadržavanje kalcijuma), bakar (za proizvodnju koštanog tkiva), magnezijum (za bolje iskorišćavanje kalcijuma), mangan (za jačanje vezivnog tkiva u kostima), silicijum (za otpornost kostiju) i cink (cink podstiče proizvodnju belančevine u kostima i želudačne kiseline, što je potrebno za optimalnu apsorpciju kalcijuma);
smanjite uzimanje alkohola - on može da ubraza gubitak minerala iz kostiju;
izbegavajte gazirane napitke jer podstiču gubitak minerala iz kostiju i ograničite uzimanje kofeina jer to može da ometa apsorpciju kalcijuma;
smanjite uzimanje soli, jer so može da smanji gustinu kostiju time što povećava količinu kalcijuma koja se gubi preko mokraće;
ograničite uzimanje mesa, koje podstiče gubitak kalcijuma;
jedite mnogo namirnica bogatih vitaminim A (mlečni proizvodi,, jaja, žuto i narandžasto povrće, zeleno lisnato povrće), zbog proizvodnje belančevina kostiju, i vitaminom C (većina svežeg voća, naročito, agruma, i povrća) za proizvodnju kolagena koji održava vezivno tkivo kostiju;
jedite namirnice bogate vitaminom D, kao sto su plava riba i pojačani mlečni proizvodi;
jedite namirnice bogate vitaminom K (lisnato zeleno povrće), svaka treća osoba koja pati od osteoporoze ima premalo tog vitamina u krvi.
ostavite pušenje! Pušenje ubzava resorpciju kostiju, zato sto nikotin smanjuje apsorpciju kalcijuma u crevima;
redovno se krećite i bavite se fižičkim vežbanjem. Za kosti je naročito dobro vežbanje pri kome nosite težinu tela;
izbegavajte stres. Velika količina adrenalina koji se proizvode u stresnom stanju oduzimaju telu magnezijum i druge minerale potrebne za jake kosti;
izlažite se suncu. Telo proizvodi vitamin D, hranljivu materiju za jake kosti, samo prilikom izlaganja ultraljubičastim zracima. Obično je dovoljno provesti na otvorenom 15 minuta dnevno sa suncem na licu. Izbegavajte preterano izlaganja suncu jer to može da izazove rak kože.

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

Пркос

25-10-2010, 11:41

Šećerna bolest - Diabetes mellitus i ishrana
Napisao Jasna Anđelković

Šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa ( gušterača ) ne uspevaju da luče dovoljno insulina-hormona koji reguliše nivo šećera u krvi.
Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.
Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.
Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.

Postoje dva tipa šećerne bolesti:
I tip – insulin zavisan- javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.
II tip- insulin nezavisan-javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi:
Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti - dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.
Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.

GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:
I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;
II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;
III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;

DIJABETICAR U ISHRANI TREBA DA KORISTI NAMIRNICE SA NISKIM I UMERENIM GLIKEMIJSKIM INDEKSOM!!!!

Žitarice:

ječam
22
ovas
26
kukur.braš.
71
heljda
55
pšenica
41
pšenič.griz
66
kukuruz
56
proso
75
čips,
87
pir. glazir.
59
mekinje
44
kačam.žuti
40
pir.neglazi.
98
crni hleb
51
kačam.beli
72
pahuljice:

beli hleb
72
makaroni
46
ovsene
53
raž.integ.
52
špagete
44
zobene
88
pite
57
prepeč.hleb
72
pšenične
74
perece
84

pirinčane
90
krofne
78

PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene
pahuljice,mekonje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:

trešnje
22
višnja
22
grejpfrut
25
šljiva
32
jabuka
32
kruška
36
jagoda
38
pomorandža
43
ananas
66
dinja
64
kivi
52
suvo groždje
65
kajsija
57
lubenica
72
banana
62

PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretiranew hemijskim supstancama.

ŽVAĆITE! NE GNJEČITE! NE MIKSIRAJTE!
JEDITE SA KOROM!
Povrce:

kikiriki
14
soja
18
pasulj tetovac
27
sočivo
27
sušeni grašak
23
leblebije
33
mladi grašak
32
paškanat
101
šareni pasulj
42
prebranac
43
bareni krompir
36
cvekla
66
konzer.grasak
47
šargarepa
73
smrz. grašak
39
instant pire
71

krompir pire
58

PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski
indeks, bogate su dijetetskim vlaknima, ZATO SU KORISNE NAMIRNICE I TREBA IH JESTI JEDNOM NEDELJNO!!!

Mleko i proizvodi:

jogurt od obranog mleka
14
obrano mleko
28
jogurt od punomasnog mleka
34
punomasno mleko
38
sladoled od obranog mleka
50
sladoled od punomasnog mleka
64

PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!!!!

KOMBINACIJA NAMIRNICA

Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:

DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka
LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!

Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.

PRIMER: krompir
Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.

U POČETKU SASTAVLJANJA VAŠEG JELOVNIKA ĆE VAM SE OVO ČINITI TEŠKO, ALI ĆE TE SE VREMENOM IZVEŠTITI U BIRANJU I KOMBINOVANJU NAMIRNICA I BIĆETE IZNENAĐENI USPEHOM KOJI ĆE DONETI OVAKAV NAČIN KOMBINOVANJA HRANE!!!!!!

Osnovni princip kod ishrane dijabeticara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imajue pet obroka na dan, pogotovo dijabeticari koji su na insulinskoj terapiji, i po potrebi i sesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima secera koji variraju!

PRIMER JELOVNIKA ZA JEDAN DAN

Doručak:
50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.
Užina I:
jabuka
Ručak:
50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti
Užina II:
Šolja mleka ili jogurt
Večera: čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g
Obrok pred spavanje:
Šolja mleka, jogurta ili voće

DIJETNA VLAKNA…
su nesvarljivi delovi povrća, voća i žitarica, pa mnogi dijetna vlakna nazivaju biljnim vlaknima. Korisna su u ishrani svih ljudi, naročito dijabetičara. Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva.
rastvorljiva dijetna vlakna se nalaze u voću ( jabuka sa ljuskom, pomorandža, jagode, tropsko voće ) i povrću ( kelj, spanać, kupus, karfiol, kukuruz, grašak, pasulj, sočivo. Posebno su korisna zato što snižavaju nivo šećera i masnoće u krvi.
Nerastvorljiva dijetna vlakna najviše ima u različitim pahuljicama od žitarica ( ovsa, raži, ječma, pšenice), korni-fleksu, integralnom pirinču i hlebu od integralnog brašna.
Dijetna vlakna omogućavaju:
redovno pražnjenje creva;
sprečavaju unošenje štetnih materija u krvotok;
stvaraju osećaj sitosti;
vezuju žučne soli u crevima, čime se smanjuje holesterol u krvi;
Dijetna vlakna učestvuju u sprečavanju sledećih oboljenja;

GOJAZNOST, DIJABETES ( ŠEĆERNE BOLESTI ); OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA, OBOLJENJE PROBAVNOG TRAKTA.

Evo nekoliko saveta kako da povećate količinu dijetnih vlakana u ishrani:
jedite velike porcije salata ili povrća;
u supu ili čorbu dodajte više povrća;
pravite poslastice od voća;
jedite mlad krompir sa ljuskom;
koristite neglazirani pirinač- integralni pirinač;
kada pripremate pirinač dodajte grašak, kukuruz, kesten, sočivo
u receptima, kad god je to moguće zamenite belo brašno crnim brašno;

DNEVNO TREBA UYETI OD 25-30 G PUTEM HRANE!!!!
PRETERAN UNOS DIJETNIH VLAKANA CE IZAZVATI NADUTOST, POJACANE GASOVE, MUKU!

PREPORUKA:

KORISTITE ražani hleb, crni, proju. IZBEGAVAJTE beli hleb, bela peciva. JEDITE peciva od integralnog brašna:
KORISTITE projino brašno i brašno tipa-800. Prosejavanjem brašna ( fina, bela ) se gubi mnogo hranjivih materija i dijetetskih vlakana kojih ima u opni žitarica.
JEDITE VOĆE SA KOROM ( kod kojih se kora inače jede) jer jabuka sa korom ima 2.5 puta više dijetetskih vlakana.
JEDITE SVAKODNEVNO DOSTA LISNATOG POVRĆA
POVREMENO JEDITE boraniju, grašak, pasulj, sočivo bez zaprške uz nemasno meso.
KORISTITE ne glazirani pirinač
Kao desert – voćne salate od sezonskog voća, pazeći na količinu i glikemijski indeks!
Kad jedete maldi krompir obavezno ga jedite sa ljuskom.
Jedite raznovrsno.
Ne preskacite obroke.
Smanjite upotrebu soli.
Zvaćite sporo.
Izbegavajte konzervisanu hranu
Najteži prekršaj u ishrani je preskakanje doručka ( najkasnije do 11 h, pre podne-masti i uglljeni hidrati );
Ručak ( od 13-15 h, proteini i povrće );
Večera ( između 18-20 h proteini, nikako ugljeni hidrati );
Voćna užina oko 16 h;
Pijte 8-10 čaša vode dnevno!
Redovno se krećite i vežbajte- najmanje 3-4 sata u toku nedelje, sa najviše 50% kapaciteta, umereno do granice prijatnosti.
Ne preduzimajte dijete u kojima ce te gladovati da bi brzo gubili kilograme.
Promene svojih dosadašnjih navika koji ste rešili da napravite treba da traju doživotno!!!!

FIZICKA AKTIVNOST

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti
O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.
Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizicke aktivnosti su mnogobrojne:
smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;
smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );
poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;
poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;
poboljšanje ostalih masnoća u krvi;
smanjenje krvog pritiska;
smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;
ublažavanje stresa;
pomoć u odvikavanju od pušenja;
SVAKODNEVNA FIZIČKA AKTIVNOST PRIMENJUJE SE
STALNO!!!!

HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….
tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.
Hipoglikemiju uzrokuje:
prereskakanje obroka;
unošenje premalo hrane;
veća fizička aktivnost od uobičajne;
prevelika doza insulina ili tableta;
uzimanje alkohola;
Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin!

PODSETNIK:
Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;
Isplanirajte svoje obroke;
Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;
Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;
Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;
Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;
Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;
Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;
Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;
Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;
Pravilna ishrana je osnova lecenja i sprovodi se doživotno;
Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;
Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;
Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;
Izbegavajte masnu hranu;
Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola
Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.
Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;
Redovno vežbajte, rekreirajte se;
Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

KUVARSKI RECEPTI U ISHRANI DIJABETIČARA

SKUŠA PEČENA U FOLIJI
Ovaj normativ obezbedjuje 130 g jela.
Potrebne namirnice:
skuša 150 g
beli luk 20g
jestivo maslinovo ulje 15 g
biber, crni mleveni 0.1 g
ruzmarin, sušeni začin 0.1 g
bosiljak, sušeni začin 0.1 g
limunov sok
Priprema: Skušu očistite, operite, nakapajte limunovim sokom, pobiberite. U utrobu stavite beli luk, ruzmarin I bosiljak, prelate maslinovim uljem. Potom ribu uvite u alu-foliju I pecite u zagrejanu pećnicu na 250 º C oko pola sata.
Napomena: Pečenu skušu služite uz salatu od blitve!
Ova receptura obzbedjuje 0.47 ugljenohidratnih jedinica.

RESTOVANI ŠAMPINJONI
Ovaj normative obezbedjuje 100 g jela
Potrebne namirnice:
šampinjoni 200 g
crni luk 5 g
origano 0.5
sok od limuna 10 g
peršun sušeni 1
morska jodirana so 0.5 g
Priprema: Šampinjone oprati u rastvoru sode bokarbone, skinuti kožicu sa šešerića I iseci na luk u kuvati u sopstvenom soku dok ne omeksaju. Na kraju dodajte origano I so. Pred služenje dodajte limunov sok I seckan peršuvo list
Ova receptura obezbedjuje 0.33 ugljenohidratnih jedinica.

Jasna Anđelković
dipl.dijetetičar-nutricionista
jasnanutricionista@gmail.com

причалица

03-11-2010, 16:25

Voće i povrće koje treba jesti s korom

Vratite nož u fioku. Konzumacija kore voća i povrća može da poveća dozu vitamina, zaštiti vas od raka i uveća vam energetski nivo. Evo šta od namirnica treba jesti neoljušteno.

KIVI
Dlačice na kori kivija su odličan antioksidans i nutricionisti veruju da ima supstance koje štite od raka, upala, alergija. “Kora kivija sadrži tri puta više antioksidanasa od ploda, a štiti i od stafilokoka i ešerihije koli”, rekao je doktor Merilin Glenvil bivši predsednik foruma za hranu i zdravlje u britanskom Kraljevskom udruženju za medicinu.
Kako ga jesti: Ako vam je kora kivija suviše tvrda, pokušajte da nađete “zlatni” kivi jer je žuta opna slađa i ima manje dlačica. Druga opcija je da u blenderu izmiksujete ceo kivi.

ANANAS
Ne paničite - tvrda opna ananasa je zdrava, a ne kvrgava kora. Pored mnogo vitamina C, prednost ananasa je u enzimu bromelain, koji rastvara hranu i brzo je šalje u digestivni trakt, pa tako štiti stomak. U opni ananasa ima dva puta više bromelaina nego u plodu.
Kako ga jesti: Pritisnite i zdrobite opnu i dodajte sok koji će je omekšati.

BROKOLI
Mali plodovi brokolija izgledaju privlačnije, ali postoje razlozi zbog kojih treba jesti i peteljke. Peteljke brokolija su manje ukusne od cveta, ali u njima ima više kalcijuma i vitamina C. U njima ima i mnogo vlakana, pa ćete duže biti siti.
Kako ga jesti: Iseckajte peteljke na tanke tračice i dodajte u propržen ili skuvan brokoli.

BANANE
Istraživanje s Tajvana je pokazalo da kora banane leči depresiju jer je puna seratonina, hormona koji je zadužen za dobro raspoloženje. Kora je dobra i za oči jer sadrži u sebi antioksidans lutein. On štiti očne ćelije od izlaganja ultraljubičastom svetlu, koje je glavni krivac za pojavu katarakte.
Kako ga jesti: Lekari savetuju da se kora prokuva desetak minuta i da se voda u kojoj ste je kuvali ohladi i popije, ili da se izblendira i popije.

BELI LUK
Kora belog luka u sebi sadrži šest različitih komponenti, tvrde japanski naučnici. Jedna od najvažnijih funkcija je usporavanje starenja i zaštita srca.
Kako ga jesti: Prelijte čen belog luka maslinovim uljem, pa grilujte zajedno sa hranom ili dodajte u jela spremljena u rerni.

CITRUSNO VOĆE
Kora pomorandže i mandarine su moćni antioksidansi koji se zovu super flavonoidi. Oni smanjuju nivo “lošeg” LDL holesterola, ali ne i “dobrog” koji nosi oznaku HDL. Antioksidansi iz kore su 20 puta moćniji od ploda. “Isto važi za svo citrusno voće. Bela opna sadrži visoku dozu pektina, a to je vlakno koje smanjuje holesterol i “naseljava” stomak “korisnim” bakterijama.
Kako ga jesti: Dodajte koru u kolače i “mafine” ili ubacite celu pomorandžu u sokovnik.

BUNDEVA, TIKVICA
Bogate su cinkom, pa su odlične za zdrave nokte i kožu, a sadrže i antioksidans beta karoten koji štiti od srčanih oboljenja i raka. I ne bacajte semenke jer su one pune Omega 6 i esencijalnih masnih kiselina koje održavaju vaš mozak zdravim.
Kako ih jesti: Operite bundevu ili tikvicu toplom vodom i pecite u rerni prelivene maslinovim uljem oko 20 minuta. Dodajte u supu ili salatu.

KROMPIR
Vežina ljudi zna da je kora krompira zdrava, ali malo njih znaju i zašto. Kora krompira veličine pesnice obezbeđuje polovinu magnezijuma, gvožđa, cinka i vitamina C koji su vašem organizmu potrebni u toku dana. “Krompir ima više vitamina C od pomorandže, pa odlično štite od prehlada”, kaže doktor Glenvil.
Kako ga jesti: Pecite ga ucelo prelivenog maslinovim uljem ili skuvajte i napravite pire ne ljušteći koru.

причалица

04-11-2010, 17:27

Zaštitite crevnu floru − uz antibiotik koristite probiotik

Zima nam sa sobom donosi i manje lepe stvari, pa tako i bolesti u kojima je neophodna upotreba antibiotika. Antibiotici sa širokim spektrom dejstva neminovno uništavaju i postojeću crevnu floru, a kao posledica toga se javljaju antibiotski prolivi. Zato se preporučuje da crevnu floru zaštitimo probiotikom.

Antibiotici sa širokim spektrom dejstva neminovno uništavaju i postojeću crevnu floru, a kao posledica toga se javljaju antibiotski prolivi. Zato se preporučuje da crevnu floru zaštitimo probiotikom
Kako antibiotici koji se često koriste spadaju u one sa širokim spektrom dejstva, što znači da su efikasni protiv mnogih vrsta uzročnika infekcija, oni neminovno uništavaju i postojeću, zdravu crevnu floru, tj. mikroorganizme koji normalno žive u našim crevima i pomažu naše verenje. Tako nastaju tzv. antibiotski prolivi koji predstavljaju jednu od najčešćih komplikacija upotrebe antibiotika (čak u 30% slučajeva upotreba antibiotika mogu nastati ovakvi prolivi), naročito kod odojčadi, male dece, ali i odraslih osoba.
U nekim slučajevima može doći do ozbiljnih komplikacija prekomerne upotrebe antibiotika, što za rezultat može dati ozbiljno hronično, crevno obolenje − pseudomembranozni kolitis.
Zato je neophodno crevnu floru zaštititi preparatom koji u svom sastavu ima idealan spoj korisnih bakterija i gljivica, kako bi narušena ili uništena flora bila adekvatno nadomeštena i kako bi se crevna funkcija nesmetano odvijala.
Pojam „probiotikanije“ odnosi se upravo na mikroorganizme koji ispoljavaju pozitivno delovanje na zdravlje ljudi. Koncept se bazira na ranijim saznanjima nobelovca Ilje Iliča Mečnikova, ukrajnskog naučnika koji sugeriše po prvi put da je za dugovečnost bugarskih seljaka odgovorna intenzivna i redovna upotreba fermentisanih mlečnih proizvoda u njihovoj ishrani.

причалица

12-11-2010, 08:13

Organska hrana nije zdravija

Danski naučnici su uzgajali povrće na tradicionalan i organski način i došli su do zanimljivog zaključka. Naime, kako tvrde, organski uzgajano povrće uopšte nije zdravije ni hranljivije od onog koje je proizvedeno klasičnim agronomskim metodama.

Organsko uzgajanje hrane je skuplje, ali se dosad smatralo da je i puno zdravije - uzgaja se bez hemijskih sredstava
Agronomi su uporedno uzgajali krompir, šargarepu i luk. Otkrili su da se povrće razlikuje samo u maloj količini polifenola, supstanci koja pomaže u borbi protiv raka, bolesti srca i demencije.
- Potražnja za organskom hranom neprestano raste, a potrošači očekuju da će imati mnogo koristi. Međutim, posle ovog svojevrsnog eksperimenta ne možemo da tvrdimo da organski uzgajane namirnice imaju više hraniljivih sastojaka i da je zdravije organsko povrće od onog uzgojenog na tradicionalni način - rekli su istraživači iz Danske koji su dve godine uzgajali povrće na odvojenim parcelama i na dva različita načina.

SVE VIŠE ISTRAŽIVANJA...
Poslednje istraživanje nije usamljeno u pogledu rezultata: i organski i uobičajeno proizvedena hrana imaju podjednaku hranjivu vrednost, količinu C vitamina, kalcijuma, gvožđa i masnoća. S druge strane, dokazano je i da "uobičajeno" voće i povrće ima više nitrogena, dok je u tim istim organskim namirnicama pronađeno više fosfora. Slično je potvrđeno i pri poređenju mesa, jaja i mlečnih proizvoda.
- Svakim danom sve više raste potreba za organski proizvedenom hranom, prvenstveno iz razloga što su ljudi uvereni da je takva hrana zdravija. Ali, istraživanjem su pronađene zaista male razlike između ove dve vrste hrane. Te razlike su zdravstveno nebitne - objasnio je dr Alan Dangour, nutricionista i vođa istraživanja.
Ova saznanja zaprepastila su milione zdravstveno osvešćenih Britanaca koji godišnje troše više dve milijarde funti na voće, povrće, jaja i mleko proizvedeno bez pomoći pesticida, veštačkih dodataka i intenzivnih poljoprivrednih metoda.

Zazijavalo

12-11-2010, 08:27

Ovo je odgovor zvanične poljoprivredne industrije koja sve teže prodaje svoje plastično đubre, koje je u dobroj meri već genetski izmanipulisano.
Nije čudo da nema velike razlike u ovom eksperimentu između organski i sandardno uzgajanog povrća.
Jer suština organske proizvodnje nije u izbegavanju hemijskog đubriva i pesticida, već u korišćenju tradicionalnih sorti koje, sasvim dobro je poznato, imaju veću koncentraciju hranljivih materija, bez obzira na agrotehničke mere.
Takve su one.

причалица

12-11-2010, 08:29

Zazijavalo

12-11-2010, 08:42

Nije to tako jednostavno. Danas već postoje čitave generacije koje nikada nisu probale normalno povrće ili meso.
Toni Bler je svojevremeno zahtevao zakon kojim bi se zabranila organska proizvodnja (da bi se ubrisali i poslednji tragovi normalne hrane). :eek:
Šta da kažem? Svojevremeno mi došao neki rod iz Nemačke (tamo se rodio), pa nije prepoznao paradajz u salati od paradajza. Jedva sam ga ubedio da nije nikakvo lokalno povrće, već običan paradajz koji je gajila i njegova baba u svoje vreme. :)

причалица

12-11-2010, 11:46

Zazijavalo

12-11-2010, 12:08

Tehnologija...
Suvo meso - umesto soljenja i odležavanja meso se malkice obari u slanoj vodi, a prethodno se injektira salamura u dublje slojeve. Ondak na simbolično dimljenje. Četvrti dan po klanju već visi u prodavnicama. :mirka:

Paradajz ima otprilike samo intenzivnu boju i veliku količinu kiseline. Sav dozreva u isto vreme, pa se bere mašinski.
Posle se čude da su im klinci debeli da neće da primirišu povrće. :pusi:

причалица

12-11-2010, 13:44

meni je sumnjivo tzv. svo suvo meso kod ''matijevića''...em je puno vode, em se brzo usmrdi, em izgleda nezdravo....naročito ona slanina i moderni ''dimljeni'' ćureći bataci....sve je vodnjikavo. bolje pihtije da je'm.

причалица

16-11-2010, 07:29

Hrana je lek

Verovatno ste primetili da neki mogu da jedu različite vrsta hrane bez ikakvih problema, dok drugi pate od problema sa varenjem, nadutošću, kiselinom i podložniji su određenim bolestima. Objašnjenje stručnjaka koji se bave ishranom prema krvnim grupamaje je da ljudi sa različitim krvnim grupama ne mogu podjednako dobro da svare određenu vrstu hrane.

0 krvna grupa
To je najstarija, ali i najčešća krvna grupa. Oko 40 odsto stanovništva na svetu ima 0 krvnu grupu. Zbog nasleđa genetskih osobina ti ljudi imaju jak i otporan imunološki sistem koji je izražen nagonom za održavanjem. Imaju najotporniji sistem za varenje i izvorni su mesožderi. Za dobro varenje potrebni su im životinjski proteini i malo voća i povrća. Nulta krvna grupa ne podnosi ugljene hidrate, naročito one sa glutenom i mlečne proizvode. Ove osobe proizvode mnogo želudačne kiseline, zbog čega bi trebalo da izbegavaju kafu. Korisne namirnice za ovu krvnui grupu su teletina, jagnjetina, spanać, kelj blitva, dok moraju da izbegavaju mlečne proizvode, kavijar i žitarice.

A krvna grupa
Pojavila se kao druga krvna grupa u mlađem kamenom dobu. Ova krvna grupa je najrasprostarnjenija među stanovnicima zapadne Evrope. Osnovna karakteristika koju su nasledili od svojih predaka jeste dobro podnošenje hrane, pretežno biljnog porekla, kao i izrazit smisao za zajednicu. Osobe koje imaju A krvnu grupu imaju osetljiv sistem za varenje i preporučljiva im je klasična vegetarijanska ishrana, sa što manje mlečnih proizvoda. Korisne namirnice od mesa su samo piletina i ćuretina. Od povrća mogu da jedu šargarepu, blitvu, dok su nepoželjne namirnice mleko, sir, lignje,pšenica, pirinač.

B krvna grupa
Nastala je otprilike oko 15 hiljada godina pre Hrista u planinama zapadnog Himalaja. tada je krvna grupa B bila tipična za stanovnike jugoistočne Azije i stepskih područja Evrope i Azije. Osobe sa ovom krvnom grupom su kao prirodnu ostavštinu svojih predaka nasledile sposobnost prilagođavanja različitim uslovima života. Ove osobe bi trebalo da izbegavaju kukuruz, heljdu, sočiva i kikiriki i susam. Takođe, ljudi sa B grupom imaju problema sa glutenom u pšeničnim produktima, a dobro podnose mlečne proizvode.

AB krvna grupa
To je najmlađa krvna grupa, koja je ujedno i vrlo retka. Samo oko pet odsto ljudi ima ovu krvnu grupu staru 1000 do 1200 godina. Ona je rezultat mešanja naroda i plemena krvnih grupa A i B, na primer, žitelja Kakvkaza sa krvnom grupom A i Mongola sa krvnom grupom B. Retko kada obolevaju od alergija i nekih bolesti imuniteta. Ljudi sa AB krvnom grupom su savremene osobe koje jedu mešovitu raznovrsnu hranu.

Pomoć za vene

Proširene vene su dominantna bolest površinskog venskog sistema. Smatra se da su slabost venskih zalistaka i slabost venskih zidova uzroci nastanka ovog poremećaja.

Faktori rizika od značaja za njihov nastanak su: žene oboljevaju šest puta češće od muškaraca, najčešće se javljaju posle 2 ili 3 trudnoće, učestalo se javlja kod profesije u kojima se dugo stoji. Proširene vene dovode do otežanog vraćanja venske krvi u duboke vene i povećanja venskog pritiska u koži i potkožnom tkivu. Najčešći simptomi su osećaj težine i napetosti u nogama na kraju dana ili posle dužeg stajanja i pojava otoka u predelu skočnog zgloba. Ovi simptomi nestaju u toku noći i pri podizanju nogu.

Prirodni dodaci ishrani koji sadrže antioksidanse značajno pomažu u prevenciji problema. Vinova loza produkuje snažan antioksidans resveratrol i on je u najvećoj koncentraciji prisutan u listu ove biljke. Biljni dodatak ishrani Floralend® List vinove loze sadrži standardizovan ekstrakt lista vinove loze. Visok sadržaj trans-reservatrola u ovom ekstraktu povoljno utiče na smanjivanje otoka i utrnulosti u listovima nogu, poboljšava cirkulaciju i smanjuje osećaj težine u nogama. Zato se preporučuje primena ovog proizvoda za ublažavanje simptoma poremećenog protoka krvi kroz vene i saniranje malih, vidljivih krvnih sudova sklonih pucanju. Preporučen način primene u ovim slučajevima je 2 kapsule dnevno, ujutro pre doručka. Takođe, preporučuje se i preventivna primena 1 kapsule dnevno ovog proizvoda kod osoba sa naslednim sklonostima ka kardiovaskularnim oboljenjima, starijih osoba i pušača. Cilj ovakve primene je očuvanje zdravlja krvnih sudova.

причалица

19-11-2010, 07:31

Sredovečne žene koje “vole da gucnu” zdravije u starosti :)

Žene koje u srednjim godinama imaju običaj da svakodnevno popiju nekoliko čaša vina mogu u starosti da očekuju bolje zdravlje od onih koje uopšte ne piju. Umereno konzumiranje alkohola smanjuje i rizik od srčanog i moždanog udara.

Briga zbog štetnih posedica konzumiranja alkohola je, prema rezultatima najnovijih naučnih istraživanja u SAD, po svoj prilici preterana
Mada se već dugo zna da redovna umerena potrošnja vina prija srcu, naročito kada je reč o muškarcima, posledice ovakvog konzumiranja alkohola po opšte zdravlje bile su nedovoljno istražene. Tu prazninu je sada popunilo istraživanje koje su bolnica “Brigam end vumenz hospital” i Univerzitetu Harvard u Bostonu sproveli koristeći rezultate epohalne studije koja je pratila zdravlje preko 200.000 žena, od 1976. pa do danas. Poređenjem ovih reuzultata dr. Ći Sun, profesor medicine sa Harvarda koji je rukovodio istraživanjem, došao je da zaključka da su žene koje su u svojim pedesetim godinama gotovo svakodnevno pile jedno do dva pića imale 28 odsto bolje izglede da starost dočekaju zdrave. Pri tom su žene koje svakodnevno umereno piju bile zdravije i od onih koje alkohol konzumiju samo jednom ili dva puta nedeljno, što ima tendenciju da se pretvori u nekontrolisano opijanje.
Stručnjacima nije baš jasno na koji način alkohol koristi zdravlju, ali pretpostavljaju da možda pomaže telu da efikasnije preradi glukozu i da smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka.

pa, ako piju i ne pomogne im ništa, tj. ne žive duže i zdravije, bar im bilo lepo dok su cugnule po koju:lol:

причалица

19-11-2010, 07:35

Kako treba da kombinujete namirnice

Neke namirnice treba jesti u kombinaciji sa drugima da bi korist od njih bila maksimalna. Kako tvrdi dr Elaine Magee, autor knjige „Sinergija hrane", nije u pitanju samo manji pomak, već ishrana „u paru" rezultira višestrukim poboljšanjem zdravlja.

VIŠE ENERGIJE: Grašak i ljute papričice
Žene pate od manjka energije jer se hrane namirnicama u kojima nema dovoljno gvožđa. A uz povećan unos gvožđa potrebno je jeste i namirnice koje će „obraditi" gvožđe.
- Gvožđe iz biljaka ljudski organizam teško apsorbuje. Da ne bi propalo to što jedete samo grašak i spaćan, na meni uvrstite i ljutih papričica - poručuje nutricionista Heather Mangieri. Vitamin C je kao ključ koji omogućava da krvna zrnca dođu do gvožđa. Zato kad god ste u prilici pospite malo ljute paprike ili je dodajte u jelo.

BOLJI VID: Spanać i avokado
Spanać je riznica vitamina A i luteina - koji su fenomenalni za očuvanje vida. Zato vaš izbor treba da budu salata od spanaća i avokado prelivom.
- Avokado dodatno obezbeđuje kvalitetne masnoće za apsorbciju ovih vitamina. On je zaista izuzetno korisna namirnica - kaže dr Hope Barkoukis, profesor nutricionizma na Univerzitetu u Klivlandu.

LAKŠI PMS: Brokoli i jaja
Ako imate jake grčeve u stomaku svakog meseca pred ciklus, rešenje može biti veoma jednostavno - istraživanja su pokazala da žene koje povećaju unos kalcijuma i vitamina D imaju 30 do 40 procenata manje šanse da pate od PMS sindroma. Zato jedite brokoli i jaja - on ima najlakše apsorbujući oblik kalcijuma u sebi, a jaja su najpoznatiji izvor vitamina D. Napravite omlet i imaćete idelan lek za svoje probleme.

LEPŠI TEN: Paradajz i maslinovo ulje
Likopin je moćan antioksidans koji se nalazi u paradajzu i pomaže u lečenju oštećene kože od sunca. Da bi postigli što bolji efekat prelijte da maslinovim uljem - tako će se lakše apsorbovati u kožu, a i maslinovo ulje je samo po sebi veoma korisno za ten. Naime, dokazano je da ljudi koji koriste ovu vrstu ulja imaju manje bora. Idealna kombinacija namirnica mogu biti brusketi i Kapreze salata, bilo šta od italijanske kuhinje koja obilato koristi ove namirnice.

BOLJE VARENJE: Jogurt i laneno seme
Vaš stomak je domaćin za više od 400 vrsta bakterija. Neke su korisne, a neke ne. Kada loše nadvladaju dobre bakterije, javljaju se problemi sa varenjem. Jogurt je veoma koristan probiotik i lako reguliše varenje. Uz njega, da biste postigli maksimalan učinak, jedite i vlakna. Idealan izbor za zdrav stomak je laneno seme.

ZDRAVIJE SRCE: Ovsena kaša i jabuke
Ovsena kaša ima odlične hranljive karakteristike: ima beta-glukan, vlakna koja snižavaju nivo holesterola, a utiču i na štetne slobodne radikale. Ako u činuju za doručak narendate i malo jabuke (nemojte je ljuštiti) onda ćete svom organizmu pružiti neponovljivu zaštitu. Ako volite da jedete tople žitaroce, jabuku možete posuti cimetom ili preliti rastopljenim puterom.

GLADAN STOMAK: Pasta i balzamiko sirće
Ako vam krče creva od gladi samo nekoliko sati pošto ste se najeli paste, probajte da dodate sirće.
- Kiselina iz sirćeta pomaže da kontrolišete glad. Manja je verovatnoća da ćete se prejesti kasnije ako ga koristite u malim količinama tokom obroka. Dovoljno je dve male kašičice i nećete imati problema - kaže Carol Johnston, direktor nutricionističkog programa u Feniksu.
Idealan predlog je da pastu od celog zrna žitarica pospete maslinovim uljem i balzamiko sirćetom.

ZAŠTITA OD RAKA: Zeleni čaj i sok od limuna
Zeleni čaj je primarni izvor katehina koji su najodlučniji borci protiv raka. Ali, dook ova namirnica ne prija ćelijama raka, njihovo efekat je smanjen zbog varenja u stomaku. Da biste pospešili efekat, u šolju zelenog čaja sipajte malo ceđenog limunai 13 puta ćete biti spremniji za borbu sa ovom opakom bolešću. Dodajte i kašičicu šećera - slatko pretvara katehin u materiju koja se lakše apsorbuje.

причалица

22-11-2010, 08:01

12 top namirnica protiv stresa

Stres slabi imunitet i izaziva nedostatak mnogih vitamina i minerala, a kad biramo hranu, većinom nesvesno jedemo ‘stresnu hranu’, što nam dodatno pogoršava stanje. Da se to ne bi desilo što češće konzumirajte antistres namirnica koje će vam pomoći da se opustite.

BRAON PIRINAČ
Pomaže da se otpuste hemijske materije, hormoni zadovoljstva serotonin i norepinefrin, koje su odgovorne za dobar osećaj, a bogat je kalijumom, gvožđem, fosforom i fitohemijskim matirijama koje mogu da snize holesterol. Što sporije naše telo apsorbuje ugljene hidrate, to serotonin jače deluje, a to je još jedan razlog zašto bi trebalo da namirnice s niskim glikemijskim indeksom što češće imamo na jelovniku.

AVOKADO
U poređenju s bilo kojim drugim voćem avokado sadrži više belančevina, kalijuma, magnezijaum, folne kiseline, vitamina B i vitamina E kao i vitamina K i betasitostreola, fitohemijske materije koja smanjuje holesterol.

PLAVA RIBA
Bogata je omega-3 esencijalnim masnim kiselinama za koje se smatra da su izvrsne protiv depresije jer deluju na hemijsku neravnotežu u mozgu koja je i dovela od depresije. Ishrana bogata plavom ribom (tri puta nedeljno) uravnotežuje hormone stresa kortizol i adrenalin, a odlična je i za zdravlje srca.

BADEM
Idealna namirnica koja će ojačati srce je badem jer sadrži magnezijum, važan za održanje adrenalne funkcije, vitamin E važan za obrambeni sistem, kao i vitamine B grupe koji su poznati po svom smirujućem delovanju. Ako badem potopite preko noći moći ćete da ga mnogo lakše i brže svarite. Badem podstiče cirkulaciju, dok se bademovo ulje koristi za uravnoteženje krvnog pritiska. Ali ako ne volite bademe, zašto ne biste pokušali s orasima i pistaćima. Istraživanje iz 2007. pokazuje da šaka pistaća dnevno može da snizi krvni pritisak, orasi ne samo da snižavaju pritisak, već su bogati i bakrom koji nam pomaže u odbrani od virusnih i bakterijskih infekcija.

SUSAMOVE I SUNCOKRETOVE SEMENKE
To su supernamirnice i njihov mali dnevni unos ima velik učinak na naše zdravlje. Bogate su i vitaminima grupe B, sadrže vitamin E, magnezijum, folate, selen i prirodne belančevine.

ANTISTRES DESERT
Izgnječite jednu bananu, dodajte mleveni pečeni badem i pospite brusnicama.

ZELENO LISNATO POVRĆE
Sadrži magnezijum i kalcijum, koji su poznati po umirujućem dejstvu, a nedovoljan unos magnezijuma može da izazove migrenu i osećaj umora, što su česti znakovi stresa.

BANANA
Bogata je kalijumom i vitaminom B 6, magnezijumom i biljnim vlaknima, ali i triptofinom, aminokiselinom koja nas prirodno opušta i savršena je za sve koji pate od nesanice.

KRASTAVAC
Hladi jetru i na taj način poboljšava hormonsku ravnotežu, što pak poboljšava raspoloženje i doprinosi pozitivnom osećaju. Uostalom, krastavac je jedan od glavnih sastojaka detoksikacijskih i antistresnih napitaka.

ŠPARGLE
Jedna porcija špargli zadovoljava 60 odsto naših dnevnih potreba za folnom kiselinom. Bogate su glutatinom, antioksidansom koji štiti ćelije od oštećenja. Protodioscin je biljna materija pronađena u šparglii koja doprinosi zdravlju kostiju, ima antikancerogeno delovanje, pojačava seksualnu želju i erekciju, a ne treba zaboraviti da je upravo pad libida čest znak stresa.

MORSKE ALGE
Alge sadrže 60 odsto belančevina i važna su antistresna hrana, a osim toga sadrže i nutrijente koji pozitivno deluju na nervni sistem. Izvrsne su i zbog toga što mogu da nadoknade mnoge nutrijente koji se ubrzano troše kad smo pod stresom.

BRUSNICA
Flavonoidi i fenolne komponente kod brusnice dokazano smanjuju loš LDL holesterol, a povećavaju dobri HDL holesterol.

BELI LUK
Supernutrijenti iz belog luka koji nas čuvaju su alicin, ubica štetnih bakterija, saponin, eliminator holesterola i kumarična kiselina koja ima antikancerogeno delovanje.

BRZI ANTISTRES OBROK
Ovaj obrok je najbolje da konzumirate uveče da biste se opustili.
Uzmite integralni pirinač, dodajte plavu ribu, povrće, dodajte beli luk i začinske trave. Za jedan obrok je dovoljno 60 g suvo merenog integralnog pirinča i po 200 g ribe i povrća. Uz ovo možete da jedete zelenu salatu. Obrok začinite belim lukom, začinskim travama, peršunom, mirođijom, maslinovim ili susamovim uljem. Možete salatu posuti prepečenim susamom i suncokretovim semenkama.
Druga opcija je testenina sa avokadom. Meso avokada izmešajte sa malo nemasnog sira, dodajte beli luk i sve izblendirajte. Obarenu integralnu testeninu, procedite i prelijte mešavinom od avokada.

причалица

30-11-2010, 07:35

Ishrana zimi: Namirnice za hladne dane

Da biste sačuvali zdravlje, treba da naučite da se prilagođavate promenama u prirodi. Zato, pred nastupajuću zimu savetujemo da malo usporite i uskladite aktivnosti s mirovanjem u prirodi - izbećićete nepotrebno izgaranje organizma. Otkrijte kako da se hranite kada padne prvi sneg.

Odavno je poznato da je hrana i otrov i lek. Birajte zdrave namirnice radi očuvanja svog zdravlja.

BELI LUK
On pomaže čišćenje sluzi iz grla i respiratornog trakta. Deluje protiv upala i oslobađa od bakterija, gljivica i parazita.

ĐUMBIR
Bilo da je svež ili sušen, poboljšava cirkulaciju i greje organizam. Odlično pomaže kod mučnine, neprijatnosti u crevima i prehlade. Koristan je i za probavu.

ŽITARICE
One su važan deo zimske ishrane i neophodan izvor dragocenih belančevina. Žitarice treba dnevno izmenjivati s naglaskom na češće korištenje heljde i zoba koji najviše greju organizam.

SUŠENO VOĆE
Sadrži vrlo značajne količine minerala kao što su kalcijum i gvožđe.

причалица

04-12-2010, 09:04

Top 5 razloga da jedete jabuku svaki dan

Ima osvežavajući ukus, idealna je užina za bilo koje doba dana. Jabuka, osim ovih donosi i pet skrivenih koristi za vaš organizam.

SPORA HRANA
Jabuka je bogata vlaknima. Zahteva dosta žvakanja, što nije slučaj sa ostalim namirnicama, pa pruža organizmu priliku da se zaustavi kada je sit. Idealna je grickalica, užina koja održava krvni pritisak i nivo šećera pod kontrolom.

LAKŠE SE DIŠE
Deca čije su majke u trudnoći jele po jabuku dnevno imaju manje šanse da obole od astme. Britanski naučnici otkrili su i da ova voćka štiti i pluća odraslih, od raznih respiratornih infekcija, ali i raka.

STOP! ZA HOLESTEROL
Zahvaljujući pesticinu i polifenolu, jabuke mogu da snize loš holesterol u krvi. Za maksimalana efekat ne ljuštite jabuke - kora ima šest puta jače antioksidantsko dejstvo.

BORBA PROTIV RAKA
Italijanski naučnici su objavili da nekoliko komponenti jabuke, kada je jedete celu(bez semenki), utiče na ćelije, njihovu otpornost. Ljudi koji jedu i više od jabuke na dan smanjuju mogućnost da dobiju neko kancerogeno oboljenje.

BISTAR UM
Verovatno zato što povećava proizvodnju acetilholina, supstance koja šalje poruke među nervnim ćelijama, jabuka utiče pozitivno na bistar um, memoriju. Naučnici sa Univerziteta u Masačusetsu otkrili su i da smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti.

причалица

08-12-2010, 14:59

Koje namirnice su "ubice" vitke linije

Ako želite na brzinu da skinete koji kilogram, smanjite unos namirnica koje su bogate masnoćama i koje sadrže izuzetno mnogo kalorija. Pogledajte koje namirnice mnogo goje i pronađite za njih niskokalorične zamene.

KROFNE
300 kcal na 100 g
Krofne se prave od belog brašna i šećera i prže u ulju. Treba li posebno naglasiti da su riznica kalorija i pravi „ubica“ vitke linije.

MAJONEZ
732 kcal na 100 g
Umesto majoneza u sendviče stavljajte senf, kečap ili aromatične biljke i oni će biti podjednako ukusni. Ukoliko volite salate s prelivima, izbacite majonez i dodajte jogurt s niskim procentom masnoće ili malo soja-sosa.

KOŠTUNJAVI PLODOVI
705 kcal na 100 g oraha
Orasi, lešnici, bademi sadrže dosta masnoća i kalorija, ali ih ipak ne treba u potpunosti izbacivati iz ishrane jer sadrže esencijalne masne kiseline koje su izuzetno korisne za zdravlje. Ukoliko želite da smršate, koštunjavo voće jedite jednom nedeljno, a ostalim danima grickajte sušeno voće koje je manje kalorično.

ČOKOLADA
550 kcal na 100 g
Čokolada ima visoku energetsku vrednost. Kalorije najvećim delom potiču iz masti, a delom i iz ugljenih hidrata. Ako ne možete da joj odolite, zasladite se crnom čokoladom.

GRICKALICE OD KROMPIRA
557 kcal na 100 g čipsa
Ako već ne možete da odolite grickalicama, čipsu ili krekerima, obratite pažnju na broj kalorija koji varira od proizvoda do proizvoda. Bez obzira na proizvod ili proizvođača, ove grickalice su uvek veoma kalorične. Kokice su bolja i zdravija zamena za kesicu čipsa.

SIR
400 kcal na 100 g
Ementaler i parmezan, koje rado koristimo za pice i špagete, spadaju u najkaloričnije sireve. Umesto toga opredelite se za tofu sir koji sadrži manje masnoća. Nećete primetiti razliku u ukusu, a spasićete se nepoželjnih kalorija.

ŠLAG
200 kcal na 100 g
Pokušajte da ne pijete kafu sa šlagom, izbegavajte ga na kolačima i voćnim salatama. U kafu sipajte mleko s manjim procentom masnoće.

CRVENA MESA
260 kcal na 100 g govedine
U poređenju sa drugim vrstama namirnica crvena mesa ne sadrže mnogo masnoće, ali je problem što ga jedemo više nego druge namirnice. Dakle, nemojte da izbacujete crveno meso sa jelovnika, već samo prepolovite porcije. Prilikom pripreme mesa skinite sve vidljive masnoće i pecite ga ili kuvajte bez dodavanja masnoća.

PITE I PECIVA
263 g na 100 g pite od mesa
Iako na izgled nemaju tako mnogo masnoća treba uzeti u obzir da su porcije pite veće nego porcija majoneze koju pojedete u jednom obroku. Kroasani, kifle i druge pekarske proizvode zamenite kiflama od integralnih žitarica.

dr.Kadžija

08-12-2010, 15:06

причалица

08-12-2010, 15:07

Semenke jabuke obavezno treba jesti, pogotovo u smislu borbe protiv raka.

ja ih jedem, ali ne svaki dan....ne mogu, dosade...a krofne, šlag, čips...to ne jedem uopšte.

sani

08-12-2010, 19:48

Semenke jabuke obavezno treba jesti, pogotovo u smislu borbe protiv raka.

Semenke od jabuke, kajsije, kruske, sljive..sadrze CIJANIDE..ali cula sam i ja da se semenke od jabuke koriste kao antikancer terapija.

služba

08-12-2010, 20:59

to ti jedi
ja cu punjene paprike

Zazijavalo

08-12-2010, 21:01

Semenke od jabuke, kajsije, kruske, sljive..sadrze CIJANIDE..ali cula sam i ja da se semenke od jabuke koriste kao antikancer terapija.
Koriste se i od kajsija u divljim meksičkim klinikama. Što ne znači da pomažu. Kao ni sva ta antikancer terapija, uostalom. :eek:

Tibi

08-12-2010, 21:02

Subjektivno lecenje je uspesnije od svakog leka:raz_088:

Zazijavalo

08-12-2010, 21:05

Naročito ako si samo subjektivno bolestan. :)

Tibi

08-12-2010, 21:07

Vecina bolesti i jeste...subjektivna:neutral:, a i one druge se uspesno savladjuju ovom metodom:tibi:
Ja nikad bolestan, koristim tu vrstu lecenja:pusi:

Zazijavalo

08-12-2010, 21:09

A što koristiš lečenje, ako nikad nisi bolestan? :pusi:

Tibi

08-12-2010, 21:25

:raz_067: to je samo za biznis, mora se od neceg ziveti:raz_088: najskuplja je uvek bila magla:tibi: (ako je sposoban trgovac).

sani

08-12-2010, 21:45

to ti jedi
ja cu punjene paprike

O srce moje..:lol:

причалица

19-12-2010, 08:13

Biljna ulja

Biljna ulja su veoma važna u našoj ishrani jer nam obezbeđuju energiju i usporavaju proces starenja.
Neka jestiva ulja sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti, neka regenerišu kožu, ali ima i onih u kojima je nivo masnoće toliko veliki da, ukoliko ih često koristimo, mogu i da nam ugroze zdravlje.

ULJE OD KIKIRIKIJA
Koristi se za prženje, pečenje, ali i za začinjavanje salata. Veoma je aromatično, pa ne treba preterivati s količinom. Obiluje folnom kiselinom, koja omogućava bržu regeneraciju ćelija, ali i linolnom kiselinom, vitaminom E i kalijumom, koji smanjuju rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. U originalnoj ambalaži čuva se do godinu dana, a kada se otvori, rok trajanja se skraćuje na, maksimalno, šest meseci.

SUSAMOVO ULJE
Pogodno je za pripremu raznih jela, ali se zbog jakog ukusa najčešće meša sa suncokretovim uljem. Odličan je izvor nezasićenih masnih kiselina, vitamina E, kalcijuma, fosfora i antioksidanata koji čuvaju kosti i zube, ali i stimulišu rad jetre. Susamovo ulje bogato je i gvožđem i sadrži visok procenat svih esencijalnih aminokiselina, naročito metionina. Metionin se ne sintetiše u organizmu, već se unosi putem hrane.

BADEMOVO ULJE
Najbolja svojstva ovog ulja ispoljavaju se ako se koristi kao preliv za salate ili aroma za kolače. Obiluje biljnim belančevinama, vitaminima A, E, B1, B2 i B6, ali sadrži i nezasićene masne kiseline koja su nam neophodne u ishrani. Bademovo ulje poboljšava varenje, otklanja nadutost stomaka, leči zapaljenje debelog creva, a koristi se i protiv zapaljenja i opekotina kože.

MASLINOVO ULJE
Sve je prisutnije u našoj ishrani. Najčešće se na njemu peče riba i mesi, ali se koristi i za začinjavanje salata. Veoma je blagotvorno za zdravlje jer sadrži nezasićene masne kiseline koje regulišu nivo holesterola u krvi, te tako štite srce i krvne sudove.
Obratite pažnju na rok trajanja i kupujte isključivo ulje koje je ceđeno u kalendarskoj godini. Ako ga ne koristite često, kupite manju flašu kvalitetnijeg ulja. Maslinovo ulje je osetljivo na svetlost i zato treba da ga čuvate na tamnom mestu. Lako poprima ukuse, pa možete da ga obogatite belim lukom, ljutom paprikom, korom limuna, laticama ruža, žalfijom, origanom… Tako aromatizovano ulje može da se služi s komadićima prepečenog hleba, kao predjelo.

ULJE OD KOŠTICA GROŽĐA
Ima veoma neutralan miris i koristi se za pripremu raznih jela i salata. Obiluje vitaminom E i omega-6 masnim kiselinama, pa blagotvorno deluje na celokupan organizam, a posebno na cerebrovaskularni sistem. Jača krvne sudove i smanjuje mogućnost od nastanka krvnih ugrušaka koji izazivaju srčani i moždani udar.

ULJE OD SEMENKI LANA
Zbog veoma visokog procenta esencijalnih masnih kiselina, koje na visokoj temperaturi postaju štetne, koristi se isključivo za pripremu salata. Sadrži 45–60 odsto omega-3 masnih kiselina, ali i supstance koje se u organizmu metabolišu u jedinjenja koja sprečavaju nastanak karcinoma. Sprečava i stvaranje krvnih ugrušaka, smanjuje nivo holesterola, a najnovija istraživanja potvrđuju da preventivno deluje u borbi protiv raka dojke.
Laneno ulje treba da izbegavaju svi koji imaju problema s prostatom, želucem i makularnom degeneracijom oka zato što dodatno iritira osetljivu sluzokožu. Ne preporučuje se ni osobama koje piju aspirin i ciklosporine jer poništava dejstvo leka. Kupujte ga u manjim bočicama jer užegne najkasnije za četiri meseca od datuma proizvodnje.

PALMINO ULJE
Ima veoma neutralan miris i ukus i lepu svetložutu boju. Idealno je za termičku obradu namirnica, a naročito za prženje u fritezama. Ohlađeno palmino ulje se steže, pa svi ostaci hrane od prženja padaju na dno. Kada stegnuto ulje izvadite iz friteze, jednostavno isecite i bacite „prljavi deo“, a ostatak koristite za prženje nekih drugih namirnica.
Palmino ulje sadrži 40–50 odsto zasićenih masnih kiselina, vitamine A, E i antioksidante, koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. U prehrambenoj industriji se koristi za pravljenje margarina, masnoća i čokolada, a dodaje se pečenim i prženim komercijalnim proizvodima.

SUNCOKRETOVO ULJE
Zbog njegovog blagog ukusa koristi ga većina domaćica. Bogato je nezasićenim masnim kiselinama, kao i vitaminom F koji pozitivno utiču na naše zdravlje. Međutim, jednom upotrebljeno, suncokretovo ulje mora da se baci. Ukoliko se koristi više puta, postaje veoma štetno za organizam.

KUKURUZNO ULJE
Koristi se i za kuvanje i za pripremu salata. Sirovo ulje je tamnožute boje, neprijatnog mirisa i ukusa i lako se kvari, a rafinisanjem poprima svetložutu boju, prijatan miris i ukus. Bogato je vitaminom E i višestruko nezasićenim masnim kiselinama koje čuvaju naš organizam od starenja. Zbog visoko vrednih nutritivnih sastojaka najviše se koristi u dijetalnoj ishrani. Rok trajanja kukuruznog ulja je 12 meseci.

ULJE OD ULJANE REPICE
Nema specifičan ukus tako da nije pogodno za pripremanje salata i umaka, ali je zato idealno za kuvanje, pečenje i prženje. Zahvaljujući svojim osobinama koristi se kao osnova za druge, specijalne vrste ulja. Snižava nivo masnoća u organizmu jer ima deset puta viši nivo omega-3 masnih kiselina od maslinovog ulja. Ipak, ovo ulje sadrži i eručnu kiselinu, koja loše deluje na naš organizam. Kada kupujete ovo ulje, pročitajte na deklaraciji da li je proizvođač izbacio ovu kiselinu ili ne.

ULJE OD BUNDEVE
Postepeno ga uvodite u ishranu jer ima veoma specifičan ukus. Ovo ulje idealno je kao preliv za salate, a može da se koristi i za prženje povrća. Bogato je vitaminima A, D i E, pa samim tim jača imunitet, povećava kvaliteta i količinu spermatozoida, ali i ublažava tegoba kod upale prostate.

причалица

31-12-2010, 12:50

ČIČOKA

Čičoka (Helianthus tuberosus L.) stigla je u Evropu s američkog kontinenta. Uspeva u toploj i u kontinentalnoj klimi. U prošlosti se koristila za hranu, krmivo i proizvodnju alkohola (individualnu i industrijsku), ali je s vremenom nepravedno pala u zaborav. U novije se vrijeme počinje sve više koristiti u razvijenim zemljama, gde su prepoznati kvaliteti te biljke.

U svijetu je čičoka poznata pod nazivima: jerusalem artichoke (engl.), Tpinambur (njem.), pataka (španj.), girasole terra (tal.) itd. U nas je još nazivaju: divlji krompir, nahod i slatki krompir. Čičoka je slična suncokretu. Ima lep žuti cvijet, a stabljika može narasti i preko dva metra visine. Često je možemo naći uz reke i potoke, a neretko je ukras vrtova i okućnica. Višegodišnja je biljka i u našim se krajevima razmnožava gomoljima. Gomolji su vretenasti i izduženi i, za razliku od krompira, umesto skroba sadrže inulin.

Inulin
Inulin je polisaharid koji sadrži fruktozu. Budući da je neprobavljivo biljno vlakno, razgradnja inulina započinje u debelom crevu. Inulin je prebiotik, što znači da stimuliše razvoj korisnih bakterija u crevima (bifidobakterija i acidofila), koje imaju višestruko delovanje na zdravlje. One eliminišu štetne mikroorganizme crijevne flore (Clostridium sp., Salmonella sp., E. coli, Candida sp...), sprečavaju crevne infekcije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20% (posebno Ca, Mg i Fe), same proizvode vitamine B-skupine, smanjuju proizvodnju jetrenih toksina, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog crijeva. Inulin, dakle, normalizuje probavu, revitalizuje crevnu floru kod primene antibiotika, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, čime sprečava kardiovaskularna oboljenja i postepeno smanjuje masne naslage, koje muče mnoge ljude s viškom kilograma. Kako razgradnjom inulina ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare.

Minerali i vitamini u čičoki
Čičoka se odlikuje niskom energetskom vrednošću (79 kcal/100 g) i sadržajem vitamina i minerala. Dobar je izvor kalijuma i fosfora. Kalijum je važan za kontrolu krvnog pritiska, prenos nervnih impulsa, rad mišića i srca i regulaciju vode u telu. Fosfor je sastavni deo kostiju, zuba, molekula DNA i RNA, a važan je faktor za procese na ćelijskom nivou. Čičoka takođe sadrži kalcijum, magnezijum i gvožđe u nešto manjim količinama, međutim, zahvaljujući inulinu, njihova je apsorpcija poboljšana. Važan su sastojak čičoke vitamini koji su, kao i minerali, važni za pravilno funkcionisanje organizma. Ona sadrži vitamine B-grupe, vitamin C, vitamin D i provitamin A (beta-karoten). Čičoka je interesantna i po tome što je izvor esencijalnih aminokiselina, tj. aminokiselina koje organizam ne može proizvesti.

Čičoka i zdravlje
Budući da pomaže zdravlju i vitalnosti, čičoka se preporuča širokom krugu korisnika. Uvođenjem čičoke u prehranu bolesniku mogu se popraviti njihova stanja i olakšati tegobe. Čičoka pomaže kod: probavnih infekcija i smetnji (opstipacije, npr.), alergija na hranu, visokog krvnog pritiska, povišenog nivoa masnoća u krvi, kardiovaskularnih oboljenja, anemije, osteoporoze, dijabetesa, a učestvuje i u njihovoj prevenciji.

Priprema i prerada čičoke
Čičoka se najčešće priprema kao krompir, kuvana (preporuča se u kori) i pečena, ali se može pripremati i sirova, kao salatu s ostalim povrćem, ili kao zimnica. Od čičoke se mogu napraviti i kolači (npr. savijača). Osim što se koristi sveža, čičoka se prerađuje u proizvode na bazi sušene čičoke i na bazi inulina. Na domaćem će tržištu uskoro biti dostupna paleta proizvoda pod nazivom Inumal. Od proizvoda na bazi čičoke, u sklopu te palete nalaze se: brašno, griz i ekstrakt čičoke (u obliku kapsula i tableta za žvakanje). Brašno i griz čičoke dobar su dodatak jelima (supama, glavnim jelima i desertima). Proizvodi na bazi inulina u obliku su kapsula, tableta za žvakanje, praha i granulata.
Kapsule i tablete za žvakanje naročito su pogodne za mršavljenje jer se mogu uzimati po potrebi, dok se prah i granulat inulina mogu uzimati pomešani s jelom ili napitkom (preporučuje se ujutro s jogurtom, acidofilom, kefirom ili ab-kulturom i žitaricama).

причалица

06-01-2011, 08:40

Čičoka snižava holesterol

Ako se povede priča o zdravoj hrani, čičoka je u poslednje vreme nezaobilazna tema. Ovu neobičnu biljku koja ukusom podseća na nedozreli lešnik, a izgledom na đumbir, kod nas zovu i divlji krompir.
Pošto sadrži inulin, koji se kuvanjem pretvara u fruktozu, pa njenom ne dolazi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, čičoka je odlična namirnica za dijabetičare

ČUDOTVORNI INULIN
- Inulin, glavni sastojak čičoke, je probiotik koji stimuliše razvoj bifidobakterija i acidofila, bakterija koje blagotvorno utiču na naše zdravlje. One eliminišu štetne mikroorganizme iz crevne flore, sprečavaju crevne infekcije, pomažu kod opstipacije, poboljšavaju apsorpciju minerala za 20 odsto, jačaju imunitet i pomažu u prevenciji raka debelog creva. Osim toga, inulin normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi, pa tako sprečava nastanak kardiovaskularnih oboljenja i postepeno smanjuju masne naslage koje muče mnoge ljude s viškom kilograma.

RIZNICA VITAMINA
Osim što je veoma zdrava, čičoka ima veoma nisku energetsku vrednost, ali obiluje vitaminima i mineralima.
Čičoka je dobar izvor kalijuma i fosfora. Kalijum je važan za kontrolu krvnog pritiska, pravilan rad mišića i srca, regulaciju vode u organizmu i prenosa nervnih impulsa, dok fosfor obezbeđuje čvrstinu zubima i kostima. Čičoka sadrži kalcijum, magnezijum, gvožđe, vitamine grupe B, vitamin C, vitamin D i provitamin A. Čičoka je interesantna i po tome što je sjajan izvor esencijalnih aminokiselina, odnosno aminokiselina koje organizam ne može da proizvede sam.

причалица

09-01-2011, 08:49

Rastavić za zdrave bubrege

Rastavić je trajna višegodišnja korovska biljka koja može da naraste i do 80 cm visine. Na vrhu stabljike nalaze se cvetići u obliku klipa koji se brzo suše. Rastavić nema izražen miris, a ukus mu je opor i neprijatan. Raste po livadama, poljima, jarcima, uz reke, na vlažnim obroncima planina, na glinenom zemljištu…

Ova korovska biljka koristi se za izbacivanje peska iz mokraćnih kanala i bubrega, a zahvaljujući silicijumskoj kiselini koju sadrži, sjajan je lek za kostobolju
U narodu poznat i kao konjski rep, šutkavac i preslica, rastavić se širom sveta koristi za lečenje mnogih bolesti. U Americi važi za biljku kojom se leči rak kostiju, u Španiji se koristi za lečenje raznih tumora, u Turskoj za hemoroide, a u Švedskoj za izbacivanje belančevina iz mokraće i kamena u žuči, kao i za dijareju i kod otežanog mokrenja.

ŠTA SADRŽI
Osim alkaloida, flavonoida, glikozida, karotina, vitamina C, smole, makro i mikroelemenata, rastavić sadrži silicijumsku kiselinu. Ova kiselina, osim silicijuma, sadrži i kalcijum, pa je zato rastavić odličan lek za prelome i povrede ligamenata. Pošto nivo silicijuma u kostima i vezivnom tkivu s godinama opada, čaj od ove biljke prirodna je zamena za ovaj mineral.
Kada kuvate čaj od rastavića, u vodu stavite kašičicu šećera jer će on ubrzati proces oslobađanja silicijumske kiseline.

ŠTA LEČI
Rastavić se koristi za izbacivanje peska iz mokraćnih kanala i bubrega, a zahvaljujući kiselini koju sadrži može da smanji kamen u bubregu i pospeši njegovo izbacivanje.
Osim toga, leči i sve oblike malokrvnosti jer pospešuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Nezamenjivo je sredstvo u lečenju čira na želucu i bolesti mokraćnih kanala.
Rastavić olakšava i bolno mokrenje, sprečava zadržavanja mokraće, upale bubrega…
Prema nekim tvrdnjama, čaj od rastavića može da podmladi kožu i pomogne u borbi protiv bora.

PROVERENI RECEPTI

Čaj za izbacivanje tečnosti
Kašiku usitnjenih suvih listova rastavića prelijte šoljom hladne vode i zagrejte do ključanja. Sud poklopite i ostavite da stoji pola sata, a zatim procedite. Pijte dva do tri puta dnevno po šolju čaja posle jela.

Obloga protiv bolova
Stavite dve kašike usitnjenih suvih listova rastavića u cediljku, pa je držite iznad posude s kipućom vodom. Kada rastavić omekša, umotajte ga u pamučnu tkaninu i oblog stavite na bolno mesto.

Sok za jake kosti
Cedite 10 kašika svežih listova rastavića dok ne dobijete sok. Svako jutro, pre jela, uzimajte po pola kašičice soka.

Prašak za imunitet
Tri kašike suvih listova rastavića sitno istucajte u avanu da dobijete fini prašak. Uzimajte po pola kašičice praška svako jutro i veče, pre jela.

Prirodni deterdžent
Zbog visokog procenta silicijuma rastavić se često upotrebljava za čišćenje i poliranje mesinga, predmeta od bakra, kalaja i plemenitih metala, te ga zato zovu i „sudoper“

причалица

16-01-2011, 09:16

Najbolje namirnice za svaku ženu

U poslednje vreme ne možete da se prepoznate… Zaboravljate važne datume, neraspoloženi ste, na poslu ne možete da se koncentrišete, pa je očigledno da vam telo poručuje da nešto nije u redu. Ali pre nego što pojurite kod lekara ili psihijatra, otvorite frižider i pogledajte šta u njemu držite.

Ako vidite samo gazirane sokove, ostatke pice i masnih sireva, razmislite da li je hrana glavni krivac za vaše stanje. Verujte, to je i te kako moguće jer način ishrane utiče na zdravlje, raspoloženje i vitalnost. Da biste bili u formi, proučite navedene liste namirnica.

SVEŽE POVRĆE ZA LEP TEN
Peršun: vitamin C je moćan antioksidant, koji štiti kožu od zagađenog vazduha. Više vitamina C ima samo u šipku i borovnici (170 mg u 100 g). I peršun je pravi rudnik minerala. U 100 g listova ima oko 1.630 mg minerala, od čega polovinu čini kalijum.
Boranija, kupus, spanać, tikvice: bogati su vitaminom B, koji omogućava koži da se izbori s negativnim dejstvom spoljnih faktora.
Šargarepa, paprika: imaju provitamin A, antioksidant koji neutrališe dejstvo slobodnih radikala odgovornih za starenje.
Crni luk: dragocen izvor selena, koji neutrališe dejstvo slobodnih radikala, pa samim tim mnogo podmlađuje.
Brokoli, kupus, paprika, zelena salata: sve ove namirnice su izuzetno bogate vitaminom C koji našu kožu čini gipkijom i mlađom.
Potočarka: ova salata je sjajan izvor kalcijuma i vitamina C, a oni su odlični saveznici vaše kose i noktiju.

ŠEĆER POPRAVLJA FORMU
Banana: ako nije potpuno zrela, bogata je skrobom i zato organizmu obezbeđuje energiju koja se polako oslobađa i traje preko celog dana.
Smokve: olakšavaju varenje mesa zahvaljujući enzimu pod nazivom ficin.
Borovnice: zahvaljujući visokom sadržaju vitamina B i C pomažu nam da se izborimo sa stresom
Južno voće: bogato je vitaminom C i daje nam snagu da izdržimo fizički napor.

VLAKNA UBRZAVAJU VARENJE
Brokoli, kupus, pasulj: podstiču prolazak hrane kroz organe za varenje i doprinose očuvanju crevne flore.
Đumbir: pomaže varenje i efikasan je protiv mučnine.
Ljuta papričica: podstiče lučenje želudačnih sokova.
Grožđe: sadrži organske kiseline koje olakšavaju varenje i apsorbovanje hranljivih sastojaka iz hrane.

VITAMINI UBLAŽAVAJU STRES
Šargarepa: bogata je karotinom i vitaminom C. Čaša svežeg soka od šargarepe pomoći će vam da pobedite umor.
Banane: podstiču sintezu serotonina, koji pozitivno deluje na raspoloženje.
Celer, špargla i šampinjoni: bogati su vitaminom B, koji je važan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema.
Zeleno lisnato povrće (kupus i zelena salata): zahvaljujući omega-3 masnim kiselinama dragoceni su za emotivnu ravnotežu.

MINERALI UBIJAJU VIRUSE
Šargarepa, dinja i bundeva: obiluju beta-karotinom i vitaminom C, moćnim antioksidantima, najboljim borcem protiv virusa.
Zeleno povrće: bogato je vitaminom C i folnom kiselinom, koji pozitivno deluju na imunološki sistem.
Sok od limuna: ako ga popijete ujutru čim se probudite, bićete otporni na infekcije.
Jabuka: polifenoli iz ovog voća uništavaju viruse.
Crni luk, vlašac, majčina dušica, ruzmarin: imaju antibakterijska svojstva.

причалица

19-01-2011, 08:35

Kuvajte zdravo, živite kvalitetnije

O tome koliko je ishrana važna ne treba govoriti. Kvalitetan izbor namirnica se takođe podrazumeva, ali je jednako značajan i način na koji pripremate hranu - čak i male promene u načinu kuvanja mogu utrostručiti hranljivost obroka. Hrana treba da bude pripremljena što zdravije da biste izvukli maksimum energetskog potencijala

RIBA - PECITE
Losos i druge korisne vrste ribe pecite u rerni sa malo maslinovog ulja. Ovim načinom kuvanja apsorbuje se maslinovo ulje i smanjuje količina masnoća za 10 odsto, a time i nepotrebne kalorije. Potrebno je samo malo maslinovog ulja, tek da se premaže pleh. Pečena riba je ukusna ako se prelije limunovim sokom, sa malo izmrvljenog belog luka i malo bibera. Uz ovo se dobro slaže povrće kuvano na pari. Ovako pripremljen obrok je koristan za vitak struk.

PARADAJZ - KUVAJTE
Kuvani paradajz je dobar za mlađi izgled kože, a koristan je i u prevenciji od kancera. U poređenju sa svežim paradajzom, kuvani paradajz sadrži više likopena koji je poznat antioksidans. Možete i zapeći paradajz u rerni, na kriškama tosta - dobićete ukusne i zdrave sendviče. Ovi sendviči odlično će se složiti uz ćureća prsa i senf.

BELI LUK - GNJEČITE
Beli luk pozitivno utiče na arterije, ali treba paziti da se prilikom kuvanja ne unište njegova zaštitna svojstva. Zato je najbolje prvo ga izgnječiti nožem i ostaviti da odstoji 30 minuta.

BROKOLI - DINSTAJTE
Pripremajte ovo povrće na pari, jer će tako zadržati najviše glukozinolata - elementa koji je najvažniji u borbi protiv kancera. Ostalim tehnikama kuvanja, količina ovog elementa biće manja. Ovo jelo možete spremiti na sledeći način: isecite cvetove brokolija. Sipajte malo vode u šerpu. Kada voda provri, iznad nje postavite metalnu cediljku i u njoj brokoli. Kuvajte 6 do 7 minuta.

MESO - KUVAJTE
Mnogi stručnjaci kritikuju preterano korišćenje mesa u ishrani, jer neka svojstva ove namirnice mogu dovesti do dijabetesa i srčanih bolesti. Kada se meso priprema u vodi i kada se dugo kuva, razvije se čak za 50 odsto manje komponenti koje oštećuju ćelije. Da bi meso bilo ukusnije, u vodu za kuvanje dodajte sezonsko povrće i začine.

причалица

28-01-2011, 13:40

Najzdravije grickalice

Zdrave masnoće, zasićene i nezasićene, kojima obiluju orasi, bademi, lešnici i ostali koštunjavi plodovi smanjuju rizik od raka, snižavaju nivo lošeg holesterola, štite krvne sudove i ubrzavaju zarastanje rana. Preporučuju se i osobama koje se bave težim fizičkim radom.

ORASI PROTIV UPALA
Ako jedete orahe, podići ćete nivo dobrog holesterola i sniziti nivo onog lošeg. Orasi su bogati omega-3 masnim kiselinama koje ublažavaju upalne procese, opasne za arterije, pokazala su najnovija istraživanja. Pomažu i u zarastanju polomljenih kostiju.
Iseckane orahe možete da dodajete u salate, namaze i kolače.
30 g = 14 polovina oraha
185 kcal 4 g proteina 19 g masnoća

BADEMI PROTIV ZABORAVNOSTI
Najnovija istraživanja pokazala su da neka vlakna koja se nalaze u bademima blokiraju apsorpciju masnoća. Stručnjaci su dokazali da se nakon grickanja badema dugo zadržava osećaj zadovoljstva i sitosti, tako da će želja za jelom biti manja. Od badema se nećete ugojiti, iako su kalorični. Jedna šaka badema dnevno obezbeđuje 35 odsto dnevne potrebe za vitaminom E, moćnim antioksidantom koji je odlična prevencija od Alchajmerove bolesti.
30 g = 23 badema
163 kcal 6 g proteina 14 g masnoća

KIKIRIKI REGULIŠE NIVO ŠEĆERA
Ova biljka zvanično ne spada u koštunjave plodove, već u legume, kao pasulj i grašak. Kikiriki pomaže organizmu da izbalansira nivo šećera u krvi.
30 g = 28 plodova
166 kcal 7 g proteina 14 g masnoća

PISTAĆI ZA IMUNITET
Stručnjaci ih preporučuju zato što sadrže puno vitamina C, karotena, kalijuma, fosfora, gvožđa i kalcijuma. Pistaći su dobri za kosu, vid, kožu, krvne sudove, bubrege i za jačanje imuniteta. Jedite ih kao užinu, između glavnih obroka.
30 g = 50 plodova
168 kcal 5 g proteina 12 g masnoće

LEŠNICI UBLAŽAVAJU BOLOVE
Fina mešavina vitamina B u lešnicima blagotvorno deluje na nervni sistem i, zajedno s lipidima i masnim kiselinama, poboljšava rad mozga. Lešnik ublažava čak i hronične tegobe jer sadrži supstance koje stimulišu lučenje serotonina, hormona sreće. Ovaj hormon smanjuje osetljivost, pa se lešnici preporučuju osobama s hroničnim bolovima.
30 g = 25 plodova
213 kcal 4 g proteina 20 g masnoće

INDIJSKI ORAH ZA OPUŠTANJE
U 100 grama indijskih oraha nalazi se čak šest miligrama gvožđa, što je veoma značajan podatak za vegetarijance i trudnice. I po sadržaju cinka ova vrsta koštunjavog voća nalazi se u vrhu liste. Cink povećava otpornost organizma, a naročito jača limfni sistem. Takođe sadrži magnezijum, koji opušta nervni sistem i mišiće.
30 g = 10 plodova
175 kcal 7 g proteina 14 g masnoće

причалица

01-02-2011, 21:25

7 top namirnica za jake mišiće

Protein je ključan za rast mišića, ali njihov rast zahteva mnogo više. Zdrava ishrana, pravilan izbor namirnica su ključni faktori za očuvanje zdravlja i mišićne mase.

BADEMI
Četvrtina šolje badema sadrži osam grama proteina. Bademi su izvor zdravih masti i magnezijuma koji su korisni za srce.

ŠVAPSKI SIR
Ova vrsta sira bi trebalo da bude svakodnevno na vašem meniju ako želite jake mišiće. Pola šolje ovog nemasnog sira sadrži četrnaest grama proteina i osamdeset kalorija uz dva grama masti.

MLEKO
Mleko je hrana životinjskog porekla koja sadrži sve esencijalne aminokiseline uz veoma malo masti.

GOVEDINA
Crveno meso kao što je sušena govedina je odličan izvor proteina. Samo 100 grama suvog mesa sadrži dvadeset sedam grama proteina, ali i jedanaest grama masti i nešto više od 200 kalorija.

SOJA
Soja je izuzetno korisna za rast mišića - šolja kuvane soje sadrži preko dvadeset grama aminokiselina.

PILETINA
Samo 100 grama pilećeg mesa sadrži trideset jedan gram proteina uz četiri grama masti. Uzimajući u obzir korisne osobine piletine i njen ukus, ovo meso predstavlja najbolju hranu za rast mišića.

RIBA
U 100 grama lososa ima dvadeset pet grama proteina i mogo drugih hranljivih sastojaka. Losos je bogat omega 3 masnim kiselinama i značajan je izvor vitamina D.

причалица

09-02-2011, 16:12

Spanać jača mišiće

Porcija od 300 grama spanaća smanjuje za pet odsto količinu kiseonika koja je potrebna mišićima tokom vežbe. Efekat je tako moćan da se može osetiti već nakon tri dana, a tajna je u nitratima koje ovo zeleno povrće sadrži u izobilju.
To je kao aditiv za gorivo za mišiće - čini da rade bolje i efikasnije objašnjava dr. Weitzberg u studiji objavljenoj u magazinu "Cell Metabolism".
Iako se dugo verovalo da je gvožđe zaslužno za podsticanje snage, naučnici sada znaju da je to zahvaljujući nitratima.
Spanać (lat. Spinacia oleracea), potiče iz Persije, današnji Iran, a u Kinu je dospeo u VII veku nakon što ga je tamo, kao poklon, poslao kralj Nepala. U Evropu je stigao tek u XI veku kada su ga Maori doneli u Španiju.

QueenOfClubs

14-02-2011, 07:26

Мени ово није јасно...
Смањује кисеоник који треба мишићима а делује као гориво... :huh:

причалица

14-02-2011, 08:31

Мени ово није јасно...
Смањује кисеоник који треба мишићима а делује као гориво... :huh:

pa nitrati imaju kiseonik :) ne valja višak kiseonika, jer je pojačana oksido-redukcija. ovo je taman, jer ga mišići ''vuku'' oz nitrata.

причалица

11-03-2011, 16:32

Pravilno kuvanje je pola zdravlja

Prvi korak u održavanju zdravlja i skidanju kilograma je prilagođavanje recepata novim navikama i zdravijoj ishani. Dakle, zaboravite na pohovana jela koja su puna masnoće nepotrebnih kalorija. Pohovano meso, sa prelivima od majoneza i pavlake izbacite iz jelovnika, baš kao i pomfrit, i sva jela koja se prave sa puno masnoće.

Salate ne prelivajte uljem, u posudu stavite malo vode, soli i limuna ili sirćeta i dodajte ulje mereno kaščicom, ako želite možete dodati senf ili nemasni jogurt, promešajte i tek onda spustite povrće i promešajte

Veliki broj ljudi je zbunjen činjenicom da se goji ili ima povećanu masnoću u krvi, a ne jede masnu i zaprženu hranu. Stvar je u tome što masni mlečni proizvodi, pekarski proizvodi, vafli i keks imaju veliki procenat masnoće na koju često zaboravljamo. Veću količinu šećera kroz industrijske sokove ili slatkiše čak i povećan unos voća koji pojedemo naš organizam pretvara u masnoću. Svaki veći kalorijski unos od dnevne potrošnje kalorija se pretvara u masnoću, jer to je jedini način da naše telo skladišti preterane količine nepotrošenih kalorija.

BALANSIRANJE KALORIJA
Pored balansiranje kalorija vodite računa i o adekvatnom unosu vitamina, minerala, vlakana, određene količine proteina i ugljenih hidrata kao i masti. Sve ovo treba uskladiti sa godinama, polom, dnevnim aktivnostima i zdravstvenim stanjem. S obzirom na to da to nije moguće univerzalno prikazati, ovde će biti data samo opšta uputstva. Zdraviji načini pripreme su kuvanje u vodi ili na pari, grilovanje, pečenje i dinstanje na malo ulja i vodi.

RECEPTE NA GOTOVS
Za početak pripremite recepte koje volite ali pre pripreme razmislite kako da promenite recept i izbacite nepotrebnu masnoću, višak ulja, masne pavlake, putera ili sira, šećera i brašna.
Kontrolišite količinu ulja tako što ćete sipati ulje u kafenu kašičicu pa tek onda u sud. Dve kafene kašičice sadrže 10 g ulja odnosno 90 kcal. Setite se koliko ste puta sipali ulje direkno iz flaše ne kontrolišući količinu, jedna supena kašika ulja sadrži 135 kcal.
Pavlaku zamenite nemasnim jogurtom sa smanjenom masnoćom, ili nemasnim sirom od 0%mm za čorbe ili ako prelivate musaku
Napravite marinadu za meso ili povrće. Prokuvajte vodu sa žačinima, limunom ili sirćetom, dodajte začinske trave, peršun, celer, biber, ruzmarin, majčinu dušicu, origano i marinirajte meso ili povrće, biće ukusnije kada ga pečete ili grilujete.
Sos za zgušnjavanje može se napraviti od povrća. Obarite povrće, izblendirajte i možete ga koristiti umesto sosa uz meso ili da napravite čorbu od povrća-potaž, a možete dodati i osatak barenog povrća i dobiti ukusnu krem čorbu od povrća sa komadima povrća.
Pečurke imaju samo 22 kcal na 100 g a poboljšavaju ukus hrane, lako se vare i pripremaju. Nije potrebno dugo da se pripremaju, dovoljno je nekoliko minuta. Na pijacama se prodaju sušeni vrganji (izuzetno aromatična pečurka koja poboljšava ukus mesu i povrću) i mleveni koje možete dodati u malim količinama jer imaju izrazito jak miris i ukus.
Faširane šnicle-zamesite sa začinima (luk pretnodno prodinstajte na malo ulja i više vode), dodajte začine (senf im daje odličan ukus) izbacite brašno i prezle, dodajte jaje, zamesite i neka malo odstoje u frižideru. Ugrejte rernu i stavite peki papir, tako ćete ih ispeći bez masnoće a tako možete napraviti i ćufte. Umesto paradajz sosa ugrejte sok od paradajza i prelite preko ćufti.
Ako ste u neka jela dodavali šećer, zamenite ga veštačkim zaslađivačem.

причалица

18-03-2011, 18:04

Koji vitamini pomažu da smršate

Kontrola težine je delotvornija ako unosite optimalne količine vitamina, jer on i održavaju vitalne funkcije i učestvuju u više od 100.000 procesa. "Igraju" ulogu u održavanju zdravlja, a mi vam predstavljamo pregled vitamina koji podstiču mršavljenje, kao i u kojim namirnicama se nalaze.

VITAMIN A
Održava kožu glatkom i čvrstom. Optimalan dnevni unos tog vitamina od 0,8mg nalazi se u jednoj šargarepi. Važno je da je jedete sa malo masnoća, recimo maslinovim uljem.

VITAMIN B1
Podstiče potrošnju ugljenih hidrata i jača mišiće. Potrebna dnevna doza od 1 mg nalazi se u šaci semenki suncokreta ili u jednoj većoj porciji graška.

VITAMIN B2
Vitamin B2 podstiče smanjenje masnoća, proteina i ugljenih hidrata. Preporučena dnevna doza je 1,2 mg, a sadrži je 3 šolje jogurta.

VITAMIN B3
Vitamin B3 utiče na nivo šećera u krvi i važan je za razgradnju masnoća. Preporučuje se 13 mg vitamina B3. Tu količinu možete naći u 4 banane ili u 2 manja pileća fileta.

VITAMIN B5
Nedostatak vitamina B5 ometa našu mogućnost da iskoristimo masnoće iz tela. Igra važnu ulogu u proizvodnji energije i potpomaže rad nadbubrežne žlezde. Dobri izvori vitamina B5 su: džigerica i bubrezi, meso, orasi, pšenične mekinje, pšenične klice, jaja, šećerni sirup, zob, ječam, zeleno povrće. Idealnu dnevnu količinu vitamina B5 (6 mg) možete naći u 2 šake šampinjona.

VITAMIN B6
Razgrađuje belančevine i utiče na dobro raspoloženje. Reguliše proizvodnju hormona štitne žlezde i metabolizam. Preporučenu dnevnu količinu od 1,2 mg možete naći u 2 manje kriške paprike ili u komadu skuše.

BIOTIN
Vitamin B7 je poznatiji kao biotin. Upravlja razgradnjom masnih kiselina i ugljenih hidrata. Preporučena dnevna količina (30-60 mikrograma) nalazi se u 2,5 šoljice zobenih pahuljica.

VITAMIN B12
Učestvuje u procesu razgradnje masnoća i belančevina. Preporučena dnevna količina od 3 mikrograma nalazi se u 5 listova sira Edamer.

VITAMIN C
Vitamin C je važan za sintezu karnitina i kolagena koji jačaju vezivno tkivo. Takođe važan je za metabolizam masnih kiselina. Najjači je antioksidans među vitaminima topljivim u vodi. Preporučena količina od 100 mg nalazi se u dve pomorandže ili dve šake jagoda.

VITAMIN D
Vitamin D jača mišiće. Potrebna dnevna količina je 5 mikrograma - toliko sadrže 3 jaja ili 4 listića dimljenog lososa.

VITAMIN E
Vitamin E podstiče izbacivanje štetnih radikala iz organizma i čini kožu lepom. Preporučena dnevna količina (12 mg) se nalazi u šaci lešnika.

Sveže namirnice
Birajte voće i povrće prema dobu godine – tada je sveže i sadrži najviše vitamina.
Kora sadrži mnogo vitamina i minerala.
Čuvajte voće i povrće u frižideru – na sobnoj temperaturi gube 10-50 odsto vitamina.
Izbegavajte kuvanje – 50 – 70odsto svih vitamina gubi se kuvanjem. Bolje je da ga pripremite na pari.

причалица

25-03-2011, 07:27

Doručak - obrok koji obezbeđuje energiju i reguliše težinu

Danas je doručak sve više zanemaren i obrok koji se najčešće preskače ili pomera skoro do podneva. Bunovni se spremamo za posao i izlećemo iz kuće sa idejom da kupimo nešto usput za doručak. Takvi obroci su uglavnom nezdravi od brašna sa dosta masnoće slani ili slatki.

Gojazni ljudi uglavnom ne doručkuju. To je činjenica. Često opravdanje je da su pospani posle jela i zato izbegavaju da doručkuju. To je istina jer imaju naviku da se prejedu, pojedu mnogo praznih kalorija i zaista se posle takvih obroka pojavi pospanost

PREPORUKA
Ugljeni hidrati: od celog zrna, integralni hleb, dvopek, tost ili žitarice - musli
Proteini mesni: šunka bez masnoće, light ćureća prsa, jaja (ako nemate problem sa holesterolom), u bolje snabdevenim prodavnicama možete naći hrenovke od 100% mesa u prirodnom crevu (čitajte dekleracije-ne reklamiram ni jednog proizvodjača)
Proteini mlečni:mleko, jogurt i sir sa niskim procentom masti
Proteini biljni: jezgrovito voće, orgah, lešnik, badem, indijski orah...
Povće: sveže povrće kao salata (bez preliva)
Voće: sveže voće ili cedjeni sokovi ili sušeno voće (kao dodatak musliju)

KORISNI SAVETI
1. postavite uveče sto, razmislite šta želite da doručkujete i pripremite
2. doručak treba obavezno da sadrži ugljene hidrate od punog zrna i proteine životinjskog porekla-mesne ili mlečne a može i mešano
3. ako se odlučite za musli kao ugljeni hidrat, možete dodati biljne proteine na primer bademe, lešnike i suvo voće
4. doručak možete podeliti u dva dela, pojedite 2 do tri supene kašike muslija i niskomasni jogurt ili mleko 1,5 dl, a ponesite tost ili dvopek, bareno jaje ili niskomasni sir, 30 do 50 g. šunke i 100 gr. povrća
5. voće je dobro za početak dana, mada ne prija svima. Ako počnete dan sa voćem obavezno za 2 sata pojedite nešto konkretnije
6. voće se preporučuje vikendom, ako ranije ručate kompletan obrok
7. koristite mlečne proizvode sa niskim procentom masnoće
8. koristite manje tanjire i činije, musli merite supenom kašikom nikako ne sipajte iz kese
9. omlet ili kajgana treba da se priprema na 1 do 2 kafene kašičice maslinovog ulja
10. manje kalorija ćete pojesti ako koristite dvopek ili tost

URADI SAM
Sirni namazi su dosta kalorični zato ih napravite sami. Danas je nedelja, isplanirajte doručke za celu radnu nedelju i šta ćete poneti kao lagani obrok u toku dana. Tako ćete izbeći nervozu šta ujutru da pripremite, i da kupite “nešto” usput u najbližoj pekari.
Ako planirate obroke i sami pripremate sigurno ćete pojesti manje kalorija, zdraviji i bolji doručak. Ko želi da vodi računa o svom zdravlju i telesnoj težini treba da doručkuje. Imate decu, onda znate da deca najbolje uče primerom.

NISTE GLADNI - GREŠKA
Niste ujutru gladni? Možda ne doručkujete, da biste pojeli manje kalorija u toku dana. To je pogrešno, bićete gladniji i sigurno ste više puta probali i na kraju sve nadoknadili do kraja dana.
Nemate naviku da doručkujete, pojedite nešto malo, lagano u manjim količinama. Lakše ćete kontrolisati glad i apetit u toku dana. Osnovno pravilo je pojedite više manjih obroka u određeno vreme i ako niste gladni, manje ćete pojesti hrane po obroku. Kada ogladnite, nećete moći da se zaustavite.

Istine i zablude
1. doručak pojedite najkasnije jedan sat posle buđenja
2. doručak je jedan od tri glavna obroka
3. kalorijska vrednost doručka treba da bude od 300 do 500 kcal
4. doručak treba da sadrži sve nutritivne grupe namirnica
5. obezbeđuje vam energiju, koncentraciju i zdravlje
5. zdrav doručak je najvažniji obrok u toku dana
6. ako niste navikli da doručkujete, podelite ga na dva dela, nešto pojedite posle buđenja, a drugi deo u roku od tri sata

причалица

12-04-2011, 06:41

Provereni lekovi za prolećni umor

BLIC ŽENA, 9.04.2011.

Brzo se umarate, nedostaje vam koncentracija, često zevate i čitav dan biste prespavali? Ne brinite, reč je o klasičnom prolećnom umoru. Ovaj poremećaj je vrlo čest, a karakterističan je za period prelaska iz zime u proleće. Javlja se kao posledica zimskog načina ishrane, ali i zbog smanjenog nivoa serotonina koji nas održava u dobrom raspoloženju.
Da biste što pre prevazišli ove tegobe, oslonite se na prirodu koja ima savršen lek jagorčevinu, maslačak, neven, iglice jele…

Blagotvorne mešavine

Čajevi protiv umora
• Pomešajte po 50 g ehinacee, matičnjaka, petrovca i kleke. Biljke dobro isitnite, uzmite pet kašika mešavine i prelijte litrom vode. Ostavite da odstoji dvadesetak minuta, pa procedite. Pijte tokom čitavog dana.
• U šolju vrele vode sipajte dve kašike iglica jele, poklopite i ostavite da stoji desetak minuta. Proceđen čaj zasladite medom i pijte topao.
• Pomešajte 50 g cveta jagorčevine, 50 g zovinih izdanaka, 15 g koprivinog lista i 15 g korena maslačka. Kašiku ove mešavine prelijte sa 2 dl ključale vode, poklopite i procedite posle tri minuta. Čaj pripremajte i pijte tri puta dnevno.
• Usitnite u avanu 10 g sušenog korena jagorčevine, 10 g cvetova majčine dušice i 10 g anisa. Mešavinu prelijte šoljom kipuće vode, pa procedite. Pijte po jednu šolju dnevno.

Čaj za čišćenje
Pomešajte po 50 g rastavića, korena maslačka, lista koprive, lista nevena, zobi i lanenog semena. Biljke dobro isitnite, pa pet kašika mešavine prelijte litrom vode. Ostavite da odstoji dvadesetak minuta i procedite. Pijte tokom čitavog dana.

Vitaminski melem
Trista cvetova maslačka stavite u 2,5 litara vode, dodajte tri limuna i kuvajte na laganoj vatri dva i po sata. Procedite sok kroz gazu, dodajte 2,5 kg šećera, vratite na šporet i kuvajte još dva sata. Topao melem sipajte u tegle i zatvorite. Uzimajte po kašiku svakog jutra.

Kaša za snagu
Kilogram neoljuštene, integralne zobi dobro isperite, prelijte sa tri litre vode i kuvajte na tihoj vatri najviše deset minuta. Skinite sa šporeta, poklopite i prohladite. Proceđenu tečnost zasladite medom i pijte tokom dana.

причалица

18-07-2011, 07:08

Proso

Iako ima mnogobrojne prednosti, proso je donedavno bila neopravdano zanemarena žitarica. Ipak, zahvaljujući novim trendovima u ishrani, ova biljka koja je korišćena još u kameno doba ponovo se vratila na naše trpeze. Proso je izgledom vrlo sličan kukuruzu. Raste veoma visoko, a plod su mu semenke u tvrdim ljuskama, koje se pre upotrebe moraju oljuštiti. Kada se ljuske skinu, pojavljuju se žute kuglice sa crnom tačkicom, koja je bila povezana sa stabljikom.

Žitarica bez glutena
Proso je visokohranljiva, bezglutenska hrana. Jedna je od najmanje alergenih namirnica uopšte, pa je mogu jesti svi bez ograničenja. Blagog je i lagano orašastog ukusa i može se pripremati na mnogo načina. Brašno prosa se može koristiti za pripremu peciva, kolačića, vegetarijanskih odrezaka, pašteta, kao i jela od mahunarki ili orašastih plodova. Od njega se prave čorbe, kolači, pilavi, nadevi… Ipak, s prosom treba biti oprezan jer sadrži goitrogene materije, koje blago ograničavaju unos joda u štitastu žlezdu. U velikim količinama ova namirnica može da dovede do gušavosti, bez obzira na to što je glavni uzrok za pojavu ovog poremećaja ishrana siromašna jodom.
Inače, proso sadrži magnezijum i gvožđe, pa se zato preporučuje osobama koje imaju anemiju. Mineralni sastav prosa pozitivno utiče i na rad nervnog sistema, a njegove bazne osobine pomažu svima koji muče muku s artritisom.
Kod ljudi koji piju antibiotike regeneriše crevnu floru.

Kako se sprema
Pre kuvanja dobro ga operite i uklonite otpatke. Tačna razmera je dve i po šolje vode na jednu šolju prosa. Kuvajte dok ne proključa, potom smanjite temperaturu, poklopite i kuvajte još 25 minuta. Tekstura prosa će podsećati na kuvan pirinač. Ako želite da bude kremastiji, promešajte ga s vremena na vreme i dodajte vode po potrebi.
Proso će imati lepši ukus ako se pre kuvanja proprži u tiganju dok ne dobije zlatnožutu boju. Zrna će biti rastresitija ako su kuvana s manje vode.
Proso možete da kupite u prodavnicama zdrave hrane, a kesica od 200 g košta 110 dinara.

причалица

01-09-2011, 06:06

Uloga 4 masne kiseline u prevenciji raka

Žena, 31. 08. 2011. 00:01

Masne kiseline se tradicionalno shvataju kao gradivni elementi u organizmu, a masti i ulja i kao izvori energije. Međutim, poslednjih godina mnogo smo saznali o njihovim biološkim ulogama.

– Masne kiseline u krvi, tačnije u fosfolipidima seruma, ogledalo su ishrane. Ispitujući njihov sastav kod pacijenata koji imaju kancer, otkrili smo neke zajedničke karakteristike u različitim tipovima maligniteta – objašnjava dr sci. Vesna Vučić, viši naučni saradnik Centra izuzetnih vrednosti za istraživanja ishrane i metabolizma Instituta za medicinska istraživanja Beogradskog univerziteta.
Otkrića u vezi sa stearinskom, omega-3, palmitinskom i omega-6 masnom kiselinom do kojih se došlo u Centru prenosimo u ovom tekstu.

Omega-3
Omega-3 i omega-6 masne kiseline posebno su zanimljive sa stanovišta ispitivanja kancera. O tome koliko su omega-3 masne kiseline korisne i u prevenciji i u lečenju mnogih oboljenja već godinama se intenzivno piše i u naučnoj i u popularnoj literaturi.
– Postoji veliki broj naučnih dokaza da omega-3 grupa više masnih kiselina sprečava nastanak i širenje tumora – kaže naša sagovornica. – Rezultati naših ispitivanja pokazali su ekstremno niske vrednosti ovih korisnih masnih kiselina kod pacijenata s tumorima.
Nažalost, i kod zdravih osoba uočena je niska koncentracija omega-3 u krvi, što samo potvrđuje koliko su kod nas retko u ishrani zastupljeni morska riba i morski plodovi.
Najbolji izvor omega-3 masne kiseline su losos, skuša i tuna, dok su od biljnih proizvoda to laneno seme i laneno ulje.

Omega-6
Omega-6, grupa više masnih kiselina, takođe je neophodna za normalan rast i razvoj, kao i za funkcionisanje mozga i drugih organa. Međutim, njihovi biološki efekti često su suprotni od omega-3. Dokazano je da učestvuju u razvoju mnogih bolesti i da deluju prokancerogeno, pomažu razvoj i širenje tumora.
Zato je od posebnog značaja održavati ravnotežu unosa omega-6 i omega-3 masnih kiselina.

Palmitinska kiselina
Palmitinska kiselina je zasićena masna kiselina i u najvećoj meri se nalazi u proizvodima životinjskog porekla kao što su mast, maslac, sir i meso.
– U našim istraživanjima bila je povećana kod svih pacijenata. Za palmitinsku kiselinu je odavno poznato da dovodi do ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja – objašnjava dr sci. Vesna Vučić, biohemičarka.

Stearinska kiselina
Stearinska masna kiselina je takođe doskora vezivana za srčane bolesti. Međutim, nova istraživanja su pokazala da ona ne samo što ne izaziva kardiološka i maligna oboljenja već i štiti od njih i sprečava metastaziranje tumora.
– Domaći rezultati potvrđuju te nalaze, s obzirom na to da su naši pacijenti imali snižene vrednosti ove kiseline, posebno oni s agresivnijim formama malignih bolesti – kaže dr Vučić.
Stearinska kiselina se može naći u proizvodima biljnog i životinjskog porekla, a u velikoj količini je ima u crnoj čokoladi i kakaou.

причалица

04-09-2011, 14:52

Sveže šljive su najjači antoksidanti
Žena, 04. 09. 2011. 00:02

Nutricionisti tvrde da se na vrhu liste od 24 vrste voća, sa najjačim antioksidansnim delovanjem, nalazi baš šljiva. Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže šljive.

Ali zato i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može naći magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u različitim naučnim istraživanjima.
U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i jedanaest grama ugljenih hidrata. Od vitamina ima najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom.

ZDRAV DORUČAK
Za doručak može da se napravi voćni jogurt sa šljivama tako što se u običan jogurt dodaju iseckane i oljuštene šljive i med po želji. A ukoliko sami pečete ražani hleb, u pripremljenu smesu treba dodati i do napola ispečene šljive u rerni. Ovako spremljen ražani hleb je vrlo sladak, ukusan i zdrav.

KUPUJTE ČVRSTE PLODOVE
Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da se sa šljivama dobro postupalo. Imajući na umu da brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba da su odvojene u papirnatoj kesi, jer dozrevajući oslobađaju etilen, koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru. Osim toga, izvađene iz frižidera treba izvesno vreme da odstoje na sobnoj temperaturi, jer im se na taj način vraća maksimum sočnosti i slatkoće.

ZAMRZNUTE DO TRI MESECA
Zamrznute šljive, po pravilu, mogu da se čuvaju u zamrzivaču, najduže tri meseca. Pre nego što se stave u zamrzivač treba da se prepolove i da im se izvade koštice. Tako prepolovljene ređaju se na tanjir sa kožom nadole, pa onda zamrzavaju. Tek potom, stavljaju se u plastične kese i ponovo vraćaju u zamrzivač.

причалица

04-09-2011, 15:13

Pikantni plavi patlidžan
Ž. P. | 01. septembar 2011. 10:16, ''Novosti''

STANOVNICI Mediterana posebno cene plavi patlidžan zbog osvežavajuće i pikantne arome. Najviše je zastupljen u turskoj, marokanskoj, grčkoj i italijanskoj kuhinji. Ovo povrće ima hranljive i sočne plodove, brzo zasiti i odlična je zamena za meso. Kod nas se uzgaja plavi patlidžan koji je zapravo tamnoljubičaste boje, ali u zavisnosti od vrste može da bude i žute i zelene, okrugao ili duguljast. Priprema se kao predjelo, salata ili glavno jelo, bogat je celulozom i odličan za probavne organe, kao i pektinom koji snižava nivo holesterola u krvi.

Ova namirnica je naročito zdrava za srce jer sadrži veliku količinu kalijuma i normalizuje krvni pritisak. Deluje kao antialergen i antioksidans, štiti ćelije od raka, pokreće rad creva, reguliše nivo šećera u krvi, sprečava taloženje vode u organizmu.

Najbitnije je da patlidžan bude svež. Birajte plodove srednje veličine jer sadrže manje semenki koje uzrokuju gorak ukus. Površina bi trebalo da je sjajna, glatka i čvrsta, bez oštećenja i mrlja, a stabljika da ima izraženu zelenu boju. Unutrašnjost je bela, a ukoliko ima zelenu nijansu znači da patlidžan još nije sazreo. Cele plodove čuvajte u frižideru do pet dana, u odeljku za povrće i u plastičnoj kesi. Vodite računa da ne budu blizu jabuka, koje proizvode etilen i ubrzavaju starenje. Zbog sunđeraste strukture upija mnogo ulja. To ćete ublažiti ako ga pre prženja isečete na kocke ili kolutove, svaki komad posolite i ostavite da odstoji oko 30 minuta. Na taj način će imati i lepši ukus jer isparava vlažnost, a sa njom i gorčina.

rile_nezni_oblak

04-09-2011, 15:15

a jel ste znali da predugo zvakana hrana izaziva zatvor, ili u narodu poznatije kao - opstipacija? :(

причалица

09-09-2011, 07:51

Krompir snižava pritisak i održava vitkost

Mariota Vlaisavljević, 07. 09. 2011. 00:03

Dugo je smatran namirnicom koja goji. Ipak, krompir je postao nova supernamirnica koja, ako jedete dve porcije dnevno, može da smanji krvni pritisak tvrde naučnici.

Krompiri koji nisu pripremani sa uljem, puterom, bez kečapa i podgrevanja u mikrotalasnoj su najzdraviji, a prihvatljivi su i kuvani i pečeni.
U studiji 18 muškaraca i žena jelo je šest do osam krompira veličine loptice za golf za ručak ili večeru kao deo redovne ishrane. Većina testiranih osoba bila je gojazna i pili su lekove za snižavanje pritiska.
Posle mesec dana "krompir tretmana" značajno im je pao krvni pritisak, što je navelo naučnike da zaključe da su krompiri jači od tableta. Takođe, nijedan od ispitanika nije dobio na težini za vreme testa.
Savet za postizanje maksimalnog efekta je i da jedete krompir sa korom, jer se najzdraviji sastojci nalaze upravo u kori. Krompiri imaju manje kalorija od pirinča i testenine, a bogati su vitaminom C. Dobar su izvor vitamina B, magnezijuma, kalijuma i cinka. Imaju malo masnoća, pa pomažu i u borbi protiv holesterola. Krompir srednje veličine ima oko 110 kalorija.

причалица

09-09-2011, 11:17

Kukuruz bogat vitaminom C
Ž. P. | 06. septembar 2011. 11:42 |''Novosti''

Kukuruz je bogat skrobom, celulozom, vitaminom C, kao i vitaminom A, ali on iščezava tokom kuvanja i pečenja.

KUKURUZ je u Evropu došao iz Južne Amerike sa španskim osvajačima i postao neizostavni deo ishrane stanovnika Starog kontinenta. U ukupnoj proizvodnji žitarica, na drugom je mestu, odmah iza pirinča, ali ispred pšenice.

Bogat je skrobom, celulozom, vitaminom C, kao i vitaminom A, ali on iščezava tokom kuvanja i pečenja. Nutricionisti preporučuju kukuruz u konzervi, jer na taj način ne gubi dragocene vitamine i minerale već naprotiv povećava se nivo antioksidansa za čak 32 procenata.

Popularna žitarica najviše se koristi u meksičkoj kuhinji gde se sprema na „milion načina“, dok ga Evropljani najčešće jedu u vidu pahuljica za doručak, ili od kukuruznog brašna pripremaju zdrave kaše.

Ova biljka se koristi i u lekovite svrhe, čaj od osušene kukuruzna svile se pije kod bolesti bešike i mokraćnih kanala, reume, ali i srčanih tegoba, jer je snažan dijuretik i pospešuje izbacivanje tečnosti iz organizma.

причалица

09-09-2011, 11:19

Za kvalitet vida, sjaj i uopšte zdravlje očiju važna je ishrana bogata antioksidansima i vitaminima A, B 2, C i E. Treba jesti sušeno voće (urme, suvo grožđe) i sveže (pomorandže, grožđe, trešnje, šljive, jabuke, kruške). Borovnice su veoma korisne, a ako niste u prilici da ih jedete sveže, konzumirajte ih u obliku soka. U sokove od borovnice i pomorandže možete da stavite kašičicu ribljeg ulja, a dobri su i sokovi od šargarepe i grejpa. Ne pijte gazirano! Od povrća preporučuju se kupus, karfiol, zelena salata, spanać, šargarepa, kelj, cvekla, luk...

Najbolje je jesti svežu, nekuvanu hranu, a na meniju treba da se nađu i koštunjavi plodovi, mlečni, jaja, med... Ribu i meso jedite u manjim količinama, a ako volite krompir, dozvoljen je samo pečen u ljusci. Potrebne su nam i žitarice, ali hleb jedite samo jednom dnevno. Da biste bolje videli, a naročito ako patite od noćnog slepila, unosite što više namirnica bogatih vitaminom A, a njime obiluju teleća i goveđa džigerica, plod nara, sušene kajsije, masni sir, peršun, maslac, margarin obogaćen vitaminima, žumance, suve šljive, paradajz...

U velikom broju slučajeva za loš vid kriva je dugogodišnja ishrana koja je obilovala skrobom, šećerom i proteinima, pa se treba odreći slatkiša, belog šećera, džemova, obilja mesa, a kafu i čaj svesti na najmanju meru.

причалица

09-09-2011, 11:23

Kako dete naučiti da jede zdravu hranu?
Ž. P. | 05. septembar 2011. 13:14 ''Novosti''

Mnogi roditelji muku muče sa svojim klincima oko hrane. Mališani bi najradije živeli od čokolade i sokova, ali jasno je da to nikako nije zdravo. Ako još niste našli način kako da privolite svog mališana da pojede zdrav i hranljiv obrok, pokušajte sa strategijom koju su iskustveno izradili stručnjaci, a u praksi se pokazala vrlo uspešnom. Biće vam potrebno dosta truda i strpljenja, ali ćete na kraju biti zadovoljni rezultatima.

* Nemojte da se raspravljate s detetom za vreme obroka, a naročito da mu pretite, jer to je način da još više zamrzi hranu.

* Neka porcija bude manja, a uopšte nemojte da reagujete ako ne pojede sve što ste servirali na tanjiru.

* Nemojte da koristite hranu kao nagradu, niti kao kaznu.

* Takođe, nemojte da je koristite ni kao utehu, ni kao način da smirite uplakano ili nervozno dete.

Vaše dete treba, pre svega, da izgradi normalan odnos prema hrani. Ukoliko ga budete nagrađivali ili tešili uglavnom nezdravom hranom koju ono voli, koristiće tu vašu slabost kako bi dobio ono što želi. A kada se najede toga, ne možete očekivati da konzumira i obrok koji vi smatrate zdravim i korisnim za njega. Takođe potpuno je pogrešno terati dete da jede namirnice koje najmanje voli, kao kaznu za počinjeno delo. To je najkraći put da je zaista zamrzi, vrlo često i za ceo život, upozoravaju stručnjaci.

Ne zaboravite da je i dete ljudsko biće koje će se teško odupreti porivu gladi, pa će pojesti i zdrav obrok, ako pravilno “dozirate” čokoladu i ostale slatkiše za njega.

причалица

14-09-2011, 15:39

10 suvih šljiva dnevno za zdrave kosti
Žena, 14. 09. 2011. 00:02, ''Blic Žena''

Odavno je poznato da su suve šljive efikasan lek protiv zatvora, a nova istraživanja pokazala su da šaka suvih šljiva dnevno štiti i od osteroporoze.

Desetak suvih šljiva dnevno smanjuje rizik od osteoporoze i preloma, koji sa godinama raste, naročito kod žena koje su izašle iz menopauze, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Floride.
Tokom istraživanja lekari su pratili zdravstveno stanje 100 ispitanica koje su izašle iz menopauze, koje su bile podeljene u dve grupe. Prva grupa, u kojoj je bilo 55 žena je godinu dana jela oko 100 grama, ili desetak suvih šljiva dnevno, a u drugoj, kontrolnoj grupi bilo je 45 žena koje su jele sušene jabuke.
Sve žene uzimale su preporučene dnevne doze kalcijuma i vitamina D.
Analize su pokazale da žene koje su konzumirale suve šljive imaju znatno bolji kvalitet i gustinu kostiju od onih u kontrolnoj grupi.
S obzirom na to da se tokom prvih pet godina nakon menopauze gustina kostiju značajno smanjuje, što povećava rizik od preloma, lekari preporučuju da se u svakodnevnu ishranu uvrste i suve šljive.

причалица

15-09-2011, 07:20

Masno skraćuje život
A. ŠERER | 14. septembar 2011. 11:57 |''Novosti''

ZBOG dokazane višestruke štetnosti na ljudsko zdravlje, Klinički centar Srbije poveo je kampanju za ograničenje upotrebe transmasti, kako bi što veći broj proizvođača hrane uklonio ove štetne sadržaje iz svog asortimana i zamenio ih ne-trans mastima.

Transmasti pogoršavaju problem koji se smatra glavnim faktorom za skraćenje životnog veka - podstiču proizvodnju više insulina nego što je normalno kao reakcija na glukozu krvi, istovremeno čineći crvena krvna zrnca osetljivim na insulin. Ono zbog čega su transmasti toliko opasne je način na koji podižu LDL (loš holesterol), trigliceride i nivoe lipoproteina, a smanjuju HDL (dobar holesterol). To je najgora moguća kombinacija masnog organskog jedinjenja. Kao i zasićene masti, i transmasti doprinose riziku za začepljenje arterija.

Sva hrana pržena u polinezasićenom ulju (na primer pomfrit i druga hrana pripremljena u dubokom ulju) prži se u transmastima. Te masti se nazivaju „hidrogenizovane biljne masti“ na ambalažama proizvoda i za njih postoji više adekvatnih alternativa. Alternativa koju Klinički centar Srbije predlaže su takozvane ne-trans masti - osnovne masne kiseline, vitalne za brojne funkcije organizma i za zdrav kardiovaskularni, reproduktivni, imuni i nervni sistem.

Povodom kampanje za ograničenje upotrebe transmasti, koja se trenutno vodi, dr Jelena Gligorijević, načelnica odeljenja za ishranu Kliničkog centra, kaže:

- Kliničke i epidemiološke studije ukazuju i da visok unos transmasnih kiselina povećava rizik za obolevanje od drugih hroničnih bolesti: dijabetesa, malignih oboljenja, alergija i depresije. Zbog svih potencijalnih rizika transmasnih kiselina, trenutno vodeća svetska i domaća ekspertska udruženja iz oblasti zdravlja, preporučuju da se unos transmasti putem hrane svede na minimum, odnosno teži se da unos bude 0 grama transmasti u toku dana.

ŠTA TREBA IZBEGAVATI

TRANSMASTI su polinezasićena biljna ulja koja su obrađena kako bi bila postojana na sobnoj temperaturi - te masti su poznate kao delimično hidrogenisana ulja. Zagrevanje polinezasićenih biljnih ulja, kao što činite kada pržite hranu u kukuruznom ulju, šafranovom ulju, ulju od kikirikija i drugim uobičajenim uljima, je drugi način za dobijanje transmasti. Najviše ih ima u čvrstim margarinima, keksu, krekerima, kolačima, pecivima kao što su lisnato testo i kifle, picama, grickalicama, čipsu...

причалица

21-09-2011, 06:52

Namirnice koje podmlađuju
20. septembar 2011. 13:40 |''Novosti''

Loši uticaji savremenog života neminovno utiču na prerano starenje ćelija u organizmu, ali uz promenu jelovnika moguće je usporiti ovaj proces.

KAKO starimo proizvodnja prirodnog proteina kolagena opada, pa koža počinje da se opušta i na njoj se, na našu veliku žalost, ispisuju bore. Dodaju li se tome i stres, fizičko preopterećenje, loše navike (cigarete, kafa), spoljašnja zagađenja i nezdrava ishrana, prerano starenje ćelija u organizmu je neminovno. Ipak, uz promenu jelovnika moguće je usporiti ovaj proces.

* Naučnici su dokazali da je bobičasto voće bogato antioksidansima. Borovnice, kupine, maline, jagode i grožđe mogu da uspore proces starenja, jer poseduju aktivnu supstancu koja dokazano štiti od preranog oksidacijskog stresa moždanih ćelija.

* Plodovi mora, tamni pirinač, crvena paprika, beli luk, žumance bogati su selenom; orasi, suvo voće, čokolada i žitarice - magnezijumom; mleko i mlečni proizvodi, kao i zeleno povrće obiluju kalcijumom; crveno meso, spanać i džigerica - gvožđem; školjke i žitarice cinkom, a badem i cela zrna pšenice manganom.

* Ubacite u jelovnik džigericu, masnu ribu i žumance jer su bogati vitaminom A, zatim limun, kivi, brokoli, spanać zbog vitamina C, ribu, orašasto voće, žitarice, pšenične klice i biljno ulje bogate vitaminom E...

* Nemojte jesti previše soli, a izbegavajte i alkoholna pića. U suprotnom, imaćete otečene i tamne krugove ispod očiju. Preporučljivo je da umesto solju, jela začinjavate belim lukom, peršunom, ruzmarinom i origanom. Takođe, ako jedete hranu bogatu šećerom, molekuli šećera vezaće se za molekule proteina, što će dovesti do naborane kože, a to nipošto ne želite.

* Da biste imali zdravu jetru, pa samim tim i čvrstu kožu i sjajan pogled, jedite maslačak, kelj i spanać. Oni će jetru očistiti od toksina, teških metala i otrova.

* Školjke i semenke suncokreta prepune su esencijalnih masnih kiselina koje neguju kožu. Masne kiseline su sastavni deo svake ćelije u telu, koje regulacijom hranljivih sastojaka i vode pomažu mladom i zdravom izgledu kože.

причалица

22-09-2011, 06:36

4 razloga da jedete jabuke
Žena, 21. 09. 2011. 00:06

Jabuka na dan je osnovna životna navika koju treba da imate. Uz veoma malo kalorija učinićete dosta za svoje zdravlje. Izdvojili smo 4 ključna razloga zašto bi trebalo da jedete jabuke što pre.

MALO KALORIJA, PUNO VITAMINA
Jedna srednja jabuka sadrži četiri grama topivog vlakna, što su velike količine za skromnu količinu kalorija. Jabuka je najslađi međuobrok koji lako može da zasiti. Voćka srednje veličine računa se kao jedna šaka voća. Jabuke su dobar izbor vitamina C, a zasitiće vas brzo sa malo kalorija, pa može pomoći u održavanju vitke linije

JAČA SRCE
Žene koje su jele jabuku dnevno uspele su, prema jednom istraživanju, da smršaju, održe vitkost, smanje holesterol. Jabuka sadrži antioksidanse i pektin za koje se smatra da imaju koristan uticaj na zdravlje srca. Brojna istraživanja pokazuju da jabuka dnevno smanjuje rizik od kardiovaskularnih i srčanih bolesti, a antioksidansi u jabuci sprečavaju oksidaciju LDL holesterola.

BORAC PROTIV DIJABETESA
Ljudi koji jedu jabuke manje će patiti od metaboličkog sindroma, koktela simptoma povezanih s povećanim rizikom od srčanih bolesti i dijabetesa.

ČINI NAS IZDRŽLJIVIJIMA
Ako pojedete jabuku pre vežbanja, povećaćete izdržljivost. Jabuka "pumpa" u krv antioksidans kvercetin koji podstiče izdržljivost tako što plućima daje više kiseonika.

причалица

04-12-2011, 22:02

9 namirnica protiv raka

''Blic'' 04. 12. 2011. 00:02

DODAJTE BELI LUK U SVE ŠTO JEDETE
Beli luk ima komponente koje stimulišu imuni sistem da se na priropdan način bori protiv raka i ima potencijal da spreči širenje tumorske mase. Studije pokazuju da ova namirnica može das smanji šansu da obolite od raka želuca.

BARENI BROKOLI OBAVEZAN NA TRPEZIVeć je poznato da je brokoli super preventivna biljka. Zapamtite da su španski naučnici otkrili da obrada brokolija u mikrotalasnoj ubija 97 odsto flavonoida. Zato ga barite na pari. To je najbolji način pripremanja ili ga dodajte u supu ili salatu.

BRAZILSKI ORAH MAKAR U SALATIOvaj plod je bogat selenom mineralom koji pomaže obnavljaju ćelija. Studija sa Harvarda među muškarcima je pokazala da oni sa dosta selena u organizmu imaju 48 odsto manje šanse da obole. Dokazano je i da 200 mikrograma selena dnevno za 63 odsto smanjuje razvoj tumora prostate, za 58 odsto smanjuje rak creva, a za 46 procenata plućne malignitete.

PIJTE SVEŽU LIMUNADU
Dnevna doza citrusnog voća može umanjiti upola rizik od raka usta, grla i stomaka. Odličan izbor je limunada od pola limuna dnevno.

POLA ŠOLJE BOROVNICA ZA DORUČAKBorovnica je broj jedan namirnica sa svojim antiokidantnim dejstvom. Antioksidanti neutralizuju slobodne radikale koji mogu da oštete strukturu ćelije i da odvedu do različitih bolesti uključujući i kancer.

ZAVOLITE ARTIČOKE
Artičoke su odlična prevencija raka kože. Ovo povrće nije toliko zastupljeno na srpskoj trpezi, ali je svuda u svetu priznato njegovo izuzetno zdravo dejstvo.

LOSOS NA ŽARU
Australijski istraživači su otkrili da oni koji jedu jednom nedeljno lososa imaju za trećinu manje šanse da obole od leukemij, melanoma i Non Hočkinsove bolesti. I to sve zahvaljujući omega 3 masnim kiselinama.

SREDINA KIVIJA LEKOVITAKivi je prebogat antioksidansima, vitaminom C i E. Najbolje je da ga jedete svežeg, a možete da pripremate i ukusne salate od ovog voća.

KISELI KUPUS JE SPASFinski naučnici tvrde da fermentacijom kupusa stvara se hranljiva kombinacija koja je od neproceljivog značaja za ljudsko zdravlje. Ako vam je kiseo kupus mnogo kiseo, ocedite ga i isperite dobro, ali pravite tokom zime redovno salate.

Sarmica

28-12-2011, 17:27

REDOVITOST U JELU
Redovitost u jelu je od životnog značaja. Svaki obrok treba uzimati u određeno vreme. Pri tom svako neka jede prema potrebama svog organizma, a zatim neka ništa ne uzme do sledećeg obroka. Štetna navika mnogih ljudi jeste uzimanje hrane pred spavanje. Udovoljavanje ovom rđavom prohtevu pređe i u običaj koji se često toliko ukoreni, da čovek uobrazi kako se ne može spavati sa praznim želucom. Ako kasno večeramo probava se nastavlja i za vreme samog spavanja, a kad želudac neprestano radi to je veoma štetno. Zato, kad odlazimo na spavanje želudac već treba da bude prazan, kako bi i on sa ostalim organima mogao da odmara. Za osobe koje rade u sedećem stavu osobito je važno da ne večeraju kasno. Prema tome, razmak između jednog obroka i drugog treba da bude najmanje pet ili šest časova.

Sarmica

28-12-2011, 17:27

PRIPREMANJE HRANE
Pogrešno je jesti samo da bi se udovoljilo apetitu, a isto tako ne bismo trebali biti ravnodušni kada je u pitanju kvalitet i spremanje hrane. Ako hranu koju jedemo nije ukusna, telo se neće u potpunosti okrepiti. Hranu valja izabrati i spremiti spretno i razumno. Za hleb nije dobro uzeti najfinije belo brašno, jer ono nije ni zdravo, ni ekonomično. u belom hlebu nemaa dovoljno hranljivih sastojaka koji se mogu naći u crnom hlebu. beli hleb obično uzrokuje zatvor i druga ne zdrava stanja. U upotrebi sode i praška za pecivo pri spremanju hleba štetna je i nepotrebna jer soda prouzokuje zapaljenje želuca i često truje ceo organizam. Hlebčići od pšeničnog brašna koji su umešeni bez kvasca i ispečeni u dobro zagrejanoj rerni, zdravi su i ukusni. Često se takođe u ishrani koristi i previše šećera. Kolači, slatki pudinzi, torte, slatko i đžemovi u mnogome otežavaju varenje. Naročito su štetni kolači i pudinzi čiji su glavni sastojci mleko, jaja i šećer. Suvišnu upotrebu mleka pomešanog sa šećerom treba posebno izb gavati. Takođe puter, koji je manje štetan kad se jede sa hlebom nego kad se kuva na njemu, ali sve više domaćica ga koristi kao zamena za ulje za kuvanje. Čak šta više ispravnije je uopšte ga ne upotrebljavati. Prema tome u svakodnevnoj ishrani treba upotrebljavati što više povrća, meso i to pileće i juneće, svinjsko samo ako je odstranjena sva masnoća, piti dosta vode, poželjno je popiti na dan do 8 čaša vode kako bi organizam pravilno funkcionisao.

Sarmica

28-12-2011, 17:27

JESTI RIBU JEDNOM DNEVNO
Jedite ribu što češće, a najbolje pet puta nedeljno zato što polinezasićene masne kiseline iz ribe, naročito omega – 3 masne kiseline, štite krvne sudove od propadanja. Omega – 3 kiseline nastaju u organizmu riba od jedne kiseline iz algi i planktona, kojima se one hrane, a najviše ih ima u ribama iz dalekih hladnih mora. U časopisu američkog lekarskog društva objavljena je studija kojom je obuhvaćeno 80.000 žena i koja pokazuje da žene koje najmanje pet puta nedeljno jedu ribu imaju za 50 odsto manje izgleda da dožive infarkt. Osim toga, riba je dragoceni rezervoar kalcijuma, cinka i magnezijuma. Prcija od 150 gr ribe sadrži količinu joda i selena koja zadovoljava dnevne potrebe odrasle osobe. Neke vrste riba, kao bakalar, sadrže manje od jedan odsto masti i zato su najbolji izbor za osobe koje žele da oslabe. Osim toga, mišićna vlakna iz ribe su kraća nego kod kopnenih životinja i sadrže manje vezivnog tkiva i kolagena. Zato je njiohovo meso i mekše i lakše za varenje, pa je samim tim i pogodno za ishranu dece i starijih osoba.

Sarmica

28-12-2011, 17:28

JEDITE VOĆE I POVRĆE
Jedite što više voća i povrća crvene i naranđžaste boje, poput paradajza, paprike, kajsija, dinja, breskvi. Voće i povrće u ovoj boji sadrži karotinoide, vitamin C i kalijum, koji odlažu pojavu bora.
Karotinoidi – pošto se pretvaraju u vitamin A, podstiču proizvodnju kolagena, koji koži obezbeđuje elastičnost.
Vitamin C – od ključnog je značaja za proizvodnju kolagena, podstiče mikrocirkulaciju u koži.
Kalijum – reguliše količinu vode u ćelijama

Sarmica

28-12-2011, 17:29

JEDITE ŽITARICE
Bilo bi dobro da svaki vaš obrok sadrži žitarice, poput integralnog pirinča, brašna, testenine jer sadrže vitamin B, magnezijum, cink, silicijum.
Vitamin B – vitamin B5 pomaže koži da sačuva vlagu i elastičnost, vitamin B2 je štiti od oštećenja, a vitamin B12 regeneriše ćelije.
Magnezijum – regeneriše ćelije kože i fibroblasta zaduženih za proizvodnju kolagena.
Cink – podstiče stvaranje kolagena i elaastina, i ubrzava zarastanje rana.
Silicijum – učestvuje u sintezi kolagena

Sarmica

28-12-2011, 17:29

KOŠTUNJAVO VOĆE JE OD BITNOG ZNAČAJA ZA ISHRANU
Jedite orahe, bademe, i lešnike i koristite ulja dobijena iz ovih plodova jer ona sadrže “dobre masti”.
Omega 3 i 6 – Ove “dobre masti” ulaze u sastav ćelijske membrane i podmazuju kožu.
Vitamin E – usporava starenje tako što neutrališe slobodne radikale, koji su odgovorni za bore.

Sarmica

28-12-2011, 17:30

Moonster

28-12-2011, 18:14

MESO JESTI BAR JEDNOM DNEVNO
Jedite crveno i živinsko meso i iznutrice jer su bogati gvožđem, belančevinama i selenom.
Gvožđe – snabdeva ćelije kože bitnim faktorom tj. kiseonikom
Belančevine – meso sadrži i belančevinu tirozin, ali i amino kiselinu neophodnu za sintezu melanina, pigmenta koji štiti kožu od UV zraka.
Selen – važana antioksidans koji omogućava izbacivanje toksina kroz mokraću.

:nene: neće biti nikako, tirozin (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%BD) nije belančevina odnosno protein, već jedna od aminokiselina :dada:

P.S.
Nepouzdan izvor čim takve greške pravi :dada:

Sarmica

13-07-2012, 19:36

Sad je bolje biti debeo nego mršav?

Nedavno istraživanje u okviru kojeg su naučnici uporedili zdravstveno stanje gojaznih i neuhranjenih, pokazalo je da su debeli ljudi zdraviji od mršavih.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Studija sprovedena na medicinskoj školi Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, otkrila je da je daleko bolje biti svrstan među "preterano gojazne" nego među "neuhranjene".

"Postoji opšte mišljenje da bilo koji stepen prekomerne težine i gojaznosti povećava rizik od smrti. Naše istraživanje je, međutim, pokazalo da to ne mora da bude slučaj", kazao je prof Entoni Džerant koji je zajedno sa svojim timom tokom šest godina pratio zdravstveno stanje više od 50.000 Amerikanaca svih uzrasta na osnovu kategorija i indeksa telesne težine.

Upoređujući gojazne sa neuhranjenim osobama, istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Journal of the American Board of Family Medicine, pokazalo je da je debljina manje štetna po organizam.

Kod osoba koje su bile svrstane u grupu neuhranjenih, naučnici su zabeležili dvostruko veći rizik od smrti nego kod osoba s normalnom telesnom težinom. Gojazni ili debeli su, pak, imali 1,26 puta veći rizik da će umreti pre vremena nego ljudi normalne telesne težine.

Takođe, debele osobe nisu oboljevale ni od bolesti - poput dijabetesa ili visokog krvnog pritiska, ništa češće nego što bi se to, s obzirom na "rizično" zdravstveno stanje, očekivalo.

(Tanjug)

причалица

13-07-2012, 19:55

više stvarno nemam pojma....koliko nešto gledam...sve ove dugoživuće babe su otprilike debele - nigde nema onih mršavih.

dreamer

13-07-2012, 20:20

KAKO SE ZDRAVO HRANITI?

„Dr Johana Budvig, doktor medicinskih nauka iz Nemačke, rođena je 1908. godine i živela je 95 godina, sve do 2003. godine. Godine 1951. pronašla je novu metodu za analiziranje masnoća u krvi i među prvima je shvatila važnost pojedinih esencijalnih masnih kiselina u ljudskom telu.Ona je u svojim istraživanjima otkrila da u maslačkoj masnoj kiselini nedostaju živi elektroni, koji u svakom molekulu stvaraju elektronski oblak, poznat još pod nazivom Pi-elektronski omotač. Te žive elektrone je otkrila u višestruko nezasićenim kiselinama - linolnoj i linoleinskoj- kojih u najboljem odnosu ima u lanenom ulju. U njemu ima dovoljno dragocenih elektrona da se može doneti kiseonik do svake ćelije. Problem je, međutim, kako preneti te dragocene elektrone iz masnih kiselina i navesti ih da prođu kroz ćelijsku membranu. Oko ćelije je voda, a ona se ne sjedinjuje sa masnoćama. Dr. Budvig je rešila taj problem. Pronašla je nosača za elektrone iz ulja u aminokiselinama iz običnog seljačkog sira. Kada se dobro promešaju i sjedine nastaje lipopropein, koji lako može da prođe kroz ćelijsku membranu i tako prenese dragocene elektrone sićušnim mitohondrijama. To su male kotlarnice u ćeliji gde sagoreva hrana i nastaje energija koja nas održava u životu. Dr. Budvig tvrdi da ako redovno jedemo mešavinu lanenog ulja i sira delujemo na naš organizam preventivno i lekovito.Treba koristiti samo sveže ceđeno ulje od lana, koje je čuvano u frižideru. Nikada ne uzimati ulje u kapsulama. Pomešajte jednu supenu kašiku lanenog ulja sa dve kašike mladog seljačkog sira iz koga je prethodno izvađena masnoća (skinut kajmak). Pripremite, najbolje za doručak, količinu koju će te odmah pojesti. Mogu se, naprimer, pomešati dve kašike lanenog ulja i četiri kašike sira i to dobro sjediniti na laganoj brzini u blenderu. Ovoj smeši može se dodati još i dve kašike samlevenog zrna lana i dve kašike sira sa malo posnog jogurta i mešati zajedno oko jedan minut, dok se ne dobije fina kremasta masa. Nemojte nikada kupovati samleveno seme lana, jer se brzo užegne. Laneno seme možete samleti u malom električnom mlinu za kafu. Uvek jedite sveže samleveni lan i tek pripremljenu smešu. Ne ostavljajte smešu za sledeći dan. Ako se ne samelje zrno lana prolazi kroz želudac i creva i izlazi živo, jer naši enzimi ne mogu da rastvore debelu i jaku opnu od lana. Ukus lanenog ulja i sira može se menjati dodavanjem u smešu aleve paprike, kurkume ili cimeta. Kurkuma je dragocena u borbi protiv zapalenja, a sveže parče ananasa pomaže da vam varenje bude bolje. Preporuka je da, ako bolujete od neke hronične bolesti, dnevno unosite 4 do 8 kašika lanenog ulja. Postoji mogućnost da vam dojadi da svako jutro jedete isto jelo. Zato uvek treba dodavati različite dodatke: badem, lešnik, bananu, ananas, jagodu, višnju, malinu, kupinu,šargarepu, krastavac,paradajz, svež kupus, mlad luk, zelenu salatu, suvo grožđe. Najbolje je da se smeši ulja i sira doda sveže voće i povrće. Ako ga nema trenutno svežeg može se koristiti i ono iz zamrzivača. Sledeće namirnice treba izbegavati: sve šećere i slatkiše, sva mesa i životinjske masnoće, margarin i buter, sva ulja koja su hemijski i termički obrađena, svu hranu u kojoj se nalaze razni aditivi i dodaci.“

Izvodi iz knjige autora E.M.

Sagacity

22-08-2012, 07:05

Alge - budućnost hrane

"Superhrana" koja uspeva i u sušnim oblastima Afrike.
Pitanje je da li su svi ljubitelji lepljive sočnosti prasećeg pečenja, ušećerene hladnoće sladoleda, raznobojnog ukusa sezonske salate, crvenog soka
lubenice svesni šta naučnici nazivaju "super hranom"? Naravno, pročitali ste naslov. Alge, pogotovo spirulina, proglašene su hranom budućnosti. Mnogi su
uzroci svetske krize hrane, a jedan od ključnih je voda. Nama, modernim ljudima koji troše više nego što imaju, potrebno je 200 litara vode dnevno, a od toga je samo 4 litra za piće.

Međutim, našim izvorima hrane - životinjama, biljkama - potrebno je mnogo više. Alge ne troše pijaću vodu. Možete ih gajiti i u slanoj vodi bez ikakvih problema. A nje ima čak i u sušom pogođenim oblastima Afrike.

Izvor:lovesensa.rs

причалица

25-08-2012, 07:31

Ukoliko ste jedna od onih osoba koje izbegavaju sir zbog održavanja linije, razmislite ponovo. Najnovije studije pokazale su da sir umanjuje rizik od dobijanja dijabetesa tipa 2, koji se najčešće povezuje sa prekomernom telesnom težinom.

Istraživanje se baziralo na uticaju hranjivih sastojaka iz sira na dijabetes. Rezultati su pokazali da oni koji jedu sir imaju 12% manju šansu da obole od dijabetesa.
Naučnici nisu potpuno sigurni zašto su dobili takve rezultate. Ostali mlečni proizvodi nisu pokazali nikakav koristan efekt i zbog toga veruju da je to povezano sa procesom fermentacije, koji se dešava za vreme pravljenja sira, prenosi Gizmodo.

Naravno, treba napomenuti da prekomerna telesna težina nosi ogroman rizik od dobijanja dijabetesa pa stoga konzumiranje velikih količina sira u pokušaju da se dijabetes izbegne i nije najpametniji potez.

Izvor: B92

причалица

25-08-2012, 07:33

Aromatični začin kurkuma, redovan sastojak jela širom Azije, sprečava odvijanja reakcija u organizmu koje dovode do razvoja raka, tvrde stručnjaci i kao najzaslužnijeg izdvajaju supstancu kurkumin, to jest žuti pigment biljke.

http://www.recepti.com/img/magazine/thumb/kurkuma-cuvar-zdravlja.jpg

Rezultati naučne studije otkrili su da začin kurkuma ima sposobnost sprečavanja odvijanja reakcija u organizmu koje dovode do razvoja karcinoma, a potencijalnu zaštitu može imati i kod razvoja karcinoma prostate koji se pojavljuje kod svakog šestog muškarca.

Kako je objavljeno u časopisu Cancer Research, najvažnije je da aromatični začin može da deluje u dozi čiji je unos moguće ostvariti, a smatra se da je za blagotvorna svojstva kurkume zaslužan kurkumin - žuti pigment.

Jedinjenje kurkumin poseduje snažno antioksidativno, protivupalno, antivirusno, antibakterijsko, antimikotičko i antikancerogeno delovanje i zato se razmatra kao delotvorna terapija i prevencija malignih obolenja, dijabetesa, alergija, artritisa, Alchajmerove i drugih hroničnih bolesti.

Biljni pigment kurkumin, koji daje boju kurkumi, prvi put je izolovan pre dva veka, a struktura mu je određena 1910. godine.

Još od vremena početaka azijske tradicionalne medicine, oko 1900. godine pre Hrista, kurkumi su pripisivana brojna terapijska delovanja na niz bolesti i stanja poput bolesti kože, pluća i sistema organa za varenje, a koristila se za različite bolove, rane i poremećaj rada jetre.

Tokom poslednjih pet godina objavljeno je više od 1. 500 naučnih radova o kurkuminu.

Takođe, Američki nacionalni institut za zdravlje sprovodi četiri klinička eksperimenta s kurkuminom i razmatra se kao terapija za karcinom gušterače, multiplog mijeloma, Alchajmerovu bolest i rak debelog creva.

izvor: B92

причалица

25-08-2012, 08:03

Za normalnu težinu i dobro zdravlje nije važna samo pravilna ishrana, već su bitna i zdrava pića. Međutim, iako tečnost unosimo u raznim oblicima, priličan broj ljudi ne zna koja pića da izabere. Stručnjaci navode deset najboljih za održavanje težine i zdravlja.

Voda je neophodna za varenje, izbacivanje toksina, regulaciju telesne temperature znojenjem. Osam čaša vode dnevno čisti kožu i umanjuje želju za hranom, ukoliko se polako pijucka tokom celog dana.

Gazirana voda zadovoljava potrebu za slatkim. S obzirom da u njoj nema veštačkih zaslađivača, bolja je od dijetalnih gaziranih pića.

Voćni sok je važan, naročito ako je sveže ceđen od pomorandže i grejpfruta. Sokovi obogaćeni kalcijumom, obezbeđuju dodatnu zaštitu kostiju. Ako pazite na kalorije kojih u soku može biti više od 100 po jednoj čaši, sok treba razrediti vodom.

Sok od nara preporučuje se jer ima mnogo vitamina A, C, E i folne kiseline. Ima i tri puta veću antioksidansnu moć od crvenog vina ili zelenog čaja.

Sok od paradajza, ili bilo koji drugi od sveže ceđenog povrća, ima manje kalorija od voćnog soka. Sok od paradajza odličan je izvor likopena, snažnog antioksidansa, koji štiti od kancera.

Mleko, a posebno obrano ili poluobrano, pomaže u održavanju težine i predstavlja idealan izvor kalcijuma i proteina. Za one koji su alergični na laktozu ili ne vole mleko, preporučuje se sojino ili mleko od pirinča.

Čaj, bilo topao ili hladan, crni ili zeleni, sadrži flavonoide koji smanjuju mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka. Sa ovim čajevima ipak treba biti oprezan jer sadrže i kofein. U 200 mililitara crnog čaja nalazi se 70 miligrama kofeina, dok 200 ml zelenog čaja ima 35 ml ovog neželjenog sastojka.

Biljni čajevi od cvetova, trava, voćki i začina, nemaju kofeina, pa se mogu piti po želji. Posebno su delotvorni čajevi kamilice, šipurka ili cveta pomorandže.

Kafa je takođe dobar izvor antioksidanasa, ukoliko se ne preteruje sa ispijanjem. Osetljive osobe i one koje su sklone kofeinskoj zavisnosti, trebalo bi da popiju jednu jutarnju kafu, a po podne da piju kafu bez kofeina.

Alkohol pijte umereno, a to podrazumeva isključivo jedno piće za ženu, i najviše dva za muškarca. Jedno piće znači - čaša piva, mala čaša vina ili čašica žestokog alkohola.

izvor: www.novosti.rs (http://www.novosti.rs)

причалица

27-08-2012, 16:12

Koja vrsta ribe je najbolja i koliko često treba da je jedemo

http://zena.blic.rs/data/images/2010-07-01/8464_shutterstock_43983667_iff.jpg?ver=1345729852

ORADA
Treba je jesti da bi vam pamćenje bilo bolje. Ima 74 kcal u sto grama, 16 g belančevina i jedan gram lipida u 100 g. Spada u izuzetno posne ribe s visokim sadržajem fosfora (285 mg u 100 g) i zato se preporučuje u vreme ispita.
Nutricionista kaže: može da se jede svakodnevno zato što je bogata belančevinama, a siromašna mastima.

http://zena.blic.rs/data/images/2012-08-23/29791_shutterstock_44912833_iff.jpg?ver=1345730884

TUNJ
Jača mišiće i čini vas čvršćim. Ima 140-206 kcal, 25 do 30 g belančevina i šest grama lipida u 100 g ribe. Bogata je belančevinama, koje su neophodne našim mišićima i po sadržaju gvožđa nimalo ne zaostaje za mesom.
Nutricionista kaže: idealan je za dijetu; treba ga jesti jednom do dva puta nedeljno.

http://zena.blic.rs/data/images/2012-08-23/29792_shutterstock-67259674_iff.jpg?ver=1345730894

SARDELE
Sardele bi trebalo da jedete da bi vam koža bila lepša. Imaju 130 kcal, 20 g belančevina i pet grama lipida u 100 g ribe. Bogate su gvožđem (3,3 mg/100g), ali i vitaminom A, koji je neophodan za lepu kožu. Nutricionista kaže: bogate su polinezasićenim masnim kiselinama. Treba ih jesti jednom do dva puta nedeljno.

http://zena.blic.rs/data/images/2012-08-23/29789_3218448777_c2b7b3f9ab_z_iff.jpg?ver=13457309 17

OSLIĆ
Jača i učvršćuje kosti. Ima 65 kcal, 15 g belančevina i 0,5 g lipida u 100 g ribe. Fileti oslića su posni, a sadrže dosta kalcijuma (120 mg/100g) i mogu da se jedu u neograničenim količinama.
Nutricionista kaže: preporučuje se deci i ženama u menopauzi.

http://zena.blic.rs/data/images/2012-08-23/29790_shutterstock_12352945-bakalar_iff.jpg?ver=1345730925

BAKALAR
Jedite ga da biste sačuvali vitku liniju. Ima samo 70 kcal, 18 g belančevina i 0,7 g lipida u 100 g ribe. S obzirom da 100 g svežeg bakalara sadrži manje od jednog grama lipida, ovo je, uz list, jedna od najposnijih riba.
Nutricionista kaže: bogat je belančevinama i možete da ga jedete u neograničenim količinama, bez straha da ćete se ugojiti.

http://zena.blic.rs/data/images/2012-08-23/29793_Mackerel_iff.jpg?ver=1345731762

SKUŠA
Jedite skuše na žaru da bi vam srce bilo zdravo, Imaju 200 kcal, 19 g belančevina i 12 g lipida u 100 g. Sadrže famozne omega-3 masne kiseline, koje smanjuju rizik od kardiovaskularnih oboljenja.
Nutricionista kaže: jedite je dva puta nedeljno, naizmenično sa nekim manje masnim vrstama ribe.

izvor: blicžena

Rosa

27-08-2012, 17:48

KOKOSOVO ULJE

Kokosovo ulje ima nevjerojatnu hranjivu vrijednost i farmakolosko djelovanje. Nazalost je ovo ulje dugo bilo obezvrijedjeno i zaboravljeno u modernoj medicini. Ali u novije vrijeme se ova nepravda polako ispravlja i kokosovo ulje se vraca u upotrebu. Ne samo da je najzdravije ulje, vec je i fantasticna prehrambena namirnica

http://4.bp.blogspot.com/_vlYHFpoW090/THl-2UQP_HI/AAAAAAAAAQY/pkb_oPpAmUc/s400/kokosnotter.jpg (http://4.bp.blogspot.com/_vlYHFpoW090/THl-2UQP_HI/AAAAAAAAAQY/pkb_oPpAmUc/s1600/kokosnotter.jpg)

Kljucni sastojak kokosovog ulja je laurinska kiselina, koja ima snazno antivirusno i antibakterijsko djelovanje te nas na taj nacin stiti od mnogih infekcijskih bolesti. Laurinska kiselina se jedino jos nalazi u majcinom mlijeku gdje sacinjava zivotno vazni sastojak jer stiti dijete od raznih infekcija dok mu vlastiti imunoloski sistem jos nije potpuno razvijen. Jos jedan sastojak kokosovog ulja je kaprilicna kiselina koja potice rast ”dobrih” bakterija narocito bakterije mlijecne kiseline. Znanstvena istrazivanja pokazala su da kaprilicna kiselina djeluje protiv candide i unistava parazite u probavnom traktu.

Tzv srednje lancane masne kiseline (MCFA) u kokosovom ulju se vrlo lako probavljaju i absorbiraju u tijelu. Za razliku od drugih ulja uopce ne opterecuju probavni sistem i unutrasnje organe. Daju brzo energiju i poticu samoizljecujucu sposobnost organizma jacajuci imunoloski sistem. Ovo je vrlo vazno npr za bolesnike kojima je potrebna sva snaga organizma za izljecenje od ozbiljnih bolesti. Laka probavljivost ovog ulja je vrlo vazna za osobe sa probavnim tegobama koje tesko probavljaju masnocu pa tako kokosovo ulje pomaze iskoristavaju vitamina topivih u masnoci (A, D, K, E).

MCFA masne kiseline iz kokosovog ulja se ne mogu spremati u tijelu kao masne zalihe zato sto ne cirkuliraju kroz krvotok nego se direktno kroz port venu transportiraju u jetru gdje se odmah pretvaraju u energiju. MCFA masne kiseline ubrzavaju metabolizam i sagorijevanje kalorija pa tako pridonose mrsavljenju.

S godinama nasa tijela vise na funkcioniraju kao prije, gusteraca proizvodi manje enzima potrebnih za probavu, mi absorbiramo manje vitamina i minerala iz hrane i cijeli probavni sistem se otezava. Svakodnevna upotreba kokosovog ulja pomaze bolje iskoristavanje vaznih vitamina i minerala i olaksava probavni sistem.

Kokosovo ulje je odlicno i kao ulje za masazu i njegu koze. Stvara barijeru protiv infekcija, cini kozu meksom, sprecava stvaranje bora i starackih fleka. Fine molekule kokosovog ulja lako prodiru u kozu te jacaju vezivno tkivo sto pridonosi cvrstoci i elasticnosti koze.

Kokosovo ulje je vrlo otporno na visoke temperature pa se moze koristiti u pripremanju hrane, za przenje i pecenje, kao dresing za salatu, kao dodatak u kuhanoj rizi ili u pripremi smoothies. Svakodnevnim unosom kokosovog ulja, moze se osjetiti lagano povisenje tjelesne temperature zbog pojacanog metabolizma kad se sagorijevaju srednje lancane masne kiseline. Kokosovo ulje daje vise energije i osjecaj sitosti pa tijelo manje trazi hranu bogatu secerom i skrobom, sto postepeno olaksava prelaz na zdraviji nacin prehrane.

Umjerena terapeutska doza je 3-4 zlice ulja dnevno da se dobije dovoljno laurinske kiseline koja jaca imunitet. Vodite racuna da kupite hladno presano kokosovo ulje (virgin) u prodavaonicama zdrave hrane ili biljnim apotekama, a ne rafinirano kakvo se mozda moze naci u obicnim prodavaonicama koje je dosta jeftino. Ovo rafinirano i stvrdnuto kokosovo ulje se izlucuje iz suhe tvari koja je ostala nakon hladnog presanja.
Ekstrahira se uz pomoc visokih temperatura te se zatim hidrogenizira (ocvrcuje) kao margarin. Ova masnoca nema iste karakteristike kao hladno presano ulje

Rosa

27-08-2012, 18:02

http://youtu.be/o7MkkEzhP8I

причалица

29-08-2012, 07:42

KOLIKO je važno zdravo se hraniti odavno je poznata informacija, a časopisi, internet i mnogobrojna stručna literatura prepuni su saveta šta bismo trebalo da jedemo kako bi sačuvali zdravlje i vitalnost.
Ali, da li znate kako izgleda najzdraviji obrok na svetu?
Šta to treba da pojedemo da bi zadovoljili sve potrebe organizma samo jednim "superobrokom"?
Tim stručnjaka godinama je istraživao preko četiri hiljade zdravih namirnica i njihova svojstva i dejstva i na kraju došao do idealne kombinacije.

"Na meniju" su ostale 222 zdrave namirnice koje su se pokazale kao najkorisnije, odnosno njihovu delotvornost potvrdila je nauka.

Jelovnik izgleda ovako: jedno parče svežeg dimljenog lososa, komadi integralnog hleba sa sedam vrsta semenki, parče piletine sa miksom povrća (kuvanog na pari) i salata od zelenog povrća u dresingu od maslinovog ulja. Desert je puding od jogurta posut mlevenim orasima i preliven sosom od karamele bez šećera.

Zašto baš ovakav obrok?
Naučnici tvrde da ovako odabrane namirnice imaju najblagotvornije dejstvo na organizam.
Losos ima omega-3 nezasićene masne kiseline i dokosaheksensku kiselinu koje su odlične za arterije, srce i mozak.
Salata kontroliše nivo holesterola, mešano povrće iz garnira umanjuje umor i jača mentalne sposobnosti, dok proteini iz piletine obnavljaju mišiće.
Puding od jogurta odličan je za probavu, zdravlje zuba, kontrolu šećera u krvi, a orasi održavaju krvne sudove. Kombinacija ovih sastojaka organizmu obezbeđuje sve potrebne hranljive materije, bez ijedne suvišne kalorije.

izvor: www.novosti.rs (http://www.novosti.rs)

причалица

29-08-2012, 07:45

Brojne naučne studije i istraživanja o hrani pokazale su da je mediteranska kuhinja - najzdravija. Stručnjaci ističu da joj je ova laskava titula pripisana jer je dokazano da je to uravnotežena, raznovrsna, niskokalorična ishrana u kojoj su zastupljeni složeni ugljeni hidrati, belančevine i masti, ali i nezasićene omega-3 masnoće koje se nalaze u maslinovom i ribljem ulju.
Osnovne namirnice u mediteranskom jelovniku su: crni hleb od punog zrna žita, ali i kukuruzni, ječmeni ili ražani, zatim pecivo posuto susamom ili raznim drugim semenkama (lan, očišćena bundeva, suncokret), maslinovo ulje, riba i morski plodovi, sveže voće i povrće (citrusi, krompir, blitva, paradajz, raštan, brokoli, kupus, šargarepa), mlečni proizvodi, živinsko meso.

- Upravo zahvaljujući svim ovim namirnicama, a posebno maslinovom ulju, koje je zbog mononezasićenih masnih kiselina i antioksidativnog svojstva direktno zaslužno za blagotvorne efekte na zdravlje i dugovečnost, mediteranska ishrana je dobila epitet zdrave ishrane - objašnjava Jasmina Stojanović Ristivojević, strukovni nutricionista dijetetičar. - Takođe je dokazano da se ovim načinom ishrane preveniraju bolesti srca i krvnih sudova, digestivnog trakta (želudac, jetra i creva), maligne bolesti, usporava starenje zbog visokog sadržaja antioksidanata, povoljno deluje na moždano tkivo ali i kožu (zahvaljujući likopenu koji se nalazi u paradajzu), sprečava dijabetes.
Zapravo, mediteranska ishrana dosta podseća na našu tradicionalnu, koju smo zapostavili, a mnogi čak i zaboravili, upozorava naša sagovornica. Jer, nekad je ishrana stanovništva u Srbiji bila bazirana na celom semenu žitarica, jajima, mlečnim proizvodima i živinskom mesu, a samo za praznike su se jela i druge vrsta mesa.
- Suština pravilne ishrane je umerenost i adekvatan način pripremanja hrane sa smanjenim sadržajem masti i prostih ugljenih hidrata - kaže Jasmina Stojanović Ristivojević. - To znači da meso treba da se jede dva-tri puta nedeljno, koliko često treba na trpezi da budu zastupljene i ribe, a mahunarke u kombinaciji sa žitaricama jednom do dva puta nedeljno. Preporuka je da se nedeljno jede do dva jajeta. Bilo bi poželjno da se svakog dana uzme 400-500 grama svežeg voća i povrća, iz domaćeg podneblja.
Uz sve pomenute namirnice, mediteransku ishranu dopunjuju i crno vino, beli luk, integralna testenina, a pravi ukus se postiže kombinacijom lekovitog i začinskog bilja, korišćenjem badema, lešnika, rogača.

Primer jelovnika (oko 2.000 kalorija)

DORUČAK:
sveži sok: 200-300 g voća
2 kriške crnog hleba
2 kašike sirnog namaza
1 paprika srednje veličine
1 šolja obranog jogurta

UŽINA 1:
Ovsena kaša: pola šolje obranog mleka, 2 kašike ovsenog brašna, suvo voće (npr. 4 šljive)

RUČAK:
supa od piletine: bujon od pilećeg mesa (za pilav), 1 srednja šargarepa, 2 kašičice maslinovog ulja
pilav: pola šolje integralnog pirinča, živinsko meso, pola glavice crnog luka, 1 srednja šargarepa, 3 kašičice maslinovog ulja
salata: 2 srednja paradajza, 2 kašičice maslinovog ulja
1 kriška crnog hleba

UŽINA 2:
Ječam u mleku: pola šolje ječma, pola šolje obranog mleka, 2 kašičice meda

VEČERA:
100 g ribe pripremljene na roštilju
blitva sa krompirom: 4 veze blitve, 1 krompir srednje veličine, 3 kašike maslinovog ulja
10 maslina

izvor: www.novosti.rs (http://www.novosti.rs)

причалица

30-08-2012, 07:18

SVEŽI sokovi od voća i povrća mogu da pomognu da na brzinu pročistite organizam i skinete par kilograma. Ali, nikako se nemojte "zaletati" i ambiciozno planirati da na ovom rigoroznom režimu ostanete duže od par dana, jer bi u suprotnom šteta mogla da bude veća od koristi.
Najbolje je da ovu dijetu držite tokom vikenda i to najduže dan-dva. To je i dovoljno da oslobodite organizam nagomilanih štetnih materija i otrova.

Osnovno pravilo je da dan započnete sveže ceđenim sokom agruma-limuna ili narandže. U čašu isceđenog soka dodajte dva decilitra mlake vode, promešajte i popijte.
Ova dijeta preporučuje se naročito osobama kod kojih je usporen metabolizam, jer spori metabolizam, loše varenje, neredovno pražnjenje creva, dovode do skupljanja toksina u organizmu i usporavanja eliminacije masnoća.
Limun u takvim slučajevida ima dobar efekat, naročito kada se uzima ujutru i tako podstiče izlučivanje žuči i priprema jetru, najznačajniju prirodnu laboratoriju da obavlja svoju funkciju.
Najbolje je da se za dijetu pripremite unapred i kupite dovoljno voća. Poželjno je da sok popijete odmah pošto ga iscedite, ali možete već ujutru da pripremite čitavu dozu za taj dan. Ako vam je to previše komplikovano, možete da pripremite sokove unapred, ali bi u tom slučaju trebalo da znate da se tako gubi deo vitamina iz voća. Najpre vitamin C, koji oksidira na vazduhu.
Ko voli malo neobičnije kombinacije, umesto vode u isceđeni sok od voća može da doda nemasni jogurt ili mleko. Za sprovođenje ove dijete iako kratko traje potrebna je, ipak, jaka volja jer se tokom nje u organizam ne unosi ništa sem sokova, i eventualno biste supe od povrća, bez ikakvih dodataka ili začina.
Iako bi se pre ove dijete trebalo posavetovati sa lekarom, njeni kreatori ističu da su najznačajniji efekti ovog dijetetskog režima: smanjivanje pojave alergija i osetljivosti na neke vrste hrane, oslobađanje od pesticida, i raznih hemikalija, recimo, poreklom od lekova, koje se zadržavaju u masnom tkivu. Značajan je i učinak na sistem za varenje, koji se tokom ove dijete - odmara.Zato se ova dijeta i preporučuje naročito posle uzimanja obilja teške hrane.

izvor: www.novosti.rs

причалица

02-09-2012, 08:34

PORED uobičajene zelene salate, na tezgama naših dobro snabdevenih pijaca šepuri se još jedna, izuzetno raskošna salata.
To je endivija, koja predstavlja oplemenjeni oblik cikorije. Predak im je u stvari isti - divlja samonikla cikorija, koja raste na obalama Sredozemlja, a poreklom je iz Indije.
Endivija pripada drevnom rastinju, s obzirom na to da su joj lekovita svojstva pripisivali još stari Egipćani, Grci i Rimljani. O tome, da je ipak povrće, otkrilo se mnogo kasnije.

Danas se zna da je endivija veoma kvalitetno povrće, sa mogućnostima mnogo šire primene u kulinarstvu u odnosu na običnu salatu. Zeleno lišće ove salate jestivo je samo dok je mlado, a izuzetno je bogato mineralnim sastojcima i vitaminima.
Njena energetska vrednost mnogo je veća u odnosu na običnu salatu, jer je bogatija proteinima i šećerom, suvom materijom i polisaharidima, koji su neophodni organima za varenje.
Gorke materije koje sadrži mlečni sok endivije poboljšavaju apetit i podstiču izlučivanje mokraće. Iako ljubitelji povrća vole taj njen gorak ukus, u pripremi sirove salate, isečena endivija mora više puta da se ispere, da bi se jaka gorčina ublažila.
Poseban ukus endivija poprima ako se pomeša sa slatkastim povrćem, kao što su krompir i cvekla. Može da se meša i sa tvrdo kuvanim jajetom, raznim prelivima, čak i sa voćem - pomorandžom, mandarinom, jabukom, ali i sa začinskim biljem, kao što su bosiljak, mirođija, peršun.

izvor: www.novosti.rs (http://www.novosti.rs)

DaDole

04-09-2012, 12:09

Sassy voda:
8 čaša vode
1 čajna žlica naribanog korijena đumbira
1 svježi krastavac srednje veličine, oguljen i narezan na tanke ploške
1 limun srednje veličine, narezan na ploške (ukoliko se ne radi o limunu iz ekološkog uzgoja preporučljivo je ukloniti koru)
12 listića mente
Navedene sastojke pomiješajte s vodom. Ostavite preko noći kako bi se opustile arome te konzumirajte tijekom sljedećeg dana.
Ovaj napitak neće napraviti čuda, ali uz umjerenu prehranu podijeljenu u pet manjih obroka te redovitu fizičku aktivnost, vaš će struk postati tanji, a trbuh ravniji bez ijednog dana gladovanja.

причалица

04-09-2012, 15:57

http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//09/03j/ZP/16-v_620x0.jpg

Na vrhu liste 24 vrste voća sa najjačim antioksidansnim delovanjem nalazi se upravo šljiva (Prunus domestica), čija sezona počinje u drugoj polovini leta. U našem narodu ovo voće izuzetno je rasprostranjeno. Okrugle su ili ovalne, najčešće modroplave boje, ali zavisno od sorte, mogu biti još žute i crvene. Šljiva potiče iz različitih krajeva sveta, a evropska, koja se odomaćila i kod nas, otkrivena je još pre dve hiljade godina u području oko Kaspijskog jezera. Već u rimsko doba bilo je poznato čak 300 različitih vrsta evropske šljive.

Među sortnim šljivama posebnu pažnju privlači japanska šljiva „umeboši“, koja je veoma cenjena u makrobiotičkoj ishrani.

Zbog ukusnog i lepog izgleda, kao i vrednih sastojaka koje poseduju, šljive su vrlo popopularno voće. Ovaj sladak plod najčešće se koristi u svežem obliku, ali i za brojne druge proizvode. Od šljiva se pravi slatko, ukusni pekmezi i džemovi. Koriste se i u sušenom obliku, od njih se prave i vrlo ukusni i zdarvi kompoti. Mogu i da se zamrznu i kasnije koriste za kolače i druge poslastice. Ipak, najbolje ih je jesti u svežem obliku, jer su tako najzdravije.
Tradicionalno, naš narod od ovog voća “peče” i rakiju koja, osim za piće, može da se koristi i kao lek u vidu obloga, kod prehlada ili za masiranje bolnih mesta.

U sto grama šljiva ima čak 87 grama vode i 11 grama ugljenih hidrata, dok preostali deo sadrži vlakna i belančevine. Od vitamina šljive imaju najviše C i E, betakarotena i folne kiseline. Vitamin C je važan jer pomaže apsorpciju gvožđa u organizmu. Takođe, ovaj vitamin pomaže i u smanjivanju rizika od srčanih bolesti, šloga, kao i nekih vrsta kancera. Kada je reč o mineralima, bogata je sa kalijumom, fosforom, magnezijumom, natrijumom...
Dijetetska vlakna koja se nalaze u šljivi izuzetno su važna, jer pomažu kod snižavanja holesterola u krvi i regulišu opstipaciju. Šećerni alkohol poznat kao sorbitol, takođe je sastojak ovog voća, a koristi se kao zamena za šećer u proizvodnji dijetetskih proizvoda za dijabetičare, ali i za druge osobe koje moraju da paze na unos šećera.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012//09/03j/ZP/16-mmm.jpg

Suva šljiva u odnosu na drugo suvo voće ima dvostruko veću antioksidansnu moć. U sastavu suvih šljiva nalazi se koncentrovan sorbitol i vlakna, koja im daju veći laksativni efekat u odnosu na sveže.
Ali i sveže i suve šljive predstavljaju pravu malu riznicu kalijuma, vlakana, vitamina, a u tragovima se može pronaći i magnezijum i gvožđe. U bilo kom obliku ova voćka je izuzetno bogata jedinstvenim fitonutrijentima, kao i neohlorogenskom i hlorogenskom kiselinom. Ove supstance pripadaju porodici fenola, čija je antioksidansna uloga potvrđena u mnogim naučnim istraživanjima.

ZDRAV DORUČAK
Zbog njenih blagotvornih sastojaka jako je dobro jesti šljive, naročito za doručak. U običan jogurt stavite iskeckane ili oljuštene šljive i dodajte med po želji. Ovaj energetski snažan i zdrav doručak obezbediće vam svu potrebnu energiju.
Ukoliko sami pečete ražani hleb, u pripremljenu smesu dodajte napola ispečene šljive. Ovako spremljen hleb vrlo je sladak, ukusan i što je najvažnije zdrav.

U FRIŽIDERU NAJDUŽE TRI DANA
Pri kupovini šljiva treba voditi računa da su plodovi čvrsti, neoštećeni i da imaju peteljku. Površina treba da bude malo zamagljena, što pokazuje da su šljive pravilno gajene. Pošto jako brzo dozrevaju, u frižideru mogu da se čuvaju najviše tri dana. Treba ih staviti tako da su odvojene od ostalih namirnica, najbolje u papirnu kesu, jer dozrevajući oslobađaju etilen koji ubrzava zrenje ostalog voća i povrća koje se nalazi u frižideru. Osim toga, kada ih izvadite iz frižidera treba ih ostaviti da izvesno vreme odstoje na sobnoj temperaturi, jer im se na taj način vraća maksimum sočnosti i slatkoće.
Zamrznute šljive, po pravilu, mogu da se čuvaju u zamrzivaču najduže tri meseca. Pre nego što se stave u zamrzivač treba da se prepolove i da im se izvade koštice. Tako prepolovljene, ređaju se na tanjir sa kožom nadole, pa tek onda stavljaju u plastične kese i zamrzavaju.

izvor: www.novosti.rs (http://www.novosti.rs)

причалица

06-09-2012, 06:34

Konzumiranje organske hrane neće vas učiniti zdravijim, smatraju istraživači sa Univerziteta Stanford, iako može smanjiti izloženost pesticidima.

Oni su ostražili više od 200 studija sadržaja i prednosti po zdravlje koju daju organska i neorganska hrana. Generalno gledano u hranljivom smislu razlike nema, iako je kod organske hrane 30 odsto manje šansi da se nađu pesticidi.
Kritičari kažu da ovo istraživanje još nije završeno i smatraju da su potrebne dodatne studije. Istraživanje, koje je objavljeno u listu "Anali interne medicine", uporedilo je 17 studija u kojima se navode razlike među ljudima koji jedu organsku hranu i onima koji je ne jedu i 223 studije u kojima se porede nivou hranljivih materija, bakterija, gljivica ili pesticida u različitoj hrani – uključujući voće, povrće, žitarice, meso, mleko i jaja.

Nijedno od istraživanja koje se tiče ljudi nije trajalo duže od dve godine, pa je nemoguće da se donesu zaključci u vezi sa dugoročnim aspektima. Voće i povrće sadrži slične količine vitamina, a mleko istu količinu proteina i masnoće, iako prema nekim drugim proučavanjima organsko mleko sadrži više omega-3 masnoća.

Organska hrana ne sadrži više nitrogena, ali istraživači kažu da je to verovatno zbog razlika u upotrebi đubriva i zrelosti pri žetvi i verovatno nema neke posebne dobre pogodnosti za zdravlje.

Rezultati ovog istraživanja podudaraju se sa nalazima britanske Agencije za standard hrane koja je zatražila istraživanje pre nekoliko godina u vezi sa kvalitetom organske hrane.

Organska hrana proizvodi se prema standardima koji treba da sadrže što "prirodniju" proizvodnju, koristeći metode koji poštuju čovekovu okolinu i nisu štetni po životinje. U proizvodnji se uopšte ne koriste hemikalije, a većina pesticida je zabranjena ili je pažljivo kontrolisana.

Profesor Alan Dangur iz Londonske škole higijene i tropske medicine, autor istraživanja kaže da potrošači iz različitih razloga biraju organsku hranu.
- Međutim, ovo istraživanje pokazuje da nema ubedljivih razlika između organske i konvencionalne hrane u sadržaju hranljivih materija ili pogodnosti za zdravlje. Ovo bi trebalo da posluži kao dobra informacija potrošačima - rekao je on.

Doktor Kristal Smit-Spangler, jedan od autora istraživanja, smatra da ima mnogo razloga zašto ljudi biraju da jedu organsku hranu, uključujući brigu za dobrobit životinja ili za okolinu.

- Neki veruju da je organska hrana uvek zdravija i hranljivija. Bili smo pomalo iznenađeni kada smo uvideli da to nije tako. Ne postoji velika razlika između organske i konvencionalne hrane, ako ste odrasla osoba i donosite odluke o hrani isključivo na osnovu efekata po zdravlje - rekao je on.

izvor: www.blic.rs

Sagacity

06-09-2012, 08:20

Pronašli smo načine da ostanete zdravi i fit, a da pri tome ne morate ni prstom da mrdnete…
Ne kažemo da treba da odustanete od svog treninga, ali potpuno razumemo da vas ponekad baš mrzi da vežbate. Držite se ovih saveta i smanjićete negativne posledice svojih „lenjih“ dana.
1. Jedite dok se ne osetite zadovoljni, a ne puniSpustite pribor između svakog zalogaja, ovom tehnikom odajete utisak prave dame a i na vreme ćete shvatiti kada treba prestati sa jelom pre nego osetite osećaj nadutosti.
2. Uvek poručujte maloNutricionisti savetuju da uvek poručujete male porcije bila to supa, salata, kafa... Ako želite manji konfencijski broj manje porcije treba da postan u vaš najbolji prijatelj.
3. Preskočite korpu sa hlebomTo su samo kalorije. Piće, hleb ili dezert – Možete uživati u jednom, ali ne u svemu odjednom.
4. Ostanite hidriraniČinjenica je da se često dešava da verujemo da smo gladni kada smo zapravo žedni. Zato za cilj imajte osam čaša vode dnevno. Dodajte limun da bi ste dobili lepši ukus i vitamine.
5. Nemojte jesti ispred TV-aAko ste gladni za vreme omiljene serije ili filma posegnite za kokicama ili voćem. Tako ćete uneti više vlakana, a manje kalorija.

Izvor:Cosmopolitan

причалица

06-09-2012, 09:15

jedino mogu 3 da ispoštujem.
savet br. 1 na meni neprimenjiv, jer dok nisam puna - nisam zadovoljna :lol:
savet br. 2 je ok - poručujem malo ali više puta :kreza:
savet br. 4 je isto ok i potpuno ga poštujem. pritisak mi je povišen zbog tolike količine vode u organizmu :lol:
savet br. 5 je potpuno nepraktičan - toliki sport na tv-u, a ja da jedem za stolom :krsti:

Sagacity

11-12-2012, 21:12

Neka magični broj od danas u Vašem životu bude broj 5

http://www.doktor.rs/img/upload/1c70-195-main.jpg
Doručak pojedite do 8h ujutru, izmešajte kašiku omiljenih žitarica, kašiku bundevinih semenki, pola jabuke iseckane na kockice, pola banane, prelijte sa 150 ml mleka i na taj način ćete izkombinovati proteine, ugljene hidrate i sveže voće na najbolji način a imaćete osećaj sitosti do užine. Užina pojedite oko 11h, neka to bude jedna narandža ili jabuka pa nakon čega ćete ručati. Ručak pojedite do 14h, kombinujte omiljeno meso, grilovano ili kuvano i bogatu salatu kao prilog. Sledeća užina će Vam se tražiti oko 16h, tada popijte solju mleka ili pojedite 100g sveže kelerabe ili šargarepe kao grickalicu. Večeru pojedite do 19h, opet kombinujte proteine i vlakna, ovsenu kašu sa lanenim semenkama i suvim grožđem.

Izvor:doktor.rs

Sagacity

02-01-2013, 18:43

Najzdravije namirnice za 2013.
Pasulj, spanać, losos i kefir su uvek na vrhu liste zdrave hrane. Imaju vitamin B za energiju, vitamin A za imuni sistem i vid, a bogati su gvožđem. Sve više osoba boluje od anemije zbog nedostatka gvožđa ili nemogućnosti organizma da iskoristi dovoljnu količinu gvožđa. Kažu da je jetra idealan izvor gvožđa. Srećom, gvožđe i dalje dostupno u spanaću, soji, belom pasulju, sočivu i klasičnom pasulju.
http://www.pravaprica.rs/wp-content/uploads/2013/01/birajte_voce_bez_pesticida.jpg (http://www.pravaprica.rs/wp-content/uploads/2013/01/birajte_voce_bez_pesticida.jpg)
Evo Grottove najzdravije liste namirnica za 2013.
Pasulj: pomaže probavi od 200 pre nove ere. Ovo povrće ubija holesterol, održava nivo šećera u krvi, dobro je za zdravlje srce i probavu. Nerastvorljiva vlakna proizvode lance masne kiseline koje pomažu pri izlečenju raka od debelog creva. Vaš cilj treba da bude pola šolice pasulja dnevno. Svako ko se pridržava ovog saveta će imati manje problema sa težinom, srčanim oboljenjima, dijabetesom i rakom. Potom, probajte ovu tehniku: dodajte jednu supenu kašiku pasulja svom omiljenom jelu (mletu, salatama, testenini, pirinču) svakoga dana u toku jedne nedelje, a sledeće nedelje probajte sa dve kašike, pa ćete na kraju stići do pola šolje ili 8 kašika dnevno.

Izvor: Domino magazin

Sagacity

05-02-2013, 22:00

Kasni obroci usporavaju mršavljenje?
http://www.cosmopolitan.rs/thumbnail.php?file=2013/02/kasni_obroci_usporavaju_mrsavljenje_633341939.jpg&size=article_medium
Možda nismo uvek ludi za fizičkim aktivnošću ujutru, ali možda bi ipak trebalo da pomerimo i obroke i trening, za pre podne…

Zašto bismo sebe tako mučili? Najnovija istraživanja pokazuju da najviše kalorija sagorevamo vežbanjem u jutarnjim satima, kao i da je za gubitak kilograma bolje ako jedemo ranije tokom dana.
Istraživanje je posmatralo ljude koji su bili deo programa za mršavljenje i zaključak je da su oni koji ručaju u kasnijim popodnevnim časovima, posle 15h, tokom perioda od 20 nedelja izgubili 25% manje na težini nego oni koji ručaju ranije.

Taj rezultat nije uključivao nikakvo dodatno vežbanje. Obe grupe su imale identične fizičke aktivnosti i količinu sna.

Istraživanje nije dovelo do saznanja na koji način vreme uzimanja obroka utiče na gubitak težine, ali ako već tvrde da je tako, možda ne bi bilo loše da ih poslušamo!
Dobitna kombinacija? Obilnije obroke uvek konzumirajte ranije tokom dana! Ako nemate vremena, ne brinite, nije tako strašno ni ako jedete uveče, ali je važno da se tada ipak odlučite za manje kalorične (i manje obimne) obroke.

Izvor:cosmopolitan.com

DaDole

26-02-2013, 09:31

KOje su najveće laži o debljanju??
Banane debljaju
Uvriježeno je mišljenje da banane debljaju zbog veće količine kalorija i ugljikohidrata, što nije točno.
Banane sadrže tri prirodna šećera: saharozu, glukozu i fruktozu koji zajedno s vlaknima trenutno podižu energiju zbog čega su omiljeno voće sportaša.
Da se ovog voća ne treba odreći potvrđuju i podatak kako dvije banane daju dovoljno energije za 90-minutni trening, a jedna banana sadrži samo 60 kalorija
Večeru treba izbjegavati
Većina dijeta savjetuje kako ne bi trebali jesti nakon četiri sata poslijepodne što nije učinkovito u gubitku kilograma ako ste do tada pretjerali s unošenjemhrane i kalorija.
Sve se svodi na količinu kalorija koju ste tijekom dana unijeli u organizam i koja bi trebala biti razmjerna s potrošnjom. Ukoliko ste do večere konzumiraliizuzetno malo hrane slobodno priuštite si bogatiji obrok pritom pazeći da on bude nutritivno hranjiv.
Krumpir- neprijatelj mršavosti
Krumpir predstavlja dragocijeni izvor ugljikohidrata škroba i vode koja čini čak 75 posto sastava ove gomoljaste biljke. Osim toga krumpir od 100 grama sadrži 10-15 mg vitamina C, vitamine B1, B2 i vitamin E koji je prisutan u kori.
Od minerala nalazimo u njemu 25 mg magnezija i sve to skupa daje nam 83 kalorije.
Stoga tvrdnje kako ovo povrće treba izbjegavati u namjeri mršavljenja nije točno, jer nezdravi faktor je način termičke pripreme.
Pripremite kuhani krumpir s nekoliko kapi maslinovog ulja dok onaj prženi valja izbaciti iz menija.

DaDole

26-02-2013, 09:32

Voda otapa kilograme
Reklame koje besramno vrebaju žene koje žele biti u formi i vitke bez previše truda najčešće se odnose na konzumaciju vode u enormnim količinama. Ispijanje vode može smanjiti 'lažne signale gladi', s obzirom da naš mozak u većini slučajeva šalje pogrešne upute jer 80 posto vremena nismo gladni nego žedni.

No voda nikako nije učinkovita u smanjenju kilaže ako je konzumiramo nakon teškog i nezdravog obroka ona oslobađa tijelo od toksina, ali ne od kilograma.
Proizvodi sa smanjenim udijelom masti najbolji su za gubljenje težine
Brojna istraživanja pokazala su kako ljudi u nastojanju da smršave konzumiraju light proizvode uvjereni kako je to zdravija verzija izvorne namirnice.
No kada je kalorijska vrijednost u pitanju kod većine tih proizvoda razlike su minimalne. Osim toga skloni smo tendenciji vjerovanja kako proizvode s manjim udjelom masti možemo jesti u neograničenim količinama, što je potpuno krivo.
Rješenje je u pak u umjerenosti i konzumiranju prirodnih proizvoda bez industrijskih obrada koje će našem organizmu dati potrebnu dozu zdravlja.

DaDole

01-04-2013, 08:24

Unatoč uvriježenom mišljenju da jaja podižu razinu kolesterola u krvi, dokazano je da ona ne utječu na lipidni profil

1. Blagotvorna su za zdravlje očiju. Jedno jaje dnevno smanjuje mogućnost pojave degeneracija očnih mišića i to zbog antioksidanta luteina i zeaxanthina koje nalazimo i u brokuli i špinatu. Prednost je jajeta što ljudsko tijelo iz njega može apsorbirati više korisnih tvari nego iz biljaka.

2. Zbog navedenih antioksidanata smanjuju rizik od pojave očne mrene.

3. Jedno jaje sadrži 6 grama visokokvalitetnog proteina te svih 9 esencijalnih aminokiselina.
4. Prema jednoj studiji Harvard School of Public Helath nije pronađena povezanost između konzumacija jaja i kardiovaskularnih bolesti. Čak jedno od provedenih istraživanja tvrdi da redovito konzumiranje jaja može pomoći pri sprječavanju zakrčenja krvnih žila, moždanog i srčanog udara.
5. Žumanjak sadrži 300 grama kolina, proteina koji pridonosizdravlju živčanog sustava, moždanih stanica.

6. Zbog istog tog proteina smanjuje rizik od raka dojke za čak 24 posto.
7. Žumanjak sadrži 5 grama masnoće od kojih je samo 1,5 grama zasićenih koje se smatraju štetnima.

8. Unatoč opće prihvaćenom mišljenju kako jaja podižu razinu kolesterola, umjerena konzumacija od najviše dva jaja dnevno ne utječe na lipidni profil. Na kolesterol prvenstveno utječu zasićene, a ne nezasićene masnoće koje prevladavaju u jajima.

9. Jaja su jedan od najboljih izvora vitamina D nužnog za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kostiju i zubi.

10. Kako su bogati izvor minerala i vitamina, jačaju nokte i kosu. Mnogi su primijetili da gušću kosu i brži rast vlasi nakon što su prehranu obogatili ovom namirnicom.
http://image.dnevnik.hr/media/images/520xX/Apr2012/60602272.jpg

DaDole

15-04-2013, 08:20

Recept za napitak koji sprečava nadutost i olakšava probavu
1šalica ohlađenog čaja od kamilice ili maslačka
1 šalica jagoda
1 šalica komadića ananasa
1 jogurt s probiotičkim bakterijama
1 žličica meda
1 šalica kockica leda

Sve sastojke ubacite u blender i izmiksajte dok ne postignete jednoličnu smjesu.

DaDole

24-05-2013, 09:19

Bobičasto voće je niskokalorično i prave su male vitaminske bombe. Bogato je antioksidansima, bioaktivnim tvarima te vrijednim i cijenjenim flavonoidima - čuvarima našeg imuniteta koji se smatraju vrlo učinkovitom prevencijom protiv malignih bolesti
http://image.dnevnik.hr/media/images/800xX/May2013/60807461-bobicasto-voce-ribiz-jagoda-voce-malina-borovnica.jpg

DaDole

24-05-2013, 09:20

Malina
Grm koji potječe iz jugostočne Europe mekog je ploda i jakog i primamljivog okusa te sadrži velike količine biljnih vlakana koja pozitivno djeluju na probavu i čuvaju stjenku želuca i crijeva.Antocijani daju malini jaku crvenu boju, štite organizam od štetnog djelovanja slobodnih radikala te utječu na rast loših bakterija i gljivica u tijelu.
"Bobičasto voće je prava mala riznica vitamina i minerala te se smatra vrlo učinkovitom prevencijom protiv malignih bolesti"

Kupina
Divlja biljka izvrsnog okusa čiji se plod koristi u svakodnevnoj prehrani i to u obliku soka, vina i džemova, dok se list biljke koristi za čaj.Od davnina se koristi kao lijek za anemiju jer su prepune željeza te vitamina A, C. D i K. Snažan je antioksidans koji štiti kardiovaskularni sustav, usporava starenje organizma te pomaže u borbi protiv štetnog djelovanja sunca na kožu.
Borovnica
Tamna boja ovog ploda pokazatelj je snažnog antioksidativnog svojstva. Vrlo učinkovito štiti krvne žile i jača imunitet.
Brojna istraživanja su potvrdila kako je izvrstan saveznik u borbi protiv karcinoma jednjaka, želuca i pluća, odnosno djeluju blagotvorno na cjelokupan probavni sustav.
Ribiz
Iako postoji nekoliko različitih sorti ribiza, ovaj plod u svakom obliku je prava vitaminska bomba. sadrži dvostruko više vitamina C od ploda limuna.
Eliminira toksine koji djeluju negativno na jetru i bubrege. I koštice ovog ploda su vrlo ljekovite te djeluju protiv probavnih smetnji
Šumska jagoda
Sadrži velike količine vitamina C teitamine B i E te karoten, flavonoide i brojne minerale poput željeza i mangana kojipovoljno utiče na kompletan metabolizam, mozak, krv i kosti. Šumske jagode sadrže i elaginsku kiselinu koja čuva zdrave stanice.

darko1

25-08-2013, 20:32

Nedo, nije fer , dao sam dobar savet. Fizička aktivnost i emocijalno zadovoljstvo čine čudo. Tada jedeš da bi živeo a ne obrnuto. Malo sam se i našalio. Ti kako hoćeš,tema je tvoja:cicak:

Man

25-08-2013, 20:56

Primedbe na rad moderatora se iznose OVDE. (http://razbibriga.net/showthread.php/25-Primedbe-na-rad-moderatora)
Preporuka je i upoznavanje sa forumskim pravilima. (http://razbibriga.net/showthread.php/143-Pravilnik-foruma)

Spam na temama se ne može i neće tolerisati, kao ni rasprava sa moderatorima.

DaDole

02-12-2013, 14:49

Tradicionalna, uravnotežena prehrana na principu nordijske dijete i načina ishrane povezana je s nižom stopom smrtnosti – zaključak je kohortnog istraživanja koje su proveli istraživači iz Danskog društva za borbu protiv raka (eng. Danish Cancer Society), Sveučilišta iz Aarhusa (eng. Aarhus University) i bolnice iz Aalborga (eng. Aalborg Hospital).

Tradicionalna, uravnotežena prehrana na principu nordijske dijete i načina ishrane povezana je s nižom stopom smrtnosti – zaključak je kohortnog istraživanja (http://%20http//jn.nutrition.org/content/141/4/639.long) koje su proveli istraživači iz Danskog društva za borbu protiv raka (eng. Danish Cancer Society), Sveučilišta iz Aarhusa (eng. Aarhus University) i bolnice iz Aalborga (eng. Aalborg Hospital).

Mediteranski način prehrane, na kojem je nastala i popularna Mediteranska dijeta, a koji tradicionalno prakticiraju narodi južne Europe, temelji se na visokom unosu mahunarki, voća, žitarica, ribe i maslinovog ulja, ograničenom unosu mliječnih proizvoda i vina te minimalnom unosu crvenog mesa.

Takav je način prehrane bio povezivan sa smanjenim rizikom razvijanja dijabetesa, bolesti srca ili raka te nižom stopom smrtnosti pa je njegovo usvajanje prehrane itekako preporučljivo, no većini je teško promijeniti životni stil, a dodatan je problem i dostupnost namirnica.

"Zasebna analiza svake namirnice pokazala je najveću korisnost raženog kruha sa cjelovitim zrnom"

U sjevernoj se Europi pak tradicionalan način prehrane, tzv.nordijska prehrana, odlikuje visokim unosom šećera, margarina, punomasnih mliječnih proizvoda, crvenog mesa te smanjenim unosom voća, a sve to ima i negativan utjecaj na zdravlje. Tako je grupa danskih istraživača, u sklopu istraživanja, proučavala način prehrane i dijete te stopu smrtnosti kod 57053 Danaca u dobi od 50 do 63 godine u sklopu kohortnog istraživanja o prehrani, zdravlju i riziku od raka (eng. Diet, Cancer and Health cohort study) u razdoblju od 1993. do 1997. godine.

Način prehrane je ocjenjivan korištenjem posebnog upitnika, tzv. Food Frequency Questionnaire (FFQ), te rangiran pomoću prilagođenog indeksa, tzv. indeksa nordijske prehrane (0 je označavala najniži stupanj pridržavanja režima prehrane, 6 najviši stupanj pridržavanja režima prehrane).Osnova tog indeksa je prehrana bazirana na namirnicama za koje se smatra da su pozitivne za zdravlje, poput ribe, kupusa, raženog kruha, zobene kaše, jabuka i kruški te korjenastog povrća. U 12 godina, koliko sudionike istraživanja istraživači prate i kontroliraju, umrlo ih je 4126, a načini prehrane koji su prilikom indeksiranja postigli visoke ocjene povezani su sa značajno manjom stopom smrtnosti (kod žena i muškaraca stopa je iznosila 0.96, što je nakon prilagodbe rezultata čak 4 posto).

Zasebna analiza svake namirnice i povezanosti sa stopom smrtnosti pokazala je najveću korisnost raženog kruha sa cjelovitim zrnom (za muškarce), zatim kupusa (i za žene i za muškarce) te korjenastog povrća (za žene). Drugim riječima, oni ispitanici koji su ih češće konzumirali (ili koji ih konzumiraju) živjeli su (žive) duže.
Ovo istraživanje ukazuje na činjenicu da je moguće oblikovati režim prehrane koji će pridonijeti dugovječnosti, a koji je, iako se oslanja upravo na tradicionalni nordijski način ishrane, moguće prilagoditi kulturnom kontekstu.

Rosa

10-02-2014, 22:43

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/t1/1601001_482234705215556_1359027844_n.jpg

Rosa

10-02-2014, 22:49

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/t1/1796657_479905828781777_1064297083_n.jpg

Rosa

10-02-2014, 22:51

https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/t1/1656341_479359032169790_1485310090_n.jpg

Rosa

10-02-2014, 22:58

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/t1/1545833_475200299252330_866456432_n.jpg

Rosa

10-02-2014, 23:05

https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/t1/1512536_473699479402412_1844894572_n.jpg

Rosa

10-02-2014, 23:06

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/t1/1604517_473195052786188_105071077_n.jpg

DaDole

17-03-2014, 08:25

Ovo je superhrana: 7 namirnica koje su pravo bogatstvo za vaš organizamhttp://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/11%20Mart%202014/mlij.jpg
BADEMOVO MLIJEKO
Ova ukusna zamjena za kravlje mlijeko je bogata magnezijumom, kalijumom i vitaminom E. Nema puno kalorija, i jako je zdravo za srce. Ne sadrži holesterol, i ima svega 5 mg natrijuma i 8 g ugljenih hidrata po porciji. Još jedna dobra stvar je što bademovo mlijeko ima jako nizak glikemijski indeks.

DaDole

17-03-2014, 08:25

http://zena.blic.rs/data/images/2013/07/22/21/39761_24_630x0.jpg?ver=1394725384

Ovo zelenolisnato povrće je nevjerovatno zdravo, i puno je nijacina, cinka i vlakana. Spanać ima jako malo kalorija, pa je jako dobar za dijete, a pritom je nutritivno jako vrijedan. Pomaže u sprječavanju degeneracije žute mrlje u oku, koja nastaje kao posljedica godina, kao i katarakte. Doktori tvrde da može da spriječi i neke vidove kancera, kao i da je odličan saveznik u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti.

DaDole

17-03-2014, 08:26

http://zena.blic.rs/data/images/2014/01/28/12/50242_shutterstock-156284285_630x0.jpg?ver=1394725579

Ovo vam vjerovatno nije iznenađenje, ali med je apsolutno zaslužio da se nađe na ovoj listi. Pun je vitamina B6, B1, nijacina i amino kiselina. Sadrži puno antioksidanata, koji pomažu u odbrani organizma od slobodnih radikala. Sadrži oligosaharide, koji povećavaju broj dobrih bakterija u crijevima.

DaDole

17-03-2014, 08:26

http://zena.blic.rs/data/images/2011-06-15/17304_1_630x0.jpg?ver=1394725600
Jedna od omiljenih i najukusnijih supernamirnica. Imaju puno magnezijuma i flavonoida, zbog kojih je ovo jedna od voćki najbogatijih antioksidantima. Sastojak specifičan baš za maline jeste elagična kiselina, koja se bori protiv kancera i protiv inflamacija.

DaDole

17-03-2014, 08:26

http://zena.blic.rs/data/images/2014/03/13/16/54541_profimedia0078216133_630x0.jpg?ver=139472665 8
Ovo divno sitrusno voće je bogato vitaminom C, grupom vitamina B, vlaknima i kalcijumom. Samo jedna pomorandža srednje veličine dovoljna je da namiri vaše dnevne potrebe za vitaminom C, koji je jako bitan za vaš imuno sistem. S obzitom na to da su ponorandže odličan izvor vlakana, ne treba ih cijediti, već jesti cijel

DaDole

17-03-2014, 08:27

http://zena.blic.rs/data/images/2012-08-08/29038_kosa-banane-foto01-Public-Shutterstock_630x0.jpg?ver=1394725902Savršen izvor kalijuma, kao i vlakana. Kalcijum je posebno potreban ljudima koji imaju sklonost ka visokom krvnom pritisku, jer je dokazano da može da ga smanji. Vlakna koja mogu da se pronađu u bananama su jako dobra i podstiču metabolizam. Zato nemojte misliti da zbog slatkog ukusa treba da izbjegavate ovo voće - nasuprot.

DaDole

17-03-2014, 08:27

http://zena.blic.rs/data/images/2011-05-18/16550_jagode_630x0.jpg?ver=1394726056edna od omiljenih ljetnjih voćki zapravo je i jako zdrava. Imaju puno vitamina C, kao i folne kiseline. Samo jedna šolja ovog voća ima dovoljno vitamina C da maniri dnevne potrebe ljudskog organizma, a folna kiselina zaštitiće vaše srce. Bonus - jagode su odlične za izbjeljivanje zuba.

DaDole

17-03-2014, 08:28

NAPRAVITE "SUPER 7" ZELENI SOK
http://zena.blic.rs/data/images/2014/03/13/16/54540_profimedia0029587602_630x0.jpg?ver=139472662 4
Najzdraviji sok sadrži svih sedam navedenih namirnica, a zelenu boju mu daje spanać. Prepun vitamina i vlakana, ovaj sok je odlučan način da započnete dan.

POTREBNO JE: 2 šolje bademovog mlijeka, 2 kašike meda, 1 banana, 1 pomorandža, 1/2 šolje malina, 5 srednjih jagoda, 3 šolje svežeg spanaća, 2 šolje kockica leda

PRIPREMA: Sve dobro operite, uljuštite i očistite, pa ubacite u blender. Mješajte dok se sve ne samelje, pa poslužite odmah, hladno. Nemojte koristiti sokovnik, jer ćete tako izgubiti zdrava vlakna.

DaDole

01-04-2014, 18:07

Šest nevjerovatnih anti-age namirnica koje možete jesti za doručakSvi znamo da je doručak najvažniji obrok koji ne smijemo preskakati. On vas pokreće i daje vam energiju za dnevne aktivnosti. Međutim, znate li da doručak može uticati i na to koliko dugo ćete živjeti. Istraživanja pokazuju da konzumacija određenih namirnica može usporiti starenje. Donosimo vam šest nevjerovatnih namirnica protiv starenja, a kao poslastice možete ih konuzumirati svako jutro
http://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/1%20Januar%202014/bor.jpg
http://i.huffpost.com/gen/1696227/thumbs/o-BLUEBERRIES-570.jpg?1

DaDole

01-04-2014, 18:07

http://i.huffpost.com/gen/1696202/thumbs/o-OATMEAL-570.jpg?1

DaDole

01-04-2014, 18:07

http://i.huffpost.com/gen/1696194/thumbs/o-SCRAMBLED-EGGS-570.jpg?1

DaDole

01-04-2014, 18:08

http://i.huffpost.com/gen/1696169/thumbs/o-POMEGRANATE-JUICE-570.jpg?1

DaDole

01-04-2014, 18:08

http://i.huffpost.com/gen/1696159/thumbs/o-GRAPEFRUIT-570.jpg?1

DaDole

14-05-2014, 08:14

Malo ljudi je svjesno ogromne uloge koju magnezijum igra u našem zdravlju: on je važan za skoro sve funkcije u organizmu, poboljšava imunološki sistem, sprečava nastanak upala koje se povezuju sa razvojem određenih vrsta raka, poboljšava zdravlje srca pa čak može smanjiti i rizik od srčanog udara.
Istraživanja pokazuju da dnevni unos magnezijuma smanjuje rizik od razvijanja dijabetesa za 33% kao i da unos ovog minerala pomaže u odbrani od depresije i migrene. Iako su suplementi ovog minerala dostupni, stručnjaci savjetuju da je magnezijum najbolje unositi prirodnim putem, odnosno putem ishrane.

Evo koje vam namirnice mogu pomoći u tome.

Zeleno lisnato povrće

U svijetu ishrane, zeleno lisnato povrće predstavlja super-namirnicu koja sadrži ključne minerale i vitamine neophodne za zdravlje organizma. Špinat, kelj i blitva najbolji su prirodni izvori magnezijuma pa se preporučuje da ih što češće konzumirate.

Orašasti plodovi i sjemenke

Samo 70 grama sjemenki bundeve pruža skoro 100% dnevnih potreba za magnezijumom. Orašasti plodovi i druge sjemenke izrazito bogate ovim mineralom su: bademi, sjemenke suncokreta, brazilski orah, indijski orah, pinjole i sjemenke lana. Sve navedeno je odlično kao popodnevna užina, jer povećava nivo energije i pruža osjećaj sitosti.

Riba

Pored toga što su odličan izvor D vitamina i omega-3 masnih kiselina, vrste ribe kao što su skuša, losos, iverak i tunjevina mogu vam pomoći da povećate unos magnezijuma u organizam. Neka vam bude cilj da ribu jedete bar jednom sedmično, najbolje za večeru (na taj način ćete, između ostalog, spriječiti i unos velikog broja kalorija u večernjim satima).

Soja

Soja je bogata hranjivim materijama od kojih najviše vlaknima, vitaminima, mineralima i amino-kiselinama. 150 grama soje zadovoljava dnevne potrebe za magnezijumom. Druge mahunarke bogate pomenutim mineralom su sve vrste pasulja (crni, crveni, bijeli) i sočivo.

Avokado

Prepun multivitamina, hranjivih materija pogodnih za zdravlje srca i prirodnih hemijskih jedinjenja koja drže razna oboljenja na odstojanju, avokado je jedna od najsvestranijih namirnica pogodnih za cjelokupno zdravlje. Samo jedna kriška avokada zadovoljiće oko 15% dnevne potrebe za magnezijumom.

Banane

Kada je riječ o zastupljenosti minerala, banane su poznate kao bogat izvor kalijuma, ali banana srednje veličine sadrži i oko 32 mg magnezijuma. Osim banana, druge vrste voća bogate ovim mineralom su jagode, kupine, grejpfrut i smokve.

Tamna čokolada

Ako vam je potreban dodatni razlog da uživate u tamnoj čokoladi, biće vam drago da znate da je ona i bogat izvor magnezijuma. 30 grama tamne čokolade sadrži oko 15% dnevnih potreba za pomenutim mineralom, a ne treba zaboraviti da antioksidanti, koje ovaj omiljeni slatkiš sadrži, snižavaju visok krvni pritisak, poboljšavaju cirkulaciju i poboljšavaju opšte zdravlje srca.
Potrebe za magnezijumom zavise od niza faktora, kao što su zdravstveno stanje, starosna dob, sastav hrane, konzumiranje alkohola, stres, trudnoća i dojenje pa tako dnevne potrebe za ovim mineralom se kreću prema sljedećem:

djeca: 170 mg dnevno
mladi: 350 mg dnevno
žene: 280 mg dnevno
trudnice i dojilje: 350 mg dnevno
muškarci: 350 mg dnevno.