Pogledaj Punu Verziju : Patnja :(
Jedna sumorna tema za ovo lepo podne.
Naime, patimo zbog razlicitih stvari, prekid veze, prijateljstva itd
Mene zanima onaj aspekt patnje kada prekinete ljubavni odnos.
Koja su to stanja i razmisljanja kroz koja prolazite?
Kako se to ogleda na vase misli, delovanje, cime i kako to potiskujete i da li potiskujete?
U kom trenutku i kako patnja prestaje?
Da li je to stvar psihe ili neceg drugog, ali psihe u smislu vaseg misljenja i zelja, pomesano sa strahovima?
Koji su to strahovi?
Kako muskarci a kako zene to ispoljavaju i kako kroz to prolaze...ili je pak za sve isto?
Ne potiskujem više ništa, kad tad to ispliva na površinu i napravi haos. Patim, plačem, imam želju da umrem, nemam volju da pomerim, buljim u zid itd itd
QueenOfClubs
26-03-2011, 16:34
Никако, идемо даље... :aha:
Ако патим, патим у вези што као таква још увек траје.
Још се ниси ни удала, кад пре до патње стиже. :facepalm:
Aman, polako, zato se i udajem da ne bih vise patila :lol: salim se
--- Poruka je editovana u 18:16 --- Prethodna poruka je objavljena u 18:13 ----
Ne potiskujem više ništa, kad tad to ispliva na površinu i napravi haos. Patim, plačem, imam želju da umrem, nemam volju da pomerim, buljim u zid itd itd
Ne potiskujem ni ja nista, vremenom to valjda sve dodje na svoje. Sto je najgore, ne mogu da placem, stoji neka knedla u grlu al suze jok :aha:
Ali strah...uh...to je mene jedno vreme ubijalo, gusilo, bunilo
Sada....pih....ceo svet je moj :srce:
ja ne patim,niti sam ikad sebi dozvoljavala da patim zbog muskaraca...:cry:..ne,ne..glavu gore,mozak iskljucim i teram dalje..
kod mene se to zove patologija
john preston
26-03-2011, 20:39
ne da se patilo....
tad se ubijem sa nekim tuzbalicama od pesama ..pretezno grci..oni imaju te pacinicke pesme em ih nista ne razumem.....:)
i ja se ubijam...patetikom :lol:
al ozbiljno
ne da se patilo....
tad se ubijem sa nekim tuzbalicama od pesama ..pretezno grci..oni imaju te pacinicke pesme em ih nista ne razumem.....:)
Ja kad patim, en mogu da slušam muziku:(
Vragolanka
27-03-2011, 19:38
ja moram, skršim se načisto, i tek onda mogu da nastavim normalno da funkcionišem...
ako to ne uradim, ispaštaju svi i sve...
Što sam starija, sve teže podnosim ljubavne patnje.. da li sam ispucala snagu, nemam pojma :(
Od svih patnji na ovome svetu ova je najglupša. :zrika:
Potiskujem u sebi i onda naletim na neku pesmu koja me potseti na NAS i onda puknem... Trudim se da ne pokažem pred drugima, kao jaka sam...
Potiskujem u sebi i onda naletim na neku pesmu koja me potseti na NAS i onda puknem... Trudim se da ne pokažem pred drugima, kao jaka sam...
Nisam jaka i umem bas da padnem, bas...i osetljiva sam i nezna sam dusa sto se kaze
Imala sam tripove da ono, idem ulicom i placem, ili na poslu da se zabijem u cosak i zamislim i ko luda nasta u jednu tacku satima gledam...
Sad, ma kakvi, i da se na trenutak zaljubim ili da mi se neko svidi, drzi me par dana i kad ga izgustiram, prodje me :aha:
E, mnogo je lepo biti slobodan :jasenka:
E, mnogo je lepo biti slobodan :jasenka:
sloboda ne postoji
to je mit
sloboda ne postoji
to je mit
zasto?
kako?
pa ljudi sami sebe ogranicavaju
QueenOfClubs
02-04-2011, 20:18
Evo je tema o slobodi: http://razbibriga.net/showthread.php/1442-%C5%A0ta-je-to-sloboda?highlight=sloboda
zasto?
kako?
pa ljudi sami sebe ogranicavaju
kad porastes shvatices da je to privilegija samo malog broja odabranih
Puf..ja kad patim,to je bas onako..dugo i grozno i vidi se,n' umem da sakrijem..A nesto me oce,ko budalu samar,pa vazda patim..A kad je ono,bas tesko,tad se zabijem u krevet,gledam kao tv i cmizdrim..Sacuvaj me Boze..
Sagacity
24-04-2012, 20:11
U kom trenutku i kako patnja prestaje?
Da li je to stvar psihe ili neceg drugog, ali psihe u smislu vaseg misljenja i zelja, pomesano sa strahovima?
Koji su to strahovi?
Kako muskarci a kako zene to ispoljavaju i kako kroz to prolaze...ili je pak za sve isto?
Za mene je patnja teška duševna bol, koja može razoriti osobu skroz, ako u jednom trenutku ne zastane i dobro razmisli gde to vodi dalje. Nastaje kao posledica vezanosti za neku osobu, sa kojom više niste bliski.
Nema nekog posebnog mehanizma, da se otkloni..Potrebno je vreme i borba sa sobom. Nekada patnja može biti trajna i ceo svoj život posvetiti patnji zbog osobe sa kojom više niste zajedno, a nekada to može trajati znatno kraće.
Greška je, ako se patnja ne ''iživi'' kako treba, a već se krene sa nekom drugom osobom, u želji da se prevaziđe patnja za starom.
Čovek treba prvo da bude sam sa sobom, da razmisli, da otkloni svaku vezu sa nekim sa kim više nije zajedno, pa kada ima čista osećanja, onda može tražiti nešto novo ili dopustiti nekoj novoj osobi da uđe u njegov svet.
Ne prevazići patnju kako treba, a ući u neku novu vezu, može samo prouzrokovati pomešana osećanja i uvući u patnju novu osobu koja sada pati za osobom koja već pati....jer ne dobija adekvatne emocije...zauzvrat...
Mislim da podjednako pate i žena i muškarac. Nisam sigurna da tu ima neke razlike...
ljubičica
25-04-2012, 07:21
moje su ljubavi duboke i strasne..i takve su mi i patnje..
te fore"ideš dalje", možda pale kod nekog drugog. kod mene ne..
ja moram da odbolujem, i to traje..
imala sam nekoliko ozbiljnih patnji u zivotu, kad sam mesecima bila kao zombi..ono, na poslu i sa decom sam kao normalna, a kad ostanem sama, uzas.
na svu srecu, prodje.
uvek prodje.
Što je naša emocija bila dublja i patnja je dublja,snažnija..treba je pustiti da boli jer je svako opiranje efekt"živog pijeska"..pustimo da živi u nama dok jednog dana sama ne ode i iza sebe ostavi krater,rupu ili tek tihu livadu na kojoj ćemo iznova posaditi neki novi cvijet..
A kad prođe neko vrijeme,pitamo se šta nam je bilo:hm: ( a bilo nam je..)
ljubičica
25-04-2012, 08:10
pa desi nam se Zivot..sve je to ok.
ljudi su skloni da negiraju da su ikad i za kim patili, valjda patnja nije dovoljno "cool"
pa desi nam se yivot..sve je to ok.
ljudi su skloni da negiraju da su ikad i za kim patili, valjda patnja nije dovoljno "cool"
da,to je zanimljivo..i ima istine u tom što si napisala..ali,meni je zaista jadno kad se neko stidi svoje patnje i krije je kao da je guba..
Od svih patnji na ovome svetu ova je najglupša. :zrika:
Da se jednom i nas dve slozimo :eek:
Sagacity
25-04-2012, 21:16
pa desi nam se Zivot..sve je to ok.
ljudi su skloni da negiraju da su ikad i za kim patili, valjda patnja nije dovoljno "cool"
Ja mislim da ne postoji osoba koja nije patila. Naravno, neko to lakše preboli, neko teže...Ali činjenica je da nije poželjna uopšte...
Vragolanka
25-04-2012, 23:13
klin se klinom izbija. :aha:
Koja su to stanja i razmisljanja kroz koja prolazite?
Kako se to ogleda na vase misli, delovanje, cime i kako to potiskujete i da li potiskujete?
U kom trenutku i kako patnja prestaje?
Da li je to stvar psihe ili neceg drugog, ali psihe u smislu vaseg misljenja i zelja, pomesano sa strahovima?
Koji su to strahovi?
Kako muskarci a kako zene to ispoljavaju i kako kroz to prolaze...ili je pak za sve isto?
Možda muškarci i više pate, otkud znam...kad baš vole mislim da vole jače, i vole za ceo život. Ali uglavnom shvate da vole kad više neeema onog što su voleli, a to je malo kasno. Retko kad se usude da pokušaju nešto ponovo, jer Bože moj neće valjda dozvoliti da oni muškarčine opet budu povređeni, tako da i pate ceo život.
Mene lično tuga drži dugo.I čudna je jedna stvar...plačem i kad se udarim, a da ne pričam o moru suza koje prolijem kad mi neko kaže nešto onako uvredljivo za moj pojam:lol:ali kad sam tužna, istinski tužna ne mogu suzu da pustim, potpuno se parališem, da tako kažem, u svakom smislu. Tad mi ne treba niko i ništa.
Ali ipak mislim da je bolje biti ranjen nego mrtav :) sve to ide u rok službe.
Možda muškarci i više pate, otkud znam...kad baš vole mislim da vole jače, i vole za ceo život. Ali uglavnom shvate da vole kad više neeema onog što su voleli, a to je malo kasno. Retko kad se usude da pokušaju nešto ponovo, jer Bože moj neće valjda dozvoliti da oni muškarčine opet budu povređeni, tako da i pate ceo život.
Mene lično tuga drži dugo.I čudna je jedna stvar...plačem i kad se udarim, a da ne pričam o moru suza koje prolijem kad mi neko kaže nešto onako uvredljivo za moj pojam:lol:ali kad sam tužna, istinski tužna ne mogu suzu da pustim, potpuno se parališem, da tako kažem, u svakom smislu. Tad mi ne treba niko i ništa.
Ali ipak mislim da je bolje biti ranjen nego mrtav :) sve to ide u rok službe.
Ovo bold je definitivno za oba pola..i niko nije nedodirljiv..tek kad izgubimo nešto što smo uzimali"zdravo za gotovo" onda shvatimo .
Znam da je sve to isto, ali sve mi se nekako čini da se nakon tog brodoloma muškarci zatvore u sebe...ono što je na površini to ne mora ništa da znači.
Možda muškarci i više pate, otkud znam...kad baš vole mislim da vole jače, i vole za ceo život. Ali uglavnom shvate da vole kad više neeema onog što su voleli, a to je malo kasno. Retko kad se usude da pokušaju nešto ponovo, jer Bože moj neće valjda dozvoliti da oni muškarčine opet budu povređeni, tako da i pate ceo život.
Mene lično tuga drži dugo.I čudna je jedna stvar...plačem i kad se udarim, a da ne pričam o moru suza koje prolijem kad mi neko kaže nešto onako uvredljivo za moj pojam:lol:ali kad sam tužna, istinski tužna ne mogu suzu da pustim, potpuno se parališem, da tako kažem, u svakom smislu. Tad mi ne treba niko i ništa.
Ali ipak mislim da je bolje biti ranjen nego mrtav :) sve to ide u rok službe.
svako na svoj nacin to iskazuje
u principu mislim da sve to vremenom prodje
daleko od ociju daleko od srca
sa druge strane, kada prodju emocije, kada se udaljis pa shvatis neke stvari, prodje i ta patnja
bude mi samo zao, ali sta znam, nema vise te neke patnje
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.