PDA

Pogledaj Punu Verziju : Mozdani udar- prepoznajte simptome



sani
05-08-2009, 21:53
Мождани удар (шлог) је тешка и озбиљна болест - исто као и срчани удар (инфаркт). Постоје две врсте можданог удара: инфаркт мозга који настаје услед зачепљења крвног суда и после кратког времана тај део мозга трајно умире; мождано крвављење које настаје услед пуцања крвног суда и излива крви у мозак.


Сваких 20 минута у Србији неко доживи мождани удар. Сваких 60 минута у Србији неко умре од можданог удара. У Србији је мождани удар први узрок скраћења животног века код жена и други код мушкараца. Од болесника који доживе мождани удар: 1/3 се враћа ранијим активностима, 1/3 су инвалиди, а 1/3 умре.

Како препознати мождани удар?

 Тело. Изненадна слабост или утрнулост једне половине тела.
Говор. Изненадне сметње изговарања или разумевања говора.
Вид. Изненадне сметње на једном или оба ока.
 Ход. Изненадне тешкоће у ходу, губитак равнотеже или координације.
Главобоља. Изненадна јака, до тада недоживљена главобоља.

* Спас je у прва три сата. Одмах позовите 94!

Превенција је најбезболнији вид лечења можданог удара!

* Редовно мерите и лечите повишени крвни притисак
* Престаните да пушите
* Лечите шећерну болест
* Избаците масну храну
* Смањите телесну тежину
* Сваки дан шетајте 30 минута

marlon
06-08-2009, 12:29
izvinte na off-u al kad citam sanine postove ovog tipa setim se lovca u zitu i osecam se ko holden kolfild kad je citao na zeleznickoj stanici bas nesto ovako pa se pogledo u stanicno ogledalo i sFatio u trenu da je vec mrtav :lol:

bleja
06-08-2009, 12:50
istina, spas je u prvih par sati ali, mozdani udar uglavnom u vecem broju slucajeva (kako su meni u hitnoj rekli) nastupa u ranim jutarnjim satima dok covek jos spava, tako da....ko ziv ko mrtav

sani
06-08-2009, 14:10
Na zalost u bliskom okruzenju sam imala vrlo lose iskustvo..
desilo da sam prepoznala znake, no doktorka iz hitne je negirala...njena poseta zavrsila se amp.bensedina!
iz tog razloga izgubljeno je dragoceno vreme..u bolnicu se javili nakon 10 sati,posledice ostale..
zato...mislim da nas nista ne kosta da znamo da prepoznamo ovo..sasvim je moguce da ce svako od nas biti u situaciji da nekom spasi zivot.

Пркос
25-10-2010, 13:40
Moždani udar i kako ga sprečiti
Moždani udar je u Srbiji prvi uzrok umiranja kod žena, a drugi kod muškaraca. Stručnjaci procenjuju da od moždanog udara kod nas umre preko 3.000 ljudi na milion stanovnika. Posebno zabrinjava činjenica da šlog pogađa sve mlađe ljude, ponekad čak ispod 45 godina starosti, iako naši lekari kažu da su među pacijentima imali i 18-godišnjake.

Moždani udar - u narodu poznatiji kao šlog ili kap - zvuči kao smrtna presuda jer osoba koja ga doživi u većini slučajeva ostaje težak invalid. Ali, ukoliko se pacijentu pruži adekvatna lekarska pomoć prvih šest sati posle izlivanja krvi, veliki deo tegoba i posledica moguće je izbeći. U tom periodu tim stručnjaka može da primeni najsavremeniju trombolitičku terapiju, koja omogućava bolesnicima da se uz minimalna oštećenja vrate svojim porodicama i normalnom životu.
Često su za svoju nesreću krive i same žrtve šloga jer ništa ne preduzimaju da, recimo, snize pritisak ili otkriju zašto odjednom počinju da vuku nogu, zapliću pri govoru ili im trnu prsti.
Moždani udar je neurološka bolest koja nastaje naglo i prouzrokovana je poremećajem cirkulacije u mozgu, što dovodi do nedovoljne snabdevenosti određenih delova mozga kiseonikom i hranljivim materijama. Postoje dve vrste moždanog udara: hemoragični moždani udar, pucanje velikog krvnog suda u mozgu i izlivanje krvi u okolna tkiva (što se po pravilu dešava u 15 odsto slučajeva), ili takozvani ishemijski moždani udar, kad ugrušak (tromb) začepi jednu od četiri osnovne arterije mozga ili neke od njihovih manjih ogranaka i izaziva prekid protoka krvi kroz njih (što se dešava u 85 odsto slučajeva). Pošto su ćelije lišene kiseonika, one odumiru. Posledice variraju od kratkotrajne slabosti, gubitka svesti, preko nemogućnosti pacijenta da se kreće, govori pa do doživotne paralize, pa čak i smrti.
U gotovo 50 odsto slučajeva organizam nas upozorava na predstojeću opasnost - kao što erupciji vulkana obično prethodi lak zemljotres, tako i teškom šlogu predstoje takozvani mini šlogovi. Tromb nakratko prekida dotok krvi, a zatim se raspada bez traga. Taj prolazni moždani atak može da se manifestuje kao slabost u jednoj polovini tela ili nagli gubitak vida na jednom oku, koji se ubrzo vraća. Može se javiti i privremeni poremećaj govora kad čovek ne može da izgovori neku reč. Najčešće se sve dešava brzo i ne traje dugo pa čovek ne stigne da shvati šta se desilo i ne obraća na to pažnju, misleći da će sve proći samo od sebe. A to je velika šteta jer takve stvari ne prolaze tek tako i treba odmah preduzeti odgovarajuće mere.
Posebnoj opasnosti izložene su osobe s visokim krvnim pritiskom, pušači, dijabetičari, žene koje uzimaju oralnu kontracepciju s visokim sadržajem estrogena, kao i srčani bolesnici s narušenim srčanim ritmom. Ugroženi su i gojazni ljudi s visokim holesterolom, naročito ako se malo kreću. Ali treba imati na umu da se starosna granica pomera naniže i da mlađi ljudi moraju takođe da osluškuju svoj organizam i obrate pažnju na signale upozorenja.

Simptomi
Utrnulost, slabost ili oduzetost. U početku čovek ne oseća samo recimo stopalo ili šaku, zatim se utrnulost širi na ruku ili nogu, pa čak i lice i celu jednu polovinu tela. Dešava se da pacijent oseti samo slabe žmarce ili trnce u vrhovima prstiju.
Poremećaj govora. Pacijent odjednom ne može da se seti neke reči ili ne može razgovetno da je izgovori ili ne razume šta njemu neko govori.
Neposlušni prsti. Prvi znak mini šloga može biti nemogućnost da zadržite predmet u rukama. Ako odjednom niste u stanju da uzmete olovku, podignete ključeve koji su vam ispali ili se obamrlost širi - odmah potražite pomoć.
Naglo zamagljenje vida. Često se početak šloga manifestuje naglim zatamnjenjem vida, a pacijent okolinu vidi u sivim bezbojnim tonovima. Obično je zahvaćeno samo jedno oko, dok na drugo i dalje vidi normalno. Ponekad čovek sve vidi duplo: umesto jednog predmeta vidi dva, bilo jedan pored drugog, bilo jedan preko drugog. Delimičan gubitak vida može biti praćen utrnućem odgovarajuće polovine lica. Čak i ako sve brzo prođe, taj signal se ne sme zanemariti. Još koliko sutradan treba otići kod lekara.
Nesiguran hod i loša koordinacija pokreta. Po pravilu taj simptom ukazuje na tromb koji narušava rad centra za ravnotežu u mozgu. Zanošenje u hodu je najčešće praćeno vrtoglavicom.
Iznenadna nesnosna glavobolja. To je najkarakterističniji simptom šloga. Ona je konstantno jaka, nije pulsirajuća, ne zahvata jedan deo glave, već celu lobanju i nema očigledan uzrok.

Reagujte na vreme
Šta da radite ako kod sebe ili vaših bližnjih primetite nabrojane simptome? Pre svega morate da ih shvatite ozbiljno. Čak i ako brzo prođu, zakažite pregled kod neurologa. Podrobno opišite lekaru Hitne pomoći svoje simptome da bi vas bolje shvatio i dao adekvatan savet. I ne obraćajte pažnju na proteste pacijenta u stilu: „Ma nije to ništa, sad mi je sasvim dobro!“ Prvi trenuci posle moždanog udara su najdragoceniji i od toga kako ste ih iskoristili može da vam zavisi život!
Jedinica za moždani udar
U beogradskom Urgentom centru postoji dobro opremljena savremena Jedinica za moždani udar. Njeni lekari tu primenjuju najsavremeniju trobmolitičku terapiju koja je veoma delotvorna ukoliko pacijent stigne na vreme. Ta terapija podrazumeva da se u prvih nekoliko sati posle šloga obolelom da lek koji razbija tromb, čime se oštećenja mozga svode na minimum, a čovek ustaje već sutradan.
Prvi put kod nas Udruženje neurologa Srbije organizuje 9. juna obeležavanje Dana borbe protiv moždanog udara širom naše zemlje.
Kako nastaje šlog
U većini slučajeva (85%) moždani udar nastaje kada krvni ugrušak (tromb) začepi arteriju u mozgu. U ostalih 15% slučajeva šlog se javlja kad arterija u mozgu pukne. Oba mogu imati pogubne posledice.

HEMORAGIČNI ŠLOG
1. U mozgu dolazi do pucanja arterije i krv se izliva u okolno tkivo ili brazde i vijuge mozga.
2. Krv preplavljuje ćelije mozga, remeti njihove funkcije i dovodi do oticanja mozga zbog suvišne tečnosti.
3. Ukoliko se oticanje nastavi, mozak se širi, ali to širenje zaustavljaju kosti glave pa sadržaj počinje da izlazi kroz otvor u dnu lobanje, uništavajući tako centre za svest i disanje.

ISHEMIJSKI ŠLOG
1. Formira se krvni ugrušak (tromb) koji dospeva u mozak i tu začepljuje arteriju. Ugrušci se najčešće formiraju u srcu ili vratnim arterijama koje su oštećene aterosklerotičnim plakom.
2. Mozak pokušava da se zaštiti tako što povećava pritisak krvi u nastojanju da pročisti arteriju. Za to vreme, ćelije mozga, lišene kiseonika, počinju da otkazuju.
3. Ukoliko problem potraje, moždane ćelije otiču i umiru.

Пркос
25-10-2010, 13:44
U industrializovanim zemljama pa i kod nas moždani udar je najcešci uzrok invalidnosti. Kod nas je on i najcešci uzrok smrti. Bitna je prevencija, jer kada se moždanu udar dogodi oštecenja su nepopravljiva, a lecenje se vecim delom zasniva na rehabilitaciji i pokušaju da se spreci eventualni sledeci moždani udar.

Spread, naucno udruženje, ciji je cilj informisanje o boletima radi njihove prevencije, izracunala je da se cak 8 od 10 moždanih udara može izbeci ako se suzbiju uzroci koji ga izazivaju. Objavili su preporuke za prevenciju i lecenje moždanog udara, kako bi se maksimalno smanjio rizik od oboljevanja od ove opake bolesti.

Glavni cinioc rizika je životna dob, izgledi za oboljevanje od moždang udara udvostrucava se posle 55-te godine života a 65-ta je kriticna, nakon koje se ucestalost ove bolesti još povecava. protiv starenja ne možemo uciniti ništa, tako da je starosna dob cimioc na koji memožemo delovati kao i pol (muškarci cešce oboljevaju nego žene), kao i nasledna sklonost (osobe kojima su bliži clanovi porodice doživeli moždani udar imaju veci rizik).

Pored ovih postoje rizicni cinioci na koje se može uticati. Povišeni krvni pritisak, koji se lako otkriva merenjem, gde se pod normalnim krvnim pritiskom smatra 120-140mmHg gornji ili sistolni i 90mmHg donji ili diastolni.

Lekovi protiv povišenog krvnog pritiska nisu uvek podjednako delotvorni ali kardiolozi savetuju:

- da se terapija ne prekida mimo lekarskog saveta

- da se doda drugi lek ako jedan u odredenoj dozi ne deluje

I druge bolesti stvaraju sklonost za oždani udar kao:

Bolesti srca, posebno fibrilacija arterija, aritmija koja je posledica nesinhronizovanih kontrakcija srcanih pretkomora.

Šecerna bolest, jer uzrokuje arteriosklerozu, odnosno stvaranje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih sudova. Na tim se naslagama lako stvore ugrušci, odvoje se i lako zacepe druge krvne sudove.

I neka druga stanja pogoduju moždanom udaru kao: hiperhomocisteinemija- prekomerna koncentracija homocisteina u krvi, karotidna stenoza- suženje karotidne arterije, hipertrofija levog ventrikula. Velika je verovatnoca i da ce se moždani udar kod osoba koje su ga doživele ponovo pojaviti.

Cinioci na koje se može delovati su i pušenje, ne samo da povecava rizik od raka pluca vec deluje na stvaranje ugrušaka, arterioskleroticnih naslaga, povecanje lošeg holestrola u krvi. Isto tako utice prekomerno konzimiranje alkohola, nedovoljna fizicka aktivnost i upotreba droga.

Što se namirnica tice štetni su :

Natrijum, glavni sastojak kuhinjske soli i suhomesnati proizvodi, masni sirevi, jer mogu postaknuti povišen krvni pritisak ili pogoršati postojecu hipertenziju.

Zasicene masnoce kojih ima najviše u proizvodima životinjskog porekla kao što su crveno meso, svinjska mast, suhomesnati proizvodi, mleko, puter...

Zaštitnu ulogu imaju:

Antioksidansi, kao što je vitamin C i E, betakaroten, vitamini B6 i B12.

Mineralne soli kao što je kalijum, magnezijum i kalcijum

Simptomi koji zovu na uzbunu

Utrnulost jedne ruke, gubitak osetljivosti, poteškoce u izražavanju i kordinaciji, glavobolja, slabljenje vida, poteškoce u pamcenju i pažnji, poremecaj ravnoteže.

Kod moždanog udara bolesnika treba što pre odvesti u bolnicu jer je vreme tu veoma dragoceno. Što se pre interveniše vece su šanse da se spasi život i smanji stepen invalidnosti. Ako je moždano tkivo bilo izloženo nedostatku kiseonika oko 6 sati mogu se delimicno povratiti oštecene funkcije.

Izvor: Vita