Aranđelovdan

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2010/11/sveti_10-1.gif



Arhangel Mihail

Mihail (heb. מיכאל Mikha'el — „ko je kao Bog?“; arap. ميخائيل Mihail; grč. Μιχαήλ; lat. Michael) je arhangel, princ anđela, u jevrejskoj, hrišćanskoj i islamskoj tradiciji. Smatra se zapovednikom nebeske vojske. Pominje se u Starom zavetu.

Za Jevreje, arhanđel Mihajlo je zaštitnik Izraela i sinagoge. Hrišćanstvo ga smatra zaštitnikom Saborne crkve i prvim od sedam arhanđela, kao i pobednika Lucifera i Satane. Zbog toga se u umetnosti uvek predstavlja u rimskom oklopu sa podignutim mačem ili kopljem kako preti nekom demonu ili zmaju.

Vikipedija


21.11. Je velika srpska slava.
I ovom prilikom bih svima koji slave poželela srećnu slavu!

Prema broju vernika ovo je druga slava po veličini. Smatra se živim svecem i iz tog
razloga mnogi koji slave ovu slavu, ne pripremaju žito. Veruje se da po potrebi silazi
među ljude. Prema opštem verovanju, arhangel Mihailo prihvata duše umrlih, meri
dobra i zla dela te ih šalje u raj ili pakao.

[kojica]

Начин прослављања

Он седи на небесима, гледа на свет и кад хоће силази међу народ да изгрди
невернике и помогне невољницима. Не прави никакву разлику међу људима ако се
огреше. Било да су они цареви или пуки сиромаси. Кад неко погреши мора да то и
окаје. Цар Душан Силни славио је крсну славу Аранђеловдан, а светац му је,
невидљив за све, стајао на десном рамену и све надгледао. Цар је сваког госта
дочекивао и стојећи служио. Међутим, једном, што од умора а што од заборава,
превари се и седе за трпезу. Св. Михаило прасну, удари цара крилом по образу и
љутито одлете. Цар је Михаила једва умилостивио вишемесечним молитвама.
Арханђел Михаило био је слава Стефана Немање и његових синова.

Аранђеловдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског
колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. У народу
постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан,
јер кажу да је Арханђел Михаило „живи светац“. Не постоје „мртви свеци“. Сви
светитељи су живи, јер у Богу нико не може бити мртав, пошто је Бог – Бог живих а
не мртвих. Поред тога, жито представља жртву Богу, и невезано за светитеља,
спрема се за све Крсне славе, без изнимке и разлике. Исту ту жртву приносимо Богу
и на парастосима, а она представља знак и веру у опште Васкрсење. Нажалост,
многи и поред упозорења Цркве на погрешну праксу неспремања жита, и даље
настављају по своме, јер су „тако радили и њихови очеви“.

Горан Стјепановић

[причалица]

Smatra se živim svecem i iz tog
razloga mnogi koji slave ovu slavu, ne pripremaju žito.

pa ovo je netačno.
ako ćemo o svecima - svaki je živ u Gospodu, pa to spremanje žita nema blage veze s onim koje se sprema za pokoj duše...tj. ima jer je u oba slučaja žito (koljivo) simbolika novog ili večnog života.
žito se za slavu sprema za boljitak i večni život svečara, tj. članova porodice koji slave slavu, a ne za pokoj duše sveca - meni je ovo nelogično dok kucam, a kamoli da praktikujem takvo šta....
ko ne sprema žito za slavu, a proslavlja na primer arhangele, sv. proroka iliju i još neke, onda je, u najmanju ruku, neobavešten...

[Kovač]

A ja ti kažem da je svako ko slavi slavu neobavešten,jer 90% stvari radi koje ne zna zašto radi.

[kojica]

pa ovo je netačno.
ako ćemo o svecima - svaki je živ u Gospodu, pa to spremanje žita nema blage veze s onim koje se sprema za pokoj duše...tj. ima jer je u oba slučaja žito (koljivo) simbolika novog ili večnog života.
žito se za slavu sprema za boljitak i večni život svečara, tj. članova porodice koji slave slavu, a ne za pokoj duše sveca - meni je ovo nelogično dok kucam, a kamoli da praktikujem takvo šta....
ko ne sprema žito za slavu, a proslavlja na primer arhangele, sv. proroka iliju i još neke, onda je, u najmanju ruku, neobavešten...
Moji su roditelji tako preuzeli slavu od svoji, a njihovi roditelji od svojih i tako...
cenim da je su slave potekle iz vremena kada se žito spremalo iz nekih drugih
razloga netgo što su oni kojima nas Crkva uči..
E kako se desilo da ljudi postanu hrišćani a ostanu neobavešteni, ja o tome ne bih
raspravljala.

Slave slavim iz poštovanja, pre svega prema roditeljima, pa onda i prema precima.
(popovi i njihovi kanoni s tim veze nemaju)
Tako da.. kako je predaju, takva će i ostati...:)

[причалица]

Moji su roditelji tako preuzeli slavu od svoji, a njihovi roditelji od svojih i tako...
cenim da je su slave potekle iz vremena kada se žito spremalo iz nekih drugih
razloga netgo što su oni kojima nas Crkva uči..
E kako se desilo da ljudi postanu hrišćani a ostanu neobavešteni, ja o tome ne bih
raspravljala.

Slave slavim iz poštovanja, pre svega prema roditeljima, pa onda i prema precima.
(popovi i njihovi kanoni s tim veze nemaju)
Tako da.. kako je predaju, takva će i ostati...:)

pa i ja cenim da je tako.....da se 99% stvari radi tradicije radi, a šta nam je u srcu - to sveti Bog zna.
u svakom slučaju, rekoh jednom mom omiljenom liku da svakako hrišćani nisu izmislili žito ili koljivo, ali im se ne može osporiti pravo da ga koriste kako im se hoće i da to tumače u skladu sa svojom verom.
a što se tiče toga šta su radili naši preci - pa to ne mora da se radi vavjek, zato što su oni nešto praktikovali na određeni način.
na primer, moja snaja kaže da njeni slave sv. nikolu sa sve prasetom, u sred božićnog posta....opravdanje - nije bilo ribe u 17. veku, kad su njihovi preci počeli da slave sv. nikolu....a prasića je, šatro, bilo...ma daj....mislim, ako hoćeš da slaviš rođendan, proslaviš ga kako misliš da treba i da to bude lepo i radosno.
meni to dođe isto sa slavom - ispoštuješ sveca i to je to.
enivej, neka slavi kako ko hoće, ali će svaki sveštenik da kaže da ne postoje živi i mrtvi sveci, pa onda ne postoje ni slave za koje se žito sprema ili ne sprema.
sprema se uvek.

po meni, sva ta hrana koja se sprema je nepotrebna. dovoljno je žito, sveća, slavski kolač i odlazak na liturgiju.....sve drugo je nešto što nema veze sa pravoslavljem.

[причалица]

Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом Завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве. Јеретици су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било јако распрострањено за време светих апостола. Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора на Лаодикијском помесном Сабору светих отаца, проклето је такво поштовање анђела и предато анатеми, те је по 35. Правилу уведено као благочестиво и правилно поштовање и празновање светих анђела, као служитеља Божијих и хранитеља рода људског. Одређено је да то буде у новембру, јер је новембар девети месец, после марта, када је створен свет, због девет анђелских чинова који су најпре створени. Ових девет анђелских чинова описао је ученик светог апостола Павла, свети Дионисије Аеропагит у својој књизи "О небеској јерархији" и они су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими, богоносни престоли, господства, силе и власти, начала, архангели и ангели. У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. А на дан Страшног Суда сабраће се огромно мноштво ангела небесних око престола Христова и објавиће се дела, речи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и нека нас спасе молитвама Својим, свети Архистратиг Михаил и бестелесне небесне силе. Представљен је како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси. Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.

Тропар (глас 4): Небесних војинстав Архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањујушче ни припадајушчија, приљежно и вопијушчија: от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

[Kovač]

pa i ja cenim da je tako.....da se 99% stvari radi tradicije radi, a šta nam je u srcu - to sveti Bog zna.
Bog u kog veruješ je zabranio molitve bilo kome drugom osim njemu samom.
Zabranio je slike ljudi kojima se klanja,i bilo kakva posredništva izmedju tebe kao vernika i Boga.
Šta će Bogu posrednik?

[причалица]

Bog u kog veruješ je zabranio molitve bilo kome drugom osim njemu samom.
Zabranio je slike ljudi kojima se klanja,i bilo kakva posredništva izmedju tebe kao vernika i Boga.
Šta će Bogu posrednik?

moja najpreča moliva, kao hrišćanke, pravoslavne, je ''simvol vere''. tu se pominje Otac, Sin i Duh Sveti. molim se Sv. Trojstvu. molim se svemu što je kanonima dozvoljeno kad osetim potrebu.
reko se molim za crkvu, što je verovatno greh....jer mi je u glavi crkva kakvom je vidim danas....ne znam kakva je bila nekada.
mislim da nije ok da ovde pričamo o molitvama , generalno.
postoji tema za to....nije da nisam spamerka, ali ove teme ne volim da ''zagađujem''.

[misticlady]

evo mozda vam ovo malo pomogne i razresi neke nedoumice...ovo je iz starog pravoslavnog zakonika:
Шта је потребно припремити за прослављање крсног имена – славе

Прије славе у дому свечара обавља се водоосвећење: свештеник освећује воду- свети водицу, којом се мијеси славски колач, а на дан славе у цркви благосиља се кољиво (жито) и славски колач, који се унакрст пресијече и прелије вином .Дакле , за славу је потребно ;осветити водицу у своме дому,припремити славски колач, кољиво(жито), славску свијећу и црвено вино.Поред овога у свакој православној кући требало би да има славска икона (изображен лик светитеља кога славимо), кадионица са тамјаном и кандило.У богослужењима Православне Цркве све има свој узвишени смисао и нарочито значење, па је тако и код обреда.
http://www.spc-milano.org/images/stories/slava.jpg
Славски колач - представља Жртву благодарности Богу што смо кроз Господа Исуса Христа и Његово страдање спасени од пропасти и смрти.Крстообразно пресијецање колача представља Његово страдање, а преливање вином символично представља невину крв Христову проливену на Голготи.

Славска свијећа, представља свјетлост науке Христове,она нас представља као синове Свјетлости, која просвјећује свакога човјека(Јов. 1:9), а не синове мрака.

Кољиво ( славско жито) - Кољиво се спрема као жртва захвалности Богу за дате земаљске плодове, а у спомен Светитеља кога славимо, као и за успомену на оне наше претке, који су у вјери живјели и на оне којису за вјеру дали своје животе.Треба нарочито нагласити: да се кољиво о слави не спрема за покој душе Светитеља кога славимо, као што неки погрешно мисле! Сви су Светитељи живи и налазе се пред Господом као наши заступници и молитвеници! Отуда се славско кољиво спрема за све славске дане, па и за светог Арханђела Михаила, светог Илију као и за Богородичне и Христове празнике! Овдје ваља упозорити на још један погубан и штетан обичај који се полако из неупућености увукао у наш народ. Наиме, када нека слава падне у пост, или сриједу или петак, на примјер Никољдан, који је увијек у Божићном посту, тај дан и ти дани су обавезно посни. Спремање мрсне хране за славе које падају у посту је велики и погубан гријех. Боље је не славити, него правити јавну саблазан и наводити на гријех друге (госте) да мрсе на велике празнике у које црква налаже пост.

[причалица]

e pa, srećna slava, domaćini! :)

http://www.dodaj.rs/f/d/js/2KGOrJxD/slavski-kolac.jpg

http://www.dodaj.rs/f/0/kP/4YwoT2JI/scan0085lr1.jpg

[PRCKO]

Srecna slava svima koji slave danas :)
http://razbibriga.net/imported/2010/11/rakija-1.jpg

[PRCKO]

Mihailo, Mihajlo (heb.) --Sličan Bogu

[причалица]

Mihailo, Mihajlo (heb.) --Sličan Bogu

znala sam da mi se to ime sviđa zbog nečega :) i to baš mnogo.

[kojica]

U narodu se veruje da je Aranđel ovih dana među ljudima i da ih kuša.

Pazite kako se ophodite prema starima, bolesnima i siromašnima.

[причалица]

ima jedna priča vezana za arhanđela mihaila...mene je zaprepastila, ali ako je i izmišljena - neka je.

priču priča žena od 35-37 godina, tako nešto. živela je na bogatom imanju sa ocem i majkom, ali kod dede po očevoj strani. imali su sve - od konja do automobila, veoma ugledno domaćinstvo. ona je jedinica, imali su samo nju.
slavili su aranđelovdan. cela kuća danima pre toga je u spremanju slave, mnogo gostiju dolazi u takvu kuću. međutim, po njenim rečima, nju je sve to smaralo, nije smatrala da treba da se nešto poteza oko tih ''babskih običaja'' i rešila je da izjaše konja u to divno novembarsko jutro.
to jutro je bilo kao i ovo danas - mirno, hladno, oblačno, možda malo sumaglice...ali lepo, ipak. mogu misliti na selu kakva su to jutra.
kad je izvela konja iz štale, vidi je deda:

- gde si pošla?
- da izjašem konja, dosadno mi je.
- na praznik da jašeš konja?!, bio je deda zaprepašćen.

ali, deda neka priča, ona uzjaha konja i - uđe u mrak....kaže da joj je bilo strašno. da nije znala kako se našla u mraku, da je čula lepet krila i škrgutanje zba, neku hladnoću da je osećala - onu od koje srce zebe, a ne ruke i nos...i da je to trajalo i da je nemoć i strah u njoj trajao - nije znala koliko.
sve dok, u tom grču, strahu, nije odjednom iz glave počela da se pomalja molitvica koju ju je baka naučila kao devojčicu ''Oče naš, koji si na nebesima...''...kaže da ju je jedva sklopila i progovorila, a posle je ponavljala nekoliko puta, srećna što se setila reči. izgovarala je molitvu kao kad žedan čovek dođe do izvora, pa počne da pije vodu. i onda je ostila da lebdi, da je krila nose. prekinula je moljenje i pitala:

- ko si ti?
- onaj za koga nećeš da znaš i da slaviš.
- ako si arhanđeo, pokaži mi se.

i kaže da se pokaza sav u svojoj lepoti i veličanstvenosti - ogroman kao naviši bor, blistav kao sunce, divnog lika, sa krilima na kojima je bila - ona.
hladnoća je odlazila, a toplota dolazila i onda se probudila.

rekli su joj, jer se probudila u bolnici, da je i nju i konja udario autobus. jer, u onom silnom izlaženju iz kapije dvorišta, na konju, nije ni gledala da li neko dolazi sa desne strane (dvorište je bilo odmah pored loklanog puta gde su išla vozila). konj je, na žalost morao biti ubijen, a ona je bila u komi 3 dana.

ona danas živi u bariju, u italiji, ima dva sina...i slavi svetog arahanđela mihaila.