Пркос
17-11-2010, 12:30
Rozenkrojceri
Rozenkrojceri ili “Braća (u Hristu) Ružinog Krsta”, su nastali u Evropi kao sekta filosofa koji su tvrdili da poseduju znanje više nauka, naročito medicine, kao i mnoge tajne univerzuma. Ta znanja su primili od Egipćana, Haldejaca i ostalih starih paganskih civilizacija.
http://www.svetusliciireci.com/uploaded_images/Image/ROZENKROJCERI.jpg
Kako je Evropa izašla iz mračnog doba, neumoljivo je tragala za znanjem i prosvetljenje se širilo kontinentom, i pri kraju XVI veka mnogi filosofi, alhemičari, spiritisti i astrolozi su prisvojili ime ove sekte. Oktobra 1617. god. u Magdeburgu u Nemačkoj, održan je sastanak na kome je formalno dogovoreno da bratstvo Ružinog Krsta mora očuvati strogu tajnost u narednih sto godina. To je obnovilo njihovu zakletvu da unište crkvu Isusa Hrista i odlučeno je da 1717. god. transformišu bratstvo u društvo koje će povesti javnu kampanju dok će ona u isto vreme biti ograničena njihovom unutrašnjom mudrošću.
Francis Bejkon
Robert Flad
U Engleskoj, Robert Flad (Robert Fludd), poznati fizičar tog vremena, objavio je 1617. god. raspravu o Rozerkrojcerima. On je bio od velike pomoći pri osnivanju reda u Engleskoj koji je osnovao Francis Bejkon (Francis Bacon), pisac i filosof. Jedan od prisutnih na sastanku u Magdeburgu bio je i engleski arhitekta Nikolas Stoun (Nicholas Stone). Njegovo interesovanje za crnu umetnost ga je učinila vrednim i aktivnim članom sekte i on je načinio rituale za devet činova bratstva. Kao arhitekta, pripadao je slobodnoj masoneriji, pomagao je Inigo Džonsu (Inigo Jones), velikom majstoru engleske lože, koja u ovom periodu nije bila sektaška, i koji je izrastao iz svog početnog članstva praktikovanja masonstva, da bi dozvolio da se uključe mnogi poštovani članovi u ovu ložu. Ovi “primljeni masoni” su bili ugledni ljudi kraljevine, književnici, profesionalci, a priličan broj je bio iz imućne srednje klase. Jedan od uglednih članova bio je i Tomas Vaufan (Thomas Vaughan), Rozenkrojcer, koji je bio impresioniran pisanjem Nikolasa Stouna i koji je primetio odličnu priliku za širenje rozenkrojcerovske doktrine među povećanim članstvom lože.
Ovo “spekulativno” slobodno zidarstvo (masonstvo), kao suprotnost originalnom “zanatskom” slobodnom zidarstvu, razvijalo se i raslo je i u Engleskoj i na kontinentu.
Te 1663. god. održana je Generalna skupština masona. Majstor “zanatskog” masonstva, osećajući da je u velikoj manjini, shvatio je da je jedini put, pošto nije želeo da napusti svoju ložu, da se ujedini sa njihovim novim majstorom i tako priključi njihovom planu za buduće slobodno zidarstvo. Lord St. Albans (St. Albans), je izabran i postavljen za velikog majstora, ser Džon Denham (John Denham) je postao njegov pomoćnik, a ser Kristofer Vren (Christopher Wren) i Džon Veb (John Webb), stražari. Velika engleska loža je osnovana 24. juna 1717. god. tačno 100 godina posle Magdeburške odluke. Osnovao ju je Džejms Anderson (James Anderson) sa još šestoricom, uključujući i izvesnog proteranog francuza Desažiliersa (Desaguliers) koji je rekao da je bio vođa Rozenkrojcera, samo prva tri stepena.
Kratko posle ovoga, mada tačno poreklo nikada nije utvrđeno, Kraljevski Slavoluk je nastao kao kompletan treći stepen i oni koji su želeli da napreduju na više stepene bili su obavezni da uđu u prastari i priznati red ili u neki drugi međunarodni red koji je radio sa višim stepenima.
Sve do druge polovine XVIII veka, slobodno zidarstvo je bilo ograničeno samo na Evropu, ali uskoro počinje da se širi po Novom Svetu. 1761. god. Velika loža Francuske u savezu sa Savetom istočnih vitezova, šalje čoveka po imenu Stefan Morin (Stephen Morin) da promoviše slobodno zidarstvo na ostrvima srednje Amerike i zahvaljujući njegovim naporima Škotski red slobodnog zidarstva je utanačio sebi put u Ameriku.
Tokom 1766. god. Morinovo učenje je poništeno od strane Velikog Tela u Parizu zbog “propovedanja stranih i tajanstvenih doktrina”. On tada osniva “Uzvišenu ložu savršenstva” u Bostonu, na severu i u stvari podiže sličnu ložu u Čarlstonu, na jugu. Ove dve snažne masonske lože stvaraju veliki broj loža širom Amerike, ali zbog velikog prostranstva zemlje, napredovanje je usporeno.
Ustvari usporeno je bilo za Himana Isaka Longa (Hyman Isaac Long), koji je odigrao važnu ulogu u razvoju Prastarog Reda. On je bio ambiciozan čovek, pun ideja i frustriran sporim rastom američke masonerije. Napustio je Čarlston i otišao u Evropu, gde je ostao sledećih šest godina. Kada se vratio, doneo je sa sobom veliki plan koji je kreirao red tridesettrećeg stepena, koji je određen da postane univerzalan. Zajedno sa ostalim službenicima lože, on je osnovao ovaj red, preuzimajući dvadesetpet setpena sistema od Heredoma – Ružin Krst – plus šest templarskih nivoa, u koje je još povezao četiri stepena pozajmljena od bavarskih Iluminata Adama Veishaupta (Adam Weishaupt) i dva nivoa administracije. Za sebe je uzeo titulu Tridesettreći Suvereni Veliki Generalni Inspektor i poslednji stepen i dao je naziv instituciji Prastari i Priznati Red, i prva velika konstituciona skupština održana je u Čarlstonu, 31. maja 1801. god.
Rozenkrojceri ili “Braća (u Hristu) Ružinog Krsta”, su nastali u Evropi kao sekta filosofa koji su tvrdili da poseduju znanje više nauka, naročito medicine, kao i mnoge tajne univerzuma. Ta znanja su primili od Egipćana, Haldejaca i ostalih starih paganskih civilizacija.
http://www.svetusliciireci.com/uploaded_images/Image/ROZENKROJCERI.jpg
Kako je Evropa izašla iz mračnog doba, neumoljivo je tragala za znanjem i prosvetljenje se širilo kontinentom, i pri kraju XVI veka mnogi filosofi, alhemičari, spiritisti i astrolozi su prisvojili ime ove sekte. Oktobra 1617. god. u Magdeburgu u Nemačkoj, održan je sastanak na kome je formalno dogovoreno da bratstvo Ružinog Krsta mora očuvati strogu tajnost u narednih sto godina. To je obnovilo njihovu zakletvu da unište crkvu Isusa Hrista i odlučeno je da 1717. god. transformišu bratstvo u društvo koje će povesti javnu kampanju dok će ona u isto vreme biti ograničena njihovom unutrašnjom mudrošću.
Francis Bejkon
Robert Flad
U Engleskoj, Robert Flad (Robert Fludd), poznati fizičar tog vremena, objavio je 1617. god. raspravu o Rozerkrojcerima. On je bio od velike pomoći pri osnivanju reda u Engleskoj koji je osnovao Francis Bejkon (Francis Bacon), pisac i filosof. Jedan od prisutnih na sastanku u Magdeburgu bio je i engleski arhitekta Nikolas Stoun (Nicholas Stone). Njegovo interesovanje za crnu umetnost ga je učinila vrednim i aktivnim članom sekte i on je načinio rituale za devet činova bratstva. Kao arhitekta, pripadao je slobodnoj masoneriji, pomagao je Inigo Džonsu (Inigo Jones), velikom majstoru engleske lože, koja u ovom periodu nije bila sektaška, i koji je izrastao iz svog početnog članstva praktikovanja masonstva, da bi dozvolio da se uključe mnogi poštovani članovi u ovu ložu. Ovi “primljeni masoni” su bili ugledni ljudi kraljevine, književnici, profesionalci, a priličan broj je bio iz imućne srednje klase. Jedan od uglednih članova bio je i Tomas Vaufan (Thomas Vaughan), Rozenkrojcer, koji je bio impresioniran pisanjem Nikolasa Stouna i koji je primetio odličnu priliku za širenje rozenkrojcerovske doktrine među povećanim članstvom lože.
Ovo “spekulativno” slobodno zidarstvo (masonstvo), kao suprotnost originalnom “zanatskom” slobodnom zidarstvu, razvijalo se i raslo je i u Engleskoj i na kontinentu.
Te 1663. god. održana je Generalna skupština masona. Majstor “zanatskog” masonstva, osećajući da je u velikoj manjini, shvatio je da je jedini put, pošto nije želeo da napusti svoju ložu, da se ujedini sa njihovim novim majstorom i tako priključi njihovom planu za buduće slobodno zidarstvo. Lord St. Albans (St. Albans), je izabran i postavljen za velikog majstora, ser Džon Denham (John Denham) je postao njegov pomoćnik, a ser Kristofer Vren (Christopher Wren) i Džon Veb (John Webb), stražari. Velika engleska loža je osnovana 24. juna 1717. god. tačno 100 godina posle Magdeburške odluke. Osnovao ju je Džejms Anderson (James Anderson) sa još šestoricom, uključujući i izvesnog proteranog francuza Desažiliersa (Desaguliers) koji je rekao da je bio vođa Rozenkrojcera, samo prva tri stepena.
Kratko posle ovoga, mada tačno poreklo nikada nije utvrđeno, Kraljevski Slavoluk je nastao kao kompletan treći stepen i oni koji su želeli da napreduju na više stepene bili su obavezni da uđu u prastari i priznati red ili u neki drugi međunarodni red koji je radio sa višim stepenima.
Sve do druge polovine XVIII veka, slobodno zidarstvo je bilo ograničeno samo na Evropu, ali uskoro počinje da se širi po Novom Svetu. 1761. god. Velika loža Francuske u savezu sa Savetom istočnih vitezova, šalje čoveka po imenu Stefan Morin (Stephen Morin) da promoviše slobodno zidarstvo na ostrvima srednje Amerike i zahvaljujući njegovim naporima Škotski red slobodnog zidarstva je utanačio sebi put u Ameriku.
Tokom 1766. god. Morinovo učenje je poništeno od strane Velikog Tela u Parizu zbog “propovedanja stranih i tajanstvenih doktrina”. On tada osniva “Uzvišenu ložu savršenstva” u Bostonu, na severu i u stvari podiže sličnu ložu u Čarlstonu, na jugu. Ove dve snažne masonske lože stvaraju veliki broj loža širom Amerike, ali zbog velikog prostranstva zemlje, napredovanje je usporeno.
Ustvari usporeno je bilo za Himana Isaka Longa (Hyman Isaac Long), koji je odigrao važnu ulogu u razvoju Prastarog Reda. On je bio ambiciozan čovek, pun ideja i frustriran sporim rastom američke masonerije. Napustio je Čarlston i otišao u Evropu, gde je ostao sledećih šest godina. Kada se vratio, doneo je sa sobom veliki plan koji je kreirao red tridesettrećeg stepena, koji je određen da postane univerzalan. Zajedno sa ostalim službenicima lože, on je osnovao ovaj red, preuzimajući dvadesetpet setpena sistema od Heredoma – Ružin Krst – plus šest templarskih nivoa, u koje je još povezao četiri stepena pozajmljena od bavarskih Iluminata Adama Veishaupta (Adam Weishaupt) i dva nivoa administracije. Za sebe je uzeo titulu Tridesettreći Suvereni Veliki Generalni Inspektor i poslednji stepen i dao je naziv instituciji Prastari i Priznati Red, i prva velika konstituciona skupština održana je u Čarlstonu, 31. maja 1801. god.