Pogledaj Punu Verziju : Zen budizam
Zen je škola mahajana budizma, nastala u Kini. Smatra se da je nastla oko 520. godine,
tako što je indijski budistički monah doneo Budino učenje u Kinu, a odatle je prenet u
Japan krajem 12. veka.
Kako se zen ne oslanja na svete tekstove, već se po tradiciji učenje prenosi sa učitelja
na učenika, pisane reči ima veoma malo. Poznate su zen priče i koani.
Pa izvolite, napišite svoju omiljenu zen priču ili koan. Možemo i da diskutujemo o njima,
mada je od diskusije slaba vajda. Eto ja, na primer, svaki put kada ponovo pročitam neku
zen priču, doživim je na neki drugačiji način.
Učenje
Zen učenje je s jedne strane ukorenjeno u mahajani, naročito učenju o budinskoj prirodi,
a s druge strane je to povratak samoj srži budističkog učenja i iskustvu probuđenja. Zen
podučava da Budina svest predstavlja jedinu stvarnost, odnosno da je priroda uma
priroda Bude. Nju nije moguće podučavati, ili preneti putem knjiga ili preko učitelja.
Osnovni način uviđanja ove izvorne prirode motrenje uma. Ovaj cilj se opisuje kao
prađna, nirvana, bodhi, satori, itd.[2]
„Sva su ljudska bića već prosvetljena. Svi su bude po svojoj prirodi. Meditativni napor i
nije ništa drugo nego sam akt budin.[3]“
(Dogen, 13. vek)
Zen podržava neposredan, mistički doživljaj stvarnosti. Zen zastupa prenošenje suštine
i duha budizma neposredno, bez oslanjanja na spise, reči, shvatanja ili postupke. U zen
tradiciji se iskustvo izvorne prirode često uspoređuje s mesecom, a reči i koncepti koji
ga opisuju s prstom koji pokazuje na mesec. Rečima i konceptima to iskustvo nikada se
ne može do kraja iskazati niti opisati, jer to je nešto što svako mora iskusiti za sebe.
U životu monaha smenjuju se meditacija, molitve i žustar fizički rad. Trajna duboka
usredsređenost u bilo kojoj delatnosti, bilo da se radi o meditaciji ili fizičkom radu, vodi
ka duhovnom uvidu i ispunjenosti, odnosno stanju prosvetljenosti. Cilj i svrha ovih
disciplina je u tome da se kroz fizički rad, usredsređenost i beskrajna ponavljanja um
oslobodi stega tela i počne neometano da se iskazuje. Stepen napredovanja čoveka na
umnom planu ogleda se i kroz telesne pokrete, zbog čega zen majstori posmatraju
veštine monaha kao odraz njegovog duhovnog stanja. Asketske prakse nisu posebno
naglašene.
Vikipedija
...
http://razbibriga.net/imported/2010/11/Enso2-1.png
Simbol zen budizma. Smatra se da je neko dostigao zen ukoliko može
da nacrta simbol pravilno.
Tako dakle?
Učitelja zena Hakuna susedi su hvalili kao čoveka koji živi čednim životom. Blizu njega
živela je jedna lepa devojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez
ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je u drugom stanju. Ovo razljuti roditelje.
Devojka ne htede da prizna ko je otac, posle mnogo kinjenja imenova Hakuna. U velikoj
ljutnji roditelji odoše do učitelja. Tako dakle?, beše sve što on reče. Kada se dete
rodilo, doneli su ga Hakunu. On je već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo,
veoma je dobro vodio računa o detetu. Dobijao je mleko od svojih suseda i sve drugo
što je detetu trebalo. Posle godinu dana devojka, majka nije mogla više izdržati. Reče
roditeljima istinu, da je pravi otac deteta jedan mladić koji je radio na ribljoj pijaci.
Majka i otac devojke odmah otiđoše do Hakuna da ga mole za oproštaj, i iskreno se
izvine, i da mu uzmu dete nazad. Hakun je bio predusretljiv. Ustupajući im dete, sve što
je rekao bilo je: tako dakle?
Zen priča
Blatnjavi put
Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek
padala. Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom,
koja nije mogla da pređe raskršće. Dođi, devojko, reče odmah Tanzan. Podigavši je u
svoje naručje, prenese je preko blata. Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše
do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. Mi
sveštenici ne prilazimo blizu ženama, rece Tanzanu, posebno ne mladim i lepim. To je
opasno. Zašto si ti to učinio? Ja sam devojku ostavio tamo, reče Tanzan. Da li je ti još
uvek nosiš?
Zen priča
Posetnica
Keiču, veliki učitelj zena u periodu meidi, bio je poglavar Tofuku hrama u Kjotu. Jednoga
dana guverner Kjota ga potraži po prvi put. Njegov pratilac mu predade guvernerovu
posetnicu, na kojoj je pisalo: Kitagaki, guverner Kjota. Nemam ja posla sa takvim
čovekom, reče Keiču svom pratiocu. Reci mu da ode odavde. Pratilac odnese posetnicu
nazad, izvinjavajući se. Moja je greška, reče guverner, i olovkom precrta reči guvernera
Kjota. Zamoli ponovo svog učitelja. O, jeli to Kitagaki?, uzviknu učitelj kada vide
posetnicu. Hoću da vidim tog čoveka.
Zen priča
Zen svakog trena
Učenici zena su sa svojim učiteljima najmanje deset godina pre no što se usude da
podučavaju druge. Nanina poseti Teno koji je, prošavši svoje učenje, postao učitelj.
Zadesi se da taj dan bude kišovit, pa Teno obu klompe i ponese kišobran. Pošto ga je
pozdravio, Nanin primeti: pretpostavljam da si svoje klompe ostavio u predvorju. Hteo
bih da znam da li ti kišobran stoji levo ili desno od klompi. Teno, zbunjen, nemade brz
odgovor. Shvatio je da nije sposoban da svakog trena uz sebe ima zen. Posta Naninov
učenik, učivši još šest godina da bi dosegao prisustvo zena u svakom trenu.
Zen priča
Objavljivanje sutri
Poklonik zena, Tecugen odluči da u Japanu objavi sutre, koje su u to vreme bile
dostupne samo na kineskom jeziku. Knjige je trebalo štampati pomoću drvenih ploča u
izdanju od sedam hiljada primeraka, što je ogroman poduhvat. Tecugen krenu na put da
bi sakupio poklone u ovu svrhu. Nekolicina podržavalaca bi mu dala stotinak zlatnika, u
većini slučajeva primao bi samo novčiće. Svakom darodavcu bi zahvaljivao podjednako.
Posle deset godina, Tecugen je imao dovoljno novca da započne svoj zadatak. U to
vreme se dogodi da reka Udi počne da plavi. Pojavi se glad. Tecugen uze novac koji je
sakupio za knjige i potroši ga da bi spasao ljude od gladovanja. Zatim nanovo započe
svoj posao oko sakupljanja. Nekoliko godina kasnije proširi se zemljom neka epidemija.
Tecugen dade novac koji je sakupio za pomoć svom narodu. I po treći put započe svoj
posao, i posle dvadeset godina želja mu bi ispunjena. Štamparske ploče od kojih je
napravljeno prvo izdanje sutri, danas se mogu videti u manastiru Obaku u Kjotu. Japanci
pričaju svojoj deci da je Tecugen napravio tri zbirke sutri, i da su prve dve nevidljive
zbirke čak nadmašile poslednju.
Zen priča
Vratnice raja
Vojnik po imenu Nobušige dođe kod Hakuina i zapita ga: postoje li zaista raj i pakao?
Ko si ti?, upita Hakuin. Ja sam samuraj, odgovori ratnik. Ti, vojnik!, uzviknu Hakuin. Koji
bi to vladar tebe hteo za čuvara? Lice ti je kao u prosjaka. Nobušige se toliko razbesne
da poče da vadi svoj mač, Hakuin nastavi: pa ti imaš mač! Oružje ti je verovatno previše
tupo da bi mi odseklo glavu. Kada Nobušige izvuče mač, Hakuin primeti: ovde se
otvaraju vratnice pakla! Na ove reči samuraj, shvativši učiteljevu pouku, vrati svoj mač u
korice i pokloni se. Ovde se otvaraju vratnice raja, reče Hakuin.
Zen priča
Vojnici čovečanstva
Jednom prilikom je jedna divizija japanske armije učestvovala u manevrima. Neki od
oficira nađoše za shodno da svoj štab smeste u Gasanov hram. Gasan reče svom
kuvaru: oficirima spremaj istu hranu kao i nama. Ovo naljuti oficire koji su navikli na
sasvim drugačije ophođenje prema njima. Jedan priđe Gasanu i rece: šta misliš, ko smo
mi? Mi smo vojnici koji žrtvuju svoje živote za svoju otadžbinu. Zašto sa nama ne
postupaš shodno tome? Gasan ozbiljno odgovori: šta ti misliš, ko smo mi? Mi smo
vojnici čovečanstva koji teže da spasu sva osecajna bića.
Zen priča
Narav
Jedan učenik zena dođe Benkei, žaleći se: učitelju imam neobuzdanu narav. Kako da je
izlečim? To je nešto vrlo čudno, odgovori Benkei. Pokaži mi da vidim šta to imaš. Ne
mogu sada da ti pokažem, odgovori ovaj. Kada možeš da mi pokažeš, upita Benkei.
Pojavljuje se neočekivano, odgovori učenik. Onda, zakljuci Benkei, mora biti da to nije
tvoja prava priroda. Da jeste, mogao bi mi je pokazati bilo kada. Kad si se rodio, nisi je
imao, i tvoji roditelji ti je nisu dali. Razmisli o tome.
Zen priča
O da.. zaboravih čuvene zen bašte...
http://razbibriga.net/imported/2010/11/malabasta-1.jpg
koje se obično nalaze u dvorištima manastira i pomažu u postizanju smirenja
http://pixhost.info/share/img/2006_05_2/Zen_Garden2.jpg
http://www.gaialandscapedesignbackgrounds.net/landscape-design-background-Japanese-Garden-ken-Mccown-architecture.jpg
http://razbibriga.net/imported/2010/11/Japanese_Zengarden_17-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2010/11/Japanese_Zengarden_13-1.jpg
Pita
Gledala devojčica mamu kako pravi pitu i videla kako njena mama savija krajeve pite. Pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori mama.
Devojčica ode do babe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je baba savila krajeve pite, pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Videla sam to od svoje mame – odgovori baba.
Devojčica ode do prababe da vidi kako ona pravi pitu. U trenutku kad je prababa savila krajeve pite, pita je devojčica:
- Zašto savijaš krajeve te pite?
- Pa mala mi ova tepsija – odgovori prababa.
Zen priča
POUKA POSLEDNJEG
U stara vremena u Japanu su se koristili fenjeri od bambusa i papira u kojima
su gorele sveće.
Jednom slepom čoveku na kraju posete svom prijatelju, ovaj ponudi fenjer da
ga ponese sa sobom jer je bila noć.
"Ne treba mi fenjer", reče mu. "Bila tama ili svetlo-meni je svejedno."
"Znam da ti fenjer nije potreban da bi pronasao put", odgovori mu prijatelj, "ali
ako ga nemaš, neko bi mogao da naleti na tebe. Zato ga moraš uzeti."
Slepi čovek krenu sa fenjerom i pre no što je i odmakao, neko se sa njim
sudari. "Pazi kuda ideš!", uzviknu on nepoznatom. "Zar ne vidiš ovaj fenjer?"
"Sveća ti je dogorela, brate", odgovori nepoznati.
Zen priča
Dobro i loše
Kada je Benkei održavao casove izdvojenog usredsređivanja, na njih su dolazili mnogi
učenici. U vreme jednog takvog okupljanja, jedan učenik je uhvacen u krađi. Stvar je
prijavljena Benkeiu uz zahtev da prestupnik bude isključen. Benkei se na to nije osvrtao.
Kasnije, isti učenik je uhvacen na sličnom delu, i Benkei opet na ovo ne obrati pažnju.
To naljuti druge učenike, koji sastaviše peticiju tražeći otpuštanje lopova, uz izjavu da
će u suprotnom cela grupa otići.
Kada Benkei pročita peticiju, pozva ih sve pred sebe. "Vi ste mudra braća", reče im.
"Vi znate šta je dobro a šta je loše. Ako želite, možete otići da učite negde drugde,
ali ovaj jadni brat još ne zna ni šta je dobro a šta lose. Ko ce ga tome naučiti,
ako ne ja? Ja ću ga ovde zadržati, makar i svi vi otišli."
Kiša suza obli lice brata koji je krao. Želja za krađom potpuno iščeze.
Zazijavalo
21-11-2010, 11:04
Šta je krad? :huh:
Šta je krad? :huh:
To ti je kada greškom pošalješ poruku, pre nego što središ tekst. :lol:
Zazijavalo
21-11-2010, 11:12
O! A ja mislio to neki specifični zen pojam. :rumenko:
:lol:
Šolja čaja
Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi, posetio je jednog dana
neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. Napunivši šolju svome gostu, nastavio je da sipa.
Profesor je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada više nije mogao da se
suzdrži, reče: ''Puna je. Više ne može da stane!''
''Kao i ova šolja'', reče Nan-in, ''pun si svojih ubeđenja i pretpostavki.
Kako mogu da ti objasnim zen, ako prethodno nisi ispraznio svoju šolju?''
(Period Meiđi (1969-1912) je vreme otvaranja Japana prema svetu, kao i modernizacije.
Za manje od pola veka, koliko je ovaj period trajao, Japan je premostio tehnološki i
privredni jaz koji ga je delio od najrazvijenijih zemalja Zapada)
Zazijavalo
21-11-2010, 11:21
Od 1869 do 1912! :eek:
Kolko se čaja prosulo za to vremeee... :pusi:
http://www.acupuncturepdx.com/wp-content/uploads/2009/10/quinet-natural-zen-garden.jpg
Od 1869 do 1912! :eek:
Kolko se čaja prosulo za to vremeee... :pusi:
Nije poseta trajala u tom periodu, nego ga je jednog dana u tom periodu posetio. :mirka:
i nije 18 nego 19.. i...
Pa verujem da je u tu svrhu proliveno mnogo čaja. :lol:
Što od strane Nan-ina, što od drugih učitelja.
Глас среће
После Бенкеиеве смрти, један слепи човек, који је живео у близини учитељевог
храма, рече пријатељу: "Пошто сам слеп, не могу да видим човеково лице, па морам
да му оцењујем карактер по звуку његовог гласа. Обично, када чујем некога да
другоме честита на његовој срећи или успеху, чујем и скривени тон зависти. Када се
изјављује саучешће због несреће другог, чујем радост задовољство, као да је оном
што саучествује заиста драго што је нешто добити остало у његовом сопственом
свету.
Судећи по ономе колико ја знам, Бенкеиев глас је увек био искрен. Кад год је
исказивао срећу, нисам чуо ништа осим среће, и кад год је исказивао тугу, туга је
била све што сам чуо."
Тунел
Зенкаи, син самураја, допутова у Едо где постаде пратилац једног високог
службеника. Заљуби се у службеникову жену и би откривен. У самоодбрани, усмрти
службеника, а затим побеже са женом.
Обоје касније постадоше крадљивци. Али жена беше толико похлепна, да се Зенкаиу
поче гадити. На крају, оставивши је, отпутова далеко, у покрајину Бизен, где
постаде лутајући просјак.
Да би се искупио за своју прошлост, Зенкаи одлучи да у свом животу учини неко
добро дело. Знајући за опасни пут који се пружао над једном литицом, а узрок смрти
и повреда многих људи, он одлучи да пробије тунел кроз планину.
Док је дању просио, Зенкаи је ноћу копао тунел. Када је прошло тридесет година,
тунел је био 684 метра дуг, 6 метара висок и 9 метара широк.
Две године пре но што је посао био готов, син службеника кога је усмртио, а који
беше искусан мачевалац, пронађе Зенкаиа и дође да га из освете убије.
"Даћу ти радо свој живот", рече Зенкаи. "Само ми допусти да завршим овај посао.
Оног дана када буде готов, можеш ме убити."
Тако младић сачека на тај дан. Неколико месеци прође, а Зенкаи је и даље копао.
Младић се умори не радећи ништа и поче да му помаже у копању. Помажући му
годину дана, поче се дивити Зенкаиевој чврстој вољи и карактеру.
Најзад тунел беше завршен и људи могаше да га безбедно користе.
"Сада ми одсеци главу", рече Зенкаи. "Мој посао је обављен".
"Како могу одсећи главу свом сопственом учитељу?", упита младић са сузама у очима.
Zazijavalo
21-11-2010, 20:43
Nije poseta trajala u tom periodu, nego ga je jednog dana u tom periodu posetio. :mirka:
i nije 18 nego 19.. i...
od 1969 do 1912? :undecided:
od 1969 do 1912? :undecided:
vidi stvarno... :raz_067:
:stidljiva:
Tako mi i treba kad kopiram bez da uključim mozak. :raz_067:
Od sad kopiram samo slike... čist zen...:pusi:
http://razbibriga.net/imported/2010/11/joan_miro-1.jpg
Zazijavalo
21-11-2010, 23:01
Di zen prođe, tu trava ne raste... :undecided:
Pa jeste.. nešto ne vole travu..
Ne znam zbog čega.
A jel bi mogao neku priču da prokomentarišeš?
Zazijavalo
22-11-2010, 09:43
Stra me da me ne pojure vrljikom iz frižidera. :undecided:
Al, ako mi čuvaš leđa, će da vidim kasnije. :pusi:
Zazijavalo
22-11-2010, 10:44
Тунел
Зенкаи, син самураја, допутова у Едо где постаде пратилац једног високог
службеника. Заљуби се у службеникову жену и би откривен. У самоодбрани, усмрти
службеника, а затим побеже са женом.
Обоје касније постадоше крадљивци. Али жена беше толико похлепна, да се Зенкаиу
поче гадити. На крају, оставивши је, отпутова далеко, у покрајину Бизен, где
постаде лутајући просјак.
Да би се искупио за своју прошлост, Зенкаи одлучи да у свом животу учини неко
добро дело. Знајући за опасни пут који се пружао над једном литицом, а узрок смрти
и повреда многих људи, он одлучи да пробије тунел кроз планину.
Док је дању просио, Зенкаи је ноћу копао тунел. Када је прошло тридесет година,
тунел је био 684 метра дуг, 6 метара висок и 9 метара широк.
Две године пре но што је посао био готов, син службеника кога је усмртио, а који
беше искусан мачевалац, пронађе Зенкаиа и дође да га из освете убије.
"Даћу ти радо свој живот", рече Зенкаи. "Само ми допусти да завршим овај посао.
Оног дана када буде готов, можеш ме убити."
Тако младић сачека на тај дан. Неколико месеци прође, а Зенкаи је и даље копао.
Младић се умори не радећи ништа и поче да му помаже у копању. Помажући му
годину дана, поче се дивити Зенкаиевој чврстој вољи и карактеру.
Најзад тунел беше завршен и људи могаше да га безбедно користе.
"Сада ми одсеци главу", рече Зенкаи. "Мој посао је обављен".
"Како могу одсећи главу свом сопственом учитељу?", упита младић са сузама у очима.
Ja sam jedared poznavao nekog Mitiku. Mitika je radio u rudniku od 16. godine, ali rudnik bude zatvoren, a Mitika postane pomoćni zidar koji radi za nadnicu. Tako je stigao i u moje dvorište gde se prihvatio da ručno iskopa septičku jamu. Godine provedene u rudniku pomogle su mu da veštinu kopanja zemlje dovede do savršenstva. Koristeći se samo jednom odbačenom letvom od pola metra kontrolisao je vertikalnost zidova rupe. Kada smo kasnije spustili visak, na 4 metra dubine bilo je odstupanje od jednog palca. Takođe, imao je savršene pokrete. Nije trošio ni mrvicu snage više nego što je bilo neophodno, ali ipak mu je posao brzo odmicao.
No, Mitika je bio otprilike glup čovek. Najbolji (i jedini) odgovor na bilo kakvo pitanje koje se nije ticalo direktno posla, jela ili fudbala bio mu je da ćutke podigne obrve, iskrivi usta i čitavu glavu nakrene na jednu stranu, pa si onda to mogao da shvatiš kao izraz razmišljanja, odobravanje ili neodobravanje - kako oćeš.
I sad se ja pitam... što Zen misli da kopači tunela imaju svašta da te nauče? Meni to kao da od Lepe Brene očekujem odgovor na svetsku krizu nafte. :undecided:
Ma zen uopšte ne misli...:lol: ja mislim...
Mislim da ova priča govori o tome kako je svako sposoban da se promeni
i kako nikada nije kasno za promenu.
Eto vidiš, taj Mitika je bio majstor, a Zenkai potpuno nevešt tatin sin,
pa se ipak prihvatio tako komplikovanog posla. :lol:
Zar se od nekoga ko je potpuno istrajan, ko radi nešto iz čiste samilosti
prema drugima, bez da išta traži kao nadoknadu i ko živi trideset godina samo
od isprošene hrane, ne može ništa naučiti?
Zazijavalo
22-11-2010, 13:16
Pa može da se nauči da ako trideset godina radiš iz samilosti prema drugima, živećeš od isprošene hrane. Al zato ne moraš da rmbačiš pored još jenog takvog godinu dana. Dosta je da čitaš Razbibrigu. :prcko:
Zazijavalo
22-11-2010, 13:24
:lol:
Šolja čaja
Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi, posetio je jednog dana
neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. Napunivši šolju svome gostu, nastavio je da sipa.
Profesor je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada više nije mogao da se
suzdrži, reče: ''Puna je. Više ne može da stane!''
''Kao i ova šolja'', reče Nan-in, ''pun si svojih ubeđenja i pretpostavki.
Kako mogu da ti objasnim zen, ako prethodno nisi ispraznio svoju šolju?''
E, sad se ja pitam da li bi zen bila i ovakva priča:
Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi, posetio je jednog dana
neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. U praznu šolju svog gosta sipao je šećer i počeo da meša.
Profesor je posmatrao kako učitelj meša suv šećer u praznoj šolji, ali kada više nije
mogao da se suzdrži, reče: ''Šolja je prazna. Ne vredi mešati.''
''Kao i ova šolja'', reče Nan-in, ''ispraznio si um od svojih znanja.
Kako mogu da ti objasnim zen, ako nemam sa čime da povežem zen znanja?''
E, ja mislim da takva priča ne bi bila zen i to je ono što mi se ne sviđa. Znanje koje ne može druga znanja da objasni iz svog ugla više mi liči na ideologiju. :undecided:
Pa može da se nauči da ako trideset godina radiš iz samilosti prema drugima, živećeš od isprošene hrane. Al zato ne moraš da rmbačiš pored još jenog takvog godinu dana. Dosta je da čitaš Razbibrigu. :prcko:
:raz_067:
Evo još malo će godina dana kako sam ovde, pa ću ti javiti da li sam prosvetljena.
Kako tebi ide? :lol:
E, sad se ja pitam da li bi zen bila i ovakva priča:
Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu Meiđi, posetio je jednog dana
neki profesor univerziteta koji je želeo da se kod njega raspita o zenu.
Nan-in je poslužio čaj. U praznu šolju svog gosta sipao je šećer i počeo da meša.
Profesor je posmatrao kako učitelj meša suv šećer u praznoj šolji, ali kada više nije
mogao da se suzdrži, reče: ''Šolja je prazna. Ne vredi mešati.''
''Kao i ova šolja'', reče Nan-in, ''ispraznio si um od svojih znanja.
Kako mogu da ti objasnim zen, ako nemam sa čime da povežem zen znanja?''
E, ja mislim da takva priča ne bi bila zen i to je ono što mi se ne sviđa. Znanje koje ne može druga znanja da objasni iz svog ugla više mi liči na ideologiju. :undecided:
Bravo. Odlična zen priča. :)
Jedna od boljih, koje sam do sada pročitala.
Ne znam samo odakle ti ideja da nije zen?
''Šolja čaja'' zapravo ne govori o tome da mozak mora da bude izriban (propran:lol:) pre nego
što kreneš nešto novo da učiš. Čitava tajna je u tome da za stečena znanja ne treba da
budeš vezan kao za nešto svoje i trajno, nešto što se ne može promeniti ni po koju cenu.
''Šolja'' ne treba da bude prazna, već sposobna da pomera granice.
Zapetljah se... :lol:
Znanje se ne stiče tako što ćeš jednu predrasudu zameniti drugom.
Камени ум
Кинески учитељ зена Хоген је живео сам у једном малом храму у унутрашњости.
Једнога дана дођоше четири путујућа монаха и замолише га да упали ватру у
његовом дворишту да би се угрејали.
Док су то радили, Хоген их чу како расправљају о субјективности и објективности.
Он им се придружи, и рече: "Ево овог великог камена. По вашем мишљењу, да ли је
он у вашем уму или ван њега?"
Један од монаха одговори: "Са будистичке тачке гледишта, све је објективизација у
мом уму."
"Мора да ти је глава врло тешка", примети Хоген, "ако у њој свуда носаш овакав
камен."
Буда гаравог носа
Једна је свештеница, која је била у потрази за просветитељем, направила статуу
Буде и обложила је златним листом. Куд год је ишла, носила је свог златног Буду са
собом.
Године су прошле и, још увек носећи свог Буду, свештеница одлучи да остане у
једном малом храму у унутрашњости у којем је било много Буда, сваки са својим
посебним олтаром.
Свештеница зажеле да окади пред својим златним Будом. Пошто јој се није допала
идеја да се мирис рашири и до других, смислила је левак кроз који се дим уздизао
само до њене статуе. Али од гара златном Буди поцрне нос, што га учини посебно
ружним.
http://razbibriga.net/imported/2010/11/zenstones-1.jpg
Кисели мисо
Кувар свештеник Даирјо, у Бенкеиевом самостану, одлучи да добро пази на здравље
свог старог учитеља, и да му даје само свеж мисо. Бенкеи, приметивши да је
послужен бољим мисом него његови ученици запита: "Ко је данас кувар?"
Послаше Даирја пред њега. Бенкеи сазнаде да према својим годинама и положају
треба да једе само свеж мисо. Рече кувару: "Значи, ти мислиш да ја уопште не би
требало да једем." Рекавши ово, уђе у своју собу и закључа врата.
Даирјо је, седећи пред вратима, молио учитеља да му опрости. Бенкеи не хтеде да
му одговори. Седам дана је Даирјо седео пред вратима, а Бенкеи унутра.
Најзад, у очајању, један следбеник гласно повика Бенкеиу: "Можда си у праву, али
овај млади ученик овде мора да једе. Он без хране не може вечно!"
На то Бенкеи отвори врата. Смешио се. Рече Даирју: "Тражим да једем исту храну
као и остали моји ученици. Када постанеш учитељ, не желим да ово заборавиш."
Mesec se ne može ukrasti
Rjokan, učitelj zena, živeo je vrlo skromno u maloj kolibi u podnožju brda. Jedne večeri
lopov uđe u kolibu i otkri da u njoj nema ničega što bi se moglo ukrasti. Rjokan se vrati
i zateče ga. ''Možda si prešao dug put da me posetiš'', reče pljačkašu, ''i ne bi trebalo
da se vratiš praznih ruku. Molim te, uzmi moju odeću kao poklon.''
Lopov ostade zaprepašćen. Uze odeću i pobeže.
Rjokan sede onako neodeven da posmatra Mesec. ''Jadnik'', sanjario je, ''voleo bih da
sam mogao da mu dam ovaj lepi Mesec.''
Nema vode, nema meseca
Kada je monahinja Čijono učila zen kod Bukoa iz Engakua, nije dugo uspevala da
dosegne plodove meditacije. Jedne mesečinom osvetljene noći, nosila je vodu u
jednom starom vedru, vezanom bambusom. Iznenada, bambus se pokida i dno
otpadne. U tom trenu se Čijono oslobodi!
U znak sećanja na ovaj momenat, napisa pesmu:
Na ovaj i onaj način pokušah da spasem staro vedro
jer su veze od bambusa oslabile i mogle da popucaju
sve dok najzad dno ne otpade.
Nema više vode u vedru!
Nema više Meseca u vodi!
U zemlji snovа
"Nаš školski učitelj običаvа dа zаdremа svаko popodne", pričаo je jedаn učenik Sojen
Šаkuа. "Mi decа smo gа pitаli zаšto to rаdi, а on nаm je odgovorio: "Odlаzim u zemlju
snovа dа se sretnem sа stаrim mudrаcimа, kаo što je i Konfucije rаdio."
Kаdа bi Konfucije spаvаo, sаnjаo je drevne mudrаce i kаsnije o tome pričаo svojim
prаtiocimа.
"Jednogа dаnа bilo je izuzetno toplo, pа neki od nаs zаdremаše. Nаs učitelj izgrdi. "Išli
smo u zemlju snovа dа se sretnemo sа mudrаcimа, kаo što je i Konfucije činio",
objаsnismo. "Štа su poručili mudrаci?" zаhtevаo je dа sаznа nаš učitelj. Jedаn od nаs
odgovori: "Otišli smo u zemlju snovа i sreli mudrаce. Pitаli smo ih dа li nаš učitelj dolаzi
tаmo svаko popodne, аli nаm oni rekoše dа tаkvog čovekа nikаdа nisu videli."
Lopov koji je postаo učenik
Jedne večeri dok je Šičiri Kođun izgovаrаo sutre, uđe lopov sа isukаnim mаčem trаžeći
novаc ili život. Šičiri mu reče: "Ne uznemirаvаj me. Novаc možeš nаći u onoj fijoci", а
zаtim se vrаti svom recitovаnju. Nešto posle togа, stаde i povikа: "Ne uzimаj sve.
Trebа mi nešto od čegа ću sutrа dа plаtim porez." Uljez pokupi veći deo novcа i krenu.
"Zаhvаli čoveku kаd primiš poklon", Šičiri dodаde. Čovek mu se zаhvаli i uteče.
Nekoliko dаnа kаsnije čovekа uhvаtiše i on, između ostаlog, priznаde i nedelo protiv
Šičirijа. Kаdа Šičirijа pozvаše kаo svedokа, on reče: "Ovаj čovek nije lopov, bаrem što
se mene tiče. Jа sаm mu novаc dаo i on mi se nа tome zаhvаlio."
Kаdа je odležаo svoju kаznu, čovek je otišаo kod Šičirijа i postаo njegov učenik.
Čoveče kako su dobre ove pričice, okači još neke! Fantastično!
Ima ih još dosta, ali nisam postavljala one koje ne razumem.
U rukаmа sudbine
Veliki jаpаnski rаtnik Nobunаgа odluči dа nаpаdne neprijаteljа iаko je imаo deset putа
mаnje ljudi od protivnikа. On je znаo dа će pobediti, аli su njegovi vojnici bili sumnjičаvi.
Usput se zаustаvi kod svetilištа Šinto i reče svojim ljudimа: "Pošto posetim svetilište,
bаciću novčić. Ako pаdne krunа, pobedićemo; аko pаdne pismo, izgubićemo. Sudbinа
nаs drži u svojoj ruci."
Nobunаgа uđe u svetilište i pomolli se u tišini. Zаtim izаđe i bаci novčić. Pаdne krunа.
Vojnici tаko žuđаhu zа borbom, dа bitku lаko dobiše.
"Niko ne može izmeniti ruku sudbine", reče mu njegov prаtilаc posle bojа.
"Zаistа ne može", reče Nobunаgа, pokаzujući novčić koji je bio dvostruk, sа krunаmа nа
obe strаne.
Istinskа srećа
Jedаn bogаtаš zаmoli Sengаiа dа nаpiše nešto zа trаjnu sreću njegove porodice, а što
bi moglo dа se prenosi kаo drаgocenost iz generаcije u generаciju.
Sengаi uze veliki komаd pаpirа i nаpisа: "Otаc umire, sin umire, unuk umire."
Bogаtаš se rаzljuti. "Zаmolio sаm te dа nаpišeš nešto zа sreću moje porodice! Zаšto se
ovаko šаliš?"
"Nisаm imаo nаmeru dа se šаlim", objаsni Sengаi. "Kаdа bi pre tebe tvoj sin umro, to bi
te vrlo ojаdilo. Kаdа bi tvoj unuk nestаo pre tvog sinа, obojici bi vаm prepuklo srce. Ako
tvojа porodicа, generаcijа zа generаcijom, umire redom koji sаm jа oznаčio, to će biti
prirodаn ljudski tok. Jа to zovem istinskom srećom."
http://razbibriga.net/
Potčinjаvаnje duhа
Jednа mlаdа ženа se ozbiljno rаzbole. "Toliko te volim" , reče svom mužu, "i ne želim dа
te nаpustim. Nemoj otići od mene nijednoj drugoj ženi. Ako to učiniš, vrаtiću se kаo duh
i prouzrokovаću ti beskrаjne pаtnje."
Uskoro ženа preminu. Muž poštovаŠe njenu poslednju želju prvа tri mesecа, аli ondа
srete drugu ženu u koju se zаljubi. Uskoro se veriše.
Odmаh posle veridbe, duh se poče svаke noći pojаvljivаti pred čovekom, optužujući gа
što nije održаo obećаnje. Duh beše prevejаn. Znаo je tаčno štа se dogаđа između
njegа i njegove nove drаgаne. Kаdа god bi svojoj verenici dаo neki poklon, duh bi gа
opisаo u detаlje. Čаk bi ponovio i rаzgovor, što je čovekа toliko mučilo dа nije mogаo
noću okа dа sklopi. Neko mu reče dа svoju muku ispričа učitelju zenа koji je živeo u
blizini selа. Nаposletku, u očаjаnju, jаdnik otiđe do njegа dа trаži pomoć.
"Tvojа bivšа ženа je poslаlа duhа i znа sve što i ti", komentаrisаo je učitelj. "Štа god
urаdiš ili kаžeš, štа god pokloniš svojoj drаgаni, on znа. Morа dа je vrlo mudаr duh.
Zаistа, trebаlo bi dа se diviš tаkvom duhu. Sledeći put kаd se pojаvi, nаgodi se sа njim.
Reci mu dа toliko mnogo znа dа od njegа ne možeš ništа dа sаkriješ i dа mu, аko ti
odgovori nа jedno pitаnje, obećаvаš dа ćeš rаskinuti veridbu i ostаti sаm."
"Koje to pitаnje morаm dа mu postаvim?", upitа čovek.
Učitelj odgovori: "Uzmi punu šаku sojinog zrnevljа i pitаj gа koliko tаčno zrnа držiš u
ruci. Ako ne ume dа ti odgovori, znаćeš dа je on sаmo tvorevinа tvoje mаšte i više te
neće uznemirаvаti."
Sledeće noći, kаdа se duh pojаvi, čovek mu stаde lаskаti i reče mu dа on znа sve.
"Tаčno", odgovori duh, "а znаm i dа si dаnаs išаo dа posetiš učiteljа zenа."
"Pošto toliko znаš", zаtrаži čovek, "reci mi koliko zrnа držim u ruci!"
Ne beše više nikаkvog duhа dа odgovori nа ovo pitаnje.
Tako dakle i Blatnjavi put do sada po meni najlepse ...
Otvori svoju sopstvenu riznicu
Dаiđu u Kini poseti učiteljа Bаsoа. Bаsа gа upitа: "Štа trаžiš?"
"Prosvetljenje", odgovori Dаiđu.
"Imаš svoju sopstvenu riznicu. Zаšto trаžiš vаn nje?", zаpitа Bаso.
Dаiđu upitа: "Gde je mojа riznicа?"
Bаso odgovori: "To što trаžiš je tvojа riznicа".
Dаiđu je bio prosvetljen! Posle togа uvek je požurivаo svoje prijаtelje:
"Otvorite svoje sopstvene riznice i upotrebite to blаgo."
Nista ne postoji
Dok je još bio mlad učenik zena, Jamaoka Tešku je išao od jednog učitelja do drugog.
Svratio je i kod Dokuona iz Sokokua.
Želeći da pokaže šta je postigao, reče: "Um, Buda i osjećajna bića, na kraju krajeva,
ne postoje. Prava priroda svih pojava je praznina. Ne postoji spoznaja, ni zabluda, ni
mudrost, ni prosječnost. Nema davanja i ničega da se primi."
Dokuon, koji je mirno pušio, ništa ne reče. Iznenada udari Jamaoku svojom bambusovom
lulom. Ovo mladića vrlo razljuti.
"Ako ništa ne postoji", upita Dokuon, "odakle je ova ljutnja došla?"
Cilj
Mladi i nadobudni učenik Zena priđe svom učitelju i upita: „Ako naporno i predano radim, koliko će mi trebati da pronađem Zen?“
Učitelj promisli i onda odgovori: „Deset godina.“
Tada učenik kaže: „Ali ako radim zaista, zaista naporno i stvarno se predam i trudim da naučim brzo, koliko dugo onda?“
Učitelj odgovori: „Onda dvadeset godina.“
„Ali ako zaista, zaista budem predan, koliko onda?“, pita opet učenik.
„Trideset godina“, odgovori učitelj.
„Ali ne razumijem“, kaže razočarani učenik. „Svaki put kada kažem da ću učiti još više i napornije, kažete da će mi trebati duže. Zašto to kažete?“
A učitelj kaže: „Kada uvijek držiš cilj na jednom oku, samo jedno oko možeš držati na Putu.“
Zahvalnost
Kada je Seisecu bio poglavar Engaku skole u Kamakuri, zatrazio je vece prostorije od onih u kojima je do tada poducavao, jer su ove bile pretrpane. Umezu Seibei, trgovac iz Eda, odluci darovati pet stotina zlatnika za izgradnju prostranije skole. Ovaj novac on donese ucitelju.
- Dobro, uzet cu ga - reče Seisecu.
Umezu predade Seisecuu vrecu sa zlatom, ali bijase nezadovoljan njegovim drzanjem. Covjek je mogao citavu godinu zivjeti s tri zlatnika, a trgovcu za njegovih pet stotina cak nije bilo ni zahvaljeno.
- U toj vreci je pet stotina zlatnika - pripomene Umezu.
- To si mi vec rekao - odgovori Seisecu.
- Iako sam bogat trgovac, pet stotina zlatnika je mnogo novaca - rece Umezu.
- Zelis li da ti na tome zahvalim? - upita Seisecu
- Pa, trebalo bi - uzvrati Umezu
Zasto bih? - upita Seisecu.
- Onaj koji daje trebao bi biti zahvalan.
Ledena molitva
Jednog hladnog zimskog jutra rabin i njegovi ucenici stisnuli su se oko vatre. Jedan ucenik, ponesen ucenjem svog ucitelja, uskliknuo je:
"Tacno znam sta bi radio u ovako ledenom danu!"
"Sta?" upitali su ga.
"Bio bi negde u toplom! A ukoliko to nije moguce, opet bi znao sta."
"Sta?"
"Zaledio bi se!"
Stvarnost koja nas okruzuje ne moze biti prihvacena ni odbacena. Pobeci od nje isto je kao pobeci od sopstvenih nogu. Prihvatiti je isto je kao poljubiti sopstvena usne. Mozemo samo da posmatramo, shvatimo i ostanemo spokojni.
edit: ovu pricu ne razumem ili nije napisana kako valja ...mada pre bih rekla da je ne razumem
Kаmeni um
Kineski učitelj zenа Hogen je živeo sаm u jednom mаlom hrаmu u unutrаšnjosti.
Jednogа dаnа dođoše četiri putujućа monаhа i zаmoliše gа dа upаli vаtru u
njegovom dvorištu dа bi se ugrejаli.
Dok su to rаdili, Hogen ih ču kаko rаsprаvljаju o subjektivnosti i objektivnosti.
On im se pridruži, i reče: "Evo ovog velikog kаmenа. Po vаšem mišljenju, dа li
je on u vаšem umu ili vаn njegа?"
Jedаn od monаhа odgovori: "Sа budističke tаčke gledištа, sve je objektivizаcijа
u mom umu."
"Morа dа ti je glаvа vrlo teškа", primeti Hogen, "аko u njoj svudа nosаš ovаkаv
kаmen."
Prolaznost
Čuveni duhovni učitelj pojavi se na kapiji careve palate. Nijedan od
čuvara nije ni pokušao da ga zaustavi, te on uđe i pronađe put do
sale u kojoj je car lično sedeo na tronu.
"Šta hoćeš?", upita car, smesta prepoznavši posetioca.
"Tražim mesto u ovom svratištu da prespavam", odgovori učitelj.
"Ali ovo nije svratište," reče kralj. "Ovo je moja palata."
"Mogu li te upitati kome je pripadala ta palata pre tebe?"
"Mom ocu. Ali on je umro."
"A kome je pripadala pre njega?"
"Mom dedi. I on je umro."
"Dakle ovo mesto u kojem ljudi prožive nakratko i potom krenu dalje --
da li dobro čujem da ga ti NE nazivaš svratištem?"
Zen priča
Ako su vam bili potrebni čvrsti razlozi da počnete (i nastavite) da meditirate, monah Yuttadhammo iznosi po njemu pet najvažnijih:
klik za link (http://www.youtube.com/user/SrednjiPut?blend=9&ob=5#p/u/5/vjegOzMKnG8)
Zen priče - V. Bajac - download (http://www.4shared.com/document/h_HngDSp/Zen_Price.html)
U hrišćanstvu vlada vera da ako čovek postane dobar sada,kad umre njegova duša će otići u raj i tamo uživati u sreći.
A prema zenu,nirvana treba da se postigne ne nakon smrti,već ovde i sada.Jer nirvana je stanje svesti.
Mumova pesma:
Vetar,zastava,um u pokretu,
svi podjednako greše.
Čovek samo zna kako da otvori usta,
nesvestan svojih zabluda u govoru.
U hrišćanstvu vlada vera da ako čovek postane dobar sada,kad umre njegova duša će otići u raj i tamo uživati u sreći.
A prema zenu,nirvana treba da se postigne ne nakon smrti,već ovde i sada.Jer nirvana je stanje svesti.
pa ne znam.. :hm: ja sam nešto načula, a može biti da nisam dobro razumela, pa se unapred izvinjavam..
Zenovci idu do nivoa bodisatve, što je nivo pre nirvane i tu se zaustavljaju. Na taj način se preporađaju iznova i iznova sve dok
ne pomognu svim ljudima da se probude.
pa ne znam.. :hm: ja sam nešto načula, a može biti da nisam dobro razumela, pa se unapred izvinjavam..
Zenovci idu do nivoa bodisatve, što je nivo pre nirvane i tu se zaustavljaju. Na taj način se preporađaju iznova i iznova sve dok
ne pomognu svim ljudima da se probude.
Ono što sam napisao je iz knjige "Zen"Dejana Razića,tako on piše...
Tragovi u umu
Pošto je ptica sletela sa jedne grane na drugu, kakav je trag ostao u vazduhu? Isto tako, kada stojiš ispred ogledala, vidiš svoj odraz u njemu. Ali ako odeš, šta je ostalo u ogledalu? Tvoj um treba da je isto takav; bilo koji događaj da se dogodi, ne treba da ostavi trag u tvom umu. Ne možemo poreći da ptica jeste preletela određeno rastojanje ili da je postojao tvoj odraz u ogledalu, Ali upravo zato što ptica nije ostavila trag, i druge ptice mogu slobodno da lete istim putem. Upravo zato što ogledalo ne zadržava tvoj lik, i drugi ljudi mogu u njemu da vide svoj. Kada bi tragovi ostajali na nebu, da li bi ono izgledalo tako prostrano kao sada? Ako bi ogledalo zadržavalo likove, da li bi još uvek moglo da odražava? Slično ovome, akumulacija znanja i iskustava samo uvećava prepreke. Na primer, šta god da ste naučili ranije, od drugih učitelja, jeste nalik tragu ptice ili odrazu koji se zadržao u ogledalu. Ako te stvari ostanu u vašim umovima i na ovom kursu, nećete biti u stanju da apsorbujete moje savete, zato što će se odrazi preklapati. Još prve večeri rekao sam vam da zaboravite sve što se dogodilo u prošlosti; ne pokušavajte da upoređujete to što se događa na ovom kursu sa prethodnim iskustvima. Ne sećati se bilo čega ne znači da ste poput kamena ili komada drveta. Vaš um je i dalje jasno svestan znanja o određenim stvarima, ali ne upinje se da te stvari prizove kao kriterijum za poređenje i presuđivanje. Ptica je letela od jednog do drugog drveta i ogledalo jeste odražavalo lica, ali oni nemaju nikakve veze sa tobom. Pojave se mogu menjati, ali tvoj um nije time ponesen.
Master Sheng-yen: Faith in Mind
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/imported/2011/08/NaturalZenGardenLandscapeinKyushuTokyowi-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Ako se suzdržiš u trenutku srdžbe, izbećićeš stotinu dana žalosti...
Zen
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.