Waterfall
26-03-2011, 01:55
Koliko puta ste prebledeli od straha ili pocrveneli od sramote? Mnogi se svakodnevno žale da im je skočio pritisak od nerviranja ili ih je zabolela glava od napetosti... To su samo neke od emocija koje se očitavaju na organima. Trećina bolesnika odlazi lekaru zbog psihosomatskih bolesti - organskih simptoma izazvanih emocionalnim poremećajem.
Psiha i telesna reakcija nisu povezane samo u trenutku kad se nešto dogodi. Neprijatni doživljaji iz prošlosti, agresivne želje, osećaj krivice, mogu, prema rečima dr Nataše Šikanić, psihijatra i šefa Odseka za psihosomatiku i konsultativnu psihologiju u KBC „Dragiša Mišović“, postupno i progresivno da izazovu i teže funkcionalne poremećaje i dovedu do bolesti.
- Sve bolesti bi trebalo da posmatramo kao povezanost psihičkih i organskih činilaca - kaže dr Šikanić. - Započinjanje i tok mnogih bolesti, od kardiovaskularnih do imunih, u velikoj meri zavise od vrste osećanja. Negativne emocije, dodaje dr Šikanić, nalaze put do organa tako što najpre izazivaju određene hemijske promene u mozgu i telu. Kod nekih izostaje kortikalna obrada podataka u mozgu, odnosno mesto gde se „ugrađuju“ i obrađuju emocije. Kada stresne doživljaje ne mogu da „razreše“ psihičkim aparatom, uznemirenost prazne kroz organe. Taj proces se zove somatizacija.
- Da li će emocije ostaviti posledice na organizam, ne može se lako predvideti - navodi dr Šikanić. - Za nastanak bolesti su osim psihičkog faktora važni i genetsko nasleđe kao i način života i socijalna sredina.
Kod nekih će psiha da nadjača, a neki su snažniji i imaju jači mehanizam odbrane. Zataškavanje i „gutanje“ sopstvenih osećanja imaju za posledicu takozvani emocionalni zaborav.
- Veliki broj ovih ljudi ne ume rečima da opiše emocije - objašnjava dr Šikanić. - Oni ne umeju da prepoznaju emocije, niti da ih opišu rečima (aleksitimija). Kad su ljuti i besni kažu da ih boli glava, stomak, ili bi se najradije ispovraćali.
Psihološki profil ljudi koji su skloni psihosomatskim bolestima su oni koji često „progutaju“ bes ili tugu, teško podnose konfliktne situacije ili nemaju kapacitet da ih razreše. Osećanja zamenjuju radom, uvek nekom akcijom, pa emocije zatrpavaju aktivnostima.
Naša sagovornica upozorava da je veoma veliki broj onih koji psihološke probleme konstantno ispoljavaju kroz telo. Oni nemaju nikakvu bolest, ali stalno pate od glavobolja, vrtoglavice, trnjenja ruku, nogu, lupanja srca.
- Njih okolina definiše kao hipohondre - objašnjava dr Šikanić. - Oni nemaju predstavu da su njihove tegobe psihološke prirode. Zbog tih simptoma svakodnevno obijaju pragove raznih specijalista, a iz ordinacije izlaze sa zaključkom lekara da im nije ništa. Najčešće prođe od tri do pet godina dok se takvi ljudi ne jave psihijatru.
Nekada je postojala podela profila ličnosti sklonih određenim psihosomatskim bolestima. Danas su se te granice „istopile“. Ranije se mislilo da infarkt miokarda dobijaju uglavnom ljudi koji su u stalnoj frci, takmičenju, koji su dinamični, agresivni. Danas se smatra da od infarkta stradaju hostilni, odnosno oni koji imaju negativan stav prema okolini, stalno su nezadovoljni, nemaju lepu reč za druge. Jedna grupa psihosomatskih bolesnika su oni koji stalno imaju bol u istom organu, čime nesvesno pokazuju da su neraspoloženi, nezadovoljni ili depresivni. Depresivna stanja, dodaje dr Šikanić, značajno utiču na kardiovaskularne bolesti.
Psihološki faktor je važan i u nastanku karcinoma. Smatralo se da su najtežim oboljenjima skloniji oni koji „ćute i rade“, tuđa zadovoljstva stavljaju ispred svojih, i retko se izbore za svoja prava.
Danas je, tvrdi dr Šikanić, nedovoljno govoriti o profilu ličnosti koji je predodređen za neke bolesti. Za rak, kao i za druge bolesti, mora da postoje i biološka predispozicija, kao i traumatološka iskustva. Danas se psihosomatika (psihoonkologija) više bavi lečenjem i pomaganjem pacijentima obolelim od kancera.
Skladnim životom jedino može da se spreči nastanak bolesti. Stresne situacije, međutim, niko ne može da izbegne. Mnogi i godinama žive sa hroničnim stresom.
- Stres ne možemo da izbegnemo, ali možemo da utičemo na mehanizme kojima se borimo sa problemima - kaže dr Šikanić.
- Suština je pokazati emocije na društveno prihvatljiv način. Negativne emocije možemo prazniti vežbanjem, sportom, hobijima, jogom. U konfliktima sa drugima ponašati se asertivno, „izaći iz svojih cipela“, videti zašto onaj drugi tako reaguje, izaći iz konflikta bez svađe, ali i bez povlačenja.
SEDAM GLAVNIH BOLESTI
Osnivač psihosomatske medicine dr Franc Aleksandar je sedam bolesti proglasio psihosomatskim. To su: bronhijalna astma, ulcerozni kolitis, čir na želucu, neurodermatitis, dijabetes, hipertenzija, bolesti štitaste žlezde.
PESIMIZAM USPORAVA LEČENJE
Kada bolest nastane, psihološki faktor je i te kako važan jer utiče na ishod lečenja. Za 30 odsto loše psihičko stanje usporava lečenje i ubrzava nastanak komplikacije. I kod hroničnih bolesti pacijent treba da bude psihološki stabilan. Često se događa da pacijent uzima terapiju za neku bolest, a nema boljitka. Njima se tek posle psihološke terapije znatno poboljšava stanje.
link (http://novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:323971-Bolest-pocinje-u-glavi)
Psiha i telesna reakcija nisu povezane samo u trenutku kad se nešto dogodi. Neprijatni doživljaji iz prošlosti, agresivne želje, osećaj krivice, mogu, prema rečima dr Nataše Šikanić, psihijatra i šefa Odseka za psihosomatiku i konsultativnu psihologiju u KBC „Dragiša Mišović“, postupno i progresivno da izazovu i teže funkcionalne poremećaje i dovedu do bolesti.
- Sve bolesti bi trebalo da posmatramo kao povezanost psihičkih i organskih činilaca - kaže dr Šikanić. - Započinjanje i tok mnogih bolesti, od kardiovaskularnih do imunih, u velikoj meri zavise od vrste osećanja. Negativne emocije, dodaje dr Šikanić, nalaze put do organa tako što najpre izazivaju određene hemijske promene u mozgu i telu. Kod nekih izostaje kortikalna obrada podataka u mozgu, odnosno mesto gde se „ugrađuju“ i obrađuju emocije. Kada stresne doživljaje ne mogu da „razreše“ psihičkim aparatom, uznemirenost prazne kroz organe. Taj proces se zove somatizacija.
- Da li će emocije ostaviti posledice na organizam, ne može se lako predvideti - navodi dr Šikanić. - Za nastanak bolesti su osim psihičkog faktora važni i genetsko nasleđe kao i način života i socijalna sredina.
Kod nekih će psiha da nadjača, a neki su snažniji i imaju jači mehanizam odbrane. Zataškavanje i „gutanje“ sopstvenih osećanja imaju za posledicu takozvani emocionalni zaborav.
- Veliki broj ovih ljudi ne ume rečima da opiše emocije - objašnjava dr Šikanić. - Oni ne umeju da prepoznaju emocije, niti da ih opišu rečima (aleksitimija). Kad su ljuti i besni kažu da ih boli glava, stomak, ili bi se najradije ispovraćali.
Psihološki profil ljudi koji su skloni psihosomatskim bolestima su oni koji često „progutaju“ bes ili tugu, teško podnose konfliktne situacije ili nemaju kapacitet da ih razreše. Osećanja zamenjuju radom, uvek nekom akcijom, pa emocije zatrpavaju aktivnostima.
Naša sagovornica upozorava da je veoma veliki broj onih koji psihološke probleme konstantno ispoljavaju kroz telo. Oni nemaju nikakvu bolest, ali stalno pate od glavobolja, vrtoglavice, trnjenja ruku, nogu, lupanja srca.
- Njih okolina definiše kao hipohondre - objašnjava dr Šikanić. - Oni nemaju predstavu da su njihove tegobe psihološke prirode. Zbog tih simptoma svakodnevno obijaju pragove raznih specijalista, a iz ordinacije izlaze sa zaključkom lekara da im nije ništa. Najčešće prođe od tri do pet godina dok se takvi ljudi ne jave psihijatru.
Nekada je postojala podela profila ličnosti sklonih određenim psihosomatskim bolestima. Danas su se te granice „istopile“. Ranije se mislilo da infarkt miokarda dobijaju uglavnom ljudi koji su u stalnoj frci, takmičenju, koji su dinamični, agresivni. Danas se smatra da od infarkta stradaju hostilni, odnosno oni koji imaju negativan stav prema okolini, stalno su nezadovoljni, nemaju lepu reč za druge. Jedna grupa psihosomatskih bolesnika su oni koji stalno imaju bol u istom organu, čime nesvesno pokazuju da su neraspoloženi, nezadovoljni ili depresivni. Depresivna stanja, dodaje dr Šikanić, značajno utiču na kardiovaskularne bolesti.
Psihološki faktor je važan i u nastanku karcinoma. Smatralo se da su najtežim oboljenjima skloniji oni koji „ćute i rade“, tuđa zadovoljstva stavljaju ispred svojih, i retko se izbore za svoja prava.
Danas je, tvrdi dr Šikanić, nedovoljno govoriti o profilu ličnosti koji je predodređen za neke bolesti. Za rak, kao i za druge bolesti, mora da postoje i biološka predispozicija, kao i traumatološka iskustva. Danas se psihosomatika (psihoonkologija) više bavi lečenjem i pomaganjem pacijentima obolelim od kancera.
Skladnim životom jedino može da se spreči nastanak bolesti. Stresne situacije, međutim, niko ne može da izbegne. Mnogi i godinama žive sa hroničnim stresom.
- Stres ne možemo da izbegnemo, ali možemo da utičemo na mehanizme kojima se borimo sa problemima - kaže dr Šikanić.
- Suština je pokazati emocije na društveno prihvatljiv način. Negativne emocije možemo prazniti vežbanjem, sportom, hobijima, jogom. U konfliktima sa drugima ponašati se asertivno, „izaći iz svojih cipela“, videti zašto onaj drugi tako reaguje, izaći iz konflikta bez svađe, ali i bez povlačenja.
SEDAM GLAVNIH BOLESTI
Osnivač psihosomatske medicine dr Franc Aleksandar je sedam bolesti proglasio psihosomatskim. To su: bronhijalna astma, ulcerozni kolitis, čir na želucu, neurodermatitis, dijabetes, hipertenzija, bolesti štitaste žlezde.
PESIMIZAM USPORAVA LEČENJE
Kada bolest nastane, psihološki faktor je i te kako važan jer utiče na ishod lečenja. Za 30 odsto loše psihičko stanje usporava lečenje i ubrzava nastanak komplikacije. I kod hroničnih bolesti pacijent treba da bude psihološki stabilan. Često se događa da pacijent uzima terapiju za neku bolest, a nema boljitka. Njima se tek posle psihološke terapije znatno poboljšava stanje.
link (http://novosti.rs/vesti/zivot_+.75.html:323971-Bolest-pocinje-u-glavi)