Пркос
08-11-2010, 14:33
Procitah negde ovu potresnu pricu...
Secam se, kao mala, slusala sam pricu o nekom razredu, trebali su da idu na ekskurziju u inostranstvo.. euforija je vladala, medjutim jedan se ucenik razboli.. nista ozbiljno, ali zbog temperature bio je kuci u krevetu. Dan kada su krenuli na put njegovi drugari bio je tuzan sto nije sa njima. Majka ga je posle dorucka i popijenih lekova ostavila u krevetu i otisla kod komsinice na kafu. Tamo je na vestima cula strasnu vest, avion se srusio i svi su izginuli.. svi.. U soku, potresena, ali i sva srecna sto je njen sin izbegao takvu sudbinu, pojurila je kuci. Sin je bio mrtav.. preminuo je u krevetu. Kasnije je utvrdjeno da se cak i vreme poklapalo sa vremenom avio nesrece.
Neznam...
Evo još jedne, strašne, jezive, užasne...
Moj dobar poznanik, koji je u braku kasno dobio dete (ćerkicu), brinuo je o njoj više nego 3 majke zajedno. Učio s njom, vodio svugde gde je on išao, mala slatka, pametna. Imala je običaj da ustaje kada on kreće na posao samo da bi malo popričali pre nego i ona krene u školu. Jednog jutra, kao i obično, on je ustao, pripremio joj sendvič, skuvao sebi kafu (supruga je radila od 6, pa je već otišla), malena se probudila, a pošto je bilo zimsko jutro, on joj kaže da se vrati još malo u krevet. Pitala ga je "tata, zašto me šalješ u krevet, nikada to nisi radio?". Poljubio je i rekao "čekaj, još je hladno, samo da se malo više zagreje kuhinja". Poslušala ga je i otišla u krevet. Nakon 15-ak minuta on ulazi u sobu, vuče sa nje pokrivač, zviždi joj njihovu "budilicu" ("Most na reci Kvaj"). Ona se ne miče. Uhvati je za palac noge i vuče, smeje se...Ništa...I nikad više ništa!!! Devojčica je u 11. godini preminula u krevetu. Srce!
I sama ne znam sta da mislim...Uvek nekako sam tako ucena od malena da se treba cuvati da bi nas i Bog cuvao...
Secam se, kao mala, slusala sam pricu o nekom razredu, trebali su da idu na ekskurziju u inostranstvo.. euforija je vladala, medjutim jedan se ucenik razboli.. nista ozbiljno, ali zbog temperature bio je kuci u krevetu. Dan kada su krenuli na put njegovi drugari bio je tuzan sto nije sa njima. Majka ga je posle dorucka i popijenih lekova ostavila u krevetu i otisla kod komsinice na kafu. Tamo je na vestima cula strasnu vest, avion se srusio i svi su izginuli.. svi.. U soku, potresena, ali i sva srecna sto je njen sin izbegao takvu sudbinu, pojurila je kuci. Sin je bio mrtav.. preminuo je u krevetu. Kasnije je utvrdjeno da se cak i vreme poklapalo sa vremenom avio nesrece.
Neznam...
Evo još jedne, strašne, jezive, užasne...
Moj dobar poznanik, koji je u braku kasno dobio dete (ćerkicu), brinuo je o njoj više nego 3 majke zajedno. Učio s njom, vodio svugde gde je on išao, mala slatka, pametna. Imala je običaj da ustaje kada on kreće na posao samo da bi malo popričali pre nego i ona krene u školu. Jednog jutra, kao i obično, on je ustao, pripremio joj sendvič, skuvao sebi kafu (supruga je radila od 6, pa je već otišla), malena se probudila, a pošto je bilo zimsko jutro, on joj kaže da se vrati još malo u krevet. Pitala ga je "tata, zašto me šalješ u krevet, nikada to nisi radio?". Poljubio je i rekao "čekaj, još je hladno, samo da se malo više zagreje kuhinja". Poslušala ga je i otišla u krevet. Nakon 15-ak minuta on ulazi u sobu, vuče sa nje pokrivač, zviždi joj njihovu "budilicu" ("Most na reci Kvaj"). Ona se ne miče. Uhvati je za palac noge i vuče, smeje se...Ništa...I nikad više ništa!!! Devojčica je u 11. godini preminula u krevetu. Srce!
I sama ne znam sta da mislim...Uvek nekako sam tako ucena od malena da se treba cuvati da bi nas i Bog cuvao...