PDA

Pogledaj Punu Verziju : Rozenkrojceri



Пркос
17-11-2010, 12:30
Rozenkrojceri
Rozenkrojceri ili “Braća (u Hristu) Ružinog Krsta”, su nastali u Evropi kao sekta filosofa koji su tvrdili da poseduju znanje više nauka, naročito medicine, kao i mnoge tajne univerzuma. Ta znanja su primili od Egipćana, Haldejaca i ostalih starih paganskih civilizacija.
http://www.svetusliciireci.com/uploaded_images/Image/ROZENKROJCERI.jpg

Kako je Evropa izašla iz mračnog doba, neumoljivo je tragala za znanjem i prosvetljenje se širilo kontinentom, i pri kraju XVI veka mnogi filosofi, alhemičari, spiritisti i astrolozi su prisvojili ime ove sekte. Oktobra 1617. god. u Magdeburgu u Nemačkoj, održan je sastanak na kome je formalno dogovoreno da bratstvo Ružinog Krsta mora očuvati strogu tajnost u narednih sto godina. To je obnovilo njihovu zakletvu da unište crkvu Isusa Hrista i odlučeno je da 1717. god. transformišu bratstvo u društvo koje će povesti javnu kampanju dok će ona u isto vreme biti ograničena njihovom unutrašnjom mudrošću.
Francis Bejkon
Robert Flad

U Engleskoj, Robert Flad (Robert Fludd), poznati fizičar tog vremena, objavio je 1617. god. raspravu o Rozerkrojcerima. On je bio od velike pomoći pri osnivanju reda u Engleskoj koji je osnovao Francis Bejkon (Francis Bacon), pisac i filosof. Jedan od prisutnih na sastanku u Magdeburgu bio je i engleski arhitekta Nikolas Stoun (Nicholas Stone). Njegovo interesovanje za crnu umetnost ga je učinila vrednim i aktivnim članom sekte i on je načinio rituale za devet činova bratstva. Kao arhitekta, pripadao je slobodnoj masoneriji, pomagao je Inigo Džonsu (Inigo Jones), velikom majstoru engleske lože, koja u ovom periodu nije bila sektaška, i koji je izrastao iz svog početnog članstva praktikovanja masonstva, da bi dozvolio da se uključe mnogi poštovani članovi u ovu ložu. Ovi “primljeni masoni” su bili ugledni ljudi kraljevine, književnici, profesionalci, a priličan broj je bio iz imućne srednje klase. Jedan od uglednih članova bio je i Tomas Vaufan (Thomas Vaughan), Rozenkrojcer, koji je bio impresioniran pisanjem Nikolasa Stouna i koji je primetio odličnu priliku za širenje rozenkrojcerovske doktrine među povećanim članstvom lože.

Ovo “spekulativno” slobodno zidarstvo (masonstvo), kao suprotnost originalnom “zanatskom” slobodnom zidarstvu, razvijalo se i raslo je i u Engleskoj i na kontinentu.

Te 1663. god. održana je Generalna skupština masona. Majstor “zanatskog” masonstva, osećajući da je u velikoj manjini, shvatio je da je jedini put, pošto nije želeo da napusti svoju ložu, da se ujedini sa njihovim novim majstorom i tako priključi njihovom planu za buduće slobodno zidarstvo. Lord St. Albans (St. Albans), je izabran i postavljen za velikog majstora, ser Džon Denham (John Denham) je postao njegov pomoćnik, a ser Kristofer Vren (Christopher Wren) i Džon Veb (John Webb), stražari. Velika engleska loža je osnovana 24. juna 1717. god. tačno 100 godina posle Magdeburške odluke. Osnovao ju je Džejms Anderson (James Anderson) sa još šestoricom, uključujući i izvesnog proteranog francuza Desažiliersa (Desaguliers) koji je rekao da je bio vođa Rozenkrojcera, samo prva tri stepena.

Kratko posle ovoga, mada tačno poreklo nikada nije utvrđeno, Kraljevski Slavoluk je nastao kao kompletan treći stepen i oni koji su želeli da napreduju na više stepene bili su obavezni da uđu u prastari i priznati red ili u neki drugi međunarodni red koji je radio sa višim stepenima.

Sve do druge polovine XVIII veka, slobodno zidarstvo je bilo ograničeno samo na Evropu, ali uskoro počinje da se širi po Novom Svetu. 1761. god. Velika loža Francuske u savezu sa Savetom istočnih vitezova, šalje čoveka po imenu Stefan Morin (Stephen Morin) da promoviše slobodno zidarstvo na ostrvima srednje Amerike i zahvaljujući njegovim naporima Škotski red slobodnog zidarstva je utanačio sebi put u Ameriku.

Tokom 1766. god. Morinovo učenje je poništeno od strane Velikog Tela u Parizu zbog “propovedanja stranih i tajanstvenih doktrina”. On tada osniva “Uzvišenu ložu savršenstva” u Bostonu, na severu i u stvari podiže sličnu ložu u Čarlstonu, na jugu. Ove dve snažne masonske lože stvaraju veliki broj loža širom Amerike, ali zbog velikog prostranstva zemlje, napredovanje je usporeno.

Ustvari usporeno je bilo za Himana Isaka Longa (Hyman Isaac Long), koji je odigrao važnu ulogu u razvoju Prastarog Reda. On je bio ambiciozan čovek, pun ideja i frustriran sporim rastom američke masonerije. Napustio je Čarlston i otišao u Evropu, gde je ostao sledećih šest godina. Kada se vratio, doneo je sa sobom veliki plan koji je kreirao red tridesettrećeg stepena, koji je određen da postane univerzalan. Zajedno sa ostalim službenicima lože, on je osnovao ovaj red, preuzimajući dvadesetpet setpena sistema od Heredoma – Ružin Krst – plus šest templarskih nivoa, u koje je još povezao četiri stepena pozajmljena od bavarskih Iluminata Adama Veishaupta (Adam Weishaupt) i dva nivoa administracije. Za sebe je uzeo titulu Tridesettreći Suvereni Veliki Generalni Inspektor i poslednji stepen i dao je naziv instituciji Prastari i Priznati Red, i prva velika konstituciona skupština održana je u Čarlstonu, 31. maja 1801. god.

Пркос
17-11-2010, 12:30
1891. god. dozvolu za osnivanje Vrhovnog saveta Engleske dobio je vojvoda od Saseksa, ali nije formiran u to vreme. Konačno, 1845. god. Vrhovni savet Engleske i Velsa je formiran i to je postala pretpostavljena kontrola za sve nezavisne stepene Rozenkrojcera.

CEREMONIJA 18. STEPENA ROZENKROJCERA U ČETVRTAK PRE USKRSA

U četvrtak uveče, sakupili smo se u našem hramu i obukli se za ceremoniju. To je uvek najsvečanija prilika, a čini se i pomalo užasavajuća, čak i nama koji smo to radili više puta. Obučeni u dugim crnim kabanicama sa kapuljačama, hodamo u koloni, a samo deo lica nam se vidi i sedamo na svoja mesta. Ima nečeg sličnog sa sahranjivanjem ovo sedanje. Tišinu remete jedino orgulje, koje se tužno čuju u pozadini i nema svetla osim ono malo što prođe kroz prozore.

Posle početka molitve (iz koje je ime Isusa Hrista upadljivo izbačeno), ustao sam i počeo službu. Kao što sam to činio i mnogo puta ranije, rekao sam: “Okupili smo se u ovaj dan da se podsetimo na smrt našeg “najmudrijeg i savršenog gospodara”, ne kao nadahnutog ili božanskog, to nije na nama da određujemo, već kao najvećeg apostola ljudskog roda”. Kako izgovaram ove reči koje sam izgovarao toliko puta ranije, uvek imam čudan i snažan osećaj. To je kao da stojim odvojen od sebe slušajući samog sebe kako govorim, a reči odzvanjaju duboko u meni, odražavajući svoju važnost. Ovo su bile iste reči koje sam izgovaro mnogo puta ranije, ali sada su mi nešto značile. Učinile su da sam osetio slabost, bukvalno bolest i ja sam stao. Razumevanje ovoga što sam upravo rekao počelo je da raste u meni postepeno. Upravo sam nazvao Isusa “apostolom čovečanstva” koji niti je bio nadahnuti niti božanski. Nastala je pauza koja mi se činila da je trajala jako dugo dok sam se borio sa mučninom koja me je gušila. Kada sam ponovo bio u mogućnosti, nastavio sam službu i okupili smo se oko velikog stola u sobi stojeći u koloni. Sto je bio velik, u obliku krsta, i prekriven crvenim pokrivačem koji je u sredini bio dekorisan ružama. Kada smo se okupili oko stola, visoko sam podigao tanjir sa hlebom, uzeo sam komad, stavio ruku na rame čoveka ispred mene, dodao mu tanjir i rekao: “Uzmi, jedi i daj gladnima”. Ovo je nastavljeno sve dok svi nisu uzeli po parče hleba. Tada sam podigao pehar sa vinom, uzeo gutljaj i rekao: “Uzmi, pij i daj žednima”. I ovo je nastavljeno sve dok svi nisu uzeli po gutljaj vina. Posle ovoga zauzeli smo svoja mesta za stolom u obliku krsta i seli smo. Ambijent je bio mračan, naše duge kabanice su bile crne, naša lica su bila skoro sasvim sakrivena u kapuljačama, a raspoloženje je bilo teško sumorno. Otpevali smo poslednju Hristovu molitvu i himnu. Jedna reč bi opisala kompletan događaj, “crno”. To je zaista bila crna pričest, čudna crna gomila. Tu se nalazio i Menorah (svećnjak sa sedam sveća) u centru sobe. Ustvaši ponovo, rekoh: “Ovo je zaista tužan dan za nas, jer smo izgubili svog gospodara. Nikada ga više nećemo videti. On je mrtav! Tugujte, plačite, vičite, jer je on otišao”. Zatim sam pitao članove da ugase sveće u Menorhu. Konačno, samo je centralna sveća gorela. Ustao sam i tužno otišao do centra sobe ugasivši poslednju sveću – sveću koja je predstavljala Isusov život – naš mudri i savršeni gospodar. Imali smo dramatično i komemorativno izražavanje Isusovog života, nepominjući nijednom njegovo ime. Njegovo ime i scene su završeni u sobi u dubokoj tišini tmine. Izašao sam iz sobe, ostavljajući samo mrak i tišinu smrti. Ponovo, samo jedna reč na najbolji način opisuje ovo “crno”.

Пркос
17-11-2010, 12:32
RITUAL I ZAVETI

*

Kandidatu se daje titula “Savršenog gospodara, uzvišenog izabranika i škotskog viteza savršenstva”, kao i pečat savršenstva.(Napomena: lažna savršenost)
*

Molilac nudi da kandidat bude “očišćen vatrom” da bi došlo do odvajanja metala od nečistoće, i da bi se uklonilo svetovno iz hrama. (Napomena: Žene su “svetovne”. Samo Bog pročišćava svoje sinove Mal. 3: 2 – 3)
*

Isaija 53 je pročitana. (Napomena: Hristova smrt je priznata, ali ne i vaskrsenje)
*

Ceremonija se seli u sobu osvetljenu svećama i poprima formu putovanja da bi se pronašala Reč (Napomena: Isus se nikada ne pominje po imenu). Zastor se nalazi ispred očiju kandidata i njemu se daju 33 dana da nađe reč – Novi Sporazum – Zastor se uklanja i otkriva oltar sa tri krsta na njemu. Najviši je ukrašen sa trnovim vencem i ružom. Kandidat mora da položi zakletvu nad Novim Zavetom (Napomena: Ovo je jedini stepen koji dopušta Novi Zavet. Na oltaru je uvek otvorena Biblija, ali samo Stari Zavet).
*

Na podu sobe se nalazi prolivena pelikanova krv koja se izliva isključivo iz njegovih grudi kako bi se oslobodila njegova mladost (Napomena: Ovo je falsifikat izlivanja Isusove krvi radi čovekovog spasenja).
*

U tom trenutku zastor se nalazi iznad glave kandidata, simbol žalosti.
*

Zatim se kandidat predstavlja arhangelu Rafaelu, koji će ga voditi na njegovom putovanju (Napomena: Otvarajući se za vođenje kroz masonsku duhovnost). Vodič vodi kandidata u Crvenu sobu i dvoranu smrti.
*

Crvena soba je ispunjena lobanjama i kostima. Kandidat se u nju uvodi uz zvuke posmrtnog marša. Prava ljudska lobanja se tu može videti – što je zabranjeno (Napomena: Previše masonskog rituala može otvoriti kandidatov duh za mrak/depresiju/smrt).
*

Na crvenom tepihu se nalaze merdevine posute crvenim ružama, koje simbolišu Rozenkrojcere. Kandidat mora da se popne uz merdevine – iz mraka u slavu (Napomena: Ovo je lažno spasenje).
*

Kandidatu se daje reč “INRI” koje simbolišu Isusa Hrista iz Nazareta, Kralja Jevreja. On je uzdignut za Princa Reda Ružinog Krsta.
*

Ritual se završava uzimanjem pričešća od soli i belog vina (Napomena: !!!).
*

Reč “Emanuel” je korišćena (Napomena: Ovo znači “Bog je sa nama”. To sigurno nije naš Gospod Isus Hrist).
*

Reči “Gotovo je” su izgovorene.
*

Kandidatu se tada kaže da je primio novi nalog da se svi vole međusobno.
*

Ritualna zakletva “da budem večno u mraku, da moja krv neprekidno izlazi iz mog tela, da patim bez prekida zbog surove griže savesti duše, da najgorča žuč pomešana sa sirćetom mi bude stalno piće, najoštrije trnje za moj jastuk i smrt na krstu da svrši moje kažnjavanje”.
*

Sledeću zakletvu kandidat izgovara: “Dalje se zaklinjem... da proučavam i ispunjavam sve odluke koje dođu do mene od strane Velikog Inspektora tridesettrećeg stepena iz Vrhovnog Saveta”.