marabu
24-02-2011, 10:23
Izvor : Kaktus
BRIS TATON ................. ?!
Proteklih dana smo po ko zna koji put bili svedoci samoponiženja ove i ovakve države, odnosno jedne od njenih najznačajnijih institucuja, tzv. „reformisanog pravosuđa“.Naravno, radi se o prvostepenoj presudi za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona, navijača fudbalskog kluba „Tuluz“ polovinom septembra 2009. u Beogradu pred utakmicu sa FK“Partizan“ a od strane grupe navijača domaćeg tima.Tatonu su tom prilikom nanete telesne povrede od kojih je nakon desetak dana preminuo u Kliničkom centru Srbije.Svaka smrt, a pogotovo mladog bića je tragedija, a smrt na ovakav način je zločin koji se svakako mora na odgovarajući način sankcionisati.Ovo nije sporno, to je obaveza države i pravnog sistema, ali sve što se kasnije dešavalo u režiji naših vlastodržaca i njihovih kontrolisanih medija je stvaralo sasvim drugu sliku o Srbima i Srbiji.
Ovaj nesrećni događaj se u štampanim medijima danima razvlačio i secirao iz svih mogućih uglova, pretresani su najsitniji detalji a po svim pravilima propagandne mašinrije država je na sebe primila svu krivicu, pri čemu je veoma perfidno pravljena negativna slika o Srbiji i Srbima.Euforiju prihvatanja opštenacionalne krivice podgrejavali su članci tipa „Francuska oprosti Srbiji“,“Igrači (Partizana) će nositi crni flor na revanšu“,“Velika sramota“,“Ujedinjeni u bolu“,“Srbija oplakala Francuza“, „Kad Beograđani kažu izvini“, „Crni flor za beli grad“, „Srbija jača od nasilja“, „Tatonu ulica“ i slično.Ovoj euforiji pridružili su se i vlastodršci koji su se utrkivali u ulagivanju francuzima i osudi ovog tragičnog događaja izjavama saučešća, organizovanjem protestnih šetnji, polaganjem cveća, paljenjem sveća, proglašavanjem dana žalosti.Republički javni tužilac, Slobodan Radosavljević te 2009. još dok je istraga bila u toku, je odmah izjavio da će napadači na Tatona odgovarati za delo teškog ubistva zašta je zaprećena kazna do 40 god.zatvora.Predsednik republike je takođe najavio oštru reakciju uz konstataciju da nasilje vodi u fašizam i da on traži najstrožije kazne, predlažući da jedna ulica u Beogradu dobije Tatonovo ime.Takođe je odmah sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj je zatražio da nadležni organi preduzmu odlučne mere protiv nasilja i kriminalaca.
Što se tiče predloga da Taton dobije ulicu, to samo pokazuje vazalsko kolonijalni odnos, metanisanje Evropi koja nas nikada ozbiljno nije želela i neće prihvatiti kao ravnopravnog partnera, već samo koristiti za svoje sebične potrebe jer nas je i do sada bezbroj puta bezočno varala, ucenjivala ekonomski i politički iskorišćavala a kada im je trebalo i bombardovala.Ovim predlogom Bris Taton je stavljen iznad ne samo hiljada ruskih vojnika i oficira koji su se nesebično žrtvovali u cilju slamanja nacizma na ovim prostorima, već i sa hrabrim i umnim ljudima koje je srpski narod iznedrio, ali na žalost bez nekog trajnog sećanja ili obeležja.
Bez obzira na napred izneto smatram da ovde moram napraviti izvesnu digresiju, da ovaj tekst ne bude pogrešno shvaćen ili mu pripisana sasvim druga konotacija.
Godine 2010. u Boru je petnaestogodišnji mladić od strane više lica pretučen i šutiran do smrti.Učesnici u ovom zločinu su pohapšeni i terete se za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom ( kvalifikovano smrću).Ni pomena o teškom ubistvu.Želim da budem jasan, ne postavljam pitanje vrste i dužine kazne, već da li za naše „reformisano pravosuđe“ podjednaku vrednost ima život našeg građanina i francuskog državljanina.Godine 1995. navijač kluba „Galatasaraj“ je usmrtio dva navijača FK“Lids“.Osuđen je na petnaest godina, koje su mu smanjene na pet godina.Igrači „Galatasaraja“ su odbili da nose crni flor.Novembra 2006. u Parizu je policajac jednog domaćeg navijača ubio a drugog ranio, da bi sprečio napad na navijače gostujućeg izraelskog kluba.Pre par godina u Atini je grčki policajac bez ozbiljnog povoda ubio maturanta iz Beograda koji je tamo bio na ekskurziji.Kasnije je bio oslobođen odgovornosti.Nije bilo sveća, cveća, dana žalosti, predloga za ulicu ,spomen ploču, sastanka odgovarajućeg tela za nacionalnu bezbednost i slično.
Mi smo se do besvesti izvinjavali Francuzima, istim onima čiji nam je ambasador u lice , u sred Beograda cepajući teritoriju države koja mu je ukazala gostoprimstvo poručio da je Kosovo nezavisno i da je to nepovratni proces.Francuzima, čiji su vojnici kao pripadnici KFOR-a ( legionari Legije stranaca) na drumu ranili srpskog mladića i pustili ga da iskrvari do smrti, oružijem sprečavajući svaki pokušaj prilaza radi ukazivanja eventualne pomoći.Francuzima, koji su se na KiM i u severnom delu Kosovske Mitrovice krajnje brutalno odnosili prema Srbima i srpskoj imovini.Francuzima, čiji je general Filip Morion bio ključna figura u zaštiti muslimanskih koljača iz Srebrenice.Francuzima, koji su bombardovali Srbe ne samo u Republici Srpskoj već i u Srbiji tokom protivpravne NATO agresije.Francuzima, koji nas bezobzirno ucenjuju u vezi projektovanja i izgradnje prve metro linije u Beogradu.Da li se neko, makar i najniži činovnik francuske ambasade na neki način izvinio za sve ono što su nam do sada uradili, zapalio sveću,položio buket cveća na grob male Milice Rakić u Batajnici ili žrtvama Nato agresije i bombardovanja u kome su i oni učestvovali, pomenu ili sahrani kao što je Tatonovoj sahrani prisustvovao naš ambasador u Francuskoj.Takođe ne smemo zaobići krajnje uvredljivo i licemerno ponašanje francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera po pitanju trgovine organa kidnapovanih nealbanaca sa teritorije KiM, radi prodaje a u cilju transplantacije, u vreme dok je on bio šef međunarodne misije na KiM.Ovome moramo svakako dodati i do sada više puta javno demonstriranu neprijateljsku politiku prema Srbiji, koja se i pored toga što je suvereno pravo svake države da nagrađuje strane državljane svojim ordenjem, ogleda i u dodeli visokih odlikovanja našim državljanima prozapadne srbofobične orijentacije poput raznih Biserko, Matića i drugih.
Sa druge strane, povodom Tatonovog ubistva Predsednik Srbije je sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost a koliko mi je poznato što nije bio slučaj kada su na KiM Srbi ubijani, otimana im imovina i uz gaženje svih ljudskih i civilizacijskih i pravnih normi ograničavali kretanje i sabijali ih u geta-enklave.Takođe su oćutani pritisci na Srbe putem višemesečnog uskraćivanja snabdevanjem električne energije ili telefonskog saobraćaja, što je za posledicu nedavno imalo smrt jednog lica srpske nacionalnosti.
O slučaju Taton je u našim dnevnim listovima objavljeno par članaka u našim dnevnim listovima u kojima su razmatrani neki drugi mogući uzroci ove tragedije, a za koje smatram da ih treba pomenuti.
Svetomir Marjanović je u svom članku od septembra 2009. objavljenom u dnevnom listu „Press“ postavio pitanje da li bi ovaj mladić bio pretučen na smrt da glavna tema u Srbiji tada nije bila gej parada, pogotovo što je nedelju dana pre ovog ubistva odigrana fudbalska utakmica između Srbije i Francuske bez ikakvih incidenataZato je postavio pitanje da li ćemo prihvatiti i ponavljati matricu pojedinih stranih ambasadora da je šetnja homoseksualaca kroz Beograd uslov naše privrženosti Evropi? Sličan stav ima i Milan Grujić koji takođe u „Press“-u oktobra 2009. god. Upozorava da se ovakvo nasilje na beogradskim ulicama moglo očekivati kao reakcija na nasilje kome su Srbija i srpski narod izloženi već duže vremena i da su za lov na strance u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, pored maloumnih batinaša jednako odgovorni raznorazni oebsi, evropske unije, nato paktovi,unprofori, kforovi, unimici, euleksi, visoki predstavnici, zapadni mediji i slično.Da višegodišnje držanje Srbije u kavezu i puko iživljavanje nad narodom i državom uz ignorisanje srpskih žrtava i broja proteranih i opljačkanih sa svojih ognjišta za posledicu ima opterećenje kompleksom odbačenih, poniženih i prokaženih ljudi, koje pri tome ubeđuju da je pederastija poželjna stvar.
Sam postupak pred našim „reformisanim pravosuđem“ je posebna priča i može se sasvim posmatrati kao refleksija naših sveukupnih odnosa sa EU u smislu odsustva svakog suvereniteta.U ovom smislu treba shvatiti izjavu advokata Gorana Petronijevića koji je verovatno preporučujući se još pre početka procesa najavio mogućnost odštetnog zahteva Tatonovih prema Republici Srbiji. Jer „država mora da garantuje da su ljudi na njenoj teritoriji bezbedni“.Oko ovakve konstatacijeće sigurno biti raznoraznih pravničkih stavova i mišljenja, ali mene lično zanima zašto se po ovom principu ako je validan, on nije angažovao u pružanju pravne zaštite Srbima iz Hrvatske i Slovenije.
Tokom postupka, u završnoj reči zastupnik tužilaštva Gordana Janićijević, zatražila je da optuženi budu kažnjeni po zakonu jer kako je između ostalog istakla „svako od njih je imao ulogu , pa je nebitno ko je koju povredu naneo“?!.Svaki pa i najprosečniji student prava zna kako se stepenuje učešće u grupnom izvršenju krivičnog dela, odnosno konkretnim radnjama izvršenja na osnovu kojih se određuje stepen individualne krivice. Svoj predlog za kažnjavanje, Gordana Janićijević je, između ostalog, obrazložila potrebom slanja poruke da se nasilje neće tolerisati, da je Tatonova smrt izazvala snažnu reakciju građana, i da smo se osramotili pred svetom i sobom (ova poslednja konstatacija je sasvim tačna-istinita).
Sudskom procesu su sve vreme prisustvovali Tatonovi roditelji, koji su izjavili da su kao porodica jako povređeni, da su svi optuženi krivi i da „oni imaju dug u krvi“. Ne umanjujući stepen lične tragedije zbog smrti sina, moram postaviti pitanje izjave Tatonovih roditelja o dugu u krvi, koju je podržao i njihov pravni zastupnik u ovom procesu Slobodan Ružić. Pored navedenog, Ržić je istakao da kako optuženi nemaju imovinu od koje bi se naplatila odšteta, smatra da je država Srbija dužna da Tatonovima isplati 200.000 evra odštete „jer ništa nije uradila da bi sprečila ovaj napad“. Od visine njegovog honorara više me interesuje njegov etički pristup učinjenom delu, ozakonjivanju mafijaške prakse stvaranja i naplate „duga u krvi“, a da ne ponavljamo o Srbima u Sloveniji, Hrvatskoj, KiM koji su pljačkani i ubijani. Nejasno je šta je to država morala da uradi da bi se u milionskom gradu sprečili ekscesi takve vrste, kojih je bilo ne samo u Beogradu, već i drugim gradovima Evrope i sveta. Na svakom uglu, u svakom kafiću policija? Osnovno je pravilo da naknada štete pada na teret izvršioca krivičnog dela, pa se tako mora sačekati pravosnažna presuda, da bi se tek onda pokrenulo pitanje obeštećenja. Međutim, u slučaju da su francuski navijači organizovano došli na stadion, i da je zbog propusta države napustila šteta, onda bi bilo osnova za tužbu o nadoknadi materijalne ili nematerijalne štete prema organizatoru - državi.
Na kraju je došao i taj dan. U ime naroda, krivično veće Višeg suda je 25.01.2011. izreklo presudu za navijače FK Partizan, koji su septembra 2009. u centru Beograda na smrt pretukli Brisa Tatona. Sudija Mirjana Ilić je, obrazlažući presudu petnaestorici navijača FK Partizan, donetu po osnovu slobodnog sudijskog uverenja, a koja će svakako ući u anale našeg „novoreformisanog pravosuđa“, izrekla kazne u ukupnoj visini od 240 godina robije, ponavljajući tezu tužilaštva da je Tatonova smrt posledica njihovog zajedničkog delovanja, i da nije važno ko je koju povredu naneo, istovremeno upućujući Tatonove roditelje da odgovarajuću odštetu mogu ostvariti putem parničnog postupka. Izricanju presude, pored grupe navijača, roditelja optuženih i žrtve, prisustvovao je u međuvremenu novopostavljeni ambasador Fransoa Gzavije Denio sa još desetak predstavnika ambasade. Kako je ostalo nerazjašnjenim još niz momenata, po mišljenju jednog broja pravnika, u drugostepenom postupku će trebati mnogo vremena i energije da se utvrdi pravo stanje stvari i individualna odgovornost, a samim tim i kazne.
Reakcije na izrečene kazne su bile različite, od gledišta da su u srazmeri učinjenom delu, do žestokog osporavanja ne samo visine kazni, već i sumnji u političke pritiske na sud (ne samo zbog ličnog prisustva ambasadora sa većim brojem članova ambasade, što je neuobičajeno) jer su između ostalog izrečene kazne veće i od osuda licima kojima je suđeno za ratne zločine prema Srbima. Da li se zahvaljujući ovakvim advokatima i „reformisanom pravosuđu“ samo Srbija kao država stavlja na stub srama, i osuđuje da plaća za sve i svašta (priznanje prava na odštetu hrvatskom državljaninu za pričinjenu štetu tokom ratnih dejstava JNA u Hrvatskoj, o čemu je štampa ranije pisala) a po presudama donetim u redovnom sudskom postupku. Da li su životi naših građana i uništena materijalna dobra manje vredna od drugih, i da li su naši građani imali pravo na pravdu i da „svoje bližnje oplaču na pravi način“ kako je to u svom pismu napisala Brisova sestra Suzan, koje je na sudu pročitano.
**********
Taj večito inferiorni položaj prema zapadu, koji balkanski čovek dobrovoljno svojim prvim korakom i u svakom kontaktu ulazi sa zapadom.... ubija svaku i sve mogućnosti.. Da li su ti kompleksi samo posledica istorijskog nasleđa ili je to deo našeg slovenskog mentalnog sklopa, ali je to svakako oružje... koje sami dajemo u ruke svojim osvedočenim neprijateljima, lišavajuci se tako mogućnosti samoobrane. Ne želim da stvaram neprijatelje čak ni od zapada, ali za ljubav je potrebno dvoje i tek je na njima... da nam dokažu da to nisu, u šta ikreno sumnjam... tj. uopšte neverujem !!
Kad bi običan, srpski (balkanski) čovek, koji nije živeo na zapadu, znao na kojem kulturnom, civlizacijskom, moralnom i uopšte ljudskom nivou se nalazi njegov pandan na zapadu, imao bi mnogo više samopoštovanjan i samopouzdanja - što bi rezultiralo i respektom sa strane tog istog zapada.
P.S. Reč: " Zapad " ... pisano malim slovom je - namerno ....!
BRIS TATON ................. ?!
Proteklih dana smo po ko zna koji put bili svedoci samoponiženja ove i ovakve države, odnosno jedne od njenih najznačajnijih institucuja, tzv. „reformisanog pravosuđa“.Naravno, radi se o prvostepenoj presudi za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona, navijača fudbalskog kluba „Tuluz“ polovinom septembra 2009. u Beogradu pred utakmicu sa FK“Partizan“ a od strane grupe navijača domaćeg tima.Tatonu su tom prilikom nanete telesne povrede od kojih je nakon desetak dana preminuo u Kliničkom centru Srbije.Svaka smrt, a pogotovo mladog bića je tragedija, a smrt na ovakav način je zločin koji se svakako mora na odgovarajući način sankcionisati.Ovo nije sporno, to je obaveza države i pravnog sistema, ali sve što se kasnije dešavalo u režiji naših vlastodržaca i njihovih kontrolisanih medija je stvaralo sasvim drugu sliku o Srbima i Srbiji.
Ovaj nesrećni događaj se u štampanim medijima danima razvlačio i secirao iz svih mogućih uglova, pretresani su najsitniji detalji a po svim pravilima propagandne mašinrije država je na sebe primila svu krivicu, pri čemu je veoma perfidno pravljena negativna slika o Srbiji i Srbima.Euforiju prihvatanja opštenacionalne krivice podgrejavali su članci tipa „Francuska oprosti Srbiji“,“Igrači (Partizana) će nositi crni flor na revanšu“,“Velika sramota“,“Ujedinjeni u bolu“,“Srbija oplakala Francuza“, „Kad Beograđani kažu izvini“, „Crni flor za beli grad“, „Srbija jača od nasilja“, „Tatonu ulica“ i slično.Ovoj euforiji pridružili su se i vlastodršci koji su se utrkivali u ulagivanju francuzima i osudi ovog tragičnog događaja izjavama saučešća, organizovanjem protestnih šetnji, polaganjem cveća, paljenjem sveća, proglašavanjem dana žalosti.Republički javni tužilac, Slobodan Radosavljević te 2009. još dok je istraga bila u toku, je odmah izjavio da će napadači na Tatona odgovarati za delo teškog ubistva zašta je zaprećena kazna do 40 god.zatvora.Predsednik republike je takođe najavio oštru reakciju uz konstataciju da nasilje vodi u fašizam i da on traži najstrožije kazne, predlažući da jedna ulica u Beogradu dobije Tatonovo ime.Takođe je odmah sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj je zatražio da nadležni organi preduzmu odlučne mere protiv nasilja i kriminalaca.
Što se tiče predloga da Taton dobije ulicu, to samo pokazuje vazalsko kolonijalni odnos, metanisanje Evropi koja nas nikada ozbiljno nije želela i neće prihvatiti kao ravnopravnog partnera, već samo koristiti za svoje sebične potrebe jer nas je i do sada bezbroj puta bezočno varala, ucenjivala ekonomski i politički iskorišćavala a kada im je trebalo i bombardovala.Ovim predlogom Bris Taton je stavljen iznad ne samo hiljada ruskih vojnika i oficira koji su se nesebično žrtvovali u cilju slamanja nacizma na ovim prostorima, već i sa hrabrim i umnim ljudima koje je srpski narod iznedrio, ali na žalost bez nekog trajnog sećanja ili obeležja.
Bez obzira na napred izneto smatram da ovde moram napraviti izvesnu digresiju, da ovaj tekst ne bude pogrešno shvaćen ili mu pripisana sasvim druga konotacija.
Godine 2010. u Boru je petnaestogodišnji mladić od strane više lica pretučen i šutiran do smrti.Učesnici u ovom zločinu su pohapšeni i terete se za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom ( kvalifikovano smrću).Ni pomena o teškom ubistvu.Želim da budem jasan, ne postavljam pitanje vrste i dužine kazne, već da li za naše „reformisano pravosuđe“ podjednaku vrednost ima život našeg građanina i francuskog državljanina.Godine 1995. navijač kluba „Galatasaraj“ je usmrtio dva navijača FK“Lids“.Osuđen je na petnaest godina, koje su mu smanjene na pet godina.Igrači „Galatasaraja“ su odbili da nose crni flor.Novembra 2006. u Parizu je policajac jednog domaćeg navijača ubio a drugog ranio, da bi sprečio napad na navijače gostujućeg izraelskog kluba.Pre par godina u Atini je grčki policajac bez ozbiljnog povoda ubio maturanta iz Beograda koji je tamo bio na ekskurziji.Kasnije je bio oslobođen odgovornosti.Nije bilo sveća, cveća, dana žalosti, predloga za ulicu ,spomen ploču, sastanka odgovarajućeg tela za nacionalnu bezbednost i slično.
Mi smo se do besvesti izvinjavali Francuzima, istim onima čiji nam je ambasador u lice , u sred Beograda cepajući teritoriju države koja mu je ukazala gostoprimstvo poručio da je Kosovo nezavisno i da je to nepovratni proces.Francuzima, čiji su vojnici kao pripadnici KFOR-a ( legionari Legije stranaca) na drumu ranili srpskog mladića i pustili ga da iskrvari do smrti, oružijem sprečavajući svaki pokušaj prilaza radi ukazivanja eventualne pomoći.Francuzima, koji su se na KiM i u severnom delu Kosovske Mitrovice krajnje brutalno odnosili prema Srbima i srpskoj imovini.Francuzima, čiji je general Filip Morion bio ključna figura u zaštiti muslimanskih koljača iz Srebrenice.Francuzima, koji su bombardovali Srbe ne samo u Republici Srpskoj već i u Srbiji tokom protivpravne NATO agresije.Francuzima, koji nas bezobzirno ucenjuju u vezi projektovanja i izgradnje prve metro linije u Beogradu.Da li se neko, makar i najniži činovnik francuske ambasade na neki način izvinio za sve ono što su nam do sada uradili, zapalio sveću,položio buket cveća na grob male Milice Rakić u Batajnici ili žrtvama Nato agresije i bombardovanja u kome su i oni učestvovali, pomenu ili sahrani kao što je Tatonovoj sahrani prisustvovao naš ambasador u Francuskoj.Takođe ne smemo zaobići krajnje uvredljivo i licemerno ponašanje francuskog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera po pitanju trgovine organa kidnapovanih nealbanaca sa teritorije KiM, radi prodaje a u cilju transplantacije, u vreme dok je on bio šef međunarodne misije na KiM.Ovome moramo svakako dodati i do sada više puta javno demonstriranu neprijateljsku politiku prema Srbiji, koja se i pored toga što je suvereno pravo svake države da nagrađuje strane državljane svojim ordenjem, ogleda i u dodeli visokih odlikovanja našim državljanima prozapadne srbofobične orijentacije poput raznih Biserko, Matića i drugih.
Sa druge strane, povodom Tatonovog ubistva Predsednik Srbije je sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost a koliko mi je poznato što nije bio slučaj kada su na KiM Srbi ubijani, otimana im imovina i uz gaženje svih ljudskih i civilizacijskih i pravnih normi ograničavali kretanje i sabijali ih u geta-enklave.Takođe su oćutani pritisci na Srbe putem višemesečnog uskraćivanja snabdevanjem električne energije ili telefonskog saobraćaja, što je za posledicu nedavno imalo smrt jednog lica srpske nacionalnosti.
O slučaju Taton je u našim dnevnim listovima objavljeno par članaka u našim dnevnim listovima u kojima su razmatrani neki drugi mogući uzroci ove tragedije, a za koje smatram da ih treba pomenuti.
Svetomir Marjanović je u svom članku od septembra 2009. objavljenom u dnevnom listu „Press“ postavio pitanje da li bi ovaj mladić bio pretučen na smrt da glavna tema u Srbiji tada nije bila gej parada, pogotovo što je nedelju dana pre ovog ubistva odigrana fudbalska utakmica između Srbije i Francuske bez ikakvih incidenataZato je postavio pitanje da li ćemo prihvatiti i ponavljati matricu pojedinih stranih ambasadora da je šetnja homoseksualaca kroz Beograd uslov naše privrženosti Evropi? Sličan stav ima i Milan Grujić koji takođe u „Press“-u oktobra 2009. god. Upozorava da se ovakvo nasilje na beogradskim ulicama moglo očekivati kao reakcija na nasilje kome su Srbija i srpski narod izloženi već duže vremena i da su za lov na strance u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, pored maloumnih batinaša jednako odgovorni raznorazni oebsi, evropske unije, nato paktovi,unprofori, kforovi, unimici, euleksi, visoki predstavnici, zapadni mediji i slično.Da višegodišnje držanje Srbije u kavezu i puko iživljavanje nad narodom i državom uz ignorisanje srpskih žrtava i broja proteranih i opljačkanih sa svojih ognjišta za posledicu ima opterećenje kompleksom odbačenih, poniženih i prokaženih ljudi, koje pri tome ubeđuju da je pederastija poželjna stvar.
Sam postupak pred našim „reformisanim pravosuđem“ je posebna priča i može se sasvim posmatrati kao refleksija naših sveukupnih odnosa sa EU u smislu odsustva svakog suvereniteta.U ovom smislu treba shvatiti izjavu advokata Gorana Petronijevića koji je verovatno preporučujući se još pre početka procesa najavio mogućnost odštetnog zahteva Tatonovih prema Republici Srbiji. Jer „država mora da garantuje da su ljudi na njenoj teritoriji bezbedni“.Oko ovakve konstatacijeće sigurno biti raznoraznih pravničkih stavova i mišljenja, ali mene lično zanima zašto se po ovom principu ako je validan, on nije angažovao u pružanju pravne zaštite Srbima iz Hrvatske i Slovenije.
Tokom postupka, u završnoj reči zastupnik tužilaštva Gordana Janićijević, zatražila je da optuženi budu kažnjeni po zakonu jer kako je između ostalog istakla „svako od njih je imao ulogu , pa je nebitno ko je koju povredu naneo“?!.Svaki pa i najprosečniji student prava zna kako se stepenuje učešće u grupnom izvršenju krivičnog dela, odnosno konkretnim radnjama izvršenja na osnovu kojih se određuje stepen individualne krivice. Svoj predlog za kažnjavanje, Gordana Janićijević je, između ostalog, obrazložila potrebom slanja poruke da se nasilje neće tolerisati, da je Tatonova smrt izazvala snažnu reakciju građana, i da smo se osramotili pred svetom i sobom (ova poslednja konstatacija je sasvim tačna-istinita).
Sudskom procesu su sve vreme prisustvovali Tatonovi roditelji, koji su izjavili da su kao porodica jako povređeni, da su svi optuženi krivi i da „oni imaju dug u krvi“. Ne umanjujući stepen lične tragedije zbog smrti sina, moram postaviti pitanje izjave Tatonovih roditelja o dugu u krvi, koju je podržao i njihov pravni zastupnik u ovom procesu Slobodan Ružić. Pored navedenog, Ržić je istakao da kako optuženi nemaju imovinu od koje bi se naplatila odšteta, smatra da je država Srbija dužna da Tatonovima isplati 200.000 evra odštete „jer ništa nije uradila da bi sprečila ovaj napad“. Od visine njegovog honorara više me interesuje njegov etički pristup učinjenom delu, ozakonjivanju mafijaške prakse stvaranja i naplate „duga u krvi“, a da ne ponavljamo o Srbima u Sloveniji, Hrvatskoj, KiM koji su pljačkani i ubijani. Nejasno je šta je to država morala da uradi da bi se u milionskom gradu sprečili ekscesi takve vrste, kojih je bilo ne samo u Beogradu, već i drugim gradovima Evrope i sveta. Na svakom uglu, u svakom kafiću policija? Osnovno je pravilo da naknada štete pada na teret izvršioca krivičnog dela, pa se tako mora sačekati pravosnažna presuda, da bi se tek onda pokrenulo pitanje obeštećenja. Međutim, u slučaju da su francuski navijači organizovano došli na stadion, i da je zbog propusta države napustila šteta, onda bi bilo osnova za tužbu o nadoknadi materijalne ili nematerijalne štete prema organizatoru - državi.
Na kraju je došao i taj dan. U ime naroda, krivično veće Višeg suda je 25.01.2011. izreklo presudu za navijače FK Partizan, koji su septembra 2009. u centru Beograda na smrt pretukli Brisa Tatona. Sudija Mirjana Ilić je, obrazlažući presudu petnaestorici navijača FK Partizan, donetu po osnovu slobodnog sudijskog uverenja, a koja će svakako ući u anale našeg „novoreformisanog pravosuđa“, izrekla kazne u ukupnoj visini od 240 godina robije, ponavljajući tezu tužilaštva da je Tatonova smrt posledica njihovog zajedničkog delovanja, i da nije važno ko je koju povredu naneo, istovremeno upućujući Tatonove roditelje da odgovarajuću odštetu mogu ostvariti putem parničnog postupka. Izricanju presude, pored grupe navijača, roditelja optuženih i žrtve, prisustvovao je u međuvremenu novopostavljeni ambasador Fransoa Gzavije Denio sa još desetak predstavnika ambasade. Kako je ostalo nerazjašnjenim još niz momenata, po mišljenju jednog broja pravnika, u drugostepenom postupku će trebati mnogo vremena i energije da se utvrdi pravo stanje stvari i individualna odgovornost, a samim tim i kazne.
Reakcije na izrečene kazne su bile različite, od gledišta da su u srazmeri učinjenom delu, do žestokog osporavanja ne samo visine kazni, već i sumnji u političke pritiske na sud (ne samo zbog ličnog prisustva ambasadora sa većim brojem članova ambasade, što je neuobičajeno) jer su između ostalog izrečene kazne veće i od osuda licima kojima je suđeno za ratne zločine prema Srbima. Da li se zahvaljujući ovakvim advokatima i „reformisanom pravosuđu“ samo Srbija kao država stavlja na stub srama, i osuđuje da plaća za sve i svašta (priznanje prava na odštetu hrvatskom državljaninu za pričinjenu štetu tokom ratnih dejstava JNA u Hrvatskoj, o čemu je štampa ranije pisala) a po presudama donetim u redovnom sudskom postupku. Da li su životi naših građana i uništena materijalna dobra manje vredna od drugih, i da li su naši građani imali pravo na pravdu i da „svoje bližnje oplaču na pravi način“ kako je to u svom pismu napisala Brisova sestra Suzan, koje je na sudu pročitano.
**********
Taj večito inferiorni položaj prema zapadu, koji balkanski čovek dobrovoljno svojim prvim korakom i u svakom kontaktu ulazi sa zapadom.... ubija svaku i sve mogućnosti.. Da li su ti kompleksi samo posledica istorijskog nasleđa ili je to deo našeg slovenskog mentalnog sklopa, ali je to svakako oružje... koje sami dajemo u ruke svojim osvedočenim neprijateljima, lišavajuci se tako mogućnosti samoobrane. Ne želim da stvaram neprijatelje čak ni od zapada, ali za ljubav je potrebno dvoje i tek je na njima... da nam dokažu da to nisu, u šta ikreno sumnjam... tj. uopšte neverujem !!
Kad bi običan, srpski (balkanski) čovek, koji nije živeo na zapadu, znao na kojem kulturnom, civlizacijskom, moralnom i uopšte ljudskom nivou se nalazi njegov pandan na zapadu, imao bi mnogo više samopoštovanjan i samopouzdanja - što bi rezultiralo i respektom sa strane tog istog zapada.
P.S. Reč: " Zapad " ... pisano malim slovom je - namerno ....!