Пркос
09-11-2010, 15:35
Salem- gradic u americkoj drzavi Masacusec, u kojem je u 17. veku zbog "vesticarenja" pogubljeno 13 zena, sest muskaraca i dva psa, danas je turisticka atrakcija koja privlaci veliki broj turista. Nadimak prelepog Salema je “Vesticiji grad”.
"U ovom gradu, međutim, ispisana je jedna od najstravičnijih stranica američke istorije, koju je na originalan način kasnije opisao Artur Miler u drami “Veštice iz Salema”. Naime, nevina dečja igra prouzrokovala je 1692. godine epidemiju straha i užasa čije uzroke i danas ispituju naučnici i mnogobrojni radoznalci kojima se pruži prilika da prelistaju originalne, rukom pisane dokumente sa monstruoznog suđenja salemskim vešticama. Sujeverni strah od zlih nemani i mađije mnogo je stariji od hrišćanskog doba, a velika bitka crkve protiv moći Satane dostigla je epske razmere u Evropi tokom 15, 16. i 17. veka. Svako vračanje smatralo se đavolskom formom izopačivanja religije. Otuda su prema onima koji su se bavili okultnim radnjama zakoni bili veoma rigorozni. Tako je u Engleskoj 1645. godine obešeno 19 osoba osuđenih zbog čarobnjaštva. Zato i nije čudno što su puritanska prekoatlanska kolonija Engleske i Salem u njoj, bili zatočenici straha od zarazne i opasne hereze, pa se bavljenje svakom vrstom vračanja kažnjavalo smrću. Dokumenti govore da je tokom 1692. u celoj Americi pogubljeno ukupno 36 “veštica”, a da je od tog broja 20 bilo lišeno života u Salemu. Sve je počelo, uistinu, nedužno, kada su Beti, devetnaestogodišnja kći sveštenika i njena jedanaestogodišnja rođaka Abigejl, slobodno vreme počele da provode slušajući crnu robinju koja im je pričala bajke sa Barbadosa o vudu čarolijama i magiji. Lišene svake aktivnosti koje su njihovi kalvinistički roditelji smatrali grehom, i druge devojčice su počele da se okupljaju slušajući uzbudljive priče robinje sa Barbadosa. Vrlo brzo su maštarije adolescentkinja počele da dobijaju oblike histerije - devojčice su vrištale u snu, grčevito se trzale, bezrazložno glasno smejale. Nesposoban da otkrije ma kakav uzrok ovakvog ponašanja, lekar je procenio da su Beti i ostale devojčice pale u “demonske ruke”. U pomoć su pozvani sveštenici iz okolnih mesta a uplašene devojčice su optužile robinju i još dve žene da su veštice. Tri nesrećnice su ubrzo uhapšene, a devojčice su nastavile da otkrivaju “agente” đavola. Treba znati da je Salem tada bio podeljen na selo i grad, i da je selo želelo da postane nezavisna parohija. Među susedima je bilo mnogo sporova oko međa i vlasništva nad zemljom. Sem toga, seljaci su videli da se grad zahvaljujući trgovini brže bogati. Iza zavisti, ali i hladnog i doktrinarnog puritanizma, ključala je netrpeljivost i želja za odmazdom. Histerične devojčice upirale su prstom na muškarce i žene iz susednih ili imućnih kuća, a u opštoj pometnji u zatvoru se kao veštica našla i petogodišnja Dorsak. Svako je postajao sumnjiv, a formiranje suda sastavljenog od poznatih pravnika iz šireg regiona nije bitno popravilo situaciju. Naime, sudije su smatrale dokazom da je optuženim zavladao demon, a direktno priznanje bilo je neretko iznuđivano mučenjem, kao i neobičnim ponašanjem devojčica prilikom saslušanja osumnjičenih. Od 27 osuđenih muškaraca i žena, 19 je bilo obešeno, a uporni Žil Korej, koji je odbijao nadležnost suda, podvrgnut je staroj engleskoj kazni slaganja teškog kamena na grudi, pa je i on preminuo posle dvodnevne torture. Prema priči, veštičije sudove ukinuo je sam guverner lično, pošto je i njegova žena optužena da je veštica. Svedoci su priznali da su lagali, a porodice žrtava su rehabilitovane. Jedan od najtragičnijih događaja ovog kontinenta, Amerikanci su vešto preokrenuli u nezaobilaznu turističku atrakciju i pravu mašinu za izvlačenje novca iz džepova lakovernih. Radoznali posetioci danas mogu da obiđu vlažne i mračne tamnice u kojima su osuđeni čekali pogubljenje, ili kupe crne šiljate šešire, metle, ljubavne
napitke, kristalne kugle i majice sa natpisom “Nisu sve veštice iz Salema”. "
Iako se Salem danas ne ponosi ovom epizodom u svojoj istoriji, njegovi žitelji imaju i te kako mnogo koristi od veštica. Naime, u ovaj grad dođe godišnje skoro milion turista, od kojih skoro polovina dolazi tokom tri sedmice pre američkog praznika Helovin (Noć veštica), kada se ovaj grad pretvara u sablasnu karnevalsku sredinu u kojoj se ređaju kostimirane parade, psihodelični sajam, obilazak mesta gde se pojavljuju duhovi i sl. Ostali znatiželjnici dolaze bar na dan ili dva, ne bi li obišli Muzej veštica, Muzej mitova i monstruma, Muzej (krvoločnih) voštanih figura, Veštičiju kuću (u kojoj je održano suđenje), kao i
Muzej sastavljen od malih ćelija u kojima su osuđeni čekali suđenje i presudu.
http://www.libraryontheweb.org/student_pages/witch_trials/trial.jpg
"U ovom gradu, međutim, ispisana je jedna od najstravičnijih stranica američke istorije, koju je na originalan način kasnije opisao Artur Miler u drami “Veštice iz Salema”. Naime, nevina dečja igra prouzrokovala je 1692. godine epidemiju straha i užasa čije uzroke i danas ispituju naučnici i mnogobrojni radoznalci kojima se pruži prilika da prelistaju originalne, rukom pisane dokumente sa monstruoznog suđenja salemskim vešticama. Sujeverni strah od zlih nemani i mađije mnogo je stariji od hrišćanskog doba, a velika bitka crkve protiv moći Satane dostigla je epske razmere u Evropi tokom 15, 16. i 17. veka. Svako vračanje smatralo se đavolskom formom izopačivanja religije. Otuda su prema onima koji su se bavili okultnim radnjama zakoni bili veoma rigorozni. Tako je u Engleskoj 1645. godine obešeno 19 osoba osuđenih zbog čarobnjaštva. Zato i nije čudno što su puritanska prekoatlanska kolonija Engleske i Salem u njoj, bili zatočenici straha od zarazne i opasne hereze, pa se bavljenje svakom vrstom vračanja kažnjavalo smrću. Dokumenti govore da je tokom 1692. u celoj Americi pogubljeno ukupno 36 “veštica”, a da je od tog broja 20 bilo lišeno života u Salemu. Sve je počelo, uistinu, nedužno, kada su Beti, devetnaestogodišnja kći sveštenika i njena jedanaestogodišnja rođaka Abigejl, slobodno vreme počele da provode slušajući crnu robinju koja im je pričala bajke sa Barbadosa o vudu čarolijama i magiji. Lišene svake aktivnosti koje su njihovi kalvinistički roditelji smatrali grehom, i druge devojčice su počele da se okupljaju slušajući uzbudljive priče robinje sa Barbadosa. Vrlo brzo su maštarije adolescentkinja počele da dobijaju oblike histerije - devojčice su vrištale u snu, grčevito se trzale, bezrazložno glasno smejale. Nesposoban da otkrije ma kakav uzrok ovakvog ponašanja, lekar je procenio da su Beti i ostale devojčice pale u “demonske ruke”. U pomoć su pozvani sveštenici iz okolnih mesta a uplašene devojčice su optužile robinju i još dve žene da su veštice. Tri nesrećnice su ubrzo uhapšene, a devojčice su nastavile da otkrivaju “agente” đavola. Treba znati da je Salem tada bio podeljen na selo i grad, i da je selo želelo da postane nezavisna parohija. Među susedima je bilo mnogo sporova oko međa i vlasništva nad zemljom. Sem toga, seljaci su videli da se grad zahvaljujući trgovini brže bogati. Iza zavisti, ali i hladnog i doktrinarnog puritanizma, ključala je netrpeljivost i želja za odmazdom. Histerične devojčice upirale su prstom na muškarce i žene iz susednih ili imućnih kuća, a u opštoj pometnji u zatvoru se kao veštica našla i petogodišnja Dorsak. Svako je postajao sumnjiv, a formiranje suda sastavljenog od poznatih pravnika iz šireg regiona nije bitno popravilo situaciju. Naime, sudije su smatrale dokazom da je optuženim zavladao demon, a direktno priznanje bilo je neretko iznuđivano mučenjem, kao i neobičnim ponašanjem devojčica prilikom saslušanja osumnjičenih. Od 27 osuđenih muškaraca i žena, 19 je bilo obešeno, a uporni Žil Korej, koji je odbijao nadležnost suda, podvrgnut je staroj engleskoj kazni slaganja teškog kamena na grudi, pa je i on preminuo posle dvodnevne torture. Prema priči, veštičije sudove ukinuo je sam guverner lično, pošto je i njegova žena optužena da je veštica. Svedoci su priznali da su lagali, a porodice žrtava su rehabilitovane. Jedan od najtragičnijih događaja ovog kontinenta, Amerikanci su vešto preokrenuli u nezaobilaznu turističku atrakciju i pravu mašinu za izvlačenje novca iz džepova lakovernih. Radoznali posetioci danas mogu da obiđu vlažne i mračne tamnice u kojima su osuđeni čekali pogubljenje, ili kupe crne šiljate šešire, metle, ljubavne
napitke, kristalne kugle i majice sa natpisom “Nisu sve veštice iz Salema”. "
Iako se Salem danas ne ponosi ovom epizodom u svojoj istoriji, njegovi žitelji imaju i te kako mnogo koristi od veštica. Naime, u ovaj grad dođe godišnje skoro milion turista, od kojih skoro polovina dolazi tokom tri sedmice pre američkog praznika Helovin (Noć veštica), kada se ovaj grad pretvara u sablasnu karnevalsku sredinu u kojoj se ređaju kostimirane parade, psihodelični sajam, obilazak mesta gde se pojavljuju duhovi i sl. Ostali znatiželjnici dolaze bar na dan ili dva, ne bi li obišli Muzej veštica, Muzej mitova i monstruma, Muzej (krvoločnih) voštanih figura, Veštičiju kuću (u kojoj je održano suđenje), kao i
Muzej sastavljen od malih ćelija u kojima su osuđeni čekali suđenje i presudu.
http://www.libraryontheweb.org/student_pages/witch_trials/trial.jpg