Potrošačko ćoše [Arhiva]

причалица

20-11-2010, 08:52

Од првог јануара гаранција минимум две године

У првих шест месеци потрошач ништа неће морати да доказује, јер уколико се уређај поквари у том року сматраће се да је имао скривену ману, односно да је недостатак постојао и када је производ купљен, објашњавају у организацијама за заштиту потрошача

„Ако не морате, не журите са куповином. Одложите је за наредну годину јер ћете од првог јануара имати бољу заштиту и много већа права него сада”, савет је грађанима из водећих организација за заштиту потрошача.

Разлог таквој препоруци је што тада на снагу ступа нови закон о заштити потрошача, а једна од главних новина које овај пропис доноси су другачија правила за гаранције.

– Шта год купили гаранција ће од првог јануара износити две године. Битно је потрошачима објаснити да ће постојати два рока. У првих шест месеци терет доказивања је на трговцу и потрошач ништа не мора да доказује. Јер уколико се уређај поквари у тих шест месеци сматра се да је имао скривену ману, односно сматра се да је тај недостатак постојао и када је производ купљен – објашњава Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

Новина је и што када се деси да, на пример, технички уређај престане да ради купац више неће морати сам да тражи сервис и да носи апарат на поправку.

– Потрошач нема више никакве везе са сервисером. Када се уређај поквари у гарантном року, приговара се код трговца, односно тамо где је роба и купљена – истиче Вера Вида, председница Центра потрошача Србије (ЦЕПС).

Када истекне првих шест месеци, гаранција траје до истека друге године од куповине, али тада ће потрошач ипак морати да докаже да је правилно руковао производом. Процедура остаје иста. Када потрошач рекламира квар или недостатак има право да захтева поправку, а уколико то није могуће може да захтева нов производ. Новина је, ипак, у томе, што више неће постојати рок од 45 дана за поправку поквареног уређаја, какав је сада случај.

Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС), објашњава да нови закон предвиђа да недостатак мора да буде уклоњен у такозваном разумном, односно примереном року и не барата конкретним бројем дана.

– У закону се не наводи прецизан рок за поправку јер услови поправке нису увек исти. Уколико се, на пример, клима-уређај поквари усред лета, разуман рок за поправку је два или три дана, а не месец дана. Али уколико поправка потраје потрошач ће свакако имати права да тражи нов производ – објаснио је Николић.

У организацијама за заштиту потрошача, ипак истичу, да ће бити проблематично спровести у стварност део прописа о разумном року. Продавцу разуман рок за поправку мобилног телефона може да буде 15 дана, а купцу који остаје без мобилног телефона то је предуго. У таквој ситуацији, кажу наши саговорници, потрошачи би требало да играју на карту тржишног инспектора и да пријаве неспоразум.

Битно је нагласити да је реч о минималном гарантном року од две године, док гаранције од три или пет година на поједине производе остају као и до сада. Осим тога када нови пропис буде почео да се примењује више неће бити могућа ниједна од ситуација на коју су указивали читаоци „Потрошача”.

– Купила сам лаптоп у једној познатој продавници рачунарске опреме и добила гаранцију од годину дана. Али када је после осам месеци „цркла” батерија и компјутер више није могао да ради уколико није без престанка прикључен на струју, у продавници су ми рекли да гаранција од годину дана важи само за рачунар, али да за батерију износи шест месеци. Због тога сам нову морала да платим више од 70 евра – пожалила се редакцији „Потрошача” читатељка из Београда.

Таква ситуација, истичу у НОПС-у, више неће бити могућа.

– Не може један производ да има одвојене гаранције. Гаранција на цео производ ће, према новом Закону о заштити потрошача, морати да буде две године. Чак и да купите само батерију трговац ће њену исправност морати да гарантује две године. Наравно, то важи само уколико купац правилно рукује са њом и придржава се упутства – објашњава Николић.

Корист од нових, строжих прописа биће двојака. Не само да ће потрошачи добити дужи минимални рок за рекламирање недостатака на роби већ би више обавеза за трговце требало, претпостављају у НОПС-у, да уведу ред на тржиште, односно да због дужих гаранција побољшају квалитет производа који се продају.

– Више ником неће користити да купцима нуди лош производ. То је добробит за потрошаче јер ће довести до вишег квалитета производа. Поједини трговци већ сада питају како ће да гарантују да ће производ да ради. Одговор је да ће их нови прописи приморати да буду одговорнији, да воде рачуна од кога набављају робу и да она буде квалитетна. Биће им веома битно и да њихови добављачи буду поуздани, да провере да ли имају имају сертификате и системе квалитета и тиме ће наш потрошач бити заштићен попут оних у Европи – закључују у НОПС-у.

причалица

12-12-2010, 09:29

Jedemo najlošiji hleb u Evropi

S. Tuvić - V. Spasić | 12. 12. 2010.

Svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje pojede 105,9 kilograma hleba, što je tri puta više od evropskog proseka. Da je proizvodnja hleba unosan biznis potvrđuje i podatak da u Srbiji ima više od 7.000 zanatskih pekara. Međutim, retko ko zna da se u većini tih pekara proizvodi najnekvalitetniji hleb u Evropi. Pekari podvaljuju na više načina, a najgore je što u testo ubacuju nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, iako je beli.

Male pekare su glavni krivci za nekvalitetne pekarske proizvode. One zakidaju kupce na više načina zbog čega imaju i prilično dobru zaradu.

- Gramaža je najlakši način da se nešto naplati više nego što treba, da se smanji težina, a da cena ostane ista ili čak veća. U tome im pomažu razni aditivi, koji najčešće nisu štetni, ali povećavaju volumen proizvoda i poboljšavaju njegov izgled. Imate utisak kao da ste kupili nešto veliko, a u stvari u ustima vam je nešto kao pena. Zatim, umesto brašna tip 500 stavljaju tip 600, koji je jeftiniji i nekvalitetniji. Tu su i nedozvoljene boje da bi hleb izgledao kao crni, a u stvari je beli - kaže naš sagovornik iz pekarske industrije.

Više prevara, definitivno, može da se izvede kod peciva jer tu ima mnogo različitih proizvoda kod kojih se može varati i sa težinom i sa izgledom. o tome da je glavna zarada pekara na pecivu govori i podatak da većina proizvodi vrlo malo hleba. Ali i kod hleba se smanjuje težina, pa, na primer, vekna od 500 grama obično ima 480 ili 490 grama. Pekari se brane da vekna, prema propisima, može da kalira do pet odsto. Prevare sa crnim hlebom prilično su česte, pa nije čudo što u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede kažu: Crni hleb se u Srbiji ne proizvodi. Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda definisano je da se pravi samo od brašna tipa 1100, koje se više ne melje u mlinovima. To brašno dobija se mlevenjem celog zrna pšenice, u njegov sastav ulazi i omotač i klice zrna pšenice. Kod belog brašna klice i omotač se odvajaju, a zatim se pšenica melje.

Šta mi to onda svako jutro kupujemo u prodavnicama misleći da uzimamo zdrav crni hleb bogat balastnim materijama, mineralnim materijama, proteinima? Odgovor je - vekne napravljene od belog brašna u koji se dodaje ražano, heljdino brašno, prepržen slad, kakao... Tako se postiže samo izmena boje, a vekna ima sve karakteristike belog hleba.

- To je klasična obmana potrošača. Pekari se vode ekonomskom računicom, jer da bi se proizveo crni hleb od integralnog brašna potrebno je više truda, teže ga mešaju mašine, potrebno je više radne snage i proizvod nikada ne može biti mekan, elastičan kao beli. Zato pekari boje belo brašno i tako obmanjuju ljude - objašnjava Jasna Mastilović, direktorka novosadskog Instituta za prehrambenu tehnologiju.

Ona kaže da je baš zbog nezainteresovanosti proizvođača integralno brašno T1100 prestalo da se proizvodi u velikim mlinovima. Brašno dobijeno mlevenjem celog zrna pšenice još se ponegde melje u mlinovima na kamen. No i to je problematično, jer mali mlinovi nemaju čistionice, tako da u brašno ulaze i razne nečistoće. Ovogodišnje ispitivanje kvaliteta hleba, koje je radio Pokret za zaštitu potrošača Beograda u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, pokazalo je da je kvalitet hleba opao u zoni odličnog i vrlo dobrog kvaliteta za šest, odnosno pet odsto u odnosu na prošlu godinu.

Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede stalno se javljaju nezadovoljni potrošači sa pritužbama da su u hlebu našli šrafove, ostatke platnenih vreća i razne druge nečistoće. Smetaju im i spljoštene, nedopečene vekne, koje se mogu videtu u rafovima prodavnica.

e, zato mesim hleb.....kad vidim one crne hlebove, koji nemaju blagi vezu sa integralnim ili raženim brašnom, smuči mi se.

причалица

12-12-2010, 10:23

Један ценовник за Београд, други за унутрашњост

Корпа са десетак намирница мање кошта Крушевљанина или становника неког другог града у унутрашњости него Београђанина иако пазаре у истом трговинском ланцу. Готово сви водећи трговци у Србији кроје различите ценовне нивое за сваки део земље у којем послују, па су литар млека или килограм шећера на рафовима истог супермаркета али у различитим градовима јефтинији неколико динара.
Узрок томе је, објашњавају трговци, прилагођавање стандарду локалног становништва, јер просечна плата у Београду и Лесковцу није иста. Осим тога, на локалу трговци често сарађују са тамошњим добављачима који нуде јефтиније производе, али на ниже цене него у престоници утиче и то што је цена земљишта, закупа или комуналија у унутрашњости вишеструко нижа него у главном граду.

Цене намирница у већини великих трговинских ланаца варира, у просеку, око седам одсто од града до града, што значи да има производа који свуда исто коштају, али и оних чије се цене код истог трговца разликују и више од десет процената.

– Политика формирања цена и ценовна стратегија трговаца условљене су многобројним факторима од којих су најдоминантнији трошкови пословања који су различити за сваки продајни објекат. Сваки има посебну структуру трошкова, ценовну стратегију, циљни сегмент потрошача и то су главни разлози зашто цене не могу бити идентичне у хипермаркету, супермаркету или малој радњи у комшилуку – објаснили су у „Делтиним” „Макси” супермаркетима и „Темпо” хипермаркетима.

– Ту су и куповна моћ становништва, трошкови изградње, закупа и одржавања објекта. Чест је случај да се у појединим градовима због ниске куповне моћи становништва, трговци одлучују на смањење трошкова, што резултира нешто нижим нивоом услуге, али за последицу има нижи ниво цена на полицама. У овим случајевима се мање улаже у маркетинг и уређење продајних објеката, што утиче и на снижавање цена – кажу у „Делти”.

Исто је и код других водећих трговаца. Није реткост да многи цене у супермаркетима у Крагујевцу или Кикинди спусте на ранг ценовника у београдским хипермаркетима.

Милан Зубер, директор ЦБА, националног ланца удружене трговине Србије, који послује у двадесетак градова широм земље, каже да се сваки трговац прилагођава куповној моћи потрошача.

– Али, много више на ниво цена утиче величина објекта, односно да ли је реч о хипермаркету, супермаркету или минимаркету. На цену утиче и понуда која је другачија од града до града. Постоји много брендова који се нуде само на локалном нивоу, које производе мање познате фирме и чије су цене повољније од националних брендова – истакао је Зубер.

Они који немају продавнице у централним београдским општинама већ углавном послују у централној Србији, попут ланца „Дис”, немају различите ценовне нивое.

– „Дис” у свим малопродајним објектима има исту ценовну политику и она се не разликује од места до места. Фактори који утичу на формирање цена су најпре сам добављач, потом брзина и количина обрта, како и трошкови унутар малопродајног система – рекао је Иван Шулеић из маркетинга „Диса”, додајући да понуда није иста у свим градовима.

– Један део асортимана увек прилагођавамо тржиштима на којима се налазе наши маркети. Различита је навика потрошача, на пример, у Панчеву и Крушевцу или у Крагујевцу и Лазаревцу. Тако, на пример, у хипермаркету у Крушевцу у понуди имамо кафу локалног произвођача „Амигос” која се по продаји налази одмах иза тржишних лидера. Слично је и са неким другим робним групама. И што је продајни објекат ближе Београду то се боље продају скупљи и квалитетнији производи него у градовима који су даље и јужније од главног града – објаснио је Шулеић.

Економисти кажу да су различити ценовни нивои потпуно логични и да сваки трговац слободно формира цене.

– Као што у кафани у Лесковцу пиће не кошта колико у Скадарлији у центру Београда исто тако и малопродајне цене не могу бити исте. Сваки продавац предвиђа са којом комбинацијом цена ће имати највећу зараду. То је потпуно легитимно. Тамо где су мање плате, мање су и марже, што за резултат има ниже цене за потрошаче – закључује Александар Стевановић, економиста Центра за слободно тржиште.

извор: ''Политика''' 12.12.2010.

Zazijavalo

12-12-2010, 10:27

Тамо где су мање плате, мање су и марже, што за резултат има ниже цене за потрошаче
Ukratko, ma gde bio, plate te kolko da ne crkneš. :)

причалица

12-12-2010, 12:29

Ukratko, ma gde bio, plate te kolko da ne crkneš. :)

eh...kako si to lepo sročio....

причалица

25-01-2011, 08:17

Junetina skuplja osam, a kafa 14 odsto

Marija Škrbić | 24. 01. 2011. - 20:00h 00:24h |

BEOGRAD - U vodećim trgovinskim lancima, kako saznaje „Blic”, danas ili najkasnije do kraja ove nedelje juneće meso poskupeće osam odsto. Tako će cena junećeg buta sa 595,9 skočiti na čak 643,14 dinara po kilogramu. Kafa „grand” će 1. februara, kako kažu trgovci, poskupeti 14 odsto, a slatkiši kompanije „Štark” pet odsto. Kao razlog za poskupljenje junećeg mesa klaničari su trgovcima naveli nestašicu junadi. U decembru su junad koštala 1,7 evra po kilogramu, a sada se za kilogram plaća 1,9 evra.

- Stoke jednostavno nema, pa mnogi sada kolju i telad tešku svega 150 do 200 kilograma, i to ne samo muška, nego i ženska grla. Ako se ovako nastavi, uskoro ćemo postati zavisni od uvoza, a cene mesa otići će nebu pod oblake - priča jedan od klaničara.

On dodaje da će, iako ni domaćih svinja nema mnogo u ponudi, cene svinjetine mirovati bar do polovine februara.

- Svi smo svesni da narod nema novca i da ako sada dignemo cene svinjsko meso nećemo imati kome da prodamo. A realno bi bilo da cena ovog mesa skoči za 10 odsto - kaže naš sagovornik.

Mlekara „Lazar” iz Blaca snizila je cene svog mleka za osam, a jogurta i sitnog sira za po 15 odsto. Litar mleka od 2,8 odsto mlečne masti umesto 43 sada košta 39,9, litar jogurta umesto 70 sada staje 59,9, dok kilogram sitnog sira umesto 210 sada košta 179,9 dinara. Milan Vidojević, vlasnik ove mlekare, objašnjava da u proizvodnji ova tri proizvoda mlekara koristi mleko sa svoje farme, što kompaniji daje mogućnost da proizvode prodaje jeftinije. Ova mlekara u Nišu ima 19, a u Prokuplju i Aleksincu još sedam prodavnica.
Ne miruju ni cene ostalih osnovnih životnih namirnica. Pod izgovorom rasta cena sirovina, u radnjama je ovih dana došlo do novih korekcija cena šećera i brašna. Tako je na zahtev proizvođača, šećer kompanije „Te-to” juče poskupeo za dodatnih 2,6 odsto (poslednja korekcija izvršena 6. januara za 6%) i sada košta 86,9 dinara. Cene ove namirnice korigovali su i drugi proizvođači, pa „Sunokov” šećer u „Intereksu” umesto 78 sada košta 89, dok u „Sos marketima” za šećer ovog proizvođača umesto 86 sada treba izdvojiti 95,5 dinara po kilogramu. U ovom trgovinskom lancu, sredinom prošle nedelje za 15 odsto korigovana je i cena brašna proizvođača „Mlin test”. Kilogram T-500 umesto 37 sada košta 48,5 dinara.

Više cene šećera i brašna sa sobom vuku i poskupljenje slatkiša. Kompanija „Štark” je trgovcima poslala nove cenovnike po kojima će proizvodi ove kompanije od 1. februara biti skuplji u proseku za pet odsto. To znači da će tabla mlečne čokolade „najlepše želje” u pakovanju od 90 grama u radnjama ubuduće koštati 102 dinara.

Veliki udarac na džep potrošača biće i najavljeno poskupljenje kafe. Zbog rasta cena sirove kafe na svetskoj berzi, kompanija „Grand” će od 1. februara u maloprodaji korigovati cene svojih proizvoda za 13-14 odsto. Tako će cena 100 grama kafe „grand gold” sa sadašnjih 86,9 skočiti na 99,06 dinara, dok će pola kilograma „gold” kafe umesto 389,90 koštati čak 444,48 dinara.

sunce im poljubim :mirka:

причалица

28-01-2011, 09:43

Domaće povrće biće skuplje 10 do 12 odsto

M. Škrbić | 28. 01. 2011. - 00:02h |

BEOGRAD - Domaće povrće koje se prodaje na pijacama početkom sledećeg meseca poskupeće za 10 do 12 odsto, a znatno više cene imaće i povrće iz uvoza, upozoravaju stručnjaci.

Razloge za ovakve najave, kažu, treba tražiti u smanjenoj proizvodnji i lošem rodu do koga je lane došlo usled loših vremenskih prilika, zatim u značajnim količinama povrća koje su otišle u izvoz (kako u svežem stanju, tako i kroz prerađevine), u nedostatku skladišnih kapaciteta, rastu cena energenata, semena, đubriva i hemijskih sredstava i slabljenu domaće valute.

- Veliki deo prošlogodišnje proizvodnje završio je u izvozu. Dobar deo koji je preostao u nedostatku modernih hladnjača nije imao gde da se čuva, tako da su zalihe domaćeg povrća sada pri kraju. To znači da će do pristizanja novog roda iz staklenika cene povrća već početkom februara ići nagore - kaže Vojislav Stanković, saradnik Privredne komore Srbije.

Pored poskupljenja domaćeg, kaže Stanković, znatno više cene treba očekivati i kod uvoznog povrća. To potvrđuje i Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, “s obzirom na to da je gorivo već poskupelo, kao i da je najavljeno poskupljenje struje“.

:facepalm: dokle više...bez mesa mogu, ali ne i bez povrća

andromeda

28-01-2011, 10:10

sve sto je dobro ima i da kosta

kad odem u ideu , sve sto je K plus je jeftinije od nasih domacih proizvoda koji su mnogo kvalitetniji, i ukusniji i bolji naravno

причалица

30-01-2011, 08:44

Колике су провизије банака?

Пословне банке значајан део прихода од накнада остварују у пословима са страним валутама. Ради доношења правилних одлука, грађани би требало да буду упознати са најчешћим накнадама и провизијама које пословне банке наплаћују у трансакцијама везаним за стране валуте.

Најчешћи послови везани за стране валуте које грађани обављају у пословним банкама су конверзија валута, приливи из иностранства, уплате ка иностранству и уплате или исплате са девизних рачуна. У сваком од ових послова грађани пословним банкама плаћају одређене накнаде и провизије:

Купујете страну валуту
Иако приказују куповне и продајне курсеве за конвертибилне валуте на дневним курсним листама, пословне банке не примењују у потпуности односе које су на таблама наведени. Наиме, док за продају стране конвертибилне валуте пословна банка не наплаћује додатне провизије, код куповине стране валуте од стране клијента обрачунава се провизија, која се креће од 0,4 до 1 одсто на однос наведен на дневној курсној листи. То значи да када купујете страна средства плаћања није довољно да погледате курсеве које објављују банке у својим просторијама као елемент за поређење, већ је неопходно да знате и колика је провизија банке за продају валуте. Ово најчешће није случај са мењачницама, међутим, препоручљиво је проверити да ли постоји провизија и код њих. Истовремено, пословне банке уобичајено нуде већи избор када је у питању куповина стране валуте, док се код великог броја мењачница избор своди на 2-3 најчешће коришћене стране валуте.

Веома је важно да при конверзији валута, било да је реч о куповини или продаји стране валуте, сачувате извештај о обављеној трансакцији, како бисте у случају оштећења, фалсификата или сличних проблема имали доказ о начину стицања стране валуте.

Конверзија из једне стране валуте у другу
Поред наплате допунске провизије за куповину стране валуте од банке, код мењачких послова банака постоји још једна провизија, која се наплаћује при конверзији једне стране валуте у другу. Занимљиво је да само мањи број банака у Србији врши директну конверзију из једне стране валуте у другу.
Код ове врсте услуге углавном се узима однос вредности две валуте које су присутне у конверзији и на тај однос се обрачунава 2-5 одсто провизије банке.

Имајте у виду да ову врсту трансакције можете обавити и у банкама које не раде директну конверзију из једне стране валуте у другу, али на начин да банци продате девизна средства по куповном курсу банке, а потом купите другу страну валуту по продајном курсу банке. Међутим, уколико на овај начин обављате трансакцију, обично ће Вам курсне разлике куповних и продајних курсева направити значајно скупљу врсту услуге банке.

Плаћања ка иностранству и приливи из иностранства
Већини је познато да банке наплаћују накнаде за слање новца у иностранство. Накнаде за ову услугу се углавном састоје од накнаде пословне банке и трошкове међународног трансфера – SWIFT-a.
Међутим, мање је познато да пословне банке у одређеним случајевима наплаћују и пријем новца из иностранства. Наиме, у случајевима пријема хонорара, страних пензија и месечних зарада из иностранства не наплаћују се провизије, међутим, код већине осталих пријема страних средстава плаћања из иностранства и пријемна банка (банка код које је отворен рачун на који су средства уплаћена) наплаћује провизију од примаоца. Ове провизије се крећу углавном од 0,5 до 2 одсто на примљен износ средстава. Пракса је да се наплата провизије врши из средстава која су примљена, али могуће је и да прималац сам уплати провизију у динарима независно од примљених девизних средстава.

Треба напоменути да се ова накнада не наплаћује код посебних аранжмана банака (Комерцијална и Агробанка имају посебне аранжмане код пријема новца из иностранства, који су значајно јефтинији и код којих се не наплаћује провизија од примаоца) и код Western Uniona ili MoneyGram-а, који су најбржи начин преноса средстава, али и најскупљи, с тим да провизију плаћа само пошиљалац средстава.

Курс код уплата и исплата са девизне штедње
Пословне банке уобичајено на рачуне девизне штедње не наплаћују трошкове отварања или одржавања. При уплати и исплати страног ефективног новца, такође нема провизија нити накнада. Међутим, када желите да расположиве динаре претворите у страни ефективни новац и положите га на девизну штењу, пословна банка ће применити продајни курс за вас и наплатити вам провизију за куповину стране валуте пре полагања на девизну штедњу.

У случају да желите да подигнете средства са девизне штедње, врло често ће питање службеника у пословној банци бити: „Да ли желите исплату у динарима или у валути?“. Уколико се одлучите за динаре, пословна банка ће за вас применити куповни курс и тако по нижем односу него у случају уплате девизних средстава исплатити динаре.

У наведеним ситуацијама, пословна банка при овим пословима поред уплате и исплате средстава, обавља и мењачке послове чије трошкове пребацује на клијента.

Izvor ''Politika'' 27.01.2011. godine

Zaga

30-01-2011, 10:40

kojica

30-01-2011, 10:41

Pa nije, po zakonu je. :raz_088:

Zaga

30-01-2011, 10:49

Pa nije, po zakonu je. :raz_088:

sad znam i čijem zakonu....:raz_068:

причалица

30-01-2011, 10:52

Zaga

30-01-2011, 10:54

nije pljačka, zago....porez na dodatu vrednost :lol:
oš kamatu? e - ima da platiš tu svoju želju.

ma sve ja to razumem..na kraju krajeva čuvali su mi novac...ali tražilli muž i ja sitna slova u ugovoru,nigde ne piše...
kažu,nakanadno doneta odluka....samo sam želela da budem obaveštena,ništa više....

kojica

30-01-2011, 10:56

Pa kako može da bude doneta naknadno odluka? Morao bi to da bude neki aneks ugovora koji bi oper morali vi da potpišete.

Zaga

30-01-2011, 10:58

Pa kako može da bude doneta naknadno odluka? Morao bi to da bude neki aneks ugovora koji bi oper morali vi da potpišete.

ništa...zato sam više iznervirana nego zbog novca koji uzeše....
novac dođe i ode,ali princip je princip...i pošteno poslovanje...

причалица

30-01-2011, 10:58

ma sve ja to razumem..na kraju krajeva čuvali su mi novac...ali tražilli muž i ja sitna slova u ugovoru,nigde ne piše...
kažu,nakanadno doneta odluka....samo sam želela da budem obaveštena,ništa više....

možda su poslali obaveštenje na adresu na kojoj ne živiš, a piše u l.k.?

Zaga

30-01-2011, 11:05

možda su poslali obaveštenje na adresu na kojoj ne živiš, a piše u l.k.?

pošto otplaćujemo stambeni kredit,u lk nam piše adresa gde živimo....

znači,nije to...ma rekoše oni,jaooooo možda je bio naš propust ako niste dobili obaveštenje,znate bili smo u haosu,pre par meseci ih je kupila neka grupacija,pa preseljenje,pa papirologija...šta ću,bila sam malo nadrndana,al nisu ni one krive u tolikoj meri...
na kraju krajeva,bilo mi ih je žao..to su mame mojih učenika....i stvarno mi bilo žao...
samo smo rekli da ne dozvole da nam se to na bilo koji način drugi put desi....

причалица

02-02-2011, 12:25

дозволе има седам произвођача

када у септембру буду почели да се примењују нови правилници сматраће се да возе технички неисправан аутомобил сви они који не буду имали прву помоћ неког од овлашћених произвођача и дистрибутера

„паковања комплета за прву помоћ произвођача са дозволом агенције за лекове и медицинска средства обележена су ознаком стандарда srpsz.b2.001”, напомињу у министарству здравља
од свих комплета прве помоћи који се налазе на тржишту, дозволу агенције за лекове и медицинска средства има њих седам. податак да су протекле године инспекције са тржишта повукле серије комплета неколико произвођача који нису имали дозволе нити испуњавали безбедносне стандарде, говори потрошачима да би требало да буду обазриви. јер, када у септембру буду почели да се примењују нови правилници они који не буду имали прву помоћ неког од овлашћених произвођача сматраће се да возе технички неисправан аутомобил.

александар туцовић из агенције за лекове и медицинска средства каже да се комплети за прву помоћ у моторним возилима сматрају медицинским средствима, па да би се нашли у промету потребно је да буду уписани у регистар медицинских средстава.

– одобрење за стављање у промет агенције за лекове и медицинска средства србије имају комплети за прву помоћ произвођача каран ко., београд, галеника а. д., београд, мбс техно д. о. о., београд, медитекс ад, степановићево, представништво тосама д. д., београд, алтиос д. о. о., београд и европа лек д. о. о., београд – објаснио је туцовић, додавши да су паковања комплета за прву помоћ ових произвођача обележена ознаком стандарда srps z.b2.001.

– како агенција није надлежна за утврђивање усаглашености медицинских средстава са тим стандардом, затражили смо и мишљење института за стандардизацију србије пре него што смо издали дозволе. надзор над прометом на велико и мало медицинских средстава, па према томе и комплета за прву помоћ у моторним возилима, обавља министарство надлежно за послове здравља – рекао је туцовић.

јелица радуловић, начелницаинспекције за лекове имедицинска средства министарства здравља, потврђује да надзор над производњом комплета за прву помоћ за моторна возила обављају инспектори за лекове и медицинска средства министарства здравља.

– инспекцијски надзор над прометом на велико медицинских средстава, као и прометом на мало у апотекама и специјализованим продавницама такође обављају инспектори за лекове и медицинска средства. а како се комплети за прву помоћ могу продавати и на другим затвореним продајним местима у којима се обавља промет на мало у складу са прописима којима се уређује трговина, у том случају инспекцијски надзор је у надлежности тржишне инспекције – истакла је радуловићева.

инспектор контролише да ли се у продаји налази комплет прве помоћи који је уписан у регистар медицинских средстава агенције за лекове и медицинска средства србије, да ли га је произвело лице које има дозволу за производњу и да ли је обележено према одредбама закона о лековима и медицинским средствима.

– инспектор има овлашћење и да узоркује медицинско средство и да га преда на контролу квалитета агенцији за лекове и медицинска средства србије и националној контролној лабораторији – казала је она.
у току прошле године било је више инспекцијских контрола продаје комплета за прву помоћ и уочене су неправилности и у производњи и у промету на велико комплета за прву помоћ.

– због тога смо донели неколико решења о забрани производње и промета, као и о повлачењу са тржишта неколико серија овог медицинског средства за које је агенција за лекове и медицинска средства издала негативни сертификат анализе – појаснила је радуловићева, напоменувши да свако медицинско средство, па и комплети за прву помоћ морају да буду уписани у регистар медицинских средстава који води агенција за лекове и медицинска средства србије.

шта ће се десити уколико неко у колима буде имао комплет прве помоћи без ознаке српског стандарда, односно производ који није међу ових седам који имају дозволу?

– ако бисте се после септембра са таквим комплетом појавили на техничком прегледу тамо би вам констатовали техничку неисправност возила. то би исто рекао и саобраћајни полицајац приликом контроле. мислим да тих комплета још има на појединим тезгама или у такозваној уличној продаји и свакако их треба избегавати – истиче дамир окановић, председник комитета за безбедност саобраћаја, додајући да је комплет прве помоћи типа а за мотоцикле, а типа б за моторна возила.

комплет који нема ознаку српског стандарда, напомиње он, није безбедан. у овом случају и цена може да буде знак упозорења.

– такви комплети коштају и по 800 динара, док регуларни стају више од 2.000 динара. не би требало да гледају на то као на неку формалност и на део опреме који би требало да покажу приликом контроле, већ као на нешто што би, не дај боже, могло да им затреба – рекао је окановић.

извор : ''политика'' 31.01.2011. године

QueenOfClubs

02-02-2011, 13:00

nedavno smo dizali ušteđevinu koju smo čuvali u banci da bi kupili auto...lepa suma koju su mi darovali moji roditelji....
stajala je u banci 4 godine,oročavali smo sredstva,dizali neku smešnu kamatu na 6 meseci,tek toliko da pokrijemo grejanje za kuću za dva meseca....
otišli smo da podignemo svoj novac i pazi iznenađenja...kod podizanja novca banka je po khm khm zakonu uzela sebi 1,3 % ukupne sume novca koji su obrtali 4 godine....
jel se to zove pljačka il nekako drugačije????
Мало ме је збунило све ово јер знам да се и раније узимао порез на камату...
Још од пре неколико година...
Сад изгуглах ово, можда ће те занимати:

Porez na kamatu na deviznu štednju od 1. januara 2010. vraćen je na 20 odsto, kao što je i bio 2008. godine, dok je prošle godine ovaj porez iznosio je nula odsto zbog ekonomske krize. Da je kamata na deviznu štednju visoka, uvideli su stručnjaci, ali i Vlada Srbije, iz koje najavljuju da će porez uskoro biti smanjen.

Zbog prošle godine, godine ekonomske krize, Vlada je odlučila da u 2009. godini ne bude poreza na kamatu na deviznu štednju. Tim potezom Vlada je, prema podacima Narodne Banke Srbije, vratila deviznu štednju u Srbiji na 6 milijardi evra.
Ove godine, ta odluka je poništena a porez na kamatu vraćen je na 20 odsto, kao što je bio i pre 2009. godine. Ipak, iz Vlade najavljuju da će porez na kamatu biti prepolovljen.

Većina Subotičana koje smo anketirali ima nema, ili ne želi da kaže da li ima, devizni račun. Oni koji su prokomentarisali trenutni porez na kamatu od 20 odsto, rekli su da nisu previše iznenađeni takvom odlukom.

Prema pisanju jednog dnevnog lista teško je prognozirati kada će novi poreski zakoni biti usvojeni, a samim i početi primena poreza na štednju od 10 odsto. Hitnog postupka u skupštini Srbije verovatno, u ovom slučaju neće biti, pa pre proleća novi zakon nije realno očekivati.

причалица

03-02-2011, 20:01

Kako uspevate da pregurate mesec? ANKETA

Ekipa "Blica" | 03. 02. 2011. - 15:16h |

S obzirom na to da je prosečna plata u novembru iznosila 34.444 dinara, a da je poskupelo gotovo sve što može, postavlja se pitanje - kako opstajemo?
Lančano poskupljenje počelo je s prvim januarskim danima, skočile su cene cigareta od pet do 30 dinara i goriva od 0,3 do pet dinara po litru. Cene brašna su prošlog meseca porasle 15 odsto, ulja 7,5, a šećera od 8,6 do 10 odsto, što je izazvalo i rast cena konditora za pet do 20 odsto. Pokupelo je i juneće meso, voće, kafa, mineralna voda i alkoholana pića...

Usled rasta cena sirovina, goriva, te struje i uglja, i cena hleba “sava” će od 10. februara koštati 55 dinara po vekni, ulje će poskupeti 10 odsto, brašno dodatnih sedam do 10 odsto, a kafa još 14 procenata.

"Blic" vas pita kako sklapate kraj s krajem?

причалица

06-02-2011, 09:24

КАКАВ ЈЕ КВАЛИТЕТ МАСЛИНОВОГ УЉА

Од екстрадевичанског до комине

Разлике у ценама на нашем тржишту јесу велике, али оне су слика квалитета овог производа, кажу дистрибутери. – Ни сунцокретово у разумним количинама није штетно, јер су организму потребне масноће, истичу нутриционисти.

У чему се разликују многобројне врсте маслиновог уља на нашем тржишту, шта те разлике значе, као и шта купцима говоре велике варијације у ценама ових производа?

Под налетом тренда о здравој исхрани традиционалне намирнице почеле су да добијају конкуренцију, па је тако у све више корпи потрошача уместо сунцокретовог почело да завршава маслиново уље. Раст продаје неколико пута скупљег производа, а за који се претпоставља да је здравији, са почетком кризе био је успорен. Али, интересовање потрошача за ову намирницу не јењава, па смо одговоре на питања читалаца потражили у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде и код великих дистрибутера маслина на нашем тржишту. Забуна за купце је утолико већа што им се у великим трговинским ланцима нуди између 60 и 70 различитих артикала неколико добављача.
У компанији „Фудленд” кажу да на нашем тржишту има неколико категорија маслиновог уља – девичанско (виргино) маслиново уље, рафинисано маслиново уље, обично маслиново уље и маслиново уље од комине.

– Под девичанским (виргино) маслиновим уљем подразумева се уље врхунског квалитета. Због једноставног цеђења и филтрирања масних киселина приликом производње, девичанско је најздравије од свих врста маслиновог уља. Богато је природним антиоксидансима и есенцијалним витаминима. Укус и боја варирају, као код добрих вина, па је од тамнозелене до жућкасте боје, а укус зависи од поднебља и временских услова под којим се гаје маслине – објашњава Јована Лопушина из „Фудленда”.

И у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде потврђују да је реч о најквалитетнијој врсти маслиновог уља на нашем тржишту.

– Девичанско маслиново уље добијено је маслине искључиво механичким или другим физичким поступком, под условима, посебно термичким, који не доводе до промена у том уљу и које није било подвргнуто никаквом другом третману сем прања, млевења, декантације, цетрифугирања и филтрирања – објаснио је Душан Пајкић, директор Генералног инспектората.

И ова врста маслиново уља се дели на још три – екстра, девичанско и обично.
– Екстрадевичанско (виргино) маслиново уље је доброг укуса и специфичног мириса које садржи највише један одсто слободних масних киселина, рачунате као олеинска киселина. Под девичанским (виргино) маслиновим уљем подразумева се уље доброг укуса и специфичног мириса које садржи највише два одсто слободних масних киселина, док се под обичним маслиновим уљем подразумева уље доброг укуса и мириса које садржи највише 3,3 процената слободних масних киселина – објашњавају у „Фудленду”.
Осим девичанског на полицама трговина налази се и рафинисано маслиново уље које се добија рафинисањем девичанског (виргино) уља, али који не доводи до промена у структури триглицерида. Овако произведено уље жућкасте је боје и укуса и ароме слабијег интензитета од девичанског.
– А што се обичног маслиновог уља тиче, подразумева се уље добијено мешањем рафинисаног маслиновог уља и девичанског маслиновог уља које служи побољшању боје и укуса – рекли су у Генералном инспекторату.

Једна од највећих непознаница потрошача је маслиново уље од комине. Читаоци „Потрошача” кажу да га због прихватљиве цене често пазаре, али сумњају да није истог квалитета као и девичанско. Да ли је то тачно или није?
У овом случају цена је најбољи показатељ, саветују наши саговорници. У „Фудленду” кажу да разлике у ценама на нашем тржишту јесу велике, али да су оне слика квалитета маслиново уља. Колико пара, толико и музике, правило је и када се пазари маслиново уље.

– Под маслиновим уљем од комине подразумева се производ добијен мешањем рафинираног уља комине маслина и девичанских маслинових уља, осим маслиновог уља лампанте. Комина, која је чврст остатак коштица и пулпе након центрифугирања, садржи у себи још пет одсто уља које се може екстрахирати уз помоћ органских отапала. Тако добијено сирово уље подвргава се рафинацији и додаје му се мало девичанског уља и тако настаје уље комине маслине. Овако добијено уље је слабијег квалитета, али може се користити за пржење – рекла је Јована Лопушина.

Осим на цену и врсту маслиновог уља, у Генералном инспекторату саветују потрошачима да обрате пажњу на рок употребе и нарочито на начин чувања ове намирнице.

– Треба добро затварати боцу јер отварањем и излагањам ове намирнице кисеонику она губи на квалитету и ужегне, а држањем у фрижидеру се кристализује. Препоручена оптимална температура по многима је 14 степени, као и чување у тамној боци – саветују у Генералном инспекторату.

Стефан Деспотовић
објављено: 03.02.2011. ''Политика''

причалица

08-02-2011, 07:31

Kilogram brašna od četvrtka 60 dinara

M. Škrbić | 08. 02. 2011. - 00:02h |

BEOGRAD - Potrošači u Srbiji ovih dana ponovo se suočavaju na nestašicama osnovnih životnih namirnica. U “Sos marketima” juče nije bilo šećera, dok u pojedinim objektima “Maksija” osim šećera nije bilo ni brašna. Iz šećerana poručuju da Srbija šećera ima dovoljno i da su za nestašice u radnjama krivi potrošači koji u strahu od novih poskupljenja kupuju veće količine nego inače. Mlinari s druge strane kažu da su za manjak brašna na rafovima krivi trgovci, najavljuju nove cene brašna koje će od prekosutra biti skuplje za sedam odsto.

Novi cenovnici
Dejan Pilja, komercijalni direktor kompanije “Žitko”, kaže da je pšenica već dostigla cenu od 28 dinara po kilogramu, zbog čega je ova kompanija morala ponovo da koriguje cene brašna i testenina, i to za sedam odsto.
- Novi cenovnici na snagu stupaju prekosutra. Kilogram brašna T-500 u maloprodaji će koštati oko 60, a glatkog brašna T-400 oko 75,76 dinara. I cene brašna T-550/1 u džakovima od 50 kilograma biće povećane na 40,5 dinara, što je cena kakva odavno nije zabeležena - kaže Pilja.

:facepalm: nisu normalni.

QueenOfClubs

11-02-2011, 07:54

Извор: "Курир"

PLATA U SRBIJI VREDI 1.100 EVRA

Četvrtak, 10. Februar, 2011.| Autor:
To je izjavio ekonomista Miladin Kovačević. Po njegovoj računici, 37 evra u Srbiji jednako je 100 u EU. Drugi stručnjaci iznenađeni
BEOGRAD - Al’ ga sračuna!
Saradnik Ekonomskog instituta iz Beograda Miladin Kovačević izjavio je da je Srbija s prosečnom zaradom od oko 350 evra pri dnu u poređenju sa regionom, ali da kada se decembarska zarada preračuna u evre prema paritetu kupovne moći, onda se vidi da 37 evra u Srbiji vredi kao 100 evra u EU, „po čemu je prosečna zarada u Srbiji jednaka 1.100 evra, što je tek nešto manje nego u Sloveniji“.

Njegov kolega Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna ispitivanja, oštro je demantovao Kovačevića.

- Pa gde to može da bude?! To je toliko netačno da ja nemam reči kojima bih iskazao tu netačnost! Pa nama su cene namirnica više od cena u EU! Gorivo nam je skuplje od goriva u EU. Nama je skoro sve skuplje nego u zemljama EU! I kako je onda moguće da naša plata toliko vredi?! - kategoričan je Kanjevac. Kao dokaz za svoju tvrdnju, on savetuje Kovačevića da ponese 104 dinara, odnosno jedan evro i da vidi šta će moći da kupi s tim novcem.

- Do juče sam Kovačevića smatrao ozbiljnim stručnjakom, međutim, sada sam skeptičan - smatra Kanjevac.

MILADIN KOVAČEVIĆ: SRBI, MNOGO JEDETE!

Petak, 11. Februar, 2011.| Autor: KATARINA MARTIĆ

BEOGRAD - Prosečna zarada u Srbiji vredi više od 1.000 evra i tačka! A Srbi previše jedu!

To je za Kurir izjavio savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu Miladin Kovačević, koji je juče izazvao ogorčenje većine stanovnika Srbije, koji sa prosečnom platom jedva krpe kraj s krajem.

Telefoni naše redakcije od juče ujutru su se usijali, što od preterane količine poziva, što od vrućih i nimalo biranih reči kojima su naši čitaoci komentarisali izjavu ovog ekonomskog stručnjaka.

Ipak, Kovačević i dalje tvrdi da je to računica koju je izveo na osnovu podataka Eurostata (Evropska agencija za statistiku) i da svako može otići na njihov sajt i uveriti se u to.

- Stvar je vrlo prosta! Oni su izračunali da odnos kupovne moći iznosi 2,7. Taj broj pomnožite s prosečnom platom u Srbiji, koja je u decembru iznosila 375 evra. I koliko dobijate - 1.012,5 evra! Pa dobro... Nisam imao digitron pri ruci kad sam to izjavio, pa sam malo omašio. U svakom slučaju, to pokazuje da mi za 37 evra u Srbiji dobijamo onoliko koliko dobije, recimo, stanovnik Nemačke za 100 evra - stručno nam je objasnio Kovačević.

Ekonomista Mahmud Bušatlija kaže da se tako meri kupovna moć u Evropi, ali da ona ne odslikava našu stvarnost:

- Metodologija koja se primenjuje u Evropi ne pije vodu u našoj zemlji.

Kovačević, međutim, i dalje tvrdi da je problem u narodu, a ne u računu:
- Kod nas je simptomatična pojava rasipništva, pa čak i u hrani! Zavisnici smo od obilne i masne hrane, koja prilično košta. Daću vam primer Holanđana - oni gala ručkom smatraju čorbicu i salatu s gauda sirom! A kod nas? Pogledajte kako ručaju siromašne porodice... Meso, iće, piće... To se gosti!

Животе :facepalm:

причалица

11-02-2011, 08:00

:krsti:

e, zato ja ne čitam ''kurir'', da se ne bih iznervirala sabajle....kakav debil, majko mila.

причалица

11-02-2011, 08:23

Kursne razlike

Vidim da je tekst o užičkim zimskim prilikama izazvao puno reakcija cenjenog publikuma. Gde bi mi bio kraj da sam političar? Još kad bih imao čarobni štapić, pa da situaciju promenim nabolje - možda bi mi i patrioti oprostili što nisam završio fakultet. Ni onaj se, čije je Užice bilo dugi niz godina, nije nešto istakao u školovanju. A njegov se vakat , u poređenju sa današnjim, čini kao zlatno doba. Uopšte, cenjeni publikume, bolje nam ide kada stvari u svojim rukama drže zanatlije i gimnazijalci.

Nemamo mi, naime, sreće sa akademskim građanima. Evo, ovih je dana svojih pet minuta slave dočekao izvesni Miladin Kovačević, ekonomista, a možda i doktor nauka, koji je u velikom stilu obznanio srpskom narodu i senatu da prosečna plata u Srbiji možda jeste mala, ali da zahvaljujući našim posebnostima i zaostalostima, vredi čitavih 1.100 evra. Samo mi to, izgleda, ne umemo da cenimo. Koji režim ne bi poželeo takvog ekonomistu? Koji mu to režim ne bi ustupio medijski prostor? Jer, pazite, po tom novom, Kovačevićevom kursu, onaj misteriozni satelit, recimo, ispada mnogo jeftiniji. Gotovo pa bagatela. Prosto mami hadžije da kupe još jedan.

Ne sumnjam ja da je Miladin upotrebio neki naučni metod. Ne bi valjda čovek izlazio u javnost sa neproverenim činjenicama. Doduše, nauka se u nas ne ceni dovoljno, neće Miladin doživeti slavu Novaka Đokovića, a trebalo bi. Mogu samo da zamislim kakvu bi revoluciju u ekonomskoj nauci izazvala argumentovana studija o tome da se u našem „lideru u regionu“ za 37 evra može kupiti dobara u vrednosti od čitavih 100. Što je, saglasno Miladinu, ovde stvarno i moguće. Samo to, da ponovim, rulja ne zna da ceni. Nego traži leba preko motike.

Statističkim hokus-pokusima može se stići do svakakvih brojki. Pretpostavljam da je, recimo, staro gvožđe u nas izuzetno jeftino, a vispreni ekonomista sigurno nije propustio da i to obuhvati svojim naučnim radom. Koji odašilja nedvosmislenu političku poruku: budite zadovoljni, kupujte staro gvožđe i heroin. Artikal takođe mnogo jeftiniji nego na trulom zapadu. Na kome, uzgred rečeno, hiljadu i sto evra i nisu neke pare. Jeste, ovde je to sanjana plata, ali toliko otprilike zarađuje baba sera u nekoj minhenskoj pivnici. Pri tom joj i deca zaposlena. A i muž ima neku crkavicu. Da minhenska baba sera zna da je tih hiljadu i sto evra u stvari samo trista, kako Miladin naučava, eto ti nje prekosutra pred klozetom neke beogradske kafane. Jer se ovde, cenjeni publikume, sranje više ceni i adekvatnije plaća.

S. Basara, ''Danas'' 11.02.2011.

:raz_114:

причалица

11-02-2011, 09:00

Чувајте плаћене рачуне

Плаћате ли рачуне на време? Да ли уплатнице чувате у уредној фасцикли или сте међу оним потрошачима који плаћају рачуне сваких шест месеци и најчешће не могу ни да пронађу уплатнице после месец дана. Чак иако сте међу онима који рачуне плаћају тек пошто стигне тужба, правила су иста за све.
Постоје законски рокови застаревања потраживања, али најчешће ћете на крају платити све што сте годинама избегавали. И то не само основни дуг него и камате које често удвоструче ваше дуговање. Потрошач је ове недеље истраживао колико је заиста потребно чувати уплатнице као доказ плаћених рачуна. Јер, дешава се често да и компаније које испоручују услуге после одређеног временског периода испоставе рачуне које сте већ платили.

Једини начин да докажете да сте у праву је да донесете уплатницу на увид. У овом броју „Потрошача” одговорили смо на питања оних читалаца који су желели да сазнају шта кажу прописи, а шта они који испостављају рачуне.
Сви учесници нашег истраживања још једном су апеловали на грађане да плаћају своје обавезе на време, јер то је једини начин да избегну плаћање затезних камата и чак добију могућност да рачуне измирују и уз попусте.

Пореска управа: Општи рок застарелости десет година
У пореској управи Србије сазнајемо да је општи рок застарелости потраживања пореза десет година. Пореска управа препоручује да се уплатнице о измиреним обавезама по основу јавних прихода, пореза, по могућности чувају трајно. То грађанину, пореском обвезнику, омогућава да уколико Пореска управа после десет година пошаље опомену за неизмирене обавезе по основу јавних обавеза порески обвезник може документовати уплатницом да је исте обавезе измирио. Пореска управа у том случају предузима радње за брисање потраживања.
У сваком пореском решењу стоји да је обвезник дужан да се информише о стању свог дуга да би избегли високе камате које на годишњем нивоу износе више од 23,5 одсто.
Пореска управа је у 2010. години наплатила све јавне приходе и доприносе у износу од 854 милијарде динара, што показује дисциплину грађана када је реч о плаћању пореза.

ЕДБ: Чувати уплатнице две године
Уплатнице за електричну енергију требало би чувати две године.
Иначе, на адресу Потрошача стигла су питања за ЕДБ, а једно од њих односило се на могућност отплате дуга за електричну енергију на рате. У ЕДБ сазнајемо да се овакви споразуми потписују у пословницама којима потрошачи припадају и да дуг за електричну енергију може да се плати одложено а, с тим што се један део уплаћује одмах, а остатак у више рата.

Да ли се јефтина струја укључује аутоматски у поноћ, да ли постоји могућност да домаћинства немају јефтину струју и како то могу да провере?
Нижа тарифа се укључује аутоматски преко МТК-а уређаја. Може се десити да потрошач нема јефтину струју, али он то у сваком тренутку може да провери. Наиме, најпре би требало да види да ли светли лампица на бројилу. Уколико не светли то не значи аутоматски да немате нижу тарифу, јер се може догодити и да је лампица прегорела. Осим на овај начин, потрошачи такође могу да провере и путем рачуна да ли је потрошња у том месецу била само у вишој тарифи.

„Радијус вектор”: Кориснике редовно обавештавамо
Нисмо до сада имали проблема када је реч о непрокњиженим уплатама због којих је потребно да корисник доказује да је уплата извршена. Наше кориснике сваког месеца упознајемо са стањем уплата, односно обавештавамо их да уколико уплата није доспела на наш рачун, да ће бити приказана на следећем рачуну. „Радијус вектор” нема своја уплатна места и наши корисници своје рачуне уплаћују или у банкама или у пошти, тако да и грешке које настају, настају на тим уплатним местима.
Значи, саветујемо корисницима да се држе позитивних законских прописа, без обзира на то што ja лично знам да неће имати проблема са нашом компанијом, јер је корисник на првом месту.

Телеком Србија: Најмање годину дана
Одредбама Закона о облигационим односима утврђени су рокови застаревања одређених потраживања приликом наплате месечних рачуна. На основу тих одредби, потраживања за пружене телекомуникационе услуге која се исказују месечним рачуном застаревају након годину дана, што значи да корисник након плаћања треба да чува рачун наредних годину дана.
Постоје, међутим, и случајеви када је због покренутих судских поступака пожељно чувати признанице о плаћеним рачунима и по истеку тог рока. Наиме, дешава се да судски поступци који су покренути благовремено трају дуже, тако да суд може да затражи доказ о плаћеном рачуну и након рока од годину дана.

Самим тим, Телеком Србија саветује својим корисницима да чувају признанице за плаћене телекомуникационе услуге одређено време по истеку рока од годину дана, како би на најбољи начин заштитили своја права.
Са задовољством констатујемо да наши корисници углавном редовно измирују рачуне за фиксну и мобилну телефонију, што говори и податак да је наплативост рачуна око 95 одсто.
Уколико се пак догоди да корисник не измири своја дуговања, у првом следећем рачуну добија и опомену за период за који није регулисана обавеза. Привремено искључење фиксне телефонске линије у одлазном саобраћају спроводи се у случају када корисник има неизмирена дуговања за остварени телефонски саобраћај закључно са претпоследњим рачуном.

Корисник тако има до 60 дана на располагању да плати месечни рачун за телефонски саобраћај. Поред тога, уз рачун за одређени месец доставља се у одговарајућом року и опомена пред искључење за дуг, како би корисници могли да га измире и избегну искључење.
По уплати свих неизмирених дуговања корисника, издаје се налог за укључење и корисник поново може да користи телефонску линију. Напомињемо да је утужење крајња мера којој се прибегава након што се кориснику да одговарајући рок да измири своја дуговања.

ЈКП „Инфостан: Пожељно три године
ЈКП „Инфостан“ месечно штампа и дистрибуира уплатнице обједињене наплате на 635.000 адреса на територији Београда. Од новембра 2009. године домаћинствима сваког месеца стижу нове, редизајниране уплатнице на А4 формату, на којима корисници имају прецизан увид у све измирене и неизмирене обавезе.
На тај начин корисници сваког месеца на рачуну јасно могу видети да ли имају дуг, да ли је за тај дуг донето судско решење или он датира из текуће године и колико износи сам дуг. Поред редовног месечног увида у стање дуга путем рачуна који домаћинствима стиже на кућне адресе, корисници на нашој интернет страници www.infostan.co.rs могу приступити онлајн упиту стања и на тај начин проверити да ли су им уплате правилно евидентиране.
У делу онлајн упит стања корисници имају детаљан увид у уплате из претходних десет година. Поред тога, корисници у делу преглед архиве рачуна могу приступити електронским копијама својих рачуна, које могу одштампати и извршити уплату са њима, не чекајући да им рачун стигне редовном поштом.
Уплатнице обједињене наплате пожељно је чувати три године, како би у случају неадекватног прокњижења уплате корисници имали доказ да су исту платили.
Корисници сада на новом рачуну сваког месеца јасно могу видети да ли имају дуг и из ког периода датира. Сва домаћинства која редовно измирују своје рачуне, на уплатници добијају и захвалницу која им је потврда да немају неизмирених дуговања.

''Politika'' 11.02.2011.

QueenOfClubs

11-02-2011, 09:14

Једини начин да докажете да сте у праву је да донесете уплатницу на увид. У овом броју „Потрошача” одговорили смо на питања оних читалаца који су желели да сазнају шта кажу прописи, а шта они који испостављају рачуне.
О не, није довољно.
Прошле године ми у пореској управи нису признали уплатнице док нисам донела потврду из банке да заиста јесте уплаћено.
Да, да... Да ми је неко причао и ја бих га гледала бело.

Наиме, прошле године сам од пореског добила да платим око 30.000 динара за неизмирени порез за стан из 2005. године. (дуг плус камате)
Пронашла сам све уплатнице и по цичи зими стала у ред.
Ладно ми рекоше да им треба потврда из банке.
У банци су ме гледали као да сам с Марса пала.
И издаше ми некакву потврду на крају, коју су у пореској без речи узели и рекли видећемо.
Од тад ми ништа није стигло.

Хтедох скоро да бацим уплатнице за вртић. Ипак нећу.
Док сам жива. :facepalm:

причалица

11-02-2011, 09:17

О не, није довољно.
Прошле године ми у пореској управи нису признали уплатнице док нисам донела потврду из банке да заиста јесте уплаћено.
Да, да... Да ми је неко причао и ја бих га гледала бело.

Наиме, прошле године сам од пореског добила да платим око 30.000 динара за неизмирени порез за стан из 2005. године. (дуг плус камате)
Пронашла сам све уплатнице и по цичи зими стала у ред.
Ладно ми рекоше да им треба потврда из банке.
У банци су ме гледали као да сам с Марса пала.
И издаше ми некакву потврду на крају, коју су у пореској без речи узели и рекли видећемо.
Од тад ми ништа није стигло.

Хтедох скоро да бацим уплатнице за вртић. Ипак нећу.
Док сам жива. :facepalm:

bacila sam uplatnice za vrtić, ali nisam za knjige na rate :lol:
a uplatnice za telefon čuvam....i sve drugo....skoro 15 godina.
mada, to zauzima baš dosta prostora.

QueenOfClubs

11-02-2011, 10:03

ЈКП „Инфостан: Пожељно три године
Како да не.
Да ли се сећате како су пре две године људи добијали да измире дуг од пре више од 10 година...
Па ко је тужен грешком а није сачувао признанице... :neutral:

Zaga

11-02-2011, 19:48

e ne čuvam baš previše dugo račune,al barem jedno dve godine se vuku po fasciklama....
do sada nisam imala problema....

e Quini,pročitah sad tek onaj tekst oporezu na štednju i ne mogu da verujem...znači država zaista jeste u totalnom haosu....
čas ima poreza,čas nema....misim,mi ko da smo ovce...
sad mi i nekako jasnije što nas nisu obaveštavali....nisu ni oni verovatno znali,el ima il nema....
užas...

mihaela

11-02-2011, 19:55

I ja cuvam sve racune,papire...Desilo mi se da samo jedan mjesec nisam uplatila RTV pretplatu,zaboravila...Poslije par mjeseci dolazi na vrata republicka kontrola...ili da platim ili na sud.Strasno.U prvi mah ne mogu da shvatim sta mi covjek prica,znam da redovno sve uplacujem.I pokaza on-evo vidite niste uplatili za oktobar.Hmmm.Ja zaboravila.Naravno da sam odmah platila,smijesna je to cifra,ali ne mogu da vjerujem da su mi dosli kuci,i to republicka.

Tibi

11-02-2011, 20:11

Naucicete se vi jos svacega iz tog "demokratCkog", sve uredno, po...demokratskom.
Uskoro, a to je stvarno uskoro, imacemo sve "blagodati" demokratije...one prave...liberalno Kapitalisticke:cry: sto smo zeljeli, to smo dobili:pusi:

причалица

12-02-2011, 08:34

причалица

12-02-2011, 08:35

QueenOfClubs

13-02-2011, 13:36

Јуче сам ишла у Темпо и депримирала се.
Не због цена, тамо купујем хемију а она није значајно поскупела.
Ваљда јер се увози :facepalm:
Тамо раније нисам малтене могла да нађем паркинг место, да прођем од људи, ред сам чекала по читав сат.
Сад сам све завршила за сат.
Нема људи, а и оно што има, корпе полупразне или купују за продавнице...
Шећера нема. Уље је 150 а брашна има укупно 12 килограма. Бројала сам. :facepalm:
Јефтин је селотејп, самолепљиви папирићи, хемијске...
Можда се сетим још нечег...

zvezdica

13-02-2011, 13:48

Da sve veća kriza ide...to se osetno vidi to što i sama kažeš...
Nekad se išlo sa punim korpama...danas na žalost sve gora situacija,hranićemo se nezdravo...
Ja sam bila u sredu u Metrou,ista situacija....ljudi ima ali svi nešto razgledju a korpe poluprazne...
sve poskupelo a potrebne namirnice nema na lageru..ili samo male količine.:(

причалица

19-02-2011, 10:09

Čuvajte se lažnih akcijskih sniženja

Umesto planirane uštede, za proizvode koji su na akciji potrošači plaćaju više na popustu nego po redovnoj ceni
Ovom prilikom bavimo se temom koja je, na žalost, još uvek prisutna u određenim srpskim trgovinama. Reč je o prodaji bele tehnike, ali ime prodavnice nećemo pomenuti jer ne zaslužuju reklamu, čak ni na ovaj način. Samo ćemo reći da je reč o jednoj od vodećih trgovinskih kuća za prodaju audio-video i bele tehnike sa više od 10 prodajnih objekata u Srbiji (ime trgovca poznato redakciji).

Pored stalnih akcijskih ponuda, sniženih cena u određenom periodu, kao posebni prodajni podsticaj uvedeni su i dnevne akcije. Prosečan potrošač tada može da planira kupovinu potrebnog proizvoda tačno određenog dana, jer će uštedeti i do 10%. Moramo priznati veoma zanimljiv pristup koji potrošačima zaista nudi uštedu. Naravno, ovaj popust se ne obračunava na akcijske artikle, odnosno popusti se ne sabiraju. Ali, nije sve baš tako.

Na samom početku ovog meseca na svojoj internet prezentaciji objavili su nov raspored dnevnih akcija koji važi za februar. Tako potrošač može da planira kupovinu, a da uštedi izvesnu količinu novca. Međutim, ako ste planirali da kupite električni šporet i uštedite tih 10 odsto dočekalo vas je vrlo neprijatno iznenađenje. Naime, cena je upravo pre početka pomenute akcije povećana za više od 12 odsto, odnosno celih 2.000 dinara.

Situacija je sledeća: umesto planirane uštede, moraćete da date čak više novca uz obračunat popust, nego što biste morali samo pre nekoliko dana, uz primenu redovne cene. Dakle, da nije sve kao što piše, uverili smo se i sami. Ne sporimo pravo trgovca da prilagođava cene uslovima tržišta, ali ovakav način zaista nije primer etičkog postupanjai predstavlja klasičnu obmanu potrošača.

Ako već postoji raspoloženje da se proizvodi učine dostupniji potrošačima, treba ispoštovati osnovna načela profesionalnog poslovanja i korektnog odnosa prema potrošačima. Ne može se objaviti akcijsko sniženje cene ako se pre toga upravo tim proizvodima poveća cena. Čemu onda popusti, čemu navodna briga o potrošačima?

Ovakav primer, na žalost, nije usamljen. Niti u pogledu artikala koji su na ovaj način prezentovani kroz određene povoljnosti u ovoj trgovini, niti je ona jedina. Proverili smo: vrlo često je proizvod sa akcijskom cenom, dakle nižom, zapravo skuplji od prethodne redovne ponude.

Osnovna poruka potrošačima jeste da zaista provere cene proizvoda u većem broju prodajnih objekata. Samo tako će biti sigurni da će za svoj novac dobiti najviše. Jer, nekada ni „akcija“ ne znači nižu cenu.

Zoran Nikolić, NOPS
objavljeno: 17.02.2011. ''Politika''

Sandra

19-02-2011, 15:26

Na žalost, to je sve učestalija praksa....
Mada, ko prati akcije (a ja se stalno kao nešto trudim da ih ispratim, ne bi li sebi priuštila neku sitnicu sa 'popustom'), ako se obrati pažnja u gotovo 70 i kusur % slučajeva je to već dve-tri godine unazad praksa... (barem ja toliko dugo pratim)
Samo što to fino zakukulje&zamumulje, pa ljudi i ne provaljuju...

Meni se recimo prošlog meseca desilo da sam u Avonu uzela stvar koja je bila na 'super popustu', a onda u katalogu za sledeći mesec izašla sa nekih 12% nižom cenom od one 'sa' popustom... :raz_088:

причалица

22-02-2011, 10:35

Od 1. marta struja skuplja 13,5 odsto

B.Stamenković | 22. 02. 2011. - 00:02h | ''Blic''

Odluka o poskupljenju struje od 13,5 odsto trebalo bi da bude doneta na sednici Vlade u četvrtak, saznaje „Blic”. Viša cena električne energije biće obračunata od 1. marta.

Vlada, međutim, još uvek traži formulu i rešenje kako da malim potrošačima, onima koji troše do 300 kilovat-sati električne energije, odobri popust s obzirom na to da još uvek nema socijalnih karata. Upravni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je izmenjeni Plan poslovanja te kompanije za 2011. godinu, koji predviđa poskupljenje struje od 1. marta, a u EPS-u su rekli da će za nekoliko dana biti poznato da li će Vlada da odobri više cene električne energije od sledećeg meseca. Upravni odbor EPS-a je inače prethodno bio usvojio Plan poslovanja te kompanije za 2011. godinu i krajem decembra ga poslao Vladi Srbije na razmatranje. Taj plan je predviđao poskupljenje struje od 1. januara 2011. godine za oko 15 odsto, odnosno za domaćinstva oko 13,6 odsto, objašnjavaju u EPS-u.
Inače, struja je poslednji put poskupela 1. marta prošle godine, a Elektroprivreda je zatim u toku 2010. tražila još jedno poskupljenje, koje je Vlada odbila.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić je juče rekao da je stav centralne banke da poskupljenje struje bude u aprilu.

:facepalm: oni definitivno nisu normalni...je l znaju da računaju ili ne znaju? ako znaju, onda mi ništa nije jasno...a ako ne znaju, onda neka vrate diplome ekonomije ili čega već gde se uči računanje.

andromeda

22-02-2011, 15:43

struja mora da poskupi duplo i to je dogovoreno vec , to je bila tema prosle godine na kongresu za energetiku

Sandra

22-02-2011, 16:36

ja ne znam odakle meni taj podatak, ali sam više nego ubeđena da je bilo reči o tome da će u 2011. moći da poskupi maksimalnih 10%...

Edit: Idem sad do Merkatora da kupim nešto iz kataloga sa važećim popustima do 3. marta; ako se desi da toga 'nema', 'rasprodalo se', nije više 'na popustu' i sl. (kao što mi se već jednom desilo!) - žaliću se ovde :mirka:

QueenOfClubs

22-02-2011, 18:35

А па Сандра, не брини.
Извешће већ они рачуницу да је 13,5 у ствари 11, односно 10 за домаћинства. :lol:

Sandra

22-02-2011, 22:53

А па Сандра, не брини.
Извешће већ они рачуницу да је 13,5 у ствари 11, односно 10 за домаћинства. :lol:

Za neverovati, ali katastrofa - ladno smo našli to po šta smo otišli (i to bukvalno - zadnji primerak, bar su tako rekli) :raz_067:
...sad mi krivo, jer sam se taman naoštrila da ih popljuckam, a vako...moram da ih pohvalim... :zrika:

http://www.blueberry-eu.com/main.php?action=filter&group=prod&producer=speaker&subgroup=swm20

1.600 din.
Za te parice su fenomenalni :raz_125:

причалица

23-02-2011, 07:39

što kupuješ poslednju stvar? moj je savet da to nikad ne radiš.

Sandra

23-02-2011, 11:49

što kupuješ poslednju stvar? moj je savet da to nikad ne radiš.

što?
Ne znam na šta tačno misliš, ali prvo smo ih detaljno pregledali i naravno uzeli garanciju :)

Moonster

23-02-2011, 12:57

struja mora da poskupi duplo i to je dogovoreno vec , to je bila tema prosle godine na kongresu za energetiku

A zašto mora da poskupi, pored milijardi tona rezervi lignita u Kolubari i nekih 700 miliona tona rezervi uglja u Kostolcu i još oko najmanje 1 milijarde tona neotvorenih rezervi na Pešteru, pored Đerdapa i Đerdapa II, nikako mi nije jasno zašto i kako struja treba da poskupi ?

QueenOfClubs

23-02-2011, 13:08

A zašto mora da poskupi, pored milijardi tona rezervi lignita u Kolubari i nekih 700 miliona tona rezervi uglja u Kostolcu i još oko najmanje 1 milijarde tona neotvorenih rezervi na Pešteru, pored Đerdapa i Đerdapa II, nikako mi nije jasno zašto i kako struja treba da poskupi ?
http://razbibriga.net/showthread.php/2790-Kolubara-prevara-veka...

А ремонт, а што смо најјефтинији у региону. :lol:
Колко беше евроценти треба да буде?
Само што код нас то више нико не може да израчуна... :lol:

Moonster

23-02-2011, 14:43

http://razbibriga.net/showthread.php/2790-Kolubara-prevara-veka...

А ремонт, а што смо најјефтинији у региону. :lol:
Колко беше евроценти треба да буде?
Само што код нас то више нико не може да израчуна... :lol:

Debili, samo da su izvozili struju, narod bi i dalje imao jevtinu struju što se cene tiče, a imali bi prihode od izvoza i mogli bi pojačati kapacitete i još puno toga, ali nemaju oni pojma.
Pa jedino ostaje da se obori ceo sistem na jedno 6 meseci najmanje pa će biti mirni :lol:
Neće moći nikako da kradu :sizika:

причалица

24-02-2011, 16:22

što?
Ne znam na šta tačno misliš, ali prvo smo ih detaljno pregledali i naravno uzeli garanciju :)

pa dobro.....moje je iskustvo da uvek nešto fali toj poslednjoj stvari, naročito na popustima...

Sandra

24-02-2011, 20:35

pa dobro.....moje je iskustvo da uvek nešto fali toj poslednjoj stvari, naročito na popustima...

ahaa...pa moram da priznam da je i moje :pusi:
Ali me je dete odavno naučilo da za svaki proizvod uzmem garanciju (obavezno sa pečatom, kako je znao da kaže) :)

причалица

08-03-2011, 07:48

Trgovci će sniziti cene posnih namirnica

M. Škrbić | 08. 03. 2011. - 00:02h | ''Blic''

BEOGRAD - Riba, voće i kuvano ili grilovano povrće namirnice su od kojih će se u narednih 38 dana sastojati jelovnik mnogih građana Srbije. Naime, juče je za pravoslavne vernike počeo veliki vaskršnji post.
Vaskrs za pravoslavne, kao i za sve druge hrišćane, ove godine pada 24. aprila. Oni koji poste do tada će iz svog jelovnika izbaciti proizvode životinjskog porekla, kao što su mleko i mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine, jaja i mast.

Ribarnice i marketi spremno su dočekali početak posta, a mnogi najavljuju da će sniziti cene posnih namirnica. Trenutno kilogram sveže pastrmke u ribarnicama košta 380, a šarana 270 dinara. Smrznuti oslić hok staje 290, lignje su 410, filet oslića hek je 480, a norveški losos je 1.100 dinara po kilogramu.

- Od 10. marta do 24. aprila dodatno će biti snižene cene smrznute ribe, posnih margarina, keksova, namaza, marmelada - kažu u “Sos marketu”.

Imajući u vidu cene u radnjama, ali i na pijacama, ispada da post ne mora da bude skup. Prema računici “Blica”, jedna osoba može da doručkuje, ruča i večera za 215 dinara. Doručak u ovom slučaju čine šolja čaja i dve kriške hleba namazane margarinom i džemom, ručak se sastoji od pečene skuše, krompir salate i hleba, užina je kompot od bresaka, a večera crna kifla sa šoljom čaja.

na našoj pjaci je kila šnicli od šarana 400 dinara, a to što košta 270 dinara ne bih da kupim...jer tu ubace i glavu koja je ogromna

QueenOfClubs

08-03-2011, 07:50

Како бре до Лазареве суботе? :huh:

причалица

08-03-2011, 07:56

e, stvarno su somovi...a već sam u članku izbrisala jednu rečenicu koja kaže da se post završava nedelju dana ranije :facepalm: ovo sam previdela.
i - ko pazari u tim ''sos'' marketima? nisam videla ni jedan do sad....

QueenOfClubs

08-03-2011, 08:05

Нисам ни ја, ал скоро је Прле стављао линк на чат.
Чек да изгуглам...
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/175562/Kupovina-u-SOS-marketima-dostupna-svim-gradjanima

причалица

08-03-2011, 15:51

Нисам ни ја, ал скоро је Прле стављао линк на чат.
Чек да изгуглам...
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/175562/Kupovina-u-SOS-marketima-dostupna-svim-gradjanima

e, vidi...kažu da ima jedan na našoj pijaci...moram dobro da pogledam.
p.s. hvala ti na ažurnosti :)

причалица

15-03-2011, 07:39

Natrule namirnice prodaju nam po ceni svežih proizvoda

Marija Škrbić | 15. 03. 2011. - 00:02h | ''Blic''

BEOGRAD - Za razliku od evropskih marketa u kojima se na posebnim gondolama hrana pred istekom roka trajanja prodaje po ceni nižoj i do 70 odsto, u Srbiji ovakav način prodaje skoro da ne postoji. Vlasnici manjih prodavnica skloniji su da ovakvu robu raspakuju i prodaju na meru ili čak da joj prekucavaju datume trajanja. Veliki trgovinski lanci ove proizvode mahom vraćaju dobavljačima na uništavanje.

Koliko se na ovaj način baci hrane u Srbiji niko ne zna. U Italiji se na primer svake godina baci 20 miliona tona hrane, u Velikoj Britaniji propadne čak 30 odsto svih proizvoda prehrambene industrije u vrednosti od 16 miliona funti godišnje.

Da se hrana ne bi bacala, britanski trgovci uvode posebne gondole na kojima se nudi hrana kojoj ubrzo ističe rok a koja ne predstavlja opasnost po zdravlje s cenama nižim za 30 do 50, pa čak i 70 odsto od uobičajenih.
Takvi su punktovi sve popularniji i u italijanskim, ali i u velikim trgovinskim centrima u Hrvatskoj. Da za takvu robu i te kako ima zainteresovanih, svedoči činjenica da recimo “Interšparova” polica sa ovim proizvodima u Hrvatskoj neretko kraj radnog dana dočeka potpuno prazna.

- Imam prijatelje na zapadu koji kupuju ovakvu hranu i na taj način štede velike sume novca. Cena svežeg mesa koje u prodaji stoji tri dana u pojedinim radnjama spušta se od 30 do 50 odsto, a pri tom mu ništa ne fali jer je u roku upotrebe. Kod nas ovakvih akcija nema, a trgovci nam podvaljuju sve i svašta po punoj ceni - priča Ana Jovanović iz Beograda.

Neretko se u hrvatskim supermarketima na svežem mesu, čokoladi ili keksovima mogu videti nalepnice “Sniženo zbog kratkog roka trajanja”. Cene tih proizvoda niže su 50 do 70 odsto. U pojedinim hrvatskim radnjama posle 19 časova upola cene mogu se pazariti i hleb i dnevni kolači.
Da je Ana u pravu, pokazuje slika sa domaćeg tržišta. Sparušeno i natrulo voće i povrće, stari hleb i meso sumnjive boje i mirisa u ovdašnjim malim radnjama prodaju se kao sveži proizvodi. Keksovi, bombone, kikiriki ili suvo voće pred istekom roka trajanja obično se raspakuju i prodaju na meru, a nije retkost da se na proizvodima kao što su suhomesnati proizvodi, čokolade ili konzerve, rokovi trajanja prekucavaju ili prelepljuju.
Neretko se hrana kojoj ističe rok trajanja stavlja na akcijska sniženja bez ikakvog upozorenja potrošača o kakvoj je robi reč. Tako oni koji ne obrate pažnju na deklaraciju kupuju mačku u džaku jer ukoliko proizvod ne potroše odmah, umesto da uštede, prolaze skuplje jer moraju da ga bace.
U velikim trgovinskim lancima kažu da se hrana pred istekom roka trajanja u njihovim rafovima retko može naći jer oni takve proizvode po ugovorima koje imaju vraćaju dobavljačima.

Olivera Ćirković, PR “Univereksporta”, kaže da ima i situacija kada trgovci u dogovoru sa dobavljačima robu kojoj ističe rok stave na akcijsko sniženje.

- Cene tih proizvoda tada se snižavaju od 30 pa do čak 70 odsto, a trgovci imaju obavezu da istaknu staru i novu cenu i da vidno obeleže da je reč o robi sa kratkim rokom trajanja. Ovakve akcije se proizvođačima isplate više nego da se roba vrati na uništavanje. A i kupci mogu da uštede neki dinar. Iako ih imamo, ovakve akcije kod nas nisu stalne - kaže Ćirkovićeva.

Jedini lanac koji je u Srbiji pokrenuo stalnu ponudu robe pred istekom roka trajanja je “Delta Maksi”. Reč je doduše o pionirskom poduhvatu, budući da je prodaja ovog tipa bila organizovana samo u “Tempo centru” na Kvantašu u Beogradu. Broj artikala koji su se nalazili na ovim akcijama nije bio velik, a prodavani su proizvodi iz uvoza.

- Tokom nekoliko meseci prošle godine na izdvojenom prodajnom prostoru prodavali smo robu pred istekom roka trajanja po znatno sniženim cenama i sa upadljivom oznakom o kakvoj robi je reč. U fazi smo analiziranja prikupljenih reakcija potrošača koji će nam pomoći da donesemo konačnu odluku o tome hoćemo li i u kojoj meri trajno uvesti ovu ponudu u našu maloprodajnu mrežu - kažu u “Maksiju”.

QueenOfClubs

31-03-2011, 06:44

Извор: "Блиц"

Struja od sutra skuplja u proseku za 15,1 odsto

Struja u Srbiji poskupeće od sutra u proseku za 15,1 odsto, na 6,83 dinara (6,6 evrocenti) po kilovat času sa uračunatim porezom na dodatu vrednost (PDV).

Kako su naveli u Elektroprivredi Srbije (EPS), za domaćinstva kilovat čas bez uračunatih popusta, koštaće 6,54 dinara, a za industriju 5,91 dinar.

EPS je za domaćinstva u Srbiji koja mesečno (za 30 dana) troše do 350 kilovat časova i nemaju dugovanja uveo popust od 11,89 odsto na cenu struje.

Prema procenama EPS-a, to pravo kojim se podstiče racionalna potrošnja struje ostvariće polovina, odnosno oko 1,5 milion svih domaćinstava u Srbiji.

Pored toga, EPS će za redovno plaćanje računa za struju nastaviti da omogućava popust od pet odsto. Socijalno ugroženi građani koji troše mesečno (za 30 dana) do 350 kilovat sati električne energije, uz evidenciju o svom socijalnom statusu, uz navedene imaće i pravo na dodatni popust od 35 odsto.

Kada se uračunaju popusti, poskupljenje struje u Srbiji u proseku iznosiće 13,9 odsto, odnosno 10,3 odsto za domaćinstva. EPS naglašava da su svi popusti koje na godišnjem nivou odobrava ta kompanija oko 40 miliona evra, a to je vrednost jednomesečne potrošnje trećine Srbije ili vrednost električne energije koju u
jednom mesecu za 800.000 kupaca isporuči Elektrodistribucija Kraljevo.

Prethodno poskupljenje struje u Srbiji bilo je 1. marta 2010. godine u
proseku za 10 odsto.

Милион и по домаћинстава скоро да и не троши струју :eek:

причалица

01-04-2011, 07:02

Виршле не давати деци
''Политика'' 1.април 2011. године

Нутриционисти сматрају да прерађевине не би ваљало давати деци млађој од две године, а било би идеално ако може да се избегне употреба ових производа до четврте или пете године

http://www.dodaj.rs/f/32/Ej/4QAIaRZ7/naslovna.jpg

Више од 20 врста виршли нуди се потрошачима у супермаркетима. Ту су пилећа, ћурећа, коктел, са сиром... Паковане и у ринфузу. Домаћих произвођача, али и страних. Цене се умногоме разликују. Шта то говори потрошачима?
Исувише ниска цена прерађевина од меса открива да су у производњи коришћене алтернативне сировине, односно најчешће месо треће категорије, поручују из Групације кланичне индустрије Привредне коморе Србије, док у организацијама за заштиту потрошача сматрају да купац и када пазари виршле у ринфузу има право да од трговаца тражи да погледа декларацију на којој морају да буду наведени, између осталог, и састав и рок трајања.

За нутриционисте дилеме нема – које год да су врсте, произвођача или земље порекла, виршле не би требало да буду део свакодневне исхране, а у обрoцима најмлађе деце ове прерађевине од меса немају шта да траже.

– Виршле, паштете и било које друге прерађевине од меса нипошто не би ваљало давати деци млађој од две године. То су производи од изнутрица или делова меса које није врхунског квалитета. У њих се додају адитиви, нитрити, понекад и вештачке боје и ови састојци су штетни за најмлађе – рекла је недавно Милка Куртеш, нутрициониста и дијететичар специјалне болнице „Бања Ковиљача”.

Са њом је сагласна и Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља „Савски венац”.

– Виршле су веома популарне у исхрани нашег становништва, па и код деце, али никако не могу да буду препорука за здраву исхрану. Осим нитрита и нитрата, који су ту у циљу што дужег чувања, у виршлама има и побољшивача укуса чија су негативна дејства позната. Није лако рећи да ли су и колико виршле штетне, али слободно можемо да закључимо да оне немају позитиван утицај на људско здравље. Јер увек је актуелно питање који део животиње је завршио у њима – сматра Тодоровићева, додајући да је тачно да виршле не би требало давати деци млађој од две године.

– Али било би идеално ако родитељи могу да избегну употребу ових производа у исхрани деце барем до њихове четврте или пете године. Тачно је и да на тржишту има много различитих врста виршли, од различитих врста меса, али иста дилема прати сваку од њих – не можемо да будемо сигурни који је део животиње у њима – сматра Ана Тодоровић.

Што се исхране одраслих тиче, наше саговорнице су сагласне да је умереност у конзумацији најбоља парола.

–Одраслима се саветује умереност и узимање виршли за доручак највише једном у недељи или у десет дана и то у комбинацији са интегралним хлебом и млечним производима, попут јогурта или сира – саветују наше саговорнице.

Квалитет виршли на тржишту протекле године је оцењивао и београдски Покрет за заштиту потрошача. Закључак је био да су прерађевине од меса на тржишту микробиолошки исправне, али нису све биле задовољавајућег квалитета.

– Кобасице, виршле и паштете нису штетне по здравље грађана и безбедне су за исхрану, али не испуњавају све услове из Правилника о квалитету – закључили су у Покрету за заштиту потрошача.

ми смо избацили виршле из употребе пре 10 година, када смо видели да наша мачка то неће да једе....само помирише и остави. ако није добро за мачке - како је тек добро за нас?

Ena

01-04-2011, 07:13

Skoro sam čitala neki text i zaprepastila kada sam videla da se čak i kosti koriste za te prerađevine..

причалица

01-04-2011, 07:16

Skoro sam čitala neki text i zaprepastila kada sam videla da se čak i kosti koriste za te prerađevine..

a ja pre 2-3 nedelje gledala emisiju kako je šezdesetih jedan lekar koristio mesecima samo hranu iz fast fuda i na kraju je oboleo od aplastične anemije :(
missim, nema nikakve kontrole šta se trpa u te proizvode tipa viršli...

QueenOfClubs

11-04-2011, 06:57

Извор: "Прес"

drastiČno „poskupela" KORUPCIJa U ZDRAVSTVU
Korupcija: Lekari nam otimaju 51% više nego pre godinu dana

Najkorumpiraniji - Zdravstvo je najviše korumpirana oblast u Srbiji, a među doktorima prednjače hirurzi, ginekolozi i anesteziolozi. Najmanje mita ima u domovima zdravlja, a najviše u institutima i kliničkim centrima. „Cene" od 150 pa do čak 5.000 evra

Javna je tajna da svaka operacija u srpskom zdravstvu ima svoju cenu, i to ne onu legalnu nego onu koja se isplaćuje doktorima na ruke. Cene hirurških zahvata, određenih snimanja ili porođaja kreću se od 150 pa do čak 5.000 evra.
Korupcija u bolnicama odavno je poljuljala poverenje građana u zdravstveni sistem, a njeno postojanje priznaju i svi nadležni. Novi ministar zdravlja Zoran Stanković je u svim intervjuima i nastupima od kada je postavljen naglasio iskorenjivanje korupcije ili njeno svođenje na „razumnu" meru kao centralnu temu (pogledajte okvir).
Korupcija je, kažu izvori Pressa, najprisutnija među hirurzima, pa ginekolozima, dok su na trećem mestu anesteziolozi. Među hirurzima najviše na ovaj način zarađuju kardio, neurohirurzi i ortopedi, dok su među ginekolozima najkorumpiraniji akušeri. Korupcije najmanje ima u domovima zdravlja, a najviše u institutima i kliničkim centrima.
Mito za godinu dana porastao skoro 100 evra
Prema poslednjem istraživanju o korupciji i podmićivanju, koje je u oktobru prošle godine sproveo TNS „Medija galup", zdravstvo je „šampion", dok su posle lekara najpodmitljiviji policajci, a zatim službenci u državnoj administraciji i profesori. Od ispitanika koji su se izjasnili da su dali mito, čak 57 odsto ga je dalo lekarima.
Stručnjaci kažu da korupcija u zdravstvu svake godine poprima sve veće razmere. Prosečna vrednost mita u oktobru 2009. godine iznosila je 169 evra, da bi u oktobru prošle godine bila 255 evra.
Pomoćnik direktora Urgentnog centra KCS Milena Jauković naglašava da su korumpirani ljudi u zdravstvu „umreženi" i da novog ministra zdravlja Zorana Stankovića čeka veoma težak posao.
- Korupcija je u zdravstvu prisutna već 20 godina. Najmanje je zastupljena u domovima zdravlja, dok je njeno opšte mesto hirurgija. U raznim granama hirurgije ona je način života mnogih lekara - kaže Jaukovićeva.
Ona ističe da postoji nekoliko modela kako se iznuđuje novac.
- To je i te kako razređen sistem. Ima onih koji otvoreno traže, ali više je onih sa skrivenim namerama. Takvi, naime, odlažu pacijentu termin za dva ili šest meseci, a svako zna da će, ako ponudi novac, brže doći na red za operaciju. Jer, ako sve ide glatko, razume se, nema potrebe za podmićivanjem. Ima i onih za koje radi drugo osoblje, i koje bije glas da se do njih ne može doći ako ne dobiju određeni iznos. Takvi imaju posrednike, koji novac uzimaju posle završenih operacija - otkriva Jaukovićeva i dodaje da je reč o velikoj moralnoj destrukciji i poremećenom vrednosnom sistemu.
Pulmolog Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu KCS-a i bivša sekretarka za zdravstvo u Beogradu Dragana Jovanović kaže da je, kada je reč o korupciji, dovoljno pogledati odgovore naše vlade na upitnik EU.
- U njemu je i sama Vlada na pitanje koja je oblast najkorumpiranija navela da je to zdravstvo. Poražavajuće je da posle tolikih godina i uloženih miliona evra imamo takav rezultat u srpskom zdravstvenom sistemu - kaže Jovanovićeva.
Od korupcije o zdravstvu mnogi i dalje okreću glavu. Pacijenti pronalaze razumevanje samo u raznim udruženjima i nezavisnim organizacijama koje se bore protiv korupcije. Samo antikorupcijskom sajtu Pištaljka, za nekoliko meseci rada stiglo je 600 prijava koje su se odnosile na korupciju u zdravstvu.
- Nje ima na ginekologiji, neurohirurgiji, ortopediji... Za operaciju ugradnje veštačkog kuka doktori traže 1.000 evra. Na ginekologiji u Zdravstvenom centru „Studenica" u Kraljevu doktori su jednom čoveku tražili „donaciju" da bi mi porodili ženu. Postoji slučaj da je jedan mladi Rom za istu proceduru u istoj ustanovi ponudio doktoru 10 evra, a ovaj ga podrugljivo pitao da li mu to daje za doručak - navodi za Press saradnik „Pištaljke" Ivan Ninić.

А шта ће људи, поскупело све...

причалица

11-04-2011, 06:58

e, to je realno ogledalo kolika je inflacija :lol:

QueenOfClubs

11-04-2011, 06:59

Најбољи показатељ. :raz_114:

причалица

11-04-2011, 07:02

pa da. šta sad kao...inflacije je neverovatnih 11.4% kad je realno 51%...a lekari to odmah apdejtuju, sestro slatka....ne volim da ih vidim ni u crtanom filmu :mirka: smučili su mi se.

QueenOfClubs

11-04-2011, 07:04

Не волим их ни ја, а немам никаква посла с њима.
Још увек.
Мтм су одлагали интервенцију, ја стварно нисам капирала зашто (како сам наивна била), док нису отворено тражили новац и потанко ми објаснили на који начин да предам. :neutral:
А негде у то време су штрајковали због малих плата.
Још ми је зло кад се сетим.

причалица

11-04-2011, 07:07

Sandokan

15-04-2011, 11:09

Povlači se otrovna K Plus tunjevina

Izvor: B92 Zagreb -- Sanitarna inspekcija u Hrvatskoj naložila je da se sa tržišta povuče konzervirana tunjevina marke K plus pošto "predstavlja rizik za zdravlje potrošača".

http://razbibriga.net/imported/2011/04/12378733514da80f2c4037f354571737_368x245-1.jpg

Hrvatski mediji prenose da proizvođač tunjevine Konzum povlači oko 75.000 konzervi iz svojih prodavnica i skladišta.
Na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i ruralnog razvoja Hrvatske navodi se da je u tom proizvodu otkrivena povišena koncentracija histamina i da taj proizvod ne bi smele da konzumiraju osobe intolerantne na histamin, deca i trudnice.

Jao super eto kontingenta za Srbiju :haha:

причалица

15-04-2011, 11:15

Sandokan

15-04-2011, 11:19

Samo me interesuje koliko je toga ovde prodato .... i da li je iko vršio bilo kakvu analizu ..... mslm nema smisla Todorića da diraju :lupko:

причалица

15-04-2011, 11:22

ma kakve analize....vidiš da je sve gore nego na divljem zapadu :(

причалица

12-05-2011, 15:00

Dostupni za žalbe

Šta sve može da vas snađe u toku korišćenja usluga pomenutih operatora, ne možete ni da sanjate, a dokaz da vas je nešto snašlo je obično visok račun za mobilni telefon

Ovaj tekst treba da predstavlja jasno uputstvo o načinu podnošenja prigovora mobilnim operatorima, koji se u zakonu, stručno nazivaju „telekomunikacioni operatori“.
Nekako smo sve mislili da se kaže operater, ali, zakon valjda bolje zna.
Šta sve može da vas snađe u toku korišćenja usluga pomenutih operatora, ne možete ni da sanjate, a dokaz da vas je nešto snašlo je obično visok račun za mobilni telefon. Možda bi bilo dobro da neko organizuje nagradnu igru sa zadatkom: „Ko tačno protumači sve stavke u telefonskom računu, dobije besplatnu pretplatu na godinu dana“.
Ne gajimo prevelike nade da će to lako poći za rukom običnim pretplatnicima, pa vam dajemo kratak izvod iz zakona i podzakonskih akata koji regulišu ovu oblast, da se upoznate sa svojim, a i njihovim pravima i obavezama.
Ovaj put je sve smešteno u samo jedan zakon: Zakon o elektronskim komunikacijama (sl. gl. RS 44/2010). Još važi poneki član Zakona o telekomunikacijama, ali nam oni, trenutno nisu bitni.
Zaštita prava korisnika i pretplatnika su regulisana povećim brojem članova (od 105 do 123). Ukratko, to izgleda ovako:

1. Operator i korisnik obavezno potpisuju ugovor u pisanoj formi,
2. Operator ima obavezu da jasno i nedvosmisleno obaveštava korisnike o uslovima zaključenja ugovora.
3. Cenovnik i uslovi ugovora moraju biti javno dostupni (ko nađe na njihovim internet stranama za manje od minut, dobije aplauz).
4. Ako želi da jednostrano izmeni uslove ugovora, operator je dužan na najmanje MESEC dana ranije obavesti pretplatnika na pogodan način. Ovaj drugi ima pravo da bez naknade raskine ugovor, ako mu se te izmene ne sviđaju.
5. Operator je dužan, da na zahtev korisnika, izda račun sa detaljnom specifikacijom pruženih usluge i to zato da bi korisnik mogao jednostavnije da proveri iznos na računu (ne morate im davati posebno obrazloženje).
6. Pretplatnici imaju pravo da operatoru podnesu prigovor u pisanom obliku u roku od 30 dana od dana dospeća računa, odnosno dana pružene usluge (ako imate primedbu na uslugu)
7. Ne morate da platite ceo iznos računa, već samo deo koji je nesporan. Ako osporavate ceo račun onda platite prosečno zaduženje za poslednja tri meseca.
8. Operator je dužan da vam u roku od 15 dana dostavi odgovor na vaš prigovor (u pisanom obliku, a ne da vas neko obaveštava telefonom).
9. Ako ste blagovremeno uputili prigovor i platili deo koji smo prethodno naveli, operator nesme da vam potpuno obustavi komunikaciju. U obavezi je da vam omogući prijem poziva i pozivanje službi za hitne intervencije.
10. Operator je u obavezi da vam, bez naknade omogući skrivanje identifikacije, kao i da vam omogući odbijanje poziva bez identifikacije (ovo se odnosi i na međunarodne pozive). O ovim uslovima i ograničenjima, u obavezi je da javno objavi informacije.
11. O zlonamernim i uznemirujućim pozivima pisanim putem obaveštavate svog operatora. Ako ste poziv primili od korisnika drugog operatora, onda je vaš u obavezi da o tome obavesti operatora pozivaoca.
12. U javnom telefonskom imeniku se ne mogu naći vaši podaci, a da prethodno niste dali saglasnost (ne piše da mora pisanim putem, ali insistirajte). Datu saglasnost možete u bilo kom trenutku da opozovete.

Svi operatori na svojim internet stranama imaju opšte uslove pružanja i korišćenja usluga koji se nalaze tako što u pretraživač na njihovoj internet strani ukucate „opšti uslovi“. Svi su u PDF formatu, pisani dobro sitnim fontom u dva stupca. Kada ih uvećate na veličinu koje ljudsko oko može da prepozna kao slovo i reč, predstoji vam puno skrolovanja gore-dole i levo-desno po istoj strani. Ako posle prve strane niste odustali i ako ste zapamtili šta ste pročitali na dnu prvog stupca kada pređete na drugi, možete nastaviti do kraja.
Zakonom, doduše, nije zabranjeno da se ovi opšti uslovi poslovanja mogu ovako pisati niti je određena veličina fonta kojom se isti pišu. U nadi smo da će se zakonodavac možda ugledati na Zakon o turizmu u kome piše da opšti uslovi ne mogu biti napisani fontom manjim od 12.

Dajemo vam adrese sva tri operatora na koje im možete pisati prigovore:
1.VIP: Odeljenje za podršku potrošača, Vip d.o.o. Ul. omladinskih brigada 21, 11070 Novi Beograd,
2.MTS: Telekom Srbija a.d. direkcija za komercijalne poslove, funkcija za brigu o korisnicima. Ul. cara Dušana 58, 11000 Beograd.
3.TELENOR: Telenor d.o.o. Služba za reklamacije, Ul. omladinskih brigada 90, 11070 Novi Beograd.

Podsećamo vas da pišete pisane predstavke, potpišete se, napišete adresu. Iskopirajte ličnu kartu i naravno, potrudite se da dokumentujete sve što tvrdite. Ne zaboravite da im se zahvalite na saradnji, a oni će vama, u odgovoru, da se zahvale na upućenom dopisu.
U slučaju da niste zadovoljni odgovorom, sledi vam dopisivanje sa Republičkom agencijom za elektronske telekomunikacije (za prijatelje RATEL). Na njihovoj internet strani imate obrazac prigovora:

http://portal.ratel.rs/cyr/complaint/complaint/form

Ipak vam preporučujemo da im pišete u vidu pisanih predstavki na adresu: Republička agencija za elektronske telekomunikacije, Ul. Višnjićeva 8, 11000 Beograd.
Isti imaju i telefonski broj kontakt centra: 011/3242-673. Na pomenuti telefon se ne javljaju živi ljudi, ali vas obaveštavaju da razgovor može biti sniman. Sada, verovatno postoji propis koji definiše šta se ima smatrati kao razgovor, pa tu, možda i piše nešto o komunikaciji sa snimljenim glasovima.Ako se i pritisne neka tipka koju nabraja ljubazni glas neke gospođe i ako ste zapamtili koja tipka za šta beše, ista teta će vam izdeklamovati tekst i onda, klik. Nema više.
Podsećamo da im se možete obratiti tek, ako ste se dopisivali sa operatorom.
O kretanju vašeg prigovora ćete saznati dopisivanjem putem mejla.
Ako ni njihovim radom niste zadovoljni, znajte da ima još mesta za prigovaranje.
Možete pisati inspekciji u kojoj rade inspektori elektronskih komunikacija pri nadležnom Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo. Pa, ako ni to ne bude zadovoljavajuće, u roku od osam dana od dana donošenja rešenja možete se obratiti nadležnoj ministarki.
I ovde važi ona stara: žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Pozdrav od redakcije „Potrošača“
objavljeno: 12.05.2011. ''Politika''

QueenOfClubs

12-05-2011, 19:08

:haha:

QueenOfClubs

20-05-2011, 07:11

Loše vesti za vozače: Benzin skuplji još 4,5 dinara

Akcize - Zbog novog usklađivanja akciza za domaće i strane derivate benzin BMB 95 i dizel D2 uskoro poskupljuju za 4,5 odnosno dva dinara po litri
s
http://razbibriga.net/clear.gif

Vlada Srbije juče je odlučila da izjednači akcize na domaće i uvozno gorivo pa je tako za 4,5 dinara podigla akcize za BMB 95, a dva dinara za dizel D2. Domaći naftaši tvrde da će zbog ovakve odluke ove dve vrste goriva poskupeti za iznos povećanja akciza. Oni predviđaju da će se najkasnije za dve nedelje izjednačiti cene domaćeg i uvoznog goriva.
a1
NIS: Nismo ravnopravni

Evropska komisija zaključila je u februaru da se dvojnim akcizama, koje su važile do juče, krši Sporazum o pridruživanju EU. Zbog toga je Vlada i morala da ih izjednači. U NIS-u su izrazili očekivanje da će zajedno sa Republikom Srbijom uspeti da obezbede uslove za modernizaciju Rafinerije Pančevo.
- Mi shvatamo neophodnost da Srbija ispunjava uslove Sporazuma o pridruživanju EU. Ipak, očigledno je da zbog istorijskih razloga, rafinerije NIS-a do kraja 2012. godine neće moći tehnološki ravnopravno da konkurišu već modernizirovanim rafinerijama zemalja EU - saopštili su iz kompanije.

Vlada Srbije juče je usvojila izmene Zakona o usklađivanju akciza na naftne derivate, kojim se uvode jedinstvene akcize za sve vrste benzina i dizela. Tako će ubuduće akcize na benzin biti 49,5 umesto 45 dinara, a na dizel 37 umesto 35 dinara.
Izjednačenje

U Vladi Srbije juče su objasnili da će ovo dovesti do toga da će akciza na benzin BMB 95 biti veća za 4,5, a na dizel D2 za dva dinara. U NIS-u kažu da će ovo uticati na poskupljenje domaćih derivata.
- Izjednačavanje akciza po gornjoj granici izazvaće analogni rast derivata D2 i BMB 95 - saopštili su iz te kompanije.
Inače, benzin BMB 95 trenutno košta oko 129 dinara, pa bi nova cena mogla da mu bude 133,50 dinara. S druge strane, dizel D2 bi mogao da poskupi na 125 dinara, pošto mu je sadašnja cena oko 123 dinara. Ipak, ova goriva će i dalje biti jeftinija od uvoznih jer evropremijum trenutno košta oko 138, a evrodizel 135 dinara.
Privatni naftaši smatraju da će sada doći do izjednačavanja cena domaćeg i uvoznog goriva.
a2
Moglo je i drugačije

Savetnik za naftu i gas u PKS-u Ljubinko Savić izjavio je da Vlada nije morala naglo da poveća akcize na domaće gorivo.
- Očekivao sam da će se Vlada odlučiti za prosečan, a ne maksimalan iznos akcize i to na bazi prošlogodišnjih akciza uvećanih za indeks cena na malo, što bi uprosečilo postojeće akcize i na taj način bi potrošači bili na dobitku. Da je primenjen taj model, to bi doprinelo blagom pojeftinjenju goriva - rekao je Savić.

- Berzanska cena evrobenzina i evrodizela pada i verujem da će u roku od dve nedelje svi koji uvoze benzine i dizele evrokvaliteta moći da te derivate ponude po gotovo istim cenama kao što ih ima domaće gorivo. Smatram, ipak, da će se NIS i dalje truditi da zadrži dominantu poziciju na tržištu kao vlasnik najveće maloprodajne mreže. Tako da možemo očekivati da i oni počnu da spuštaju cene goriva koje proizvode - kaže Milan Rakić, iz Udruženja vlasnika benzinskih stanica.
Tempirali momenat

U Udruženju naftnih kompanija Srbije, koje okuplja sve velike učesnike na tržištu osim „Lukoila", nadaju se da naftne kompanije neće u potpunosti preneti troškove akciza na vozače.
- Svaka kompanija će različito reagovati. Neko će sigurno u potpunosti preneti to povećanje akciza na potrošače, ali s obzirom da je u prethodnom periodu zabeležn pad cene nafte vrlo verovatno da će pojedine kompanije samo deo povećanja preneti na kupce. Što se tiče našeg udruženja, smatramo da je akcize trebalo da idu u obrnutnom smeru i da se smanje za ekološki prihvatljivija goriva čime bi se afirmisala njihova potrošnja - kažu u ovom udruženju.

Па лепо баш.
Цена нафте пада, динар као јача у односу на евро а код нас ве поскупљује.
Ја мора да сам много глупа кад не капирам да тако треба.

причалица

20-05-2011, 11:40

e, sinoć kad sam čula vesti....tačno sam znala da će da poskupi bezin. nisu normalni, majke mi mile...

причалица

28-06-2011, 07:17

:qq:

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/262589/Od-danas-skuplji-Imlekovi-mleko-i-jogurt

причалица

25-09-2011, 21:16

Slatkiši za godinu dana poskupeli 27 odsto
D. MARINKOVIĆ | 25. septembar 2011. 21:05 |''Novosti''

DOMAĆI slatkiši poskupeli su od početka godine, u nekoliko navrata i zavisno od proizvođača, u proseku za petinu. Ali i pored toga, dobavljači konditora poslali su i ovog meseca nove cenovnike trgovinskim kućama za keks, biskvite, napolitanke, čokolade, bombone ...

Vodeći proizvođači slatkiša izračunali su da bi njihovi proizvodi trebalo dodatno da poskupe za dva do 18 odsto. Kako su objasnili, glavni razlog je rast troškova poslovanja - skuplje sirovine, ambalaža, energenti...

Polučokoladirani keks od 60 grama skuplji je za dva odsto i sada košta 34, a integralni „velnes“ za 10 odsto i umesto 95 košta 104 dinara za pakovanje od 210 grama.

- Mleveni posni keks od 300 grama sada je za 15 odsto, odnosno za devet dinara skuplji i košta 68 dinara - kažu nam u jednom supermarketu. - „Noblice“ od 125 grama su sa 40 poskupele na 44 dinara, a „trik“ sa kikirikijem skuplji je za dinar, odnosno 10 odsto.

Konditor „toto“ od 275 grama posle nedavnog poskupljenja staje 82 dinara. Tabla mlečne čokolade od 100 grama sada dostiže i do 145 dinara, dok za istu količinu tvrdih bombona valja izdvojiti do 73, a napolitanki do 96 dinara. Razne čokoladice poskupele su ovog meseca za dinar-dva po komadu, pa im je sada cena 13 i 14 dinara.

Lista poskupljenja tu se ne završava. Trgovci kažu da su dobili najave da će do kraja meseca poskupeti do 20 odsto i pakovane grickalice, kao što su kikiriki, pistaći, badem...

- Slabljenje kupovne moći stanovništva smanjilo je ukupnu potrošnju konditorskih proizvoda i domaćih i uvoznih za čak 14 odsto - kažu u Grupaciji prehrambene industrije.

Domaći proizvođači konditora su, kako kažu, u teškom položaju, jer je previše liberalizovan uvoz, dok su oni opterećeni 30 odsto većim izdacima kroz carinske dažbine. Država je, smatraju proizvođači, zdravu izvoznu granu, koja je uložila u tehnologiju i ima brendove i tržište gde može da izvozi, dovela u situaciju da bude nekonkurentna.

RAST ZA TREĆINU
NA godišnjem nivou, odnosno do prošlog leta, statistika beleži da su cene u grupi „šećer, džem, med i čokolada“ porasle za trećinu, odnosno 27 odsto. A kada se pogledaju cene na policama, većina čokolada, napolitanki, bombona, kekseva, krekera gotovo da je duplo skuplja. Istovremeno, zarade u tom periodu su nominalno porasle za oko 11 odsto, ali su realno, sa uračunatim većim izdacima za život, znatno slabije.

Nežnicah

25-09-2011, 21:52

Sta mi sladokusci da radimo? :qq: Sad mi za tortu treba citavo bogatstvo, vec sam pocela redje da ih pravim, svelo se na to da ih pravim od praznika do praznika, od rodjendana do rodjendana. A nekad sam ih pravila onako, kad mi dune. Na kraju cemo rodjendanske svecice stavljati na cokoladnu bananicu.
Ja sam sebe obezbedila sa 3 kantice euro krema, a ovi moji nek se snadju, oni ga ne vole, sta da im radim.

причалица

26-09-2011, 07:27

nisam neki ljubitelj slatkiša, ali stvarno je strašno koliko je sve poskupelo....to što kažeš za pravljenje torti je tačno, pogotovo što sam u torte uvek stavljala puter....a sad je i margarin skup :huh:

причалица

14-10-2011, 06:56

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/283149/Realna-cena-hleba-je--36-umesto-44-dinara

treba izbore sprovoditi jednom godišnje....kad je lebac bio 36 din :hm: više se i ne sećam.

Sandokan

18-10-2011, 10:21

ŠOKANTNO: JEDEMO ČOKOLADU PUNU SVINJETINE

Želatin i emulgator E474 dobijaju se preradom svinjskog mesa, a redovni su sastojci slatkiša, piva, jogurta...

http://razbibriga.net/clear.gif
BEOGRAD - Vegeterijanci, džaba ste vegeterijanci.
Oko 200 proizvoda za koje potrošači nikad ne bi posumnjali da sadrže sastojke životinjskog porekla puni su, ni manje ni više nego - svinjetine!

Pre nego što kupite čokoladu, čips, keks, pivo, žvakaće gume, jogurt, pastu za zube, proverite da li se na ambalaži nalazi oznaka E474. Pomenuti emulgator je zapravo prerađena svinjska mast, koja se nalazi i u mnogim sokovima, keksu, mlečnim namazima, ali i šminki.

Branislav Zlatković, profesor gotove hrane u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju biljnih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, potvrđuje za Kurir da prehrambeni proizvodi u kojima se nalazi ovaj emulgator, ali i želatin, sadrže svinjsku mast ili masnoće drugih životinja.

- Želatin se dobija kuvanjem vezivnog tkiva kalogena iz mesa, kostiju, nogica, ušiju, odnosno tkiva koja vezuju mišiće za kost. Što se tiče enzima, oni se dodaju namirnicama kako bi vezali ulje i vodu, ali i da bi sprečili razdvajanje. Ima ih i u džemovima i gustinu - objašnjava Zlatković i dodaje da ti sastojci nisu opasni po zdravlje ljudi.

Kako je preneo Jutarnji list, hemoglobin svinja koristi se čak i u duvanskoj industriji za filtere u cigaretama.

http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/sokantno-jedemo-cokoladu-punu-svinjetine-137806.php

Čokolada sa svinjetinom :haha:

Sandokan

21-10-2011, 11:25

Lidl stiže u 20 gradova Srbije?

Izvor: B92, Blic Beograd -- Nemački diskontni lanac Lidl trenutno u Srbiji ispituje dvadesetak lokacija odnosno gradova u kojima planira da otvori svoje objekte.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/20468450134ea0c4dd07e3d060399682_640x360-1.jpg
(de:Benutzer:Di'Medici/CC-BY-SA 3.0/Wikimedia Commons)

Kako Blic saznaje, dva grada u kojima će sigurno biti izgrađeni supermarketi su Novi Sad i Valjevo u kome zasad ne postoji nijedan veći trgovinski objekat.
Upućeni tvrde da Lidl neće otvarati objekte sporadično jer poslovna politika te kuće predviđa da se prvo kupe i opreme lokacije, a potom da se gotovo u isto vreme otvori ceo niz njihovih prodavnica.
Diskontne prodavnice obično se prostiru na površini od 1.000 do 2.000 kvadrata i roba je znatno jeftinija od konkurencije. Ulaganja u te objekte nisu velika, roba koja se u njima nudi nije uredno složena na rafove, već stoji na paletama ili u kutijama koje potrošači uglavnom sami otvaraju. U ponudi diskontnih prodavnica su uglavnom proizvodi trgovačkih marki ili manje vrsta istog artikla. Tako, na primer, diskonti u ponudi imaju samo dve-tri vrste čokolada ali, pošto ih nabavljaju u velikim količinama, dobijaju i povoljne uslove, odnosno niže cene.
Inače, Lidl je poslovanje u Srbiji registrovao 22. decembra 2010. godine (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=05&dd=17&nav_id=512577). Osnivač firme je Lidl Srbija supermarketi, a osnivački kapital je 20.000 evra.

Iz centrale Lidla u nemačkoj, Blicu je prošlog meseca potvrđeno da trenutno preispituju "okvirne uslove i šanse u nekoliko zemalja, između ostalog i u Srbiji".

Krajem maja ove godine spekulisalo se da će taj lanac poslovanje u Srbiji startovati iz Novog Sada , jer je, kako su tada pojedini mediji prenosili, Lidl bezecovao plac na Futoškom putu.

Tada se, takođe, pisalo da to neće biti njihov jedini objekat u ovom gradu. Međutim, tu informacija nikada nije zvanično potvrdio ni Lidl ni gradske vlasti u Novom Sadu.

Lidl posluje u regionu: Mađarskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Grčkoj, a već nekoliko godina i u Hrvatskoj.
Vlasnik treći najbogatiji Nemac
Lidl širom Evrope ima više od 9.000 prodavnica i posluje u više od 20 zemalja. Osnovan je još tridesetih godina prošlog veka i sada su peti najveći trgovinski lanac u svetu sa godišnjim prihodima većim od 60 milijardi evra. Diter Švarc, vlasnik Lidla, treći je najbogatiji Nemac (http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2011&mm=10&dd=11&nav_id=548526) sa imovinom procenjenom na 11,5 milijardi evra.
Lidl će, sve su prilike, biti prvi lanac hard-diskonta koji dolazi u Srbiju. U našoj zemlji još uvek ne posluje nijedan diskontni lanac, a te su prodavnice prilično jeftinije od konkurencije.

U okruženju, inače, posluje nekoliko diskontnih lanaca. Recimo, osim Lidla, u Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj prisutan je Kaufland, u Mađarskoj, Sloveniji i Grčkoj posluje nemački Aldi...

Dolazak u Srbiju najavljivao je prošle godine Karfur (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=05&dd=29&nav_id=515163), francuski trgovinski lanac i jedan od najvećih lanaca na svetu. Na tržište Srbije i zemalja regiona trebalo je da uđe u partnerstvu sa grčkom kompanijom Marinopulos. Zajednička firma trebalo je da otvori hipermarkete i supermarkete u Albaniji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i Sloveniji, ali od toga, do sada, ništa nije bilo.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/16663985664ea0c4dd9aca7550136722_640x360-1.jpg

Najveći trgovinski lanac u Srbiji trenutno je Maksi (http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=15&nav_id=531881) belgijske grupe Delez, koja ga je kupila za 932,5 miliona evra. U ovim trenucima, inače, hrvatski Agrokor koji u Srbiji drži lanac Idea pokupava da kupi Merkator koji takođe posluje u Srbiji.

Prema rečima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, zajedničkim nastupom na tržištu Srbije Agrokora i Merkatora dobili bismo snažan duopol - u kome Delez ima jednu trećinu, drugu bi stekla ova dva trgovinska lanca, a treću bi gledali da potisnu.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=10&dd=21&nav_id=551213

Pa sudeći po onima koje sam vidjao po grčkim selendrama ... marketi sa prilično malim izborom artikala .... ali izuzetno kvalitetnim i povoljnim :aha:

причалица

01-11-2011, 08:11

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:351515-Novi-talas-poskupljenja-u-utorak

pa stvarno dušu nemaju :(

Sandokan

02-11-2011, 14:09

Turisti u Hurgadi ostaju u sobama

Izvor: B92 Beograd/Kairo -- Za srpske turiste, koji su izbačeni iz hotela u Egiptu, počele su da stižu uplate preko agencije "Junajted trevel", posle intervencije turističke inspekcije.

Ono će i dalje moći da koriste sobe do povratka kući, saopštava turistička inspekcija.
Dodaje da su inspekciji prezentovane uplate prema hotelima u Hurgadi turističke sporne agencije, nakon čega je u telefonskom razgovoru sa jednim od putnika inspektor dobio potvrdu da je turistima omogućeno korišćenje soba iz kojih su bili izbačeni, jer nisu bile plaćene.
Inspekcija još obavlja kontrolu agencije "Junajtid trevel", koju su Egipćani osnovali u Beogradu 26. januara. Tanjugu je u Ministarstvu ekonomije rečeno i da turisti iz Srbije mogu i treba da tuže agenciju zbog neprilika koje su imali.

Vodič turističke agencije Junajted travel Jelena Bisić je za B92 rekla da je bez smeštaja sinoć ostalo oko 30 turista i dodala da je spisak onih kojima je potreban povratak u Srbiju prosleđen ambasadi u Kairu.

Detaljnije informacije o rešavanju problema smeštaja ali i povratka turista, biće poznate danas posle podne rekla je Bisić i dodala da se čekaju podaci iz srpske ambasade.

Prema njenim rečima zbog spora turističke agencija "Brajt skaj" sa agencijom "Junajted travel" iz Beograda oko 30 turista je prvo izbačeno pa vraćeno u hotel, jer agencija iz Beograda nije izmirila račune, a nisu obezbeđene ni povratne avionske karte.

Kako prenose beogradski mediji agencija "Junajted travel" nije članica Jute.

U Juti kažu da su više puta upozoravali na moguće probleme u poslovanju agencije "Junajted travel" koje su dobijali na osnovu saznanja iz srpske ambasade u Egiptu.

Oko 240 srpskih turista, među kojima ima porodica sa malom decom, juče su izbačeni iz hotelskih soba zbog spora egipatske agencije "Brajt skaj" sa partnerskom agencijom "Junajted travel" iz Beograda. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=01&nav_category=16&nav_id=554255)

Beogradska agencija nije uplatila novac svojim poslovnim partnerima, a egipatska agencija "Brajt skaj" je u oko 15 hotela poslala poruku da se iz soba izbace srpski turisti koji su platili svoje aranžmane još u Beogradu.

Neki hoteli su odbili da to učine, drugi su naveli da će Srbe pustiti da prespavaju još jednu noć, dok su treći odmah zaključali sobe, a ljude koji su se vratili s plaže nisu pustili ni da uzmu lične stvari.

Povratak turista u Srbiju, planiran za 3. i 10. novembar, i dalje je neizvestan, pošto nisu uplaćene avionske karte.
Inspektori već tri dana u agenciji

Ministarstvo ekonomije saopštava da je inspektor koji vodi taj slučaj dobio informaciju od radnika u Junajted trevelu da da će direktor - suvlasnik agencije Atef Aglan danas imati sastanak sa hotelijerima u Hurgadi i da bi trebalo da neko od njegovih poslovnih partnera u Egiptu reši dugove hotelijerima.

Kontrola agencije Junajted trevel je započeta 31. oktobra zbog prutužbi putnika kojima su otkazana putovanja, a nastavljena je kada je Sektor turističke inspekcije dobio prijavu putnika iz Hurgade, sa navodima da im je uskraćeno korišćenje soba zbog toga što ta turistička agencija nije platila stranim partnerima.

Dodaje se da se, prema podacima Junajted trevela, u Hurgadi trenutno nalaze 103 putnika koji su smešteni u 15 hotela i čiji je povratak sa odmora bio planiran za 3. novembar i 35 putnika u 12 hotela koji bi trebalo da se vrate 10. novembra.

Prema saopštenju Odeljenja turističke inspekcije, juče u popodnevnim satima, a nakon dva telefonska razgovora sa direktorom-suvlasnikom agencije Atefom Aglanom, inspektoru su prezentovane uplate prema hotelima u Hurgadi.

Nakon tih uplata, inspektor je u telefonskom razgovoru sa jednim od podnosilaca prijave iz Hurgade dobio potvrdu da je putnicima omogućeno dalje korišćenje soba, dodaje se.

U Ambasadi Srbije u Kairu agenciji Beta je ranije danas rečeno da će problem u vezi sa povratkom 234 srpskih turista iz egipatskog
letovališta Hurgada morati da se reši tokom dana, uz učešće državnih organa.

Sektor turističke inspekcije je kontrolu Junajted trevela započeo u ponedeljak 31. oktobra kada je dobio dve prijave putnika zbog otkazivanja putovanja i odmah utvrdio da je Junajted trevel otkazao sva planirana turistička putovanja za egipatsko letovalište Hurgadu za novembar i decembar.

Precizira se da je utvrdjeno da je to urađeno je jer za putovanja planirana za 3, 10, 17. i 24. novembar i za 1. i 8. decembar nije bio prijavljen minimalan broj putknika predviđen programom i opštim uslovima putovanja te turističke agencije.

Kontrolom je utvrdjeno je da Turistička agencija Junajted trevel ima dva aktivna računa - jedan u KBC banci koji se uglavnom ne koristi od
1. jula ove godine i drugi u Banci Inteza sa kojeg je 1. novembra isplaćeno obeštećenje zbog otkazivanja putovanja za četiri putnika.

Navodi se da su juče tokom dana svi zaposleni dali otkaze zameniku direktora Ahmedu Jones Saheru, koji je takođe dao otkaz direktoru, sa otkaznim rokom do 15. novembra.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=02&nav_id=554288

Iskreno opet mi ništa nije jasno .... zar ne bi svaka agencija koja prodaje turističke aranžmane, trebala biti članica YUTA :hm: tj dobiti licencu za rad .....
Šta god bih rekao bilo bi suvišno .... platiš sve i onda ti se desi da te maltretira neko za tvoj rodjeni novac ... o poslovnosti ovih što izbacuje goste takodje ima mesta za razgovor ... i smatram da bi ta ista YUTA trebala da i one koji svoje neraščišćene račune preko ledja turista rešavaju, trebala da obeleži, i bar simbolično preporuči turistima da se tamo ne ide!

причалица

02-11-2011, 15:06

stvarno smo mamac za hohštaplere....missim, ne mora baš svako da zna šta je yuta...to bi trebalo da znaju ljudi koji rade svoj posao (valjano ili nevaljano). turista oće negde da ide, da pare i - ide....a kako je moguće da agencije koje nemaju dozvolu - rade...e to je već druga priča.
stvarno nije u redu.

Nežnicah

02-11-2011, 15:32

Bas je nekad bilo dobro kad smo imali Jugoturs, Putnik i jos po neku agenciju. Onda su se namnozili, svaka vaska je postala direktor svoje agencije i otud sva ova ispaljivanja putnika, pa su nam na sve to falili jos i stranci sa svojim agencijama sumnjivog porekla i poslovanja... cast izuzecima i domacim i stranim, ali mnogo cesto cujem u poslednje vreme za ovakve i slicne slucajeve.

причалица

02-11-2011, 15:41

šta bi s onom agencijom...''konte''..''ponte''... nemam pojma kako se zove, iz kneza miloša? što uze grdne pare ljudima prošlog leta?

Nežnicah

02-11-2011, 15:50

secam se tog slucaja, ali nemam pojma kako se zavrsilo... dignu frku oko toga par dana, i onda padne u zaborav, nadam se samo da su ti ljudi obesteceni, da nisu i oni pali u zaborav.

mali off: kad sam isla u bugarsku na more, agencija preko koje sam isla je prodavala aranzman u jednom hotelu kao hotel sa bazenom. Kada smo u povratku pokupili grupu putnika koja je tu boravila saznali smo od njih da je bazen u izgradnji, da nisu mogli da spavaju ni danju ni nocu od radova, busenja, razbijanja plocica...

причалица

02-11-2011, 15:53

pa šta će im bazen kad idu na more :lol:

Nežnicah

02-11-2011, 15:58

ne znam, valjda ima neki razlog sto mnogi hoteli imaju bazen, cak i oni na plazi :)

Sandokan

02-11-2011, 20:11

šta bi s onom agencijom...''konte''..''ponte''... nemam pojma kako se zove, iz kneza miloša? što uze grdne pare ljudima prošlog leta?
"Putujte kao grof sa agencijom Konte" :haha: putovao ja jednom .......stigo srpsko-crnogorskim stazama i bogazama do hotela Panorama u Rafailovićima i gle čuda zbunjene recepcionerka mi kaže pa Vaša soba je dva puta bukirana i nije slobodna još 5 dana ........zovemo Beograd oni kažu mi "nemamo pojma" i gospodja sa recepcije im se mame mamine nahebe i prebaci nas u tad još nerenovirani Maestral u Miločeru, da bi nas posle pet dana sačekao čef sale (da treba da se javimo na recepciju) ... sa obaveštenjem iz Beograda da treba da se vratimou smeštaj koji smo platili ili da razliku u ceni snosimo sami ... u bilo kojoj ozbiljnoj zemlji agencija posle toga što ti je priredila pokrila bi se ušima i molila boga da je ne tužiš, ali Srbilend je čudo :aha:

причалица

09-11-2011, 08:13

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/288395/Secerane-sad-priznaju-da-je-secer-bio-skup

e, a stvarno nije nikad bilo da šećer bude skuplji od voća :krsti:

причалица

20-12-2011, 17:07

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u oktobru u Srbiji iznosila je 38.167 dinara. Prema istraživanju koje je uradio „Blic“, prosečna četvoročlana porodica sa dva zaposlena i dva izdržavana člana sa tolikim primanjima ne može da podmiri ni najosnovnije životne troškove.

„Blicovo“ istraživanje pokazuje da je u decembru ove godine za najosnovnije životne troškove prosečnoj četvoročlanoj porodici potrebno 97.030,62 dinara, dok dve prosečne plate ukupno iznose 76.334 dinara.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/296727/Samo-za-osnovne---namirnice--fali-nam-200-evra---mesecno

****************

vidim ja da mi nešto neobično....:lol:

причалица

12-01-2012, 07:48

Budite i u toku ove, 2012. godine spremni, mudri i organizovani potrošači. Ukoliko do sada niste dovoljno koristili internet, ova godina je prilika da dobijete novog saveznika u uštedi vremena i nerava. Šta treba znati i u novoj godini?

http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Budite-mudri-i-u-2012-godini.lt.html

rile_nezni_oblak

13-01-2012, 10:49

Servis tražio da žena ispeče pitu i pošalje sliku da bi testirali rernu ANKETA

Nakon pritužbe da je „Bošov” šporet koji je platila oko 65.000 dinara neispravan, Novosađanka Branka B. morala je radi popravke da ispeče pitu da bi je serviser fotografisao i slike poslao predstavništvu „Boša” u Beogradu. Ipak, odatle joj je poručeno da je šporet ispravan, ali da pita koju je pekla nije bilo dovoljno nauljena.

http://razbibriga.net/imported/2012/01/205158_0801pitabosch_f-1.jpg?ver=1326405536
Ni posle godinu dana problem nije rešen: (Ne)sporna pita

Branka je šporet kupila 30. decembra 2010. i nekoliko dana kasnije požalila se servisnoj službi u Novom Sadu da ne peče dobro.

- Donji grejač radi loše pa su jela neravnomerno ispečena. Pozvali smo ovlašćeni servis u Novom Sadu i oni su bez otvaranja aparata rekli da je šporet takav. Iz Beograda su zahtevali da se u šporetu pripremi neko jelo i da ga serviseri fotografišu. Napravila sam pitu koja je ispala neravnomerno ispečena. Odgovor koji smo dobili glasio je da pita nije bila dovoljno nauljena i da, ukoliko i dalje nismo zadovoljni, šporet donesemo u Beograd i da tamo napravimo još jednu pitu - priča Branka.

Serviseri su je posavetovali kako da koristi šporet, istakavši da, ukoliko je tehnički ispravan, neravnomerno ispečeno jelo ukazuje da treba promeniti podešavanja.

Blažo Radinović, tehnički instruktor „Boša” koji je Branki poslao ovaj odgovor, kaže za „Blic” da je od strane servisne službe bilo neosporno dokazano da Brankin šporet ispravno funkcioniše.

- Svakako smo želeli da gospođi ponudimo pomoć i predložili joj da o trošku servisne službe dostavimo aparat u centralni servis u Beograd. Pošto joj taj predlog nije odgovarao, gospođa i centralni servis su se zajednički dogovorili da ispeče jedno jelo u prisustvu servisera. Ovlašćeni servis je potvrdio tehničku ispravnost šporeta. Tu se pokazalo kako je kod aparata novije generacije potrebno poštovati pravila upotrebe, koja mogu biti malo drugačija nego kod starih modela - kaže Radinović.

Serviseri mirišu veš

Da građani dobijaju slične neobične zahteve potvrđuje i primer Biljane iz Beograda koja je zbog popravke miksera morala da muti jaja, a isto su uradili i serviseri. „Pokušali su da njime umute jaje, koje se ni posle pola sata nije zapenilo. Objasnili su da je sve OK i da mikser tako radi”, priča Biljana. Jedna Beograđanka se žalila da joj veš opran u novoj mašini smrdi. „Veš sam prala i u prisustvu servisera da bi ga on omirisao, ali ništa. Vukli su me za nos dok im nisam ozbiljno pripretila inspekcijom, tako da sam posle skoro godinu dana dobila novu”, priča ona.

причалица

13-01-2012, 11:01

aaahahahahahahahaa :) rile

mire

13-01-2012, 11:11

i ja se ismejah jutros, bilo u svim novinama...

Cruz

13-01-2012, 15:34

cist bezobrazluk :nene:

Moonster

13-01-2012, 19:29

Sama je kriva kada radi sa našima :kapa: Umesto da naruči direktno, jeste skuplje, ali barem dobiješ ono što si naručio :aha:

причалица

14-01-2012, 11:02

Sama je kriva kada radi sa našima :kapa: Umesto da naruči direktno, jeste skuplje, ali barem dobiješ ono što si naručio :aha:

kako misliš - da naruči direktno :huh: ako kupuje bošovu mašinu - da naruči od boša? pa svejedno ako se nešto pokvari, mora da zove ovlašćeni servis....
a drugo, sećam se da je moja mila majka kupila baš od slovenaca gorenje mlin za kafu, koji je bespovratno crko sa prvim danom isteka garancije :lol:

mire

14-01-2012, 11:42

Cruz

14-01-2012, 11:45

Moonster

14-01-2012, 20:38

kako misliš - da naruči direktno :huh: ako kupuje bošovu mašinu - da naruči od boša? pa svejedno ako se nešto pokvari, mora da zove ovlašćeni servis....
a drugo, sećam se da je moja mila majka kupila baš od slovenaca gorenje mlin za kafu, koji je bespovratno crko sa prvim danom isteka garancije :lol:

Da, narudžba direktno od maloprodajnog centra u Nemačkoj,a ne preko "ovlaštenih" zastupnika koji rade u Srbiji
Evo konkretno jedan primer iz moje prakse od pre nekoliko godina.
Sedište kopanije je u Minhenu u Nemačkoj, za celu bivšu SFRJ postoje po nekadašnjim republikama ovlašteni distributeri.
Ja se lepo obratim zvaničnom zastupniku za tu kompaniju koji se nalazi u Beogradu, platim normalno 100% avansno,
robe nema :nene:
Nakon natezanja sa njima i objašnjenja da je roba u Luci Beograd na carinskom postupku i izgubljenih oko 7 dana, koji dan manje više,lepo zvanični zastupnik vrati novac i ja ostanem neobavljena posla.
Nakon toga lepo nazovem Nemačku, dobijem šefa odseka za Balkan (blago meni :lol: ) objasnim o čemu se radi, da i pored uplate nisam mogao da dobijem robu na vreme, da sam se obratio njihovom zvaničnom zastupniku, da robu moram da čekam mesec dana umesto sedam kako je navedeno kod njih jer pošiljka dolazi iz Nemačke....itd.
Žena mi objasni da se roba šalje u roku 24 do 48 sati od momenta kada je naručena i da se za područje Evrope isporučuje u maksimalnom roku od 7 dana, da je po zakonima Srbije robu potrebno čekati mesec dana dok se izvrši carinjenje iste :lol: (tako je ženi objasnio njihov zvanični predstavnik preko koga sam pokušao da ostvarim kupovinu, što je apsolutna laž) te da iz navedenih razloga moram čekati mesec dana.
Na moje insistiranje zatražim od njih da mi direktno iz Minhena pošalju robu i upitam za plaćanje preko interneta kreditnom karticom Visa electron ( bolje da nisam pitao, barem bih umro u lepom neznanju ).
Objasne mi lepo da opcija kreditnom karticom, bez obzira što je u pitanju Austrijska banka (Raiffeisen u Resavskoj u Bg-u) ne dolazi u obzir ne samo za Srbiju, već za sve zemlje sa područja istočne Evrope i Balkana. Samo uplata avansna od 100% na njihov račun i nakon čišćenja računa pokreće se procedura isporuke robe, pošto sam kupac iz Srbije. Obrazloženje za takav tretman je ogroman broj prevara koje su imali kod kartičnog plaćanja iz navedenih zemalja koje uključuju i Srbiju :aha:
Ukratko,nakon svega, naručio sam direktno, platio avansno kompletno, sačekao mesec dana i konačno dobio robu koju sam naručio :aha:

To je samo jedno u nizu iskustava sa zastupnicima sa Balkana i sa "originalnom" robom, na primer, kod kupovine Samsungovog televizora, saznao sam da nije Samsung kada se nakon nekoliko meseci pokvario, pa smo mu skinuli plastiku i ugledali natpis Daewoo :haha:
Mašine za obradu tekstila "original" Nemačke kupljene od zvaničnog zastupnika u Beogradu, koji mi se kleo u decu da su uvežene iz Nemačke. Nakon godinu dana rada, kada se naravno pokvarila, kada smo skinuli plastični oklop mašine i pogledali njeno dno gde nas je lepo sačekao natpis "Made in Turkey", naravno plastika je ipak bila original, nije čovek lagao :aha:

Ako hoćete nešto što je sigurno original, ili Mađarska ili Hrvatska ili BiH pa kupovina tamo i uvoz ili se obratiti direktno maloprodajnom centru u zemlji iz koje jeste firma čija vas roba interesira, pa avansno sve uplatite, robu ocarinite i dobijte ono što ste platili, ja na drugi način osim navedenih više ništa ne nabavljam.
Skuplje jeste, ali barem dobijete ono što ste i platili, a kvalitet je vredan plaćene cene, uvek.

Moonster

14-01-2012, 20:44

ma da, baš lupio mon...

inače, četvrtog januara prošle godine smo kupili kamov prenosivi krevetac

garancija godinu dana

petog januara ove godine se, iz čista mira, rašio donji etaž, ispod dušeka

psovke koje sam tad upotrebio nisu za nežne ovoforumaše
:nene: jedno je zezanje, a drugo je sasvim kada pričamo ozbiljno :aha:
A sa garancijom je stara šema, na ovim prostorima, to više ni ne gledam, samo se nasmejem kada mi spomenu garanciju.
Klasično je da ako nešto nije u redu sa onim što je kupljeno, pozoveš se na garanciju, oni lepo preuzmu robu, sačekaju nekoliko meseci, ne urade baš ništa i sve lepo vrate, naravno oni su to popravili :lol:
Možeš ponovo da im šalješ robu na popravak, oni će je ponovo preuzeti i ponovo zadržati nekoliko meseci, sve dok te jednom ne obaveste da ti je istekao garantni rok od godinu dana (ili duže, svjedno) te da ne mogu da prime robu na servis jer više nije pod garancijom :haha:
Toliko o garancijama :aha:

причалица

15-01-2012, 09:31

gorenje mapšina za veš (koju je majka kupila i ostavila u stanu, iz razloga koje me mrzi sad da objašnjavam) , ima garantni rok od 5 godina....mislim da sam zvala servis oko 7 puta, a ko ne i višeza nepune 4 godine....i sad čekam lepo da to gomno izbacim iz kuće, smučila mi se.
ne kupujem slovenačku robu, a za tu vrstu zezanja koje je imao moonster nisam spremna, zaista.
što god sam kupila, a da je nemačko - još uvek radi ili je radilo dok nisam kupila opet novo, nemačko. dakle, nemačka tehnika za kuću se ne kvari, prosto rečeno.

mikili

15-01-2012, 15:45

moje iskustvo je da zavisi od serije i da su sve prve daleko bolje od dolazecih,da i renomirane fabrike poznatih imena prave robu razlicitog kvaliteta u zavisnosti za koje je trziste i da je roba pravljena za istocnu evropu fus..sto se tice-gorenja-znam da su nekad bili ime za kvalitet..ja imam dve masine za ves,jedna je -gorenje-stara 22 godine,na kojoj sem gume na vratima ,semeringa i lezaja tamo gde centrifugira nista nisam menjala,pere svakdonevno,od patika,staza..ma sve i svasta i novu koja i susi bosovu,od koje me boli glava cim je ukljucim...do sada je tri puta servisirana:sojka:

причалица

16-03-2012, 08:17

Iako se novi Zakon o zaštiti potrošača primenjuje već godinu dana, kupci se i dalje susreću sa problemima pri pokušaju reklamacije. Primera radi, trgovci ih ubeđuju da se obuća raspala jer loše hodaju ili da je se tehnika pokvarila zbog lošeg rukovanja.

Marko P. kupio je patike koje su se posle nekoliko nošenja raspale. Trgovci su mu reklamaciju odbili jer je referentna laboratorija utvrdila da je za raspad patika kriv njegov loš hod.

- Prodavci koji nisu uvažavali opravdane reklamacije potrošača nalaze se na našoj crnoj listi. To su “Vojvodina sport”, “Sport vižn”, “N sport” i “Planeta sport” - kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača.

Dalibor Šarić, direktor “N sporta”, kaže - kako navodi list "24 sata" (http://www.24sata.rs/vesti/ekonomija/vest/musteriji-porucili-patike-su-pukle-jer-lose-hodate-u-njima/32936.phtml) - da je ovaj lanac sportske opreme na crnu listu Nacionalne organizacije potrošača dospeo zbog jednog slučaja.
- Treba uvažiti svaku opravdanu reklamaciju, a tu su i nadležne institucije koja treba da utvrde šta je dovelo do reklamacije - kaže Šarić.

Slično se može čuti i u prodavnici “Sport vižn” u Beogradu, gde kažu da tehnolozi određuju da li je reklamacija opravdana ili ne.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/312352/Porucili-musteriji-Patike-su-pukle-jer-lose-hodate

DaDole

16-03-2012, 08:25

Ne znam kako je kod vas regulisano pravnim aktima,ali bih rado pitala da li ste bili u situaciji da vam neki trgovac prilikom kupovine traži ličnu kartu i bilježi vaše podatke u cilju nekakve nagradne ili druge igre,skupljanja bonova et cet..to je ,inače,strogo zabranjeno

причалица

16-03-2012, 08:27

nikad mi se to nije desilo, a i da mi traži iz tih razloga - znaš što bih mu dala ličnu kartu :lol:

DaDole

16-03-2012, 08:32

ne znam..što bi mu dala ličnu:hm:

причалица

26-04-2012, 06:45

Maj, jun i jul su meseci kada su jaja najjeftinija u godini.

- Do kraja meseca trebalo bi da pojeftine do 20 odsto. Cena po komadu u hipermarketima iznosiće 14-15 dinara. To pojeftinjenje, međutim, neće biti trajno. Već do 15. avgusta cene jaja biće vraćene na sadašnji nivo, jer je hrana za piliće tada najskuplja, ali i zbog toga što u tom periodu dolazi do zamene jata - kaže Dragiša Jović, direktor farme „Mikros union“. Pojedine vrste povrća u proteklih mesec dana pojeftinile su i do 50 odsto, a Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori, kaže da će taj trend će biti nastavljen.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/319173/Pojeftinice-jaja-i-voce

ništa novo za jaja :aha: tako svake godine.
samo ne znam koje vrste povrća su pojeftinile za 50% :huh: da nije salata, koja i dalje košta oko 50 din...ili nedajbouže paradajz koji je 230?

Sarmica

10-06-2012, 06:06

Za život fali još pola plate

Standard građana Srbije, prema pokazateljima čak i zvanične statitike, pao na niske grane. Za mesečne troškove potrebna bar jedna i po zarada. Ugroženo 200.000 domaćinstava.

ŽIVIMO od danas do sutra. Plata nikada nije bila dovoljna, ali sada traje sve manje. Kada legne, kupim evre za kiriju, platim račune i ostatak za hranu. U međuvremenu, deca stižu iz škole sa svojim zahtevima, ekskurzijama, sveskama... Ne daj bože da se neko razboli. Ionako svaki mesec zafali za nešto. Pozajmimo do prvog, pa vratimo. I tako sve ukrug.

Priča Stanislave P. iz Beograda, samo je jedna u nizu sličnih. U Srbiji gotovo 200.000 domaćinstava živi na ivici egzistencije, a najgore je to što lepih prognoza nema ni na vidiku.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:383489-Za-zivot-fali-jos-pola-plate

причалица

11-06-2012, 20:58

SKORO je izvesno da će cene voća, povrća, mesa i ostalih osnovnih životnih namirnica uticati da inflacija u toku letnjih meseci bude najviša od početka godine.
- Tako nešto se moglo i očekivati - tvrde stručnjaci i dodaju da je taj trend više puta najavljivala i centralna banka. - Moguće je čak da nam se ponovi situacija od pre dve godine kada su letnji meseci doneli izrazito visok rast cena i kada je trebalo više od pola godine da se, bar statistički, inflacija vrati u normalu. U to vreme se dešavalo da kilogram krompira košta i 200 dinara.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:383746-Tek-nam-slede-poskupljenja

:qq:

pa vidim ja da je sve na pijaci (osim krompirića i peršuna) duplo skuplje...pa se mislim da sam se utripovala.

причалица

16-06-2012, 08:23

Poskupljenje nekih proizvoda mlekare “Megle” za dva do 10 odsto najnovije je u nizu povećanja cena raznih artikala u ovom mesecu, među kojima su i meso i mesne prerađevine, jestivo ulje, bezalkoholna pića i sokovi. Od ponedeljka će potrošače u trgovinama sačekati i nove cene bezalkoholnih pića više za dva do 12 odsto, a do kraja juna i nekih mesnih prerađevina i to od šest do devet procenata. Ovog meseca poskupelo je i jestivo ulje, od pet do devet odsto.

Sokovi su poskupeli za četiri odsto. Ekspert Privredne komore Srbije Vojislav Stanković kazao je da je poskupljenje jestivog ulja pred žetvu suncokreta i soje postalo tradicija, iako za to nema osnova.
- Prerađivači podignu cene svake godine - kazao je Stanković, koji je savetnik predsednika PKS za poljoprivredu. On je podsetio da je ove godine suncokretom i sojom zasejano po 160.000 hektara, istakavši da se očekuje prosečan prinos od 2,3 do 2,5 tona po hektaru.

- To će obezbediti domaće potrebe koje iznose 11,3 litra po glavi stanovnika godišnje i značajne količine ulja za izvoz - naglasio je Stanković. Kako je ocenio, “ovo sve što se radi, radi se čisto da se trošak otkupa prebaci na teret potrošača”.

Početkom juna smrznuta testa poskupela su tri odsto, mlečni namazi i prilozi za osam, a pivo pet procenata, dok su cene bezalkoholnih pića uvećane četiri odsto...

izvor: www.blic.rs (http://www.blic.rs)

nemam pojma kako će ovo ovaj narod, koji već nema 'leba da jede, preživeti :facepalm:

Asterix

16-06-2012, 08:25

a plata ista, a evro skace...

причалица

17-06-2012, 10:33

Posle poskupljenja mleka i mlečenih proizvoda “Niške” i mlekare “Megle”, od sutra će na rafovima prodavnica osvanuti novi cenovnici i za neke osvežavajuće napitke i poslastice. Do kraja jula očekuju se više cene za najmanje dvadesetak proizvoda, među kojima su i kafa, uvozni slatkiši, dečja hrana i pelene pojedinih proizvođača.
Pored poskupljenja pomenutih mlečnih proizvoda koje su u “Niškoj mlekari” opravdali rastom cena ambalaže, nove cene dobiće koliko od sutra “Nektarovi” sokovi, voćni napici i marmelade. “Milupa” dečja hrana poskupeće sedam, a sokovi “Verde” i “Dijamantovi” prelivi i sosovi devet odsto.

- U petak, 22. juna, za dva odsto će biti korigovane i cene “Somboledovog” mleka, jogurta i namaznog sira, a do kraja meseca čeka nas i skok cena sredstava za ličnu higijenu i bebi kozmetike - kažu trgovci.

I tu poskupljenjima nije kraj. Već prvog jula nove cene će dobiti maslinovo ulje, uvozni pirinač, testenine, sirće, mesne prerađevine kompanije “Agroživ” i vlažne maramice i sapuni “Dr Plant”.

- U prvoj nedelji jula sledi rast cena uvoznih slatkiša, bebi pelena “evy”, vina, alkoholnih pića, instant kafe, konzervisane ribe, paštete, začina, i kozmetike. Nove cenovnike dobijamo svakodnevno, a proizvođači i uvoznici ih pravdaju kursom evra, cenama goriva, uvoznih sirovina i ambalaže - kažu trgovci.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, tvrdi da ova pokupljenja nemaju veze sa rastom kursa evra, jer proizvođači i uvoznici evro od početka godine računaju po 120 dinara.

- Da imamo uređen sistem robnih rezervi ovakve stvari nam se ne bi dešavale. Proizvođači bi imali siguran plasman svoje robe, država mogućnost da trguje sa robnim viškovima, a potrošači zaštitu od monopolista koji uslovljavaju tržište. Ovako dozvoljavamo Evropi i drugim zemljama da se kod nas oslobađaju svojih robnih viškova - kaže Papović.

Ekonomista Aleksandar Stevanović, međutim, razlog za poskupljenja vidi baš u depresijaciji dinara što, kako kaže, dovodi do povećanja opšteg nivoa cena, pogotovo ako se u proizvodnji koriste uvozne komponente.

- Niko neće da se bavi biznisom i da bude humanitarna institucija jer proizvođači moraju da plate porez, zarade radnicima i ostale obaveze. Da li su najavljena poskupljenja opravdana, pokazaće tržište - tumači on.

izvor: www.blic (http://www.blic).rs

причалица

26-07-2012, 17:38

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:389711-Hrana-ce-opet-poskupeti

dokle više :qq:

причалица

22-08-2012, 09:04

Građanima Srbije bi do kraja septembra trebalo da bude omogućeno korišćenje struje po jeftinijoj tarifi i to dva sata tokom dana, a ne samo od ponoći do osam ujutro, najavila je jutros ministarka enegetike Zorana Mihajlović.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/338997/Mihajlovic-Do-kraja-septembra-jeftinija-struja-i-danju

nije to loše...doduše, nemam pojma koliko će mi to uštede uopšte doneti jer preko dana i nisam kod kuće :hm: ali verujem da ima onih kojima će i ovo da znači.

причалица

29-08-2012, 16:35

Trgovci za početak septembra najavljuju nove, više cene prehrambenih proizvoda i ostalih artikala, a iz Vlade Srbije poručuju da će se truditi da to poskupljenje bude što manje kako građani ne bi bili dodatno opterećeni.
Mleko i mlečni proizvodi skoro svih domaćih proizvođača poskupeće za dva procenta, prerađeno voće i povrće u proseku 12 odsto, a sredstva za ličnu i kućnu higijenu od tri do osam procenata.
Trgovci se ne upuštaju mnogo u objašnjavanje novih cenovnika, ističući da su ih dobili od dobavljača koji poskupljenja pravdaju skokom cena sirovina i nestabilnim kursom dinara.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:394730-Od-jeseni-poskupljenje-hrane

******

nemam pojma kako ljudi sastavljaju kraj sa krajem. imam sasvim pristojna primanja i zaista već osećam problem krize, ali se sve uzdam u to da su prihodi tu i da treba samo strpljivo izdržati sve ovo...ali, dokle :huh:

Mistery

29-08-2012, 17:53

Imam relativno skromna primanja, i kupujem kada su u Maxiju akcije, i kupujem na karticu, na čekove. Da nema povremenih prihoda sa strane, čitaj tetke iz inostranstva, ne znam kako bi izgledalo. Osećam krizu jer od 2008.godine nisam išla na letovanje. Ne kupujem skupu kozmetiku, niti se oblačim u in prodavnicama.

Ipak, nadam se da će sve jednom stati, ne može ništa večno da traje.

причалица

30-08-2012, 07:33

Ipak, nadam se da će sve jednom stati, ne može ništa večno da traje.

ne može kriza večno da traje, ali ne možemo ni mi, na žalost.
što bi rekao nebojša glogovac u predstavi ''bure baruta'': ''život mi prođe dok sve svi kafe napijete!!!''

Ciciban

30-08-2012, 07:41

ja numem s novcem ni s krizom nit bez nje :(

причалица

10-11-2012, 23:43

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:405403-Kupovna-moc-Ne-pomaze-ni-hiljadu-evra

strašno :facepalm:

Nežnicah

11-11-2012, 00:01

bedno da bednije ne moze biti :(

причалица

03-01-2013, 12:01

KUPCI primećuju sve veće nelogičnosti u cenama brojnih namirnica koje svakodnevno kupuju. Tako je, na primer, danas moguće nabaviti kilogram svinjskog mesa za oko 350 dinara. Gotovo da toliko koštaju i paprike babure koje su u ponudi. Kažu, nije im sezona, a i uvozne su... Krompir je dostigao vrednost mandarina, a domaćice primećuju i da je danas jeftinije iscediti svež sok od kupljenih pomorandži, nego u radnji kupiti sok u tetrapaku... Jabuke koštaju više nego banane, a kiseli kupus u vakuumu ima vrednost tri puta veću nego onaj sveži.
Pored toga, i deo trgovaca će, uprkos dogovoru koji su postigli krajem prošle godine, ipak povećati marže i na deo osnovnih životnih namirnica. Poslednjeg dana 2012. godine je, da podsetimo, prestala da važi Uredba o ograničenju trgovačkih marži na deset odsto za najosnovnije prehrambene proizvode.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:413098-Poskupljuju-gas-struja-i-roba-siroke-potrosnje

*****
ko preživi neka priča :kreza:

причалица

09-02-2013, 10:42

http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Sve-vise-falsifikata-hrane.sr.html

па ово стварно општа анархија влада...што више контроле уводе, све су инвентивнији у фалсификовању - увек за 2 корака испред...куда иде овај свет :grip:

причалица

19-05-2013, 07:55

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/383170/Kineske-cipele-u-kutijama-iz-Italije

''U Srbiji je sve veći broj malih butika obuće koji prodaju kinesku obuću, a predstavljaju je kao italijansku. Takvoj praksi pribegavaju i domaće firme koje proizvodnju izmeštaju u Kinu, ali takve cipele deklarišu kao da su napravljene u Srbiji.''

četvore oči otvoriti :krsti:

причалица

05-06-2013, 14:26

http://www.blic.rs/data/images/2013-06-04/348216_1011a_origh.jpg?ver=1370382433.jpg

Čini se da cene na pijacama nikada nisu bile manje logične. Dok građani nestrpljivo očekuju da cene voća i povrća, kao i uvek u ovo doba godine - padnu, one nastavljaju da rastu. Taman kada su kupci u Srbiji pomislili da krompir ne može da bude skuplji od 70 dinara po kilogramu, koliko su za njega izdvajali veći deo prošle godine, stvarnost ih je demantovala. Cene mladog i starog krompira izjednačile su se preko noći, ali ne zato što je mladi krompir pojeftinio, kako bi se očekivalo za početak juna, nego zato što je sada i za kilogram starog krompira potrebno odvojiti neverovatnih 150 dinara.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/386297/Sumanuta-srpska-pijaca-Spanac-skuplji-od-mesa-a-kupus-kosta-kao-pomorandze

*** dobro je, već sam mislila da sam samo ja pošizela :zrika:

Nežnicah

05-06-2013, 16:44

džabe ja čekam da jagode pojeftine :aha: što se tiče krompira, za sada kupujem pomfrit, dobijem kilo isečenog i očišćenog krompira za 200 din i baš me briga i za mladi i za stari :drnd:

причалица

05-06-2013, 20:33

džabe ja čekam da jagode pojeftine :aha:
najjeftinije su bile prošlog četvrtka...100 din za kilo...već su za vikend bile 200, tako da....

Nežnicah

05-06-2013, 20:39

a sačekaću moje domaće, pa koliko ih bude :jasenka:

причалица

27-06-2013, 06:47

Većina građana Srbije pokušava kupovinom u supermarketima da uštedi što je više moguće, ali im razni trikovi trgovaca u tome nimalo ne pomažu, pa skoro svi po izlasku iz prodavnice shvate da su potrošili više od planiranog.

http://www.blic.rs/data/images/2013-06-25/355263_ziza_origh.jpg?ver=1372195735.jpg

Trgovci marljivo rade na načinima manipulacije cenama, promocijama i rasporedom artikala kako bi kupci potrošili što više novca. Ipak, čak i ako dobro poznajemo trgovačke trikove, bar jedan će nas zavarati.

U trenutku kada kupljene stvari građani plaćaju na kasi supermarketa ili butika, uvereni su da im je potreban svaki artikal koji se nalazi u kolicima, ali to često nije slučaj. Iako su kupci često svesni da su žrtve vešto smišljenih trgovačkih obmana i zavođenja, u toku kupovine ipak je teško odoleti akcijama i popustima kojima nas mame na svakom koraku.

Zato se posle kupovine većina ljudi kući vrati sa nekim komadom odeće koji im nije potreban, sa ogromnim pakovanjem praška za pranje veša, dva pakovanja pahuljica, sa pakovanjem od tri deterdženta za pranje suđa i sa pitanjem da li nam to zaista bilo potrebno.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/390032/Top-10-trikova-trgovaca-da--biste-trosili-vise

Nežnicah

27-06-2013, 08:14

osetila sam ovo na svojoj koži :( zapravo, meni nije smetalo, osim što me boske na kasi strelja pogledom svaki put kad pruža karticu :hahaha:

причалица

09-07-2013, 15:57

Извештаји регионалних завода за статистику показују да су повећања цена у нашој земљи у протеклој години била драстичнија него у било којој суседној држави

http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/262432/i/1/35791i4pol01.jpg

Ако је судити по суморној статистици, грађане Србије криза је много више погодила него становнике суседних земаља. Наиме, поскупљења су у нашој земљи у протеклој години била знатно драстичнија него било где у региону.

У периоду од маја 2012. до маја 2013. године, како показују извештаји регионалних завода за статистику које је објавио портал „Макроекономија.орг”, храна је у Србији поскупела за 12,9 одсто, док је у Хрватској то било 6,50 процената, а у Словенији свега 3,3 одсто. Ни остали показатељи не иду наруку потрошачима у Србији. Рекордери смо и у скоку цена безалкохолних пића, алкохолних пића, дувана, кафе, намештаја...

И за комуналије, показују извештаји завода за статистику, у априлу смо морали да издвојимо већи проценат него 2012. године, а слично је и са трошковима за комуникације, здравство или транспорт. У појединим сегментима у другим државама чак је дошло и до појефтињења, док су у Србији једино појефтинили обућа и поправка обуће и изнајмљивање станова, и то за мање од два процентна поена. Могло би се рећи да је шампион поскупљења у свим државама у региону било – поврће, али смо бар што се тога тиче, иако је тешко у то поверовати, прошли боље од других потрошача, посебно од оних у Црној Гори где је зелениш за годину дана поскупео за чак 40 одсто. Због чега је то тако и зашто је, пре свега храна, у Србији највише поскупела?

http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Srbija-rekorder-u-poskupljenju-hrane.sr.html