Pogledaj Punu Verziju : Kafa
http://razbibriga.net/imported/2010/11/plodkafe2-1.jpg
Kafa je napitak koji se priprema kuvanjem prženih semenki biljke kafe, najčešće u vodi ili mleku. Kafa se obično služi topla. Ovo piće je veoma popularno u mnogim zemljama sveta. Kratko nakon konzumacije dolazi do blage nervne stimulacije što pojačava budnost, uzrokuje osećaj toplote, nesanicu, ubrzani rad srca itd. U većim količinama kafa uzrokuje uzbuđenost, psihički nemir, lupanje i preskakanje srca i nesanicu. Postoji više načina pripremanja kafe, a najpoznatije su turska kafa, filter kafa, espreso, nes-kafa, irska kafa i kapućino.
FIZICKE KARAKTERISTIKE
Kafa je višegodišnji zimzeleni žbun, a plod kafe je koštunjava bobica slična trešnji koja u sebi krije dva priljubljena zrna. Kafa cveta i rađa jednom godišnje, a svako drvo daje, u proseku, od jednog do tri kilograma kafe, što uzgajanje ove biljke čini veoma komplikovanim i zahtevnim.
Plod kafe sličan trešnji najpre je zelene, zatim žute boje, a kada bobica sazri, prelazi u mrko-crvenu boju. Mesnati deo ploda je žilav, sladak i sočan, sa dve semenke u unutrašnjosti ploda. Semenke su odvojene jedna od druge i okrenute su jedna prema drugoj pljosnatom stranom. Svaka je posebno umotana sa dve ljuske od kojih je spoljna žilava, ali nije čvrsto prirasla za semenku i lako se odstranjuje. Unutrašnja (tegument), tanka je i srebrnasta i tesno prirasla za semenku. Tegument se teško odstranjuje.
Zrna su obično duga 7-15 mm, široka 6-10 mm, debela 4-6 mm, a težina jednog zrna kreće se od 0,1-1,2 g. Pretežno su pljosnatog oblika, okrugla, duguljasta ili kriva. Zavisno od vrste, klimatskih uslova i postupaka primene boja kafe je različita. Kafa sa velikih visina je obično svetlije (plavičaste) boje, dok je ona sa nižih terena tamnije boje. Azijsko-afričke kafe su većinom žućkaste, a južnoameričke su zelene boje.
Iako u prirodi postoji mnoštvo različitih vrsta kafe, dve kultivisane vrste kafe ARABIKA I ROBUSTA zauzimaju najvažnije mesto u svetskoj proizvodnji i trgovačkom prometu.
VRSTE KAFE - ARABIKA (coffea Arabica linaeus)
http://razbibriga.net/imported/2010/11/imagesqtbnANd9GcTjOL3p5SUp55SHM_MNePr2fw-1.jpg
Arabika je veoma kvalitetna kafa, izvrsnih svojstava. Na nju otpada 75-80% ukupne svetske proizvodnje. Proizvodi se na visinskim terenima od 600 do 2000 m nadmorske visine. U proirodi rađa na drvetu koje može da poraste i do 6 metara, ali se stablo kafe na plantažama, radi lakšeg branja, skraćuje na visinu do 3 metra. Cveta posle 3 godine od sadnje, a naredne godine daje prvu berbu. Punu rodnost dostiže tek u šestoj godini. Sa jednog drveta se dobija od 1-3 kg kafe, a glavna berba u Brazilu je od maja do avgusta.
Kod nas, kao i u svetu, najpoznatije vrste arabike su "minas" i " santos", što su imena izvedena iz oblasti Brazila u kojima se one uzgajaju. Pored ovih postoji i veliki broj drugih vrsta – "sigri" sa Nove Gvineje, potomak "plave planine" sa Jamajke; "maragogip" iz Meksika sa najvećim zrnima i najmanjim sadržajem kofeina; blaga "kostarika"; "moka harar" iz Etiopije sa ukusom koji podseća na čokoladu; "AA džambo" iz Kenije, najbolja afrička arabika...
VRSTE KAFE - ROBUSTA ( coffea Canehora Pirex Francher )
http://razbibriga.net/imported/2010/11/imagesqtbnANd9GcQjWCkK7TXiM3PnqRrcfnaoZx-1.jpg
Robusta se uzgaja u tropskim predelima Afrike, Indije, Indonezije i Vijetnama i to na nižim terenima (do 600 m.n.v.). Ona je dominantna na Afričkom kontinentu jer se lakše uzgaja, brže sazreva i otporna je na bolesti i štetočine. Na Robustu u svakoj proizvodnji otpada 20-25% i ona je znatno jeftinija. Razlikuje se od Arabike po krupnoći i izgledu zrna koja su svetlo braon boje, okruglasta i nepravilnog oblika. Sitnija je od Arabike i lošijeg je izgleda jer se priprema po suvom postupku bez pranja i mehaničkim odvajanjem od ljuske. Sadrži više otpadnih primesa i crnih zrna. Napitak od čiste Robuste nije zadovoljavajućegi ukusa i ne može čista da se koristi za spravljanje napitka kafe . Opor je i gorak i nema izraženu aromu, i koristi se u mešavinama jer svojim ekstraktom i visokim procentom kofeina (2,3-3,5%) napitku daje bogat ukus. Robusta se koristi za spravljanje mešavina kafe sa Arabikom, ali je njeno učešće manje. Ona napitku daje punoću, dok aroma crne kafe potiče od Arabike. Velike količine Robuste koriste se u proizvodnji ekstrakta kafe. Najveći proizvođači i izvoznici Robuste su: Vijetnam, Indonezija, Uganda, Indija i Obala Slonovače.
Arabika u mešavini crne kafe koja se konzumira na našim prostorima učestvuje u mnogo većem procentu nego Robusta, a od procentualnog odnosa ove dve vrste zavisi i ukus kafe.U prirodi postoji mnoštvo različitih vrsta kafe, ali najvažnije mesto u svetskoj proizvodnji i trgovačkom prometu zauzimaju upravo ove dve kultivisane vrste kafe. Arabika je "finija" kafa i daje napitku prijatnu aromu, dok se Robusta dodaje kako bi se postigla punoća ukusa koju crna kafa dobija zbog njene oporosti i bogatstva kofeinom. Robusta ima od 2 do2,5 % kofeina, dok Arabika ima 1 do 1,5 %.Nijedna vrsta kafe, kada bi se konzumirala "čista", sama po sebi nema prijatan ukus. Tek mešanjem dve ili više vrsta dobija se ukus koji je prijatan za konzumiranje.Kafa raste u preko 70 zemalja širom sveta i svaka od njih ima svoje sopstvene karakteristike ukusa i arome.
Kratka istorija kafe
Kafa je prvi put otkrivena u Etiopiji, odakle i potiče legenda o jednom čuvaru koza koji se zvao Kaldi. On je primetio da kada koze jedu bobice i lišće sa jednog žbuna, one postanu neobično razigrane i vesele. Znatiželja ga je naterala da i on proba ove bobice, posle čega se i on osećao mnogo veselije i živahnije. Priča o bobicama koje daju energiju se pročula kroz ceo region.
Tako su i monasi počeli da ih jedu, pošto su im se svidele počeli su da ih transportuju i u druge manastire. Da se nebi pokvarile u transportu monasi su ih sušili. Prvi napitak je napravljen kada su ih potopili u vodu, da bi im povratili vlagu.
Pravo uzgajanje kafe počinje tek u sedamnestom veku.
Kafa je prvi put ispečena, na otvorenoj vatri, u Turskoj.
Kafa prvi put stiže u Evropu 1615, preko Venecijanskih trgovaca. Lokali u kojima se služila samo kafa postali su mesta gde su se okupljali intelektualci i umetnici. Mnogi poznati Evropski umovi pili su kafu da bi izoštrili svoje misli.
Jedan Francuski kapetan 1700 godine doneo je kafu u Novi Svet, tačnije na Karipsko ostrvo Martinik. Odavde je biljka kafe našla put i u ostale tropske regione Južne i Centralne Amerike.
Prototip espresso mašine napravljen je u Francuskoj 1822, ali su jeItalijani usavršili i prvi počeli da je proizvode. Tako se Italija i danas smatra pravim domom espresso kafe.
Danas je kafa posle vode najpopularniji napitak, rasprostranjena širom zemljine kugle.
KAFA UZGOJ
http://razbibriga.net/imported/2010/11/k13-1.jpg
Kafa se uspjesno gaji u gotovo svim tropskim podnebljima, na strmijim terenima sa kojih se suvisna voda moze uspjesno ocjedjivati. U Brazilu se danas proizvodi tri cetvrtine ukupne kolicine kafe, a uspjesno se proizvodi i u Venecueli, Kolimbiji, Gvatemali i Meksiku, na nekim od zapadnoindijskih ostrva i na Javi.
Vrste kafe su dobile ime po mjestima na kojima su prvobitno gajene, i ako se one danas gaje svuda podjednako uspjesno. Najpoznatije su: "moka", "java", "rio", "santos", "minas"...
http://razbibriga.net/imported/2010/11/k14-1.jpg
Zrno kafe je u stvari sjemenka ploda koji lici na malu tresnju i raste na visokim zbunastim biljkama sa sjajnim liscem. Zrno moze da bude cijelo ili sastavljeno iz dvije polovine koje su pljosnatim stranama okrenute jedna drugoj.
U prirodi postoji oko 25 divljih vrsta kafe, ali samo dvije daju plod koji ima onaj narocit ukus. Jednom beracu potrebno je oko pet dana da bi nabrao kolicinu plodova iz koje se moze dobiti 45 kg kafe. Berba se u glavnom i danas obavlja rucno.
http://razbibriga.net/imported/2010/11/k15-1.jpg
Kafa se przi da bi se oslobodila aroma. Mozete to izvesti i kod kuce, mada se danas vise ne mogu naci kucni przionici za kafu. Neke domacice su na primjer przile kafu u rerni, ali znalci tvrde da tako przena kafa nikako nema isti ukus. U svakom slucaju, vazno je prilikom przenja da vam se zrna ne preprze, jer ce kafa u tom slucaju biti veoma gorka i neprijatnog mirisa. Ukoliko je nedovoljno isprzena, napitak koji skuhate bice slabog mirisa i ukusa.
Pravilo kaze, da je kafa dobrog kvaliteta samo par dana nakon sto je samljevena. Postoje tri vrste mljevenja: grubo - cime se dobija kafa za pripremanje u filter aparatima, srednje - kojim se dobija kafa za pripremanje turske kafe i fino - od ovako mljevene kafe sprema se espreso.
Izvor:www.camo.ch
KAFA - ZANIMLJIVOSTI
Zanimljivosti o carobnom zrnu kafe
* Prapostojbina kafe nalazila se u Africi, a u Evropu i svijet krenula je preko Arabije. Neki podaci govore da je kafa porijeklom iz danasnje jugozapadne etiopske provincije Kaffe, koja se nalazi jugozapadno od Adis Abebe, juzno od jezera Tana.
* Guverner holandske Indonezije van Horn doneo je kafu (1706.) u Amsterdam, gdje je uzgajana u stakleniku, u vjestackim uslovima.
* Jedan grm kafe stigao je i u Pariz - na poklon francuskom kralju Louisu XIV. Smatrajuci tu biljku dragocijenim raritetom, Louis XIV dao je da se napravi posebna kucica - staklenik u Jardin des plantes.
* Iz jedne jedine stabljike kafe - donesene iz Pariza na Martinique (1723. godine) - za nesto vise od pola vijeka razmnozilo se cak osamnaest miliona stabala kafe!
* Naziv kafa ne potjece od prapostojbine kafe Kaffe, etiopske pokrajine, jer se tamo ta biljka naziva "bun", vec od arapske imenice "qahwe" - cime se imenuje svako pice, biljni napitak, pa cak i vino. Arapska imenica "qahwa" izgovara se kao "kafa", a s vremenom je postala identifikacija samo za napitak od biljke "bun".
* Prva przionica kafe na Balkanu proradila je u Hrvatskoj - u Zagrebu (Franck) - 1892. godine.
* Glavni sastojak kafe - kofein pronasao je njemacki hemicar Runge kojem je Johann Wolfgang Goethe darovao nekoliko zrna kafe. U svojoj laboratoriji Runge je u kafi pronasao bezbojne kristale kofeina. Svako zrno kafe sadrzi kofein, hlorogenske kiseline, glikozide, polisaharide, lipide, trigonelin, aminokiseline, proteine i minerale (kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor i sumpor).
* Kafa na otvorenom brzo "stari" i poprima ukus duhana. Przena kafa na otvorenom moze stajati najduze do nedelju dana, a przena i samljevena - najvise dva do tri dana. Stoga, kafu valja drzati u dobro zatvorenim posudama - sa sto manje vazduha. Za pripremanje kafe najbolje je koristiti netom przenu i samljevenu kafu.
* Vise kafe, a manje vode - daje manju iskoristivost kafe. Normalno je da se na jednu litru vode stavi 50 do 60 grama samljevene kafe. Za jacu - "espresso" kafu - na litru vode stavlja se 100 do 150 grama samljevene kafe. Za "espresso", kafa mora biti sitno samljevena, dok za ostale nacine pripreme tog napitka zrno moze biti samljeveno i krupnije.
Francuski diplomat Talleyrand rekao je da je "kafa dobra kada je crna kao djavo, vrela kao pakao, cista kao andjeo i slatka kao ljubav".
* Rijec kafa potjece od arapskog "kaweh" sto u prijevodu znaci jacina ili snaga.
* Bah je komponovao kantatu "Kafa" u cast ovom napitku. I Betoven je veoma cijenio ovaj napitak.
* Onore de Balzak, francuski knjizevnik, kafu je smatrao vrstom inspiracije i konzumirao je 60 soljica dnevno.
* U svijetu se godisnje popije 400 milijardi soljica kafe.
* Kafa se u pojedinim kulturama smatra za afrodizijak, pa zaljubljeni parovi ispijanju kafe pristupaju kao svojevrsnom ritualu.
Razliciti nacini pripreme kafe
http://www.limundo.com/slika-turski-komplet-za-kafu-453734x400.jpg
Turska kafa – na našim prostorima ustaljen naziv za crnu kafu, iako se mnogo razlikuje od načina pripremanja u ovoj zemlji. Ova kafa se od ostalih vrsta razlikuje po crnom talogu koji ostavlja za sobom, a sprema u džezvi tako što se u nju stavi nekoliko kašičica sveže mlevene crne kafe, prelije se vrelom, tek ključalom vodom i skine sa ringle čim se podigne obilna pena. Nakon što malo odstoji a soc se slegne, kafa je spremna za služenje. Može da se pije sa dodatkom šećera i mleka, zavisno od ukusa.
http://www.gtp.com.au/espressotemp/images/segafredo-espresso-no-spoon-small.jpg
Espresso - kratki kafeni napitak, ima ga oko 40 ml u šoljici i može se ispiti u jednom gutljaju. Espresso se pravi od posebnih vrsta kafe (robuste i arabike), pomoću aparata kojima se vrela voda pod jakim pritiskom propušta kroz krupnije mlevenu kafu, a ceo proces traje oko 30 sekundi.
Mnogima je ta količina nedovoljna pa je u modu ušao tzv dupli espresso. Produženi espresso je naziv za espresso kojem se dodaje malo veća količina vode ili mleka, zavisno od ukusa. Espressu se, osim mleka, često dodaju kakao i slatka pavlaka.
http://www.takolako.rs/user/include/takolako/images/items/aparat_kafa_mou_bca145.jpg
Filter kafa - napitak koji se priprema od malo krupnije mlevene kafe u filter aparatima. Kafa u specijalno napravljenim filter vrećicama preliva se vrelom vodom, a osnovna razlika u odnosu na espresso je što se kroz ovu kafu ne pušta voda pod pritiskom. Filter kafa je, uglavnom, slabija od espressa. Omiljeni je napitak u Americi.
http://razbibriga.net/imported/2010/11/imagesqtbnANd9GcQys8wfFe97dJbrqcRbTNEe6S-1.jpg
Instant coffee - kafa koja se, zahvaljujući specijalnoj tehnologiji obrade kafenog zrna trenutno rastvara u toploj vodi. Postoji u raznim kombinacijama (sa dehidriranim mlekom, šećerom, raznim aromama) a ovaj oblik kafenog napitka je veoma praktičan za brzo pripremanje.
Kafa sa cimetom -Grog
(za 6 osoba)
3 šolje kafe (filter kafe ili proceđene turske kafe)
- ½ šolje (otprilike 1dl) punomasne pavlake/krema za kafu
- 1 šolja tamnog šećera
- 2 kašike omekšalog putera/margarina
- ¼ kašice mlevenih karanfilčića (klinčića)
- ¼ kašičice mlevenog muškatnog oraščića
- ¼ kašičice mlevenog cimeta
- kora 1 jedne pomorandže podeljena u 6 delova
- kora 1 jednog limuna podeljena u 6 delova
U svaku šolju stavite po jedan komad limunove i pomorandžine kore.
Umešajte puter, šećer, karanfilčiće, muškatno orašče i cimet u posudi.
Odvojeno pomešajte kafu i pavlaku/krem i dodajte začinima sa šećerom.
Naspite u šolje i promešajte dok je još toplo.
Mediteranska kafa s cimetom
(za 8 osoba)
- 8 šolja jake kafe
- 1/3 šolje šećera
- ¼ šolje čokoladnog sirupa
- ½ kašičice anisa
- 20 karanfilčića (klinčića)
- Obrani krem (pavlaka za kafu)
- Okrugle kriške limuna ili pomorandže
Zagrejte u vatrostalnoj posudi na srednjoj temperaturi kafu, šećer,
čokoladni sirup, anis, karanfiliće i cimet. Toplu tečnost naspite u
šolje/vatrostalne čaše za posluživanje, prekrijte kremom i ukrasite
limunom i pomorandžom
Meksička kafa s cimetom
(za sve osobe)
- 2 šolje vode
- ¼ mlevene kafe
- 1 kašika tamnog šećera
- 1 štapić cimeta
Sve zajedno staviti na vatru i sačekati da provri. Nakon vrenja,
smanjiti temperaturu i kuvati još 5 minuta. Kafu servirati vruću!
Irska kafa
Sastojci (za 4 čaše)
3/8 litra jake vrele kafe
1 šolja slatke ulupane pavlake
10 likerskih čašica irskog viskija
4 prepune kašičice šećera
Način pripreme
Ohlađenu slatku pavlaku lagano umutiti. Pripremljene čaše za irsku kafu isprati vodom, u svaku sipati po dve i po likerske čašice viskija, po 1 kašičicu šećera i dobro umutiti. Čaše dopuniti do 3/4 vrelom kafom (po želji, zajedno sa hladnim mlekom). Na kraju dodati ulupanu slatku pavlaku i poslužiti.
Ice Cafe
Sastojci za 2 porcije
1 kašičica Nes kafe
1 dl vode
1 dl mleka
1 ili 2 kugle sladoleda
malo šlaga
Priprema
Pomešati vodu, Nes kafu i mleko mikserom. Sipati sve u veliku čašu. Dodati sladoled i preko staviti šlag. Služiti sa slamkom.
Bejlis ajskafe (Bailey)
Sastojci
3 kašike bejlisa
3 kašike konjaka
1 kugla sladoleda od vanile
150 ml jake hladne kafe
Priprema
Bejlis i konjak pomešati i sipati u odgovarajuću čašu, dodati sladoled i preliti kafom.
Ako želite, možete i šlag preko da stavite, i da odozgo stavite rendanu čokoladu ili kakao.
Espresso martini
Martini fantastičnog ukusa, veoma pitak.
Sastojci za 1 porciju
1.0 oz vodke dobrog kvaliteta
0.5 oz Baillys irish cream
0.5 oz Kuhlua, liker na bazi kafe
pola šoljice espresso kafe
Priprema
Uzeti 1.0 unce vodke koja je predhodno stajala bar jedan sat u zamrzivaču i sipeti u martini čašu. Dodati 0.5 Baillysa i Kuhlue obe ohlađene u frižideru, ne u zamrzivaču jer se ova pića mrznu u zamrzivaču, na sve to dodati pola šoljice ekspreso kafe koja je predhodno ohlađena.
Mocha coffee
Mocha Coffee se sprema sa espresso coffee, ali ako nemate espresso super je i filter kafa
150 ml vode
2 tbsp kafe (oko 3 navrsne kasicice)
50 g bele cokolade (cokolada u prahu ili rendana cokolada )
80 ml mleka
Umucena slatka pavlaka
Malo rendane crne cokolade
Priprema:
Skuvati filter kafu.
Dodati belu cokoladu i mesati dok se ne istopi.
Dodati mleko i na kraju umucenu slatku pavlaku.
Ukrasiti tamnom cokoladom
Kafa s čokoladom
3 kašike kafe,
180 g čokolade,
15 g maslaca,
ekstrakt vanile,
3 jaja,
šlag.
Čokoladu izlomiti na komadiće, pa preliti vrelom kafom stalno mešajući. Kad se čokolada rastopi ostaviti da se prohladi.
Zatim, umešati maslac, nekoliko kapi ekstrakta od vanile i žumanca. Sve to još jednom dobro promešati.
Posebno umutiti sneg od belanaca, pa dodati čokoladnoj smesi.
Pre služenja ukrasiti šlagom.
Frape od kafe
Crna kafa,
2 šoljice mleka,
1/2 l mleka,
šećer.
Skuvati jaku crnu kafu. Ohladiti i sipati u posudu za led, pa zalediti.
Zaleđene kockice kafe izmiksirati i dodati 2 šoljice mleka i šećera po ukusu. Miksirati dok se ne formira kremasta masa.
Ovako spremljenu kafu sipati u visoku čašu i odmah servirati.
Kapućino
2 veće šolje skuvane crne kafe,
1 šoljica slatke pavlake,
1 šoljica mleka,
malo strugane čokolade
ili kakaa u prahu.
U šolju sipati vruću kafu.
U odvojenoj posudi umutiti mleko i pavlaku.
Sjediniti kafu i mleko. Dobijenu smesu posuti nastruganom čokoladom ili kakaom i služiti.
Kafa sa sladoledom
1 l jake crne kafe,
300 g sladoleda od vanile,
kockice leda.
Skuvati jaku kafu zaslađenu po ukusu i dobro je rashladiti. U čašu staviti kockice leda, preko toga sipati rashlađenu kafu, a odozgo staviti po kuglu sladoleda.
Čokoladna kafa
2 rebra čokolade,
1/2 l kuvane jake crne kafe,
100 g šećera u prahu,
2 kašike šlaga,
malo cimeta,
1/2 čaše vode.
Otopiti čokoladu u zagrejanoj vodi, dodati kafu, šećer, cimet i šlag. Sve dobro promešati, ohladiti i servirati.
Količina dovoljna za 5 osoba.
Hladna kafa
l kuvane kafe,
1 kašičica kakaa,
malo cimeta,
1/2 čaše ruma,
5 kašika šećera,
kockice leda,
malo šlaga.
U mlaku kafu sipati kakao, cimet, rum i šećer. Ohladiti i sipati u velike čaše, pa dodati kockice leda i ukrasiti šlagom.
Količina je dovoljna za 6 osoba.
MOKKA KAFA SA PIVOM
(za 1 osobu)
* 5 dl piva
* 1 kasika instant kafe
* 2 kasike secera
* 2 kocke leda
* vrlo malo ruma
* vrlo malo konjaka
Sve sastojke sastavite i miksajte 1 minutu, a zatim posluzite.
BECKA KAFA
(za 4 osobe)
* 5 dl jake kafe
* 4,2 dl svjeze slatke pavlake
* 100 gr cokolade za kuhanje
* 4 kasicice kakaoa u prahu
* 4 kasicice cimeta u prahu
Rastopite cokoladu sa trecinom slatke pavlake, pa dodajte u nju vrucu kafu i secer, a zatim promijesajte i ulijte u case. Ukrasite umucenom slatkom pavlakom po kojoj cete posuti kakao i cimet u prahu.
KAFA SA UKUSOM LJESNJAKA
(za 4 osobe)
* 8 kasicica kafe
* 8 kasicica mljevenih ljesnjaka
* 8 kapi ekstrakta vanile
* 8 kapi ekstrakta ljesnjaka
* 8 kasicica secera
* 1 narendanu cokoladu za kuvanje
* 4 kasike umucene slatke pavlake
Vrucu vodu zakuhati kafom i mljevenim ljesnjacima, procijediti kroz filter za kafu ili gustu gazu, dodati ekstrakte vanile i ljesnjaka, zasladiti secerom i sipati u 4 case. U svaku casu staviti kasiku slaga i posuti rendanom cokoladom.
IRSKA KAFA
(za 1 osobu)
* 2 casice kvalitetnijeg viskija
* 2 kasicice secera
* jaku espreso kafu za 5-6 soljica
* slatku pavlaku
U zagrejanu casu sipati skuvanu kafu. U loncicu nad plamenom zagrevati viski sa secerom, a zatim ga dodati u kafu. Preko naopako okrenute kasike pustite da u kafu tece slatka pavlaka, dok sloj ne dostighe 2 cm. Posluzite vruce.
Prva jutarnja kafa za -milione ljudi širom sveta više je od pukog napitka.
„Otići s nekim na kafu“ isto je što i družiti se s nekim. Ono što malo ko zna, je da je put kafe iz njene postojbine u Abisiniji (Etiopija) u Evropu stigao preko Beograda. Tako je Beograd prvi evropski grad koji je imao kafanu.
„Magični napitak“ za čije je pravljenje potrebno tačno šest zrna ploda afrčke biljke kafa, je postao glavni „izgovor“ za svakodnevno čavrljanje bliskih osoba.
Iako u svetu mnoge vrste kafa rastu divlje, samo dve su komercijalizovane:
Arabika i Robusta.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Arabika
Arabika je finija vrsta kafe, prepoznatljiva po izbalansiranoj aromi i naglašenoj kiseloj komponenti ukusa. Ova vrsta se uglavnom uzgaja u ekvatorijalnoj zoni , na 900 do 2000 m nadmorske visine, a zbog velikih troškova kultivacije njena cena na tržištu je daleko iznad cene Robuste, ali i dalje čini 60% ukupne proizvodnje sirove kafe.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Robusta
Za razliku od Arabike koja zahteva za svoj rast veću nadmorsku visinu, veću količinu svestlosti, manje vlage , Robusta može da raste i na močvarnom zemljištu i u tropskim šumama i na nižim nadmorskim visinama, do 700m. Ova vrsta kafe otkrivena je krajem 19. veka u Kongu a danas se, uglavnom, proizvodi u zapadnoj Africi i Indoneziji. Ovo je kafa ″punog″ ukusa i izuzetno jake arome.
Kako po senzorskim, tako i po vizuelnim karakteristikama, zrna kafa Robuste i Arabike se izuzetno razlikuju. Za razliku od Arabika, čije je zrno ovalno, uglavnom raznih nijansi zelene boje, Robustu karakterišu okruglasta zrna, žućkasto – braon boje. Takođe, značajna razlika je prisutna i u pogledu sadržaja kofeina - Robuste u proseku imaju 2 do 2.5 puta veći sadržaj ovog alkaloida nego Arabike.
Razne zemlje su razvile svoje kafene napitke dodajuci im nesto “svoje”.
Italija - Cafe Coretto s amareto likerom od badema;
Meksiko – Cafe Mexicano s tekilom i kahluom;
Francuska – Cafe Marnier s likerom Grand Marnier;
Jamajka – Jamaican Coffee s rumom i Tia Mariom;
Irska - Irish Coffee s viskijem i to irskim
Brazil, koji je imao velike viskove kafe obratio se svajcarskoj kompaniji Nestle za pomoc.
Rjesenje lakog i brzog pravljenja kafe pronadjeno je 1938. godine i NESCAFÉ je ponudjen svajcarskom trzistu. Nakon Drugog svjetskog rata, NESCAFÉ su pocele da uvoze zemlje sirom svijeta.
Granule NESCAFÉ su mjesavina najboljih zrna iz razlicitih zemalja tropskih predela.
Turska kafa
Najbolja temperatura je 95-98 stepeni Celzijusa, dakle neposredno prije nego sto voda provri. Mozda ste to vec culi, ali vjerovatno niste znali zasto voda ne treba zakuhati. Na nizoj temperaturi od ove ne ekstradira se dovoljno kofeina i esencijalnih ulja iz zrna, pa je kafa bledunjava i slaba. Na visoj temperaturi, dakle na 100 stupnjeva, povecava se aciditet, a kafa ima kiseliji ukus.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.