Poezija raspoloženja

[Bisernica]

Sanjarenje

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata,
da mogu svakom ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen,
pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam, ali bar želim.

Nedeljko Popadić

http://razbibriga.net/imported/2011/04/Neprekidnomislimnanjega-1.jpg

[Bisernica]

U noći začet,rođen u njoj,
progledah uz krik i gnev:
Bi teži majci jauk i znoj
i crn te noći zev.

A kad se suton razredi zli,
dan tmuri razvi,o,
to klupče dosadnih delova svi' ,
baš tužno klupče to.

Što mora biti... to će doć'.
Iz rana bergle zja
kroz niski prozor i kroz noć,
i... postah pesnik ja.

I buknu ljubav kroz pramen žut
i oka rani jad.
U rujnom ropstvu,bezbroj put'
kod žena bejah mlad.

Sve gre ko to će doć',o,gle:
ta ljubav , stih , žal:
I primi u korito sve
te reke tihi val.

Beh slep, ko mračna noć i glad,
o, nek sam slep i krut!...
Al' neko razbi mračni sklad,
i reče: Hvataj put.

Led beše kreno noći te.
jesenji puče ram.
pomislih:-Eto, i reka gre.
Pa krenuh i ja sam.

Te noći reka u magli bi,
u noći,kroz mrak gust
i ta-neznana siđe ko sni,
i na most stade pust.

Sve beše- oganj,živ i blag,
od vina,snežnog pra'.
Ko vide njezin pogled drag,
taj znade ko je ta.

Za ruku uze sad,
pa gleda u lik moj.
I masku belu pruži tad
i sjajni prsten svoj.

"O, mani život, nek je muk
ko sneg sam zvučna ja.
Života drugog ja znam huk.
i drukče moj plam sja."

I zove ona.mami sve.
Sneg skriva zemlju,krt.
Ko l' peva,zvoni,u čase te?
Da l' drugi svet?
Il' mukla smrt?

Aleksandar Blok

http://files.myopera.com/bosbosteto1/albums/1365651/leptirica_large.jpg

[Bisernica]

LJUBAV

Ljubav je oganj što nevidljiv gori,
rana što boli, al se ne osjeća,
onaje nikad zadovoljna sreća,
bol što ne boli nego mukom mori.

Ne željet drugonego da se ljubi,
između svijeta ići sam i zdvojan,
u zadovoljstvu ne bit zadovoljan,
zaradu htjeti tamo gdje se gubi.

Ljubav je ropstvo po vlastitoj volji:
pobijeđenome na usluzi biti,
vjernost poklanjat onom tko nas bije.

No kako ljubav može darom svojim
smrtna nam srca skladom ispuniti,
kad tako mnoge suprotnosti krije?

Luj de Kami


http://files.myopera.com/bosbosteto1/albums/1365651/248515690282598fbfa86b882bf29824_web.gif

[Bisernica]

Granice

Ima jedan verlenov stih kojeg se neću setiti,
ima jedna obližnja ulica zabranjena mojim koracima,
ima jedno ogledalo koje me je poslednji put videlo,
ima jedna vrata koja sam zatvorio do kraja sveta.
Među knjigama moje biblioteke (gledam ih)
ima jedna koju nikada neću otvoriti.
Ovog leta ću napuniti pedeset godina;
smrt me nagriza, bez prestanka.

Horhe Luis Borhes

http://razbibriga.net/imported/2011/04/imagesqtbnANd9GcQcfQBjcip1hqBLWYcbTXXY_e-1.jpg

[Bisernica]

Usamljenje

Volim da slušam vetar i kišu i da sam
Lutam unaokolo kroz šumske tople tmine.
Kad oblaci nebom nalete, ja sve njine
Nade bih hteo i sve ciljeve da znam.

Tešim se kad kao putnik u neki tuđi stan
Kroz prozor gledam: tiho sav svet taj nepoznati
Posmatram kako živi i srećan je i pati,
Pa, nagledavši se, sve to odnosim u svoj dan.

Al`noću, kada zvezde gledaju u moj log
I kad nemilosrdno sude nad mojom glavom,
Zebem u dnu svog bića i posmatram sa stravom
Tuđinu silnu i pustoš sred samog srca mog

Herman Hesse

http://img522.imageshack.us/img522/268/solonelyij9.jpg

[Bisernica]

Svaki čovjek pati

Svaki čovjek pati, al u tuđem oku
svak miran izgleda krijuć bol duboku.
Svatko sebe žali. Svatko iz svog jada
zavidi drugomu, koji i sam strada.
Ne znamo da muke u drugih postoje,
jer ih svatko skriva kao i mi svoje.
I svatko iz svoje duše ojađene kaže:
»Čitav svijet je sretan, osim mene«.
A svi su nesretni i svi, izgubljeni,
mole nebo da im sudbinu izmijeni.
Kad promjena dođe, vide za čas tili
da su samo drugu nesreću dobili.


André Chenier

http://razbibriga.net/imported/2011/04/16853493_romantika-1.jpg

[Bisernica]

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje onjašnjava sebe biljkama
Zbog neba razapetog između prstiju
Budim je zbog reči koje peku grlo
Volim je ušima
Treba ići do kraja sveta i naći rosu u travi
Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde
Zbog ljudi koji bez čela i imena prolace ulicom
Zbog anonimnih reči trgova budim je
Zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
Budim je zbog ove naše planete
Koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu
Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
Kada nebo nije više bilo veliki kavez za ptice
Nego aerodrom
Moja ljubav puna drugih je deo zore
Budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
Budim je mada je to uzaludnije nego dozivati
Pticu zauvek sletelu
Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
Ta žena sa rukama deteta koju volim
To dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim
Uzalud uzalud uzalud
Uzalud je budim
Jer će se probuditi drukčija i nova
Uzalud je budim
Jer njena usta neće moći da je kažu
Uzalud je budim
Ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa
Uzalud je budim
Treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku
Ako nije tako odsecite mi ruku
I pretvorite me u kamen

Branko Miljković


http://img515.imageshack.us/img515/1871/franciszekzmurkoindeligtg1.jpg

[Bisernica]

čemu služi potok
da teče
da ide kroz selo
da se most napravi
da se vodenica melje
da stanuje u njemu voda
da se ribice preskakuju
da se svi skidaju u gaće
da se žabe skupljaju i da pevaju
da se kupaju žene i da ih ne vide
da pljuneš i da odnese voda za moravu

olovka piše srcem

http://razbibriga.net/imported/2011/04/olovkapisesrcem-1.jpg

[Bisernica]

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.
Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.
Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.
Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.
Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.
Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

Pero Zubac


http://razbibriga.net/imported/2011/04/122489-1.jpg

[Bisernica]

Vozovi će nas odneti u poslednju jesen

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
jesen će nas,zašto baš jesen,otpratiti u poslednju tamu,

mislićemo o prošlom životu u kom smo ostavili (ipak) nešto svetlo i meko
i izgledaće kao da niko od nas nikada nije stavljao svoju nežnost na pikovu damu

Negde iza nas
neka ruka će možda ostavljeno zaplakati

Negde ispred nas
zemlja će čekati na tela mladih vojnika

Vozovi će nas odneti daleko,predaleko,
u poslednju jesen,

a vetar će mesto nas pevati
poemu
mrtvih
ljubavnika.

Izet Sarajlić

http://savezbezimena.com/Duhovnost/jesen-10-2005.jpg

[Bisernica]

Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Zvonimir Golob

http://razbibriga.net/imported/2011/04/imagesqtbnANd9GcRXQB6hkbTF3P943bAy9lOnpr-1.jpg

[Bisernica]

Znam, kao nepoznati u luku brod
Zalutala je moja duša u ove strane;
Znam da nikome nisam rod,
Da je trebalo da živim u druge dane.

Znam da sam tanki ptičiji glas
Koji se jedva iz daljine čuje;
Znam da sam trošni biljke stas,
Povijan vetrovima oluje;

Da nisam donela nikakvu novu vest,
Da ništa veliko svetu neću reći,
Da sve su reči moje samo ispovest
Ljudska tužna.

Ali niko na zemlji nije kao ja
Razumeo božje beskonačno delo;
Niko toliko šetao kad mesec sja,
Ni toliko slušao lisće svelo.

Niko nije voleo tako neke sitne
Stvorove, ni prostrana nebeska krila
Niko osluškivao tako nepobitne
Zakone božje. Samo sam ja bila

Stanovnik šuma i saputnik mrava,
I znala potoka i vetrova smer,
Znala o čemu priča livadska trava,
I šta oseća u grmu skrivena zver.

O, znam: ostaću sasvim nepoznata
Novom vremenu i novom kraju;
Ali mene poznaju sva nebeska zlata,
Oblaci, i bube, i šume mene znaju.

Potomstvu svome ispričaće laste
Da sam proleće pesmom predskazivala
I da sam uvek kad suton poraste
Na usamljenim stazama snivala.

Reke će moju sliku u sva mora
Razneti, i u sva jezera neznana,
Ptice će moju pesmu s mladog bora
Pevati kad mene ne bude jednog dana.

Desanka Maksimović

http://razbibriga.net/imported/2011/04/494911985_147112791diary_46473ec0a051a-1.jpg

[Bisernica]

Ove reči su seme
za neko novo vreme
a ni ja nisam znao
šta sam sve zasejao

kada zatvorim oči
vizija k'o iz česme
bez prestanka se toči
u nove i nove pesme

i u svakoj je reči
skrivena magijska moć
što možda srce leči
što možda razgoni noć

a ja ko neka luda
opčinjen vizijama
verujem da se čuda
kriju u svima nama

i kada vatra plane
obasja tamu noći
tada Nebo postane
praznik za naše oči


Marinko Stevanović

http://razbibriga.net/imported/2011/04/590341232920-1.jpg

[Bisernica]

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tijelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Šantić


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.

Vesna Parun

http://razbibriga.net/imported/2010/12/19f313741-1.jpg

[Bisernica]

U dubinu duše moje

U dubinu duše moje
Tvoj premili pogled pade,
Kao poljub' srca vrela
Na njedarca ruže mlade.

Oh, to sveti zračak bješe,
U kom rajsko milje leži:
Svaki duše osjećaj mi
Razvi se u cvijetak svježi.

I sada je duša moja
Perivoj, gdje cvijeće miri-
Svaki cvijetak tebe sanja,
Tebi svoja njedra širi!

Aleksa Šantić

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Moje srce , ptica divljine ,

našlo je svoje nebo u tvojim očima.

One su kolevka jutra.

One su carstvo zvezda.

Moje su pesme potonule u dubine njihove.

Pusti me samo da se vinem u to nebo,

u njegovo bespuće.

Pusti me samo da delim njegove oblake,

da širim krila u sjaju njegovoga sunca.

R. Tagore


http://razbibriga.net/imported/2011/04/c171a992_oblaksrce-1.jpg

[Bisernica]

Ako preko mora odeš naglo,
skrivši se u rupu noći guste -
utisnuću u tebe, kroz londonsku maglu
fenjera, ognjene usne.
Poređaš li karavane kroz
pustinjsku žegu,
gde lavovi su zasedu zauzeli -
prisloniću ti
pod peščanim bregom
obraz, kao Sahara vreli.


Majakovski


http://razbibriga.net/imported/2011/04/imagesqtbnANd9GcRlEQTvrkxxO8RaFNu6jjx_cQ-1.jpg

[Bisernica]

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


Herman Hesse

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

I nikad nećeš saznati
sfingo od snega
koliko bih te voleo
u svitanjima dok pljušti kiša
i dok sa suve grane pada gnezdo
*******

Lorca

http://razbibriga.net/imported/2011/04/gnezdo_-1.jpg

[Bisernica]

I ništa te kao ne boli

Dan je kao sunčan
Ti si kao vesela
Prolaziš kao ne vide te

Svima je kao lijepo
Svima je kao dobro
Svima je kao ludo

I ti si kao sretna

Živi se kao u miru
Ptice su kao slobodne
Budućnost kao na dlanu

Savjest je kao čista
I suncu je kao jasno
O srce kao pjevaj

Svi kao brinu o svima
Svatko je prijatelj kao
Svima je kao stalo
Do tebe
I do svijeta

I dan kao sviće
I ti se kao smiješiš
I ništa te kao ne boli

Enes Kišević


http://razbibriga.net/imported/2011/04/2886877538_020913a739-1.jpg

[Adio]

Dušu mi pokloni.
Mene rastužuju ti krvi požari
što iza sebe ostavljaju pepelište,
te oluje što nište
ženina snevanja blaga.

Dušu mi pokloni,
u ljubavi ja bih htela
do u večna vremena
da sve ostavlja traga.

Dušu mi pokloni.
Meni je malo taj trnutak zaborava,
to nestrpljivo krvi htenje.

Dušu mi, dušu pokloni,
od iskoni u meni spava
čežnja plamena za večnim,
za ljubavi trajanjem
i uznesenjem.

Ja sam žena i ne čeznem samo
za vrelim ljubavničkim bdenjem
posle kojeg duša pada;
htela bih u zagrljaju da doživim
svetle snove
i pijanstvo onog mutnog sklada
što ljubav se zove.

Htela bih da se ne izgubi
nijedan naš trenutak
da svaka naša milošta se stvori
u kakav život, pa ma malen bio
kao grumen večitog zlata,
da mi duša blista posle zagrljaja
kao julska nebesa zvezdama krcata.

Dušu mi pokloni.
Pričaj mi svoje snove u tami,
pričaj mi detinjstva sećanja.

Želi i ti da budeš uza me
do poslednjeg dana.

Dušu mi pokloni i zadnju joj
česticu svaku
i najlakši dašak svaki
njenog bezdana.

O daj mi svojih suza,
noćnih nejasnih muka,
pričaj šta srce ti najčešće sanja.

Drhti od iznenadnog zvuka
moga koraka i glasa.

Želi i ti u mom zagrljaju
da i posle smrti časa
ostanu ti na mene sećanja.

Desanka Maksimovic


http://razbibriga.net/imported/2011/04/12176v4-1.jpg

[Bisernica]

Predosećanje

Upoznala sam te kad sneg se topi,
Topi, i duva vetar mlak.
Blizina proleća dusu mi opi
Opi, pa žudno udisah zrak.

S nežnošću gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom;
I znadoh da ćeš biti mi drag;
Drag u životu celom.

Upoznala sam te u zvonak dan,
Dan pijan, svež i mek.
Činjaše mi se već davno znan,
Znan kada te poznadoh tek.

S nežnošću gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom;
I znadoh da ćeš biti mi drag;
Drag u životu celom.

D. Maksimović

http://razbibriga.net/clear.gif

[Adio]

http://razbibriga.net/imported/2011/04/rlvzg0-1.jpg

[Bisernica]

Žena

Žena je dobro najveće u ljudi,
(ludost je reći da nije tako)
Ona nam daje život, dobro svako,
Ona nam često smrt i otrov nudi.

Mirno se nebo u oku joj budi,
A mnogo puta paklu jednako;
Svijet vrijednost njenu uočava lako,
A čovjek pati od podle joj ćudi.

Ona krv daje, život nam podari,
I bog ne stvori od nje luđe stvari:
Sad anđeo je, sad gora od zmije.

Voli, pa mrzi, miluje, pa mrvi,
I žena, to je ko puštanje krvi,
Što katkad spasi, a kadkad ubije.

Lope de Vega


http://razbibriga.net/imported/2011/04/jpeg-1.jpg

[Bisernica]

Prije sna

Osjetiš li?

Prije sna...

Dah Ti lebdi iznad usne.
Preko obraza Ti klizne
sve do tvoje kose guste.
Pa se zaigra u trenu.
Labirintom tjemena
i kad pokupi Tvoj miris
odleprša tad u mrak...

To sam ja...
To Te moje ruke grle iz daljine
Prije sna...
ja Ti dođem tek onako
da Te dirnem.
I prevarim...
sam sebe
da sam tu, kraj Tebe
da Ti gledam oči
sklopljene
za Nas...

Dragan Lukić


http://razbibriga.net/imported/2011/05/do2iqs-1.jpg

[Bisernica]

Ruža nije lijepa, ako uz cvijetove njene
nema umilnog lica drage, voljene žene.
Bez opojna lica, bez dobrog starog vina
ni proljeće ne vrijedi, ni njegova milina.
I nebo ti je pusto, i sva je bašta pusta
ako nema poljupca s toplih, rumenih usta.
I na svijetu ti, brate, nema tužnije stvari
nego gledati dragu kad se u licu žari,
kada se u njoj tajno ljubavna vatra budi,
a ne brati poljupce, ne milovat' joj grudi.
I ples vitkog čempresa i umilnost ruže,
ako nema ljubavi, što mogu da ti pruže ?
I sva svjetlost uma, pa i mudrost sama,
bez svjetlosti ljubavi nisu nego tama.
Divna je ljepota pjesme, ruže, vina,
no kad nema žene sve je to praznina.

Hafiz


http://razbibriga.net/imported/2011/05/redroseandwinethumb2447017-1.jpg

[DaDole]

Tajnu svoga srca ne zadrži za se,prijatelju!
Kaži je meni krišom,samo meni.
Ti što se osmjehuješ tako ljubazno,šani tiho
Moje će te srce čuti,ne moje uši.

Gluva je noć,dan je nijem
Ptičija gnijezda obavija san.
Povjeri mi tajnu svoga srca kroz uzdržane suze
kroz drhtavi osmejak
kroz sladak stid i jače.

Tagora

[Adio]

NE VOLIM, ETO...



Do granice svoje duhovne
Tupoga pogleda strašljivog
Hodam po sopstvenoj ivici
Jecajnim korakom ka litici.

Hodanje traje....ne zna se
Ni litica ne zna se gde je
Svaki udah misli je tad trzaj
A suza mala planina golema
Vrleti osećaja oštrih ivica
Seku tabane duše hodajuće
U meso dušino meko i toplo
Nemir ubodom noža ostavlja trag.

I hoda duša vukući strah
Breme joj teško....jedva se vuče
To samo život iznutra tuče
Al’ duša hoda dok suzom škrguće.
Vetrovi besni lome joj grane
Jauk ne pušta dok vreme svoje čeka
Skrivajuć lice da ne vidi se
Nedodirujuć nikog da taj ne uplaši se.

Iznenada misao dodje
Duša podigne glavu što može višlje
Lakoća neka svu je prožme
Pogled joj bistar a vidik jasan
Pogled na dole....tabani na ivici
To duša stoji na svojoj litici
Pogled u dalj ....crni bezdan
U koji duša baci breme....
Sve ima svoje vreme.

Okret.... i nazad lakim hodom
Tabani zacelili od osmeha duše
Mila i rodnija, za sebe i druge još blagorodnija
Vraća se nazad snagom još plodnija.
Evo me nazad živote rode
Da vidim kud me sad putevi vode.

******

Ne volim, eto...ne volim
Nemirne „ne znam“ vetrove
Tuge me tad često pohode
K’o mladu stabljiku polome
Duša mi onda samuje
Al’ duh joj nemirni mir daruje
Na mestu gde slabost mi ponire
Tu snaga duše moje izvire
Tad duh moj plodove ubire
Dok se duša životu raduje.

PS Svako ima svoj način....

Ljilja mmm


http://razbibriga.net/imported/2011/05/k2b9u0-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/05/33emphk-1.jpg

[Bisernica]

Život je jednosmerna cesta


Pomislim nekad na bivša jutra
Na bivše ljude i bivša mesta,
al put me vodi samo u sutra
život je jednosmerna cesta.

Pamtim detinjstvo. Dom. Svaki kutak.
krov posle kiše crven ko kresta,
ne mogu tamo ni na trenutak
život je jednosmerna cesta.

Sećam se svoje ljubavi rane.
poljupca prvog u senci bresta,
ne mogu nazad u sretne dane
život je jednosmerna cesta.

Svi idu dalje, i ja sa njima
životni pravac moram da pratim,
a toliko divnih časova ima
u koje želim da se vratim.

U svoju prošlost ne mogu stići
sve da proživim godina dvesta,
na drugu stranu uvek ću ići
život je jednosmerna cesta.

Jadranka Stojaković


http://razbibriga.net/imported/2011/05/1604262487837-1.jpg

[Bisernica]

Nekako s proljeća

Nekako s proljeća uvijek meni doluta
Neka čeznja tama, tiha mudrost davna
Spuštam ja stare kofere na perone sudbine
To je miris zrelih godina
Moj kaput baš je težak, najdraža

Nekako s proljeća ja se sjetim starih drugova
Probude se u meni svi derneci pijani
Tad nosim stare cipele, one znaju moje ulice
To je boja crna ponoćna
Moji koraci bas su teški, najdraža


I opet taj osjećaj samoće
Kad neće nikog mene krene i hoće
I opet mrakom svoje pjesme bojim
Pijan od zelje za usnama tvojim

Sav sam tih od ludila
Nekako s proljeća

Nekako s proljeća sjeti mene nepravda
Na pobjede poraze i sve lažne obzire
Napravim račun praštanja, popijem pusta maštanja
To je ukus lijepog kajanja
Moji kapci bas su teški, najdraža

Nekako s proljeća noć mi oči otvara
Nemam san da uhvatim, nema dana da ne izludim
A hoću da te vodim ja tragom sunca, jugom maslina
To je dodir tvojih bedara
Moja duša bas te voli, najdraža

Sav sam ti od ludila
Bez tebe s proljeća

Kemal Monteno

http://razbibriga.net/imported/2011/05/spring2-1.jpg

[Adio]

Radost jedne noci

Dodira strasnih nas dvoje imasmo
jos trag mi koza pamti i zeli.
U sutone sjajne duse zakljucasmo
reci mi, ko nocas karte deli?

Dodira bezobraznih, dodira milih
zeljni smo u ovoj jezivoj tmini.
Pokloni telo mi tvoje, cvilim
dok se prepustam tvojoj silini.

Dodira nasih jos uvek sam zedna
ne dozvoli da umrem od te zedji.
Ljubav nek ostane nasa i vredna
sastanci plameni, pa nek' su redji.

U sastanke zakljucajmo cekanja
pomozi da sve ovo danas razumem.
Proslo je turobno vreme plakanja
sad pevam, sad vise ne kunem.

Slovenska


http://razbibriga.net/imported/2011/05/balloons-1.jpg

[Bisernica]

Tebi ljubavi

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...


Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.


Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.
Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?


Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim, žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...


Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...
Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...


Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...


Dragana Konstantinović


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Susret

Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli,
Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
I idući stazom nejasnom i tamnom,
Iskali smo sunca i sreće smo hteli.

Oboje smo strašno verovali tada
Da se besmo našli. I mi nismo znali
Koliko smo bili umorni i pali
Od sumnja i davno preživljenih jada ...

I zanavek kad se rastasmo, i tako
Stežuć svoje srce rukama obema,
Otišla si plačna, zamrzla i nema,
Ko što beše došla, tužno i polako.

Jovan Dučić
http://razbibriga.net/imported/2011/05/susret-1.jpg

[Bisernica]

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Ljubavna pesma

Ti si moj trenutak i moj san
I sjajna moja reč u šumu
I samo si lepota koliko si tajna
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
U velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
Tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
Simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
Na Suncu mog srca ti si samo sjala
Jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Dučić

http://razbibriga.net/imported/2011/05/8819_157233577207_100959572207_2656045_7-1.jpg

[Adio]

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov


http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/imported/2011/05/5vaqer-1.jpg

[Bisernica]

Riječi

Riječi su kurve koje proždiru
iznutra:
u paučinama mozga
čekaju i čuče
a ipak
odjednom nadru.
ima rijči koje su polja makova
ima ih srebrenih zvona
ima ih bujicom suza
a ima ih
ima ih
koje naprosto šute
grizu
pritišću
i muče.
riječi su kurve: one grube
s tisućama zlogukih krakova

da nisam pjesnik
kojem su riječi važnije
od vida i od vode
sve bih pod giljotinu stavila
i slavila
pobjedu konačne tišine

u ditiramb slobode.

Ljiljana Dimova


http://razbibriga.net/imported/2011/05/14817_Apple_tradem2-1.jpg

[Bisernica]

Daleko u nama


Očiju tvojih da nije
ne bi bilo neba
u malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
zidovi ne bi nikad
iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
vrbe ne bi nikad
nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
sunce ne bi nikad
u snu našem prenoćilo

Pahuljica si snežna
tišinu oko mene
što raspeva

Grana si mi rascvetana
osmeh na usnama
što mi zapali

Oluja si letnja
krila što mi da
i polomi

Dunja si zrela
u srce što mi padne
duboko

Ulice tvojih pogleda
nemaju kraja

Laste iz tvojih zenica
na jug se sele

Sa jasika u grudima tvojim
lišće ne opada

Na nebu tvojih reči
sunce ne zalazi

Koraci tvoji sa pločnikom
razgovaraju

Koraci tvoji pevaju
u mome telu

Bosi koraci tvoji vesele
stidljivu rosu

I duboke ostavljaju tragove
u snegu moga srca

Prisutna si
u žiži moje samoće
sa dve ruke
kako bih svet zagrlio

Prisutna si
u prozoru moje suze
u dva oka
kako bih svet udomio

Prisutna si
u svakoj mojoj pesmi
u jednom snu
kako bih svet obogatio

Sijalicu dobru pališ
u tuzi mojoj smedjoj

Livadu mi prostireš
na grudima svojim

Golubove okupljaš
u radosti mojoj bele

Cigaretu mojih briga
u srcu svome gasiš

U grozdu tamjanike
na moje usne čekaš


Vasko Popa

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Molim te, poslušaj ono što ne kažem

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, tisuće maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.
U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mlijeko u meni
i oko mene
da mi je ime samouvjerenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontroliram
i da ne trebam nikog.
Ali, ne vjeruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvijek promjenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da itko zna.

Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonšalantno, sofisticirano pročelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zaštiti od pogleda koji zna.
Ali baš takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega slijedi prihvaćanje.
Ako slijedi Ijubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,
od zatvora što sam ga sam sagradio,
od prepreka sto ih sam tako bolno podižem.
To je jedino što će me uvjeriti u ono u što ne mogu uvjeriti sam sebe,
da uistinu nešto vrijedim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslijediti prihvaćanje,
da neće uslijediti Ijubav.
Bojim se da ćeš me manje cijeniti, da ćeš se smijati,
a tvoj bi me smijeh ubio.
Bojim se da duboko negdje nisam ništa, da ne vrijedim,
i da ćeš ti to vidjeti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim pročeljem izvana
i uplašenim djetetom unutra.
Tako počinje svjetlucava ali prazna parada maski,
a moj život postaje bojište.
Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome što je sve,
i što plače u meni.
Zato kad sam u kolotečini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem.
Što bih volio da mogu reći,
što zbog opstanka moram reći,
ali što reći ne mogu.

Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati umjetne, lažne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskren i spontan, te biti ja,
ali mi ti moraš pomoći.
Moraš pružiti ruku
čak i kada se čini da je to posljednje što želim.
Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u život.
Svaki put kad si ljubazna, nježna i kad me hrabriš,
svaki put kad pokušaš razumjeti jer uistinu brineš,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene.
Želim da to znaš.

Želim da znaš koliko si mi važna,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izabereš.
Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih dršćem,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga sjenovitog svijeta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlučiš.
Molim te odluči. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.

Dugotrajno uvjerenje o bezvrijednosti gradi snažne zidove.
Što mi blize priđeš
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali unatoč tome što o čovjeku kažu knjige,
ja sam često nerazuman.
Borim se bas protiv one stvari za kojom čeznem.
Ali rekoše mi da je ljubav jača od snažnih zidova,
i tu leži moja nada.
Molim te pokušaj pobijediti zidove
čvrstom rukom
jer dijete je vrlo osjetljivo.
Tko sam, možda se pitaš?
Ja sam onaj kojega znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki čovjek na kojega naiđeš
i ja sam svaka žena na koju naiđeš.

Čarls Fin


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Ne pokušavaj mijenjat' me

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo je ipak moja glava
kad joj se budi nek joj se budi
kad joj se spava nek joj se spava

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo su ipak moje ruke
samo mi znamo kako smo skupa
mučili sreću, mučili muke

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo je srce oduvek samnom
kol'ko smo samo krvavih puta
išli po brdu,išli po ravnom

Nedaj da tebe mijenja neko
budi do kraja ono što jesi
a ako misliš da smo daleko
nemoj put mene
bolje ostani gdje si.
Znam da ovako mnogim' ne godim
al ja sam čitav stao u vene
znam dobro zašto ratove vodim
muški su muški
žene su žene.
Ja kad nekog vidim da gubim
zasuzi oko al' nikad ne plačem
onog kog' ljubim do daske ljubim
a znam da se igram s oštrim brijačem.
Al' kad s torbom naumim negdje
noge mi nećeš vezati s ničim
nema tih para za moje sjene
priznajem kako ciganu sličim.
Ja nosim kičmu - čelicnu šinu
ne volim kada glava mi pada
s njom spajam zemlju i visinu
i kad se leti i kad se strada.

Ne daj da tebe mijenja neko
budi do kraja ono što jesi
a ako misliš da smo daleko
nemoj put mene
bolje ostani gdje si.

Ne pokušavaj mijenjat' me
ovo je ipak moja glava
kad joj se budi nek joj se budi
kad joj se spava nek joj se spava.

Ne pokušavaj mijenjat me..

M.Šobić


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Anabel Li


U carstvo na žalu sinjega mora -
pre mnogo leta to bi -
življaše jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beše na umu
da se volimo mi.

U carstvu na žalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se više no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili žudno
nebeski andjeli svi.

I zato, u carstvu na morskome žalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar noću sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dodjoše od mene da je odnesu
njezini rodjaci svi,
u grob na morskome je spustiše žalu
da večni sanak sni.

Andjele zavist je morila što su
tek upola srećni ko mi
da! zato samo ( kao što znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjačasmo ljubavlju one
što stariji behu no mi -
što mudriji behu no mi -
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dušu od duše
prelepe Anabel Li

Jer večite snove, dok Mesec sjaj toči,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud vidjam ja oči
prelepe Anabel Li
po svu noć ja tako uz dragu počivam,
uz nevestu svoju, uz život svoj snivam,
u grobu na žalu, tu ležimo mi,
a more buči i vri.

E.A.Po


http://razbibriga.net/imported/2011/06/standard_634140789485815726-1.jpg

[Bisernica]

Prolećna pesma

Osećam večeras dok posmatram laste
i pupoljke rane
kako moje srce polagano raste
k'o vidik na lepe, nasmejane dane;

Kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k'o krilo.
I kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;

Kako čezne za svim što bi život mogo
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo
tako su velike čeznje mu i nade.

Osećam da dosad sve je bila šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.

D.Maksimović

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Tvoje nježne godine


Tvoje nježne godine , što mi mogu dati,
tvoje srce dugo znam, neće da me shvati,
Tvoje oči pune sna, kako da me slijede
Moje pjesme tužne su, za te još ne vrijede
Ti bi htjela zauvijek što sam davno dao
Tebi život nudi sve, ja sam ljubav krao
Svoje nježne godine ti ćes dati drugom,
jer ja bih tvoje poljupce ispunio tugom.

Ne budi, ne budi se mala,
ti ne znaš ni dobro ni zlo
Ne budi, ne budi se mila,
jer nije još vrijeme za to

Tvoje ruke malene, kako da me grle,
Jer dok moje traže mir, tvoje nekud hrle
Tvoje nježne godine, nježne misli tvoje
mogu da nas razdvoje , prije nego spoje

Ne budi,ne budi se mila,
ti ne znaš ni dobro ni zlo,
Ne budi , ne budi se mila,
jer nije još vrijeme za to..


Arsen Dedić

http://razbibriga.net/imported/2011/06/l-2.jpg

[Bisernica]

INTIMA

Hoću samo da te volim
Oluja ispunja dolinu
Jedna riba rijeku

Stvorih te po mjeri svoje samoće
Čitav svijet da se sakrijemo
Dane i noći da bismo se razumjeli

Da ništa više ne vidim u tvojim očima
Osim onoga što mislim o tebi
I o jednom svijetu nalik na tvoj lik

I o danima i noćima upravljenim tvojim vjeđama.


Paull Eluard


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Herman Hese


http://razbibriga.net/imported/2011/06/Rodjendan_007-1.png

[Bisernica]

Poslije ove ljubavne noći
gledam tvoje umorno tijelo.
Ljubav, što smo dobili,
tiho dozrijeva u našim pogledima.

Tu gdje ti snivaš, mila,
pod mjesečinom, u kolovozu,
krišom, između hrastova,
i tu, dakle, pokraj tebe, spuštam glavu.

I dok osjećam tvoje prste u mojoj kosi,
s jutrom u grlu,
u strahu vlastitog glasa,
ćutim jedini oblik svog postojanja, tebe.

Kako da ti kažem, izabranice moja,
vrijeme među nas nikada neće stići
i tvoj nemir odnijet će vjetar,
kao što plač upornošću nestaje.

Ne boj se, draga, ovdje sam ja,
budan drhtim nad tvojim polusnom.
Od početka te vodim ljepotom,
da zaboraviš mjesto, gdje ljubav prestaje.

Zal Kopp

http://razbibriga.net/imported/2011/06/678d9b10-1.jpg

[Bisernica]

Crteži

Ponekad tako sebe damo
za oči jedva upoznate.
I na rastanku ćutimo samo
i ne tražimo da nas vrate.
Živimo posle u tom drugom
sve dok mu oči svetom plamte.
I ne znamo što nas pamte dugo
kad ne tražimo da nas pamte.

Mika Antić
http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Presuda

Kamena rec se odronila
Na moje grudi, žive, znaj.
O, ništa, već sam spremna bila.
I s tim ću nekako na kraj.
Ja imam danas posla mnoga:
Ubiti treba spomena jad
I treba, srca kamenoga,
Naučiti se na život sad.
No neka....Šumi vrelo leto
Ko praznik pod mojim prozorom.
Ja sam odavno slutila sve to:
Svetlucav dan i pusti dom.

Ana Ahmatova

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Ne vjeruj

Ne veruj u moje stihove i rime
Kad ti kažu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime, –

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te! U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi t’jelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše!

Aleksa Šantić

http://razbibriga.net/imported/2011/07/imagesqtbnANd9GcTXJkX_vyGXQOUSU4A6oMPvZ8-1.jpg

[Bisernica]

Drži li rumenilo jutra

Drži li rumenilo jutra
srce noći
čvrsto na svojim grudima?
Brine li se more
o mrtvima u svojim dubinama?
Poput zore
uzdiže se moja duša,
neoklopljena i nevezana.
Poput neumornog mora
ponire moje srce
u moje dubine,
u potonule olupine
brodovlja i zemlje.
Ne lijepim se na ono
što se lijepi za moje pete.
Hranim se letom
u nedokučive visine.


Džubran


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Hoće li išta znati o meni

Hoće li išta o meni znati onaj
što noću će, uz lampu i mraku okolo,
ove redove čitati?
Hoće li čuti drhat, i strepnju
srca koje misli, dok biskao bude
slovo svako i redak, ko brižna majka
kosu dječiju, češljem najgušćim?
Hoće li išta, išta, uistinu znati?
Il jednaka će pustoš
u domu njegovom da zjapi i sja,
nad stolom i knjigom, dok sabran,
i težak od tuge, svoje,
ovu moju bude razgrtao,
vlat po vlat,
mrak po mrak?

Abdulah Sidran


http://razbibriga.net/imported/2011/07/ladyledlamp-1.jpeg

[Bisernica]

Pjesma

Šta sam radio, sve ove godine?
O čemu pjevao, trideset ljeta?
Prvih deset – o ljubavi.
O ljubavi – drugih deset.
I još deset – o ljubavi.
Kako je nemam, o ljubavi pjevao.
Kad se, natren, dogodi, ljubav slavio.
Podari mi, Bože, još koji dan i godinu
– da o ljubavi jednu pjesmu skrojim.

Abdulah Sidran

http://razbibriga.net/imported/2011/08/133476ggriac1697-1.jpg

[Bisernica]

Kažu “vrijeme blaži”

Kažu “vrijeme blaži”,-
Ne čini vrijeme to;
Kroz vrijeme pravo zlo
Ko i tetiva snaži,

Vrijeme je kušnja tek
Za bol, a nije lijek.
Drugačije kad se zbilo,
Ni boli nije bilo.

Emili Dikinson


http://razbibriga.net/imported/2011/08/2qtais6-1.jpg

[Bisernica]

Govorim otvoreno, i to je moja sreća,
ljubavi rob sam, oslobođen oba svijeta.
Ptica sam bašte rajske, i kako da opišem,
pad svoj, u zamku zle kobi ovoga svijeta?

Hafiz

[Bisernica]

Putnikova pjesma

Da nas proždre, val se diže
Da nas zdrobi, hrid se trese,
Jato snažnih ptica stiže
K nama, da nas sve odnese.

Al pod nama leži kraj
Bez starosnih prajezera
I s odrazom voća svih.

Mramor-lik i zdenca sjaj
Dižu se iz cvjetnih sfera.
Zemljom pirka vjetar tih.

Antonio Machado


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Ništa ne znači

Ništa ne znači ako zlatno vino
prelije tvoju kristalnu čašu
ili trpki sok pomuti čisti pehar.
Ti naš tajanstvene hodnike
duše, putanje snova
i spokojno veče
kud odlaze da umru…
Tamo te čekaju
mrke proročice života,
i ponijet će te jednoga dana
u vrt vječnog proljeća.

Antonio Machado

http://razbibriga.net/imported/2011/08/imagesqtbnANd9GcQPXLG4MNewAIBHkPTu9O1EM6-1.jpg

[Bisernica]

Kob

Ah, ljubav, ljubav – reči drevne –
savez je duša rođenih –
njihovo stapanje i sjedinjenje,
i sudbinsko im kalemljenje,
i… dvoboj njihov sudbinski…

I čim je od njih nežnije jedno
u nejednakoj borbi srca dva,
tim stvarnije i neizbežno,
dok ljubi, pati, klone nežno,
iznemogne i tu je kraj….


Fjodor Ivanovič Tjutčev


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Silentium!

Ćuti i skrivaj od svetla dana
I misli svoje i osećanja -
Neka se u dubini duše
Podižu, rastu i nek se ruše
Bešumno, kao zvezdani puti, -
Divi se njima – i ćuti.
Kako srcu sebe kazati?
Kako će tebe drugi da shvati?
Zašto ti živis, da l on pojmi?
Kazana misao ko laž se dojmi.
Uzburkan se istočnik muti:
Hrani se njima – i ćuti.
U samom sebi život produži -
Ceo je svet u tvojoj duši,
Čarobne misli roje se tu -
A zagluši ih spoljni šum, -
Svetlost dana ih goni i muti -
Shvati njihovu pesmu – i ćuti!
Dva blizanca, uz to naša
Božanstva: smrt i san – prija
Ta sličnost brata i sestre: plaši -
On blaži, ona turobnija.
No ima drugi par, i nije


Fjodor Ivanovič Tjutčev


http://razbibriga.net/imported/2011/08/silencebabycute-1.jpg

[Rosa]

Ne daj se, mala.
Pretovarili su te.
Ribari na desnoj obali nisu apostoli.
Skini taj teret.
Kreći se.
Na drumu se dešavaju lijepe stvari.
Farovi noćnih autobusa možda su ljubav, djevojčice.
Ne vidim brži put do sreće od jutarnje kafe u nepoznatom gradu.
Tamo gdje ne znaš nikog prije ćeš upoznati sebe.
Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.
Ovaj vazduh možda je Isus Hrist.
Jezero koje posmatraš sjeća te na rane poljupce među borovima.
Mnogo gubiš oklijevajući, mala.
Upali već jednom tu cigaretu i otisni se.
Jedan žbun u brdima volio bi te vidjeti.
Jagode znaju da si tužna.
Suze su staze kojim ti u zagrljaj hitaju proljećni vjetrovi.
Ne znam zašto gubiš vrijeme i peglaš košulje.
Tvoj osmijeh će te odvesti anđelu kojeg si sanjala.
Poleti mala.
Bez dobrog rokenrola čovjek brže stari.
Sa pravim leopardom pustinja je podnošljivija.
Zašto misliš da je nemoguće doživjeti nedokučivo?
Od Kjerkegora sam naučio da ništa nije prolazno ako je divlje i neobuzdano.
Rastereti se, mala.
Trešnje čekaju da se popneš.
Tipovi u kožnim jaknama dobro bi te unovčili.
Psi laju, jer im je lijepo.
Mlade mame, nedjeljom, umiru od dosade.
Dobar ručak i protezanje uz televizor posljednje je što su željele postići u životu.
Al, dešava se, mala.
Škripa bračnih kreveta utorkom je odvratna.
Tvoj grad nije toliko odvratan koliko izgleda.
Svi gradovi u koje se pastrmke dovoze kamionima izgledaju tako ucmekano.
Jednom mi je bilo lijepo u tvom gradu.
Ona je imala plavu haljinu i obožavala je parkove.
Ne daj se poslijepodnevnoj vrućini i progrešnim radio talasima, mala.
Loš sladoled prave u poslatičarnici preko puta.
Ne svraćaj tamo.
Jesenja kiša prija jesenjoj tišini.
Zora je uvijek dobrodošla portiru u mljekari.
Gdje bi ti bio kraj kad bi čula kreket žaba u mom zavičaju?
To je tako dobra simfonija.
Nemaš pojma, mala.
Život i nije tako loš ako se umre na vrijeme.
Pokreni se.
To mjesto gdje si stala možda je epicentar vulkana.
Od ljubavi nikada niko nije umro u Šangaju.
U Šangaj, ako misliš da nikada ne umreš, mala.
Neko bi svakako morao da te poljubi večeras kad kafane u tvom gradu umiru od tumora na mozgu.
Ne sprečavaj kamiondžije da misle kako si srećna.
Sprti to.
Taj glupi teret u očima.
I kreći se.
Bog ne voli namrgođene djevojčice.
Nasmiješi se.
Napiši tu prokletu domaću zadaću i šmugni.
U oblake.
Jer, u oblacima se, ipak, najljepše spava, mala!

B.Kapetanovic
http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Slovo o ljubavi


Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sćanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimović


http://razbibriga.net/imported/2011/08/the_cromwell_pen_fountain_pen-1.jpg

[Bisernica]

Tvoja luka


Obriši prašinu s mog srca
i znoj sa ćela
reci mi ono ča moram čuti
samo s tvojih usana

Zategni moja jidra
digni moje sidro
zapuhni buru
i pusti me nek
uplovim u tvoju luku.....


http://razbibriga.net/imported/2011/08/61770000368747_5F00_m_5F00_0_5F00_84sz1l-1.jpg

[Bisernica]

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ružna
...na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
Magla.
Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zašto bije tamno srce moje?
Kuda? Zašto?

Ivo Andrić


http://razbibriga.net/imported/2011/08/srce-1.jpg

[Bisernica]

Grlice u šumi


Ne znam te, reče, ne sjećam se više
na kome pijesku tvoje ime piše.

Ne znam te, reče, u mraku smo dugo
izgubili smo jedno drugo.

Ne znam te, reče, u daljini zvona.
Ti nisi onaj i ja nisam ona.

Ne znam te, reče, pokriva te trava
i pored mene netko drugi spava.

Ne znam te, reče, i ugasi svijeću.
Ni tvoje usne prepoznati neću.

Ne znam te, reče, i otvori vrata
i otkri srebro na kosi od zlata.

Ne znam te, reče, i nekamo ode.
Grlice u šumi. Mjesec iznad vode.


Zvonimir Golob

http://razbibriga.net/imported/2011/08/20432dgorya-1.jpg

[Bisernica]

Dušo moja

Dušo moja i kada krenem
tako bih rado da se vratim
Ti ne znaš da je pola mene,
ostalo s tobom da te prati.

Ostalo s tobom da te ljubi
dok budeš sama i bude zima,
jer ja sam onaj koji gubi
i prije nego išta ima.

Dušo moja, ja ne znam više
koliko dugo mrtav stojim
dok slušam kako liju kiše
pod mračnim prozorima tvojim.

Dušo moja, ti umorna si
i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi
ja tražim svjetlo koje nemam.

Pod hladnim nebom, ispod granja
stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja
i zato neću da te budim.

Dušo moja, ko kaplja vode
i ti se topiš na mome dlanu
jer s tobom dođe i bez tebe ode
stotinu dana u jednom danu.

Zvonimir Golob


http://razbibriga.net/imported/2011/08/5432Photos-1.jpg

[Bisernica]

Crvendać

O Crvendaću, zapjevaj!
jer je tajna vječnosti u pjesmi.
Želio bih da sam, kao ti, slobodan
od zatvora i lanaca.

Želio bih da sam, kao ti, duša
što leti nad dolinama,
pijući svjetlost kao što se vino pije
iz eterskih pehara.

Želio bih da sam kao ti, nevin,
zadovoljan i sretan,
ne znajući za budućnost
i zaboravljajući prošlost.

Želio bih da sam kao ti u ljepoti,
draži i otmjenosti,
dok mi vjetar širi krila
da ih uresi rosa.

Želio bih da sam kao ti, misao
što lebdi nad zemljom,
lijući moje pjesme
između šume i neba.

O Crvendaću, zapjevaj!
i rasprši mi tjeskobu.
Slušam glas u tvojem glasu
koji mi šapće u nutarnjem uhu.


Halil Gibran

http://razbibriga.net/imported/2011/08/lea_bogovic_ptice_slobodne-1.jpg

[rile_nezni_oblak]

http://www.youtube.com/watch?v=ilEzxUehp9w

[Bisernica]

Postoji

Postoji mjesto gdje ljubav počinje
i mjesto gdje ljubav prestaje.

Postoji dodir dvije ruke
koji se opire svim rečenicama.

Postoji pogled što bukti kao veliko
vitlajemsko ognjište
ili malena acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna kao velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja
pomoću njih se ljubav bori i gradi,
Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna...

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cijena njegova zna se tek mnogo kasnije.
Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mjesto gdje ljubav počinje i mjesto
gdje ljubav prestaje - a ljubav ne traži
ništa.


Carl Sandberg


http://razbibriga.net/imported/2011/08/5543holdittightbyguvaralw2-1.jpg

[mikili]

ODAKLE MENI TI

Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćes tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti

Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu

Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna

Odakle meni snovi puni tvojih reći
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni

Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim

Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj

Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma

Odakle meni ti?



M. Marinovic

[Bisernica]

Ne volim te zato jer te volim
i od ljubavi do nevoljenja stižem
i do čekanja kada te ne čekam,
srce mi prolazi od zime do plamena.

Volim te jedino zato jer te volim,
mrzim te beskrajno i mrzeći te molim
i mjera moje ljubavi skitničke
jeste da te ne vidim i volim kao slijepac.

Možda će izjesti siječanjsko svjetlo,
surova mu zraka, cijelo moje srce
i ukrasti mi ključ spokojstva.

U ovoj priči umirem samo ja
i umrijet ću od ljubavi jer te volim,
jer te ljubim, ljubavi, krvlju i vatrom.

Pablo Neruda

http://razbibriga.net/imported/2011/09/7840e5ljxe-1.jpg

[Bisernica]

Ne ruši sve mostove

Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom što leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti.

Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoći je lakše neshvaćeno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...

Ivo Andrić


http://razbibriga.net/imported/2011/09/Vares_most-1.jpg

[Bisernica]

Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svijet čitav grlim.

Bez vida vidim, nijem glasa ne gubim:
Umrijeti žudim, a pomoći tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.
Nit mi se mrije nit mi se živi,

Francesco Petrarca



http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Zvezde na uzglavlju


Ta razdvojenost
Lepota godina u struku
Poljupci koji traju

Bleda u iščekivanju
Sledi ona moj pogled
I put ruku

Znam taj nagoveštaj
Tajni znak ljubavi
Ramena stisnutih
Očiju ispod latica
Prijatni strah u telu

Bela kao vodeni cvet
Toliko mlada i nežna
Ni u pesmu ne smem
Da je uvedem

Ostaju samo noćni poljupci
I kasne zvezde na uzglavlju


Jovica Đurđić


http://razbibriga.net/imported/2011/09/imagesqtbnANd9GcSe4aVfl9iAbgCv6S7nXx23AZ-1.jpg

[mare]

http://www.youtube.com/watch?v=3vAOhl5AMeE

[Bisernica]

Želja

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović


http://razbibriga.net/clear.gif

[Rosa]

TEBI, PUTNIKU!
Luđo ludi, vidi koliko nezadrživog ludila nosiš u sebi.

Ti si sve što ja nisam mogla da budem.
Ti si ono što ja nisam znala biti.
Sve ono što sam propustila da postanem.
Ti si sve što sad sanjam da jesam.

Dok mi se u nosnice svakodnevno uvlačio isti učmali vonj, ti svoje širiš po drugim vonjavim gradovina.
Hej, hoću li osjetiti kako mirišu ako te poljubim u po tog tvog nosa ili ako ti ukradem uzdah dok o njima pričaš?

Zamisli, prelazim svaki dan preko istog mosta, iste rijeke i ne vidim je više, ne čujem. Mogu li osluhnuti talase okeana, Sredozemnog mora, nekih tamo sitnih ili debelih rijeka ako stavim tvoju kapu ili omotam glavu onom tvojom žutom maramom?

Znaš li da svake zime kukam na minus pet jer mi je hladno i proklinjem ljetnih plus trideset jer, zamisli, vruće mi je? Po navici mi isto smeta, dok tebi kožu milo prži raspjevanih četrdeset u plusu, i prsti ti se grče od vijugavih trideset ispod nule.

Mogu li osjetiti kako je ne osjećati prste ako uzmem tvoje smeđe kožne rukavice, ili osjetiti kako je kad ti gore tabani i glava ako obujem tvoje papuče?

Kako je moguće da nisam umjela biti tako divno nakaradna kao ti?
Zašto nisam znala omotati glavu žutom maramom, obuti papuče i navući smeđe rukavice? Sad bih sve ovo isto što ti znaš i ja znala ne pitajući se ništa, do šuteći pričala koliko je posebno i divno biti luđak u očima kratkovide sredine.

Ali nisam…

Hoćeš li obuti moju cipelu? Poklanjam ti je, evo.
Reci mi koračam li kao šizofrenik? Ima li nade da i ja tako divno poludim kao ti?

Reci mi, mogu li bar na jednu stranu svijeta otići? Onu tamo lijevo, odavde s kuhinjskog prozora, ha?
Šta je to, istok?
(Ni strane svijeta ne znam.)
Na kojoj strani raste mahovina? U kom pravcu rijeka teče?
(Pa zar više ništa ne znam. U šta se pretvorih?)

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Ko sam?
Šta sam?
Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput,k'o da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici ,dete,
zato što sam mnoge ljubio,bolećiv,
zato usput,k'o što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene reči.
"Draga moja,mila,znaj,doveka"
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovekovu biću
istine,bez sumnje,nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja ,neshvaćene tuge.
Ti si ,moja gipka,lakonoga brezo,
stvorena za mene i za mnoge druge.
Ali ako trazeć' neku srodnu dušu,
vezan protiv želje,utonem u seti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Ko sam?
Šta sam?
Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji.


Sergej Jesenjin

http://razbibriga.net/imported/2011/10/rosarojadepasion-1.jpg

[Bisernica]

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići


Dobriša Cesarić


http://razbibriga.net/imported/2011/10/2ewe0jk-1.jpg

[Bisernica]

Strah iz rukava

Istrči ponekad strah iz rukava,
prevari me – ja mislim da spava
a on se, pogan, odjednom stvori
da me maltretira i razori…
Popne mi se na rame, šapatom truje,
teram ga od sebe – ali, tu je…
Priča da ti do mene nije stalo
i da me ne voliš ni malo…
Teram ga ja, tog đavola, od sebe,
ali on mi i svest ogrebe,
priča, priča, sve sama strahota -
napravi ništavilo od života;
kaže – zalud si, mila, nasmejana,
na srcu ti je rana…
Zalud ti toliko volje, nadanja, želja,
i gomila dobrih prijatelja
koji ti pomoći hoće -
obolećeš od samoće…
Smeje mi se u lice, jezivo, gadno -
ostaće ti srce prazno i gladno;
dokle ćeš da veruješ, da se daješ,
što više daješ – više ćeš da se kaješ…
Tad se sav k’o pobednik u rukav vrati,
pusti me na miru da mogu da patim…
I ništa ne postiže, ja znam šta ću,
kao što uvek znaću
i, šta je dobro i šta mi treba -
tek tvoja ruka i komad plavog neba…
Ali, jedno mu prođe, jedno me sruši,
da me ne voliš – pustoš u duši…
I on zna, mojom se tugom hrani -
biće mi strašni naredni dani,
dok se ne ubedim u priče draže
i, poverujem da me laže…

Biljana Stanojević



http://razbibriga.net/imported/2011/10/puz-1.jpg

[Bisernica]

Na moje rame naslonjena
Atolaguire Manuel


Na moje rame naslonjena
bila si mi desno krilo.
Kao da bi razastrla
svoje milo, crno perje,
dizale me tvoje reči
u svetlo i belo nebo.
Uzbuđenje. Tišina.
Sad sedim za svojim stolom,
iz ramena krv mi teče,
odsutnost me tvoja boli...


http://razbibriga.net/imported/2011/10/Irina2-1.jpg

[mare]

To što imaš tastaturu
i sposobnost pomeranja prstiju
ne znači
da je sve što napišeš
ovako
poezija.

[Bisernica]

Ne
Jose Luise Hidalgo


Noć te uništava da bih te tražio
kao ludak, u tami, u snu, u smrti.
Moje srce izgara kao osamljena ptica.
Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.

Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,
kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima
pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,
za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.
Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.
Moje su reči uspravne trazeći te utaman.

Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,
pružena kao reka sa samostalnim obalama.
Ali idem da te tražim, otimam te i čupam
iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.
Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.
Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.



http://razbibriga.net/imported/2011/10/rainydayandumbrellagirljpgw500h473-1.jpg

[Bisernica]

Dok sam te imao
Pero Zubac


jezik sam ptica razaznavao
i tajne ptičije odgonetao
biljke sam razumeo, i u noćima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujući rukopis vetra
uz more, u noći,u planini
tolike navoljnike saslušati umeo
i činiti im male radosti
bez napora,bez sebičnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i preveć ostane u meni
san sam s radošću na oči nanosio
i buđenju se kao drveće radovao
dok sam te imao




http://razbibriga.net/imported/2011/11/DARODBOGA-1.jpg

[Bisernica]

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da za mnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

D. Maksimović


http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Poslije ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blijede

Poslije ljubavi
ostaju čaše sa ugraviranim monogramima
ukradene po boljim hotelima

Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino naliva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini
Poslije ljubavi
ostaje sto u kafani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima

Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni ukus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6

Poslije ljubavi
ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad
imaš još moj broj

Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali
poslije ljubavi,
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju tajni znaci, ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.

Poslije ljubavi
ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo"
i odgovor: „Zar nećemo zajedno?"
„Ovaj put ne"

Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.

Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nisu voleli
i cvjećarke koje jesu.

Poslije ljubavi
ostaje povrijeđena sujeta.

Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.

Posle ljubavi ne ostaje ništa.

Arsen Dedić

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Dok Zemlja još se kreće
I postoji njezin sjaj
Ono što netko nema, Ti mu to, Gospode, daj!
Mudrome podaj glavu, plašljivom konja — da krene,
Sretniku daruj novca...
I — ne zaboravi mene!
Dok Zemlja još se vrti — Gospode, Tvoja je vlast
Onome tko vlasti teži, nek mu bude u slast;
Tko drugome ne krati novca, nek predahnu oči mu snene,
Kainu kajanje daruj...
I — ne zaboravi mene!
Verujem u Tvoju mudrost i Svemoći poznajem sjaj,
Kao što ubijen vojnik u večni veruje raj;
Kao što veruje uho u tihog Tvog govora šum,
K'o čovek što veruje srcem, a dela mu ne shvaća um.
Gospode, moj Bože, zelenooki moj,
Dok Zemlja još se vrti i sve to čudno je njoj;
I dok još vremena ima i vatre da je pokrene
Svakome ponešto daruj...
I — ne zaboravi mene!

Bulat Okudžava

[Bisernica]

Razblaživanje bola

Nemam snage,k"o riba na suhom
koprcam se,u vremenu gluhom
i za slamku spreman da se hvatam,
malo mi fali da vrisnem,
znam da umijem zube da stisnem,
ali samoćom slabo baratam.

Podmuklo se taloži praznina,
iz gluvo-nemog telefona čujem,
čim nije tu tvoja blizina,
samosažaljenjem bol razblažujem.
-----------------------------------------------
Posle svega ostaje da pratim
tragove nežnosti,moj mali imetak,
ovoga puta ne znam da se vratim
tamo gde kraj je postao početak.

I. M.


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Zora


Golubovi prvi lete preko luka.
Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo!
Kao da me davnih dana jutro srelo,
Kad sam trčo majci raširenih ruka

I pado joj glavom u krilo i meku
Ljubio joj ruku... Sav treptim ko prutke
Jasike, i hodim putanjom uz reku,
I gledam na njene srebrne svijutke.

Jutros, kao i ti, lepa reko čista,
I moja sva duša žuvori i blista,
Razleva se, raste, i hučno koleba...

Gle, vrelo joj biva sve šire i veće,
I u njezinijem dubinama sreće
Ogleda se zora i plav šator neba.

Aleksa Šantić


http://razbibriga.net/imported/2011/11/svanulo-1.jpg

[Bisernica]

Moja ljubav

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

Jovan Dučić



http://razbibriga.net/imported/2011/08/409Umorneoci-1.jpg

[Bisernica]

Misao na lomači

Noćas sam pojela tišinu,
pokidala perle na vratu života,
na zenicama mraka…
Ostavljam ranjivu svetlost.
Noćas ću umreti,
da moje umiranje ne dođe sutra.
Noćas ću na izvoru
oprati svoje uprljano juče.
Biću zvezda,
neviđene ljubavi voleti.
Noćas hoću umreti, a ne sutra,
tek posle ovog svanuća
doći će novi životi.
Hoće li neko od toga da me odvrati,
na lomači moju misao da spali,
koje ka gubilištu vode?
Ne, oni to neće,
već noćas žele
od moje smrti da žive,
da se smeju i krpe
iscepane poglede istine.

K.J.


http://razbibriga.net/imported/2011/11/imagesqtbnANd9GcTvIlqFZuI3QVQK20N78aA7_H-1.jpg

[Bisernica]

Ubi me prenežna reč


Bolno, lako, polako,
ubi me prenežna reč,
pronađena u iskopinama duše,
jalovom nalazištu želje.

Kao nafta, umesto tražene vode,
nezadrživa, neizdrživa reč,
kulja iz dubine plitkog uma
i sliva se niz drevne padine lica.

Vlada bezakonje ljubavi.
Na najmanji mig poteže se srce,
u samoodbrani.
“Bolje on(a), nego ja.
Ne sme nežno.
Ne sme da boli.”

Strah od ljubavi
inicira nasilnu,
prislinu nežnost.

Ne treba svakom dati dozvolu
za nošenje i upotrebu srca.

Može nežnije, mora.
Htedoh da zagrmi od nežnosti,
grudi da mi se raspadnu,
kada kažem šta vidim kada te vidim
i kako mi je, slepom, kada te ne vidim.

Nemam reči za tebe, a samo sam želeo
nešto nežno, najnežnije
preko usana da prevalim,
pa ako preživim, preživim,
al’ ubi me prenežna reč,
pre no što je izgovorih.

Ubi me, jer na tebe liči.


Goran Tadić


http://razbibriga.net/imported/2011/11/4503086068_575f5666be-1.jpg

[Bisernica]

Mnogostruki život


Bit će da živimo istodobno na mnogo zvijezda,
u mnogo raznih života,kad smo tako čudno iznemogli
od čeznje za jedninom,
a sve nam živote veze tanka nit,
I kad umiremo,umire nas mnogo.
I ja koja tvrdom zvijezdom večernjom slutim,
da samo karika sam golemog mog žića,
samo jedno svoje čulo,dimenzija jedna,
samo miljuntina svoje snage
što svemirom troši se
i luta
ja osjećam,
da ni u ovom času nisam presjekla nit
koja me veže s tvrdom zvijezdom večernjom,
i da nisam svoja ni u času kad sam to naslutila,
jer i sad me škrope nečije daleke misli
neosjetno,
ko ponoćna rosa.

Vesna Krmpotić

[Bisernica]

Elegija

Zašto se meni javljaš tajno
Kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?

Zašto me kroz noć staneš zvati,
I šta ti jadno srce ište?
Ta ja ti nemam ništa dati,
O, ja sam pusto pepelište.

Sve što sam imo ja sam dao,
Nevjerno hladna ljubavi moje, -
Sve što sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duše svoje.

Pa zašto meni stupaš snova,
Šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
Što nekad na te ruže baca.

Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi duša ne izda'ne.


Aleksa Šantić


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Umem da te prepoznam
Da ti vratim sve što sam ti oduzeo
Da te volim
Da te u mislima svlačim
dok ti srce ne ugledam
Da samo na tebe mislim
dok me lažna smrt muči
Dok mi krv slika užase u glavi
Dok me šume zaobilaze pevajući
Dok dan raste
od zadobijenih rana

Branko Miljković


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Lirski razgovor


-Reci kako me voliš.
-Hoću.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u šeširu.I volim te u žaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu.
U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavaš .I kad radiš povijena. Volim te kad jaje lepo mutiš. Volim te čak i
kad kašiku ispustiš.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od početka. I kad kosu svoju češljem lepo deliš.

I u opasnosti. I kad se veseliš. Na moru. U gorama.U kaljačama. Bosu. Danas. Juče. I sutra.I danju i noću.I u proleće kad dolaze nam laste.
-A leti kako me voliš?
-Kao srž leta , zna se.

-A da li me voliš u jesenje dane.
-Čak i onda kad gubiš kišobrane.

-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.


Konstantin Galcinjski


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Rosa]

Igram se Ništa.
Ako bi kogod pitao kako se to igra,
nije teško objasniti.
Liči pomalo na puzle,
uzmeš dan pa ga sastavljaš s drugim danom.
Liči pomalo na kartanje,
pokupiš drugare,
pa ih promešaš kao špil.
Liči pomalo na žmurke,
kadgod nešto ne baš lepo vidiš, zmuriš i brojiš.
Liči pomalo na vije,
bežiš kroz nedelju koliko god te noge nose.
Liči pomalo na Ne ljuti se čoveće,
tu već i ne moram objašnjavati.

Zorica Milinov
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Cruz]

Nemam snage za pesmu ni suze
Kad naidju cemerni trenuci,
Seta neka dusu mi obuzme,
Sami pocnu da naviru zvuci.

S.J.

[Bisernica]

Gorući tulipani

Jednom će iz mog groba izrasti
Bezbrojni crveni tulipani
I goreti rumenim plamenom.
Ne čudi se tome najlepša;

Seti se, koliki je silan žar
ljubavi, tebi posvećene
goreo nekad u živom čoveku,
kad mrtav još toliko plamti.

Hafiz


http://razbibriga.net/imported/2011/12/3482405381_b51775bfeb-1.jpg

[Cruz]

divno! ostajem bez teksta!

[Bisernica]

Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?
O što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zašle.
Taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico sniježna zgusnuta svjetla,
sva si ko cvijeta prah.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi, zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krvi nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,
znaš što ja vidim:
Dva križa koja se grle.

A međ’ njima diše
još nerođen Bog,
prikovan poljupcima…

A što ako boginja neka
pod mojom usnom sniva?

Pod tvojom usnom sni violina,
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
A ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope.

O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir, glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Enes Kišević

[Bisernica]

Pesma odlazećem danu

Kako mi je teško
da te pustim da odeš, dane!
Odlaziš pun mene
a kad se vraćaš, ne poznaješ me.
Kako mi je teško
ostaviti na tvojim grudima
moguća ostvarenja
nemogućih minuta.

U predvečerje
Persej ti kuje okove.
Ti bežiš na breg
ranjavajući noge.
Ne mogu te privući više
ni moje telo, ni moj plač,
ni reke kraj kojih snivaš
svoj zlatni popodnevni san.

Sa istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost što drži
moju dušu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad...
Kako mi je teško da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra!


F. G. Lorka

[vojvođanka]

"...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu..." Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....nema vise ni parnjaca ni zvizduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu ceka uzdrhtalog srca.Niti iscekivanja postara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put procitamo rijeci koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostajes mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola sto nam kroz srce mine... Od svega ostase samo uspomene od kojih se pobjeci ne moze.Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav,mi nebi posli njime.Vec se uvijek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."

D.Maksimovic

[svetlost]

Živim

Ja šaljem poruke, uporno,
trudim se da me čovječanstvo shvati,
a sam sebe ne razumijem.
Ja pjevam pjesme, glasne
očekujući hor planete da uspava svemir
a sam sebe ne čujem.
Ja gradim kuće - kao iz bajke
i pozivam sve hrabre prinčeve - od istine
i prelijepe princeze - od nježnosti
da poljupcem pretvore mržnju u ljubav,
a sam stojim na ruševinama.
Ja stvaram pitanja o čovjeku
i molim čovjeka za odgovor,
a još ne shvatam, da je čovjek izmišljen
da bi postojao dobar razlog za opravdanje.
Ja srećom kitim tugu
ukrašavam istinu kitanjastom laži
ja ponekad...ja...
Sad šutim i
počinjem razumijevati,
čujem, ne kitim i
jednostavno:živim!

Zlatko Adilović

[Bisernica]

Neka vam novogodišnje jutro
donese blagoslove mira,
ljubavi i sreće,
toplinom neka ispuni vaša srca...
SRETNA NOVA GODINA...2012 !


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Što manje kaži...



U ljude upisuj družženja,
al nikad srca oluju.

Ljudi te pažžljivo slušaju,
al samo svoj glas čuju.

Zato im što manje kažži.
Ljudi su tek onda ljudi

kad im se ništa ne tražži,
a mnogo im se nudi.

Ljudi su čudne biljke.
Kad rastu - u sebe siđu.

Sretnu se. Pa se raziđu.
Ili se mimoiđu.

Miroslav Antić


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Pevati kada niko ne sluša
bez struna i glasa
jer srce mi je puno
vidim samo snove.
Pevati u tišini
da se život brže završi.
Htela bih da te volim
više nego što mogu,
okrenuta od sveta
bez vremena i prostora.
Biti urezana u tvom odrazu,
u teskobi postojanja.
Htela bih da svest uronim
u tvoje spokojstvo
oslobađajući se svake suze
koju ipak moram isplakati,
na strasnoj granici
izmišljenog odnosa.

Milena Pavlović Barili



http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Tvoja duša šuti i govori

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu
Nemoj da te vidim
Hoću da te naselim živim sobom
i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom

Zbog tebe sam obolio u sebi
gdje si ti
I ne smijem te više vidjeti
A gledao bih te
do dna vremena
koje činiš trenutkom
trenutkom što je vječnost po tebi
Tvoje prisustvo briše staze moje tišine
po kojima lutam u tvome odsustvu

Prije nego iz mene moju svijest izvedeš
daj da te spoznam kao istinu
Prije nego neznano odšumi moj sluh
da te čujem
kao glas koji me na svijet dozvao
I prije nego utopim te u svoj vid
da te vidim
kao svjetlo koje ostaje u sebi

Tražiti te ne znači živjeti
već slijep moliti gluhe ove predjele
da se tobom napune
Vidjeti te ne znači umirati
već hrvati se sa sjenama mutnoga sna
u kome ti isčezavaš
Imati te ne znači hraniti se
već gladnim grlom tamaniti voće
i žednim grudima presušivati izvore
Izgubiti te ne znači osiromašiti
već bojati se pustoši
i naslućivati bijedu
koju za sobom ostavljaš.


Josip Pupačić

[Bisernica]

Ako miriše moja čežnja
na lipe,tek procvale,
mogla bih sunce
zakriliti šumom;
i ako se nemir moj
ogleda u reči
bila bih velika
kao Dunav od Švarcvalda...
Mogla bih biti zaljubljena
kao kakva pastirica mlada
ili orkan koji kidiše i ruši
i nove oblike od kamena stvara...
jer svakog dana mi se čini
kako priroda mi u duši
nekih novih lepota vrata otvara...

I.Uskoković


http://razbibriga.net/imported/2012/01/l_f3354181a8244b04b2a1ecdc3cd43713-1.jpg

[Bisernica]

Tajna


Spustila sam oči i zaplakala u sebi, tamo
gde niko suze ne vidi.
I poslednji, nevidljivi put, uzela sam te
na svoje srce i zagrlila kao što se san grli.
Pružila sam ti, u sebi, uvek sputavane ruke
i nevidljivo za druge spustila ih na tvoja
ramena.
A ti si s' bolom slušao nasmejane reči što sam ih
kao šarene ptice bacala u gomilu da je
zabavim.


Desanka Maksimović



http://razbibriga.net/imported/2012/01/944e63156a_45081759_o2-1.jpg

[Bisernica]

Sve je kao

Dan je kao sunčan
Ti si, kao veseo
Prolaziš, kao, ne vide te

Svima je jako lijepo
Svima je, kao, dobro
Svima je, kao, ludo...

I ti si, kao, sretan!

Živi se, kao u moru
Ptice su, kao slobodne
Budućnost, kao na dlanu

Savjest je, kao, čista
I sunce je, kao jasno
O srce, kao, pjevaj

Svi, kao brinu o svima
Svatko je prijatelj, kao
Svima je, kao stalo do tebe
I do svijeta...

I dan, kao ode
I ti se, kao smiješiš
I ništa te, kao ne boli...

Enes Kišević

[Bisernica]

Volim te


Sjedni.
Ne tu.
Preko puta.
Moram te vidjeti.

Ne, ne prekidaj me.

Šuti.

Pusti me da ti kažem
ono što sam već trebala reći.

Kad trebaš doći, bojim se tvog dolaska.
Zbog nedolaska.
Jer,
ako kasniš samo pet minuta
srce mi je u dlanu
i moja me ljubav ili možda strah
boli.

I zato ne smijem kasniti.
Već sutra može biti kasno.
A nisam ti još rekla
kako i koliko te volim.

Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, riječima.
Volim te smijehom i suzama.
Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastrašeno.
Ljubav, ma kakva bila:
neispunjena, sretna, lakomislena i površna
prava i zauvijek...

Boli.

Kad dolazim, pitam se čekaš li me.

Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.

Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka,
svjetla.

A nisam ti rekla:
najviše se bojim vremena koje ne čeka.
A ja kasnim.

Volim te.
I volim sve što si ti.

Tvoje oči pitajuće.
Tvoj smješak opraštajući.
Tvoj korak ohrabrujući.

Volim tvoju nesigurnost.
I moja je najčešća.

Bore na tvom licu i moje su.

I u tom trajanju ne znam da li sam učinila sve za tebe
ljubavi moja.


Iskra Tanodi


http://razbibriga.net/imported/2012/01/volimtepe01-1.jpg

[Bisernica]

Epilog

Nisam li drugačije zamišljao ovu noć,
purpurnu do zvijezda,
biserno-hladnom sobičku bez zidova
i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu.
Bit će da jesam jer samo klovnovi znaju
koliko je najčešće tužno ono što izaziva smijeh...

A ja još uvijek nosim one iste
vagone neistovarene nježnosti ispod kože
kao usnulu obalu vrele krvi
u očima koje su ponekad zelene.

Na što te noćas sjeća sve to?
Dva svjetla u jednom mraku šta čine?
More ili moru...
Okean ili kap...
Trijumpf ili elegiju...

Znam,
vrijeme je rastanka
i svaka staza nekuda vodi...
osim unatrag.
A ja bih noćas upravo unatrag...

Ti dobro znaš, biseri u mom oku ne potiču od kapi
već od uplašenih svitaca koji ti više ne pripadaju.
Rukama sada gutam prazninu dok tišina postaje bodljikava,
kao noć usamljenog vojnika.
Prst sudbine... ili dva i po prsta sudbine?
Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije?
U praskozorje kad nas više ne bude
ostaće samo milion pahulja vrelog snjega na vršku granate.

I mjesec je svjestan da postoji još samo dok pliva na površini vode,
kao posljednji čamac u posljednoj noći,
a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mač sudbine
koja ga dijeli na pola.
Zatvori vrata,
iza crvene zavjese je i crvena svjetlost.
manje crvena, a
ja iza nje učim da zaboravim.

U svijetu slavuja i cvrčaka osim krvi postoji još pjesma,
nemoj nikad bar to da zaboraviš,
ostalo je uglavnom nevažno.

Mali moj svicu, čiji mrak noćas činis blagim ?


Miladin Berić

[Bisernica]

Nemam više vremena

Nemam više vremena za duge rečenice,
nemam kad ne pregovaram,
otkucavam poruke kao telegrame.
Nemam vremena da raspirujem plamen,
sad zaprećem šake zgorela žara.
Nemam više vremena za hodočašća,
naglo se smanjuje putanja do ušća,
nemam kad da se osvrćem i vraćam.
Nemam više vremena za sitnice,
sad treba misliti na večno i neobuhvatno.
Nemam kad da razmišljam na raskrsnici,
mogu stići jedino kudgod u blizinu.
Nemam vremena da išta izučavam,
nemam vremena sad za analize,
za mene je voda sada samo voda
kao da sam je pila sa kladenca;
nemam kad da razlažem na sastojke nebo,
vidim ga onakvo kakvo ga vide deca.
Nemam više vremena za bogove tuđe,
ni svoga nisam dobro upoznala.
Nemam kad da usvajam zapovesti nove,
mnogo mi je i starih deset zapovesti.
Nemam više kad da se pridružujem
ni onima koji istinu dokazuju.
Nemam kad da se borim protiv hajkača.
Nemam kad da sanjam, da lagano koračam.

Desanka Maksimović


http://razbibriga.net/imported/2012/01/Pozega210906_sat-1.jpg

[Bisernica]

SVAKA REČ..........

Svaka reč mi opora, noć mokra, sva od kamena
usta suva, dušu od papira više ni ne osećam
nisam znala da te čuvam, u tišini te izgubila.
Obujem cipele da prošetam zaborav i snove
sto bespuća, čini mi se nikad olujna i gora
eh, da mi je sad' da u to daleko propadnem
da me skoro ne vidi, svaka nova zora …

Lutam gradom, studen vetar obraze umiva
ono ružno žurim večeras sve da rasprodam
kiša je, pokušavam da se više ničeg' ne sećam
život ide dalje, ista linija i opustele platforme
zastajem kod brda za razmišljanje, u javu ću
retko da se vratim znam, ni jedne somot usne
opet da me omame ...neće više nikada ...

Sada nikog' osim kajanja, pustoš i suze ne kunem
od juče ćutim i kidam se, tamo gde sam najtanja
nekada bih, eto, kriknula neku grubu reč il' psovku
dobro podnosim, gušim srce, zavetoh se ćutanju
tvoje ime još u sebi krijem, valjda će i to skoro stati
ne vuci me na dno...tek sam uspela polako i nekako
u hodu da zaboravim...među žive opet da se vratim …

***
stihovi razbibrigašice marabu
:bisa:

[ljubičica]

TA LJUBAV

Ta ljubav
Tako silna
Tako drhtava
Tako nežna
Tako očajna
Ta ljubav
Lepa kao dan
I ružna k'o vreme
Ta ljubav tako stvarna
Ta ljubav tako divna
Tako srećna
Tako vesela
I tako jadna
Drhteći od straha k'o dete u mraku
A tako sigurna u sebe
K'o neki spokojni čovek usred noći
Ta ljubav koja je izazivala strah kod drugih
Gonila ih da govore
I primoravala da blede
Ta ljubav vrebana
Jer te druge mi smo vrebali
Ganjani ranjavani gaženi dotucavani poricani
zaboravljeni
Zato što smo tu istu ljubav mi ganjali ranjavali gazili
dotucavali poricali zaboravljali
Ta ljubav cela celcata
Još toliko živa
A sva ozarena
To je tvoja ljubav
To je moja ljubav
Ona koja je bila
To osećanje je uvek novo
I nije se izmenilo
Toliko stvarno kao neka biljka
Toliko drhtavo kao neka ptica
Toliko toplo i živo kao leto
Možemo oboje
Otići i vratiti se
Možemo zaboraviti
A zatim ponovo zaspati
Pa probuditi se patiti bditi
Pa ponovo zaspati
Sanjati i smrt
Zatim probuditi se osmehnuti se smejati se
I podmladiti se
Naša ljubav zastaje tu
Tvrdoglava kao magare
živa kao želja
Svirepa kao sećanje
Glupa kao kajanje
Nežna kao uspomena
Hladna kao mermer
Lepa kao dan
Nežna kao dete
Gleda nas smešeći se
I kazuje mnogo ne govoreći ništa
A ja je slušam drhteći
I vičem
Vičem za tebe
Vičem za sebe
I preklinjem te
Za tebe za sebe i za sve one koji se vole
I koji su se voleli
Da ja im vičem
Za tebe za sebe i za sve druge
Da ne znam
Ostani tu
Tu gde si
Gde si bila nekad
Ostani tu
Ne pomiči se
Ne idi
Mi koji smo voleli
Mi smo te zaboravili
Ali ti nas ne zaboravi
Jer nemamo drugog do tebe na zemlji
Ne dopusti nam da postanemo hladni
Da se udaljavamo sve više
Odemo gde bilo
Daj nam znak da si živa
A mnogo docnije na ivici nekog šipražja
U šumi uspomena
Iskrsni odjednom
Pruži nam ruku
I spasi nas

[Bisernica]

HAJDE, POKUPI ME

Pospanim prstima krotiš mi kosu,
odsecaš pramen
kao makazama režeš komadiće mraka,
ne spuštaj olako kamen na plamen,
uzmi me za ruku iz ovog zverinjaka.

Čuj,matora,mani formalnosti,
šminka ti besmislom natapa lice,
ustacu pre jutra iz zahvalnosti
i spremiću ti kafu i prženice.

Hajde,pokupi me,
osmehom kupi me,
načisto sam ti podetinjio,
hajde,pokupi me,
osmehom kupi me,
sad kad sam skroz pojeftinio.

Vidim,nećkaš se,
u viski nokat zaranjaš,
mrštiš se i smeškaš se,
obrva te odaje,zar ne shvataš?

Hajde, pokupi me,
osmehom kupi me,
suzom mi speri čađave krmelje,
hajde,pokupi me,
OSMEHOM kupi me,
kao pauk mrežom ispleti želje.

I.M.Džule

[Bisernica]

Hoćeš li mi znat oprostit',
ako jednom opet sruši sve se,
ako neki vihor ludi,
već me sutra od tebe odnese.

More je moja sudbina,
shvati to,..draga shvati to,
ljubav si moja jedina,
ali jače je ...,jače je to.

More je moja sudbina,
Križ i Sunce jedini moj put,
ljubav si moja jedina,
ali sve,baš sve ..sve je uzalud.

Draža si mi ove noći
od svih bura,luka i dragulja,
dal' ćeš uvijek ostat' takva,
kad nas prva probudi oluja?

Hoćeš li mi znat' oprostit'
ako jednom opet sruši sve se,
dok me neki vihor ludi,
opet sutra od tebe odnese.

stara mornarska

[Bisernica]

Ništa samo ne dolazi

Sve je vise ljudske patnje
Danas kad' su duše prazne
Ništa samo ne dolazi
Već je deo Božije kazne

Mnogi teže blagostanju
Kroz imetak sve se gleda
Do spasenja dođu oni
koji pređu preko leda

Ništa samo ne dolazi
Ta istina mnoge trezni
To moramo saznat' prije
Neg' što život nas otrezni.

B.Z.

[Cruz]

ODRAZ

Ja sam praznina, kojom nebo siri beskraj svoj
Kao nedohvatljiva tisina, u kojoj tajna ponire..
Gorda nisam
Jer, beskucnik nema dom za sve grehe svoje
Dok lice mu sapira kisa
A vetar dahove raznosi, izmedju dva sveta..
Odraz sam neba u vremenu, zalazak sunca sto ispraca
Bezglasje, u kojem umire i jutro i noc;
Kao svetlost zvezde sto rastavlja
Praznina sam
Cije srce, Ti, sobom punis...

Amra Bulut

[Bisernica]

ZIMA

Moju je dušu izmučila ljubav
Moja je duša bolesna
i sniva

Ne budite je: svaka miso boli

Moja je duša tamno golo jezero
u ladnom bijelom danu
Ne lete ponad vode bijeli galebovi
Ne šume ispod neba plavi oblaci

O kako stoji sve
ukočeno oštro bijelo!

Na blize kuće nebo palo
Na kuće nebo naslonjeno sniva

Pustite neka danas stoji sve i sniva

Danas svaki pokret boli

Antun Branko Šimić


http://razbibriga.net/imported/2012/02/4035nowourhouseisice_2E00__2E00__2E00_JP-1.jpg

[burning violin]

(...)Ljudi žurno prolaze ispred mene na trgu -
ne opažajući kako je moje telo postalo
dragoceno od tvog milovanja,
ne znajući da u sebi nosim tvoj poljubac
kao što sunce nosi u svojoj lopti
vatru božanskog dodira,
kojom sija večito.(...)

Tagore, Begunica

[Bisernica]

Povratak


Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.

I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići

Dobrica Cesarić


http://razbibriga.net/imported/2012/02/362634893_41fd8bcee7_o-1.jpg

[Bisernica]

Smiraj


Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oči slede,
preletajući one kolutove blede,
oko usana...

Što drhte, protkani,
mutnom tišinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomešani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
teško i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dižem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova večeri,
šapućem, nesigurno,
i moje ime.

Miloš Crnjanski


http://razbibriga.net/imported/2012/02/imagesqtbnANd9GcRVvuHRBBwsldNfqhO_mNrOlu-1.jpg

[Hidden]

JA I TI

O, kad bih mogla samo jednom ja,
nekuda iza bregova
pobeći od sebe.
Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi nedra.
U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.
Sa strašću bih se požurila:
da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.
Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja večno sumorna.
A meni se uvek dopadalo:
kad su tice kroz noć letele,
kad je lišće tiho opadalo;
kad su senke u sen sletale,
kad me ljudi nisu voleli,
kad su stvari duši smetale.
Oduvek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.
Oduvek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.
Znam, umreću i ostariću;
a nju uvek mladu,
uvek žednu bolova
na zemlji ostaviću.


Desanka Maksimović

[Bisernica]

Samoća


Tugu ne možeš opisati.
Ona je poplava koja nosi sve pred sobom
podriva kuće,
rije nasipe,
valja bregove.
Čovek je premlaćeno pseto nikom potrebno.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš izraziti.
Ona je požar koji tinja godinama
i bukne,
očas planu šume,
nestanu gradovi.
Čovek je vaseljenski leš koji niko
ne može poznati.
Mrzim tugu.
Tugu ne možeš suditi.
Ona je uvek kamen o vratu davljenika
zanavek vezan.
Smiraj je samo na dnu
koje se izmeriti ne da.
Čovek - plamen
vraća se u kamen.
Mrzim tugu.

Dušan Matić


http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Preteška je duša moja svojim plodovima zrelim.
Ko će doći,ubrati i utoliti glad?
Zar ga nema ko je postio i ko je dobrostiv
i velikoduša u srcu,da dođe i okonča svoj post
na mojim prvim prepuštanjima suncu
i tako mi olakša breme mog vlastitog izobilja?
Moja se duša preliva vinom vjekova.
Zar nema žednog koji bi došao i pio ?


Gibran


http://razbibriga.net/imported/2012/03/65998_125465057507324_119640298089800_14-1.jpg

[Bisernica]

Brat

Dolazi s večeri brat da prespava u mojoj reči.
Ruke mu pune narandži.U kosi prvo ivanje.
Davno zgrušanom rečju hoće da leči
moj neizgovor,moje nesnivanje.

Dah nerazgovetan,ali bat prepoznatljiv.
Na usni mi briga njegova mnogoreči.
Lazi korakom meseca i snatri
trag svoj što će u meni da zakolevči.

Iz davnih predela brat u svakom zrncu zraka
nadvit nad moje uzglavlje i brižan,
natopljen svetlom,a satkan sav od mraka,
dolazi,ali mome dodiru nedostižan.

Pero Zubac

[Bisernica]

Što sam


Što sam?Ko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji

Sergej Jesenjin


http://razbibriga.net/imported/2012/04/207521_10150173572968641_191505283640_66-1.jpg

[Ciciban]

Srcu koje volim

Dodirni me,
Bilo gdje i bilo kad.
Dodirni me samo,
I bilo što mi tada,
U trenutku istine uradi.
Ništa mi ne uskrati.

Pogriješiti sigurno nećeš,
Jer sam ti spremna, za uzvrat,
Čitavu sebe zauvijek dati.

Ako mi dodirneš srcem srce,
Molim te, cijelu me onda pozlati.

[Bisernica]

Tu sam....
Sada i ovde....
Već sutra će biti neka druga
Poput smene dana i noći
Neko ode a neko će doći
Kad me ne bude jednog dana
Potraži me među ovim redovima
Kad me ne bude jednog dana
Ja ću se sakriti u slova,
Uvući u nečije knjige
Samo da budem tamo
Gdje ćeš biti ti
Kad me ne bude jednog dana
A ti ćeš me hteti naći
Ja ću i onda živeti u pesmi
Živeti u nekoj priči
I voleću te beskrajno
Kao i ovu pesmu...

Autor : N.N.


http://razbibriga.net/imported/2011/11/DrC5BEanjezaRuke-1.jpg

[svetlost]

U nameri

U nameri da budemo isti
Sa što manje razlika u sreći
Sa svoje sam silazio zvezde
Trudio se da ne budem veći.

Ceo svet sam držao na oku
Da ne čini što ti ne bi htela
Revolver sam nosio o boku
Spremao se na opasna dela.

Kad si ruku pružila za dugom
Plakao sam od velike časti
Gospodar sam al’ću biti slugom-
Smanjujem se da ti možeš rasti.

Šta je posle bilo ne zna niko
I za dugo niko neće znati
Ja je čekam zna se tek toliko
Da mi se sa svoje zvezde vrati.

Duško Trifunović

[ljubičica]

Moram dalje - Dimitrije Nikoljavevic Razboleh se od boljke teske,
Ne znam kad pre, ni kako
Dakle, nista od smrti viteške;
Ostah bez najboljeeg sebe koji lako
Bez mene ode na belom atu.
Iako vise ne mogu,
Moram dalje, peske
I bos po kijametu i blatu
Sa vrećom godina –
Kamenom o vratu
Preko brežja i strmina,
I moj život, evo,
Sve pada s nogu –
Zar utaman dozrev’o,
Nigde da se svrati?
Od kada sam ostao
Bez najboljeg sebe, sve vreme
U stvari sam umirao,
Zalivao seme
Svoje buduće smrti.

[ljubičica]

Da si me poljubio bar jednom - Lola Radovic http://razbibriga.net/imported/clear.jpg (http://www.inter.rs/goto/?cid=caffe&xrl=http://imageshack.us)
Da si me poljubio bar jednom!...
Da si me poljubio bar jednom
zasumila bih poput proljetnih voda
od neznih sjecanja, od besanica
od briznih sutona, od starih vodenica,
od rasplakanih oluja, od snijevalica,
od poludjelih ptica, od groznica.
Nebo da ranim, zoru da ozarim,
zelenim smijehom vazduh da zapalim:
od zvijezda,
Balbek i Palimru
da sagradim.
Da si me poljubio bar jednom!...
Iz zbirke "Ogrlica od trenutaka".

[ljubičica]

Čarls Rajt Mnogo toga se priljubljuje uz nas i želi da nas ugreje.
Poznate stvari — plavo nebo,
Prolećno sunce,
Neki tamnoputi muzičar koji svira svetu harfu,
Note isprskane njegovom pljuvačkom
Ispresovane ljubičice u njegovoj još tamnijoj knjizi
otkrovenja.
Zašto sve te stvari ostaju toliko hladne, zašto
Reči koje im dajemo skrivaju njihov identitet
Kao očajno vreme,
izopačeni opisi, neumerena ravnoteža?
Pesma je oblak, kiša koja nikad ne padne na zemlju.
Zato ovako izgledamo, raširenih dlanova,
lica prikovanih za plavetnilo.

[Rosa]

Bez nekog posebnog razloga - Armin Huseinovic



Ja dođem tek tako.
Bez nekog posebnog razloga.
Dođem da odem
i ništa neću.
Dođem da te probudim ili
izvučem ispod tuša.
Dođem na pola "Casablance".
Da te prekinem u jelu ili čitanju knjige.
Dođem da zaboraviš
dokle si došla.
I ništa neću.
Osim, možda, da zaboraviš
dokle si došla.
I da te probudim, možda.
Vrućim kroasanima i čajem.
Jabuka s cimetom,
pisao sam ti već o tome.
Samo to.
I da te ponekad
u zoru,
nazovem iz neke govornice.
Kad se barovi zatvaraju,
a ja sam još nedovoljno p'jan da zaspim.
Ništa više.
Jer, ja samo tako dođem.
Da te nađem
kad se kriješ od ljudi, recimo.
Dođem i s ružom, možda.
I, prije nego išta kažeš,
teatralno dotaknem obod kačketa i
uhvatim prvi autobus.
Jer,
ne moraš ništa ni reći.
Ja sam došao samo tako,
da odem,
i ništa neću.
Jedino možda
da se smiješ u snu.
I da te gledam.
Moje smeđe odijelo
prebačeno preko naslona stolice
i cedulja sa naručenim buđenjem.
Napolju vrane.
Ništa više, rekoh već.
Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti bude drago što sam tu.
Da me ponekad onako
pogledaš i...
I da ti ne bude žao što idem
Možda samo malo.
Ne, ni to.
Ipak sam tu samo da odem
i ništa neću.

[Steppenwolf]

Stanujes u mojoj glavi
umreces kad i ja.
Sve nozeve koje si mi zarila
cupas sama iz sopstvenih rana.
Tanka je skrama na mom srcu
ne zarasta krasta.
Svake noci me siluje
misao na tebe, perverzna.
Ti si zlo koje ne ume da ode.
Ja sam zlo bez kog ne mozes da zivis.


J.Ducic

[Bisernica]

Volim te


Volim te
Ne samo zbog toga sto ti jesi
Nego i zbog toga sto sam ja
Kad sam s tobom.

Volim te
Ne samo zbog onog
Sto si ucinila od sebe,
Nego i zbog toga
Sto cinis od mene.

Volim te
Zbog onog dijela mene
Koji ti iznosis na vidjelo;

Volim te
Jer stavljas ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelazis preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne mozes pomoci,
A came ondje u magli,
Pa ih izvodis
Na svjetlo.
Sva ta moja predivna imovina
U koju se nitko prije nije
Bio dovoljno daleko zagledao
Da je pronadje.

Volim te
Jer mi pomazes
Da iz nabacane hrpe svojeg zivota
Izgradim
Ne krcmu,
Vec hram;
Da u djelima svakodnevnim
Ne slusam prijekor
Vec pjesmu.
Volim te
Volim te
Jer si ucinila vise
No sto bi me ikoji credo
Ikada mogao
Uciniti dobrim,
Vise, nego sto bi me ma koji usud
Mogao usreciti.

Bez rijeci,
Bez dodira,
Bez znaka.

Ucinila si sve
Naprosto,
Bivajuci onim sto jesi.
Mozda to, na koncu,
I jest ono
Sto znaci – biti prijatelj.


Roy Croft

[Rosa]

What is my day going to look like?
What will my tomorrow bring me?
If I had x-ray eyes, I could see inside
I wouldn't have to predict the future..

I wish that you would do with some talking
How else am I to know what you're thinking?
If only people would say what it really was,
what it really was..
What it really was that they wanted..

Tell me where it hurts,
to hell with everybody else
All I care about is you and that's the truth
They don't love me; I can tell
But you do, so they can go to hell !

Did they ever give you a reason
To believe in something different
If you're looking for love, for what it's worth
I have plenty of it lying around here somewhere

If you are looking for disappointment
You can find it around any corner
In the middle of the night I hold on to you tight
So both of us can feel protected

Tell me where it hurts,
to hell with everybody else.
All I care about is you and that's the truth
they don't love me; yeah I can tell
but you do, so they can go to hell!

I've been loved but I didn't know how to feel it
And I've been adored but I don't know if I ever believed it
I've been loved my whole life but I didn't know how to take it
Until...

So tell me where it hurts
to hell with everybody else..
All I care about is you and that's the truth
they don't love me, yeah I can tell
But you do, so they can go to hell
But you do, so they can go to hell !

Tell me where it hurts
Tell me where it hurts
Tell me where it hurts now
Tell me where it hurts...

[Bisernica]

Uznemirena šetaš
Podočnjacima mojim

Na nevidljivoj rešeci
Pred usnama tvojim
Nage reči mi zebu

Otimamo trenutke
Od brzobzirnih testera

Ruke se tvoje tužno
U moje ulivaju
Vazduh je neprohodan

Vasko Popa

[Bisernica]

Monolog

Pod srušenim stubovima,
između ništavila i sna
kruže moji budni sati,
slogovi tvoga imena.
Tvoja duga kosa riđana-
odblesak leta-
sa žestinom blagom treperi
na plećima noći.
Uobičajena tama sna
što izvire iz ruina
i pravi te od ničega.
Teške pletenice, zaborav,
vlažna obala noći
gde se širi, gde udara
slepo more - mesečar


Oktavio Paz

[Bisernica]

Ruka koja te ljubila

Ruka koja te ljubila biće prah cigarete
Hitra potočara srca prestaće da klepeće
Toliko te je snatrilo neraslo u meni dete-
A reč, koju ne kaza u nebu meni svetleće.
Spasiće me krivih putanja
andjeli iz tvojih šutanja.

Pero Zubac



http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

[Bisernica]

Želja


Samo tvoje toplo srce,
i ništa više.

Moj raj je polje
bez slavuja
i lire,
s jednom skromnom rijekom
i malenim vrutkom.

Bez ostruge vjetra
u hvojama,
bez zvijezde sto bi htjela
listom biti.

Golema svjetlost
koja bi bila
krijesnica
druge svjetlosti,
u nekom polju
skrhanih pogleda.

Čisti pocinak
i tamo cjelovi naši,
zvonki madezi jeke
rastvorili bi se
u daljini.

I tvoje toplo srce,
i ništa više.


Federico Garsija Lorka


http://i24.servimg.com/u/f24/11/77/09/63/long-g10.jpg

[Bisernica]

Rastvorio sam te

Rastvorio sam te kao ružu
da bih tvoju dušu vidio
i ne vidjeh je.

Ali sve okolo
- obzorja zemlje i mora -
sve, unedogled,
bi ispunjeno
beskrajnim i živim životom.


Huan Ramon Himenez

[Bisernica]

Voleo sam Vas

Voleo sam vas; moja ljubav stara
Još uvek, možda, spi u srcu mome.
Al' zašto ona nemir da vam stvara?
Ja nisam rad žalostiti vas njome.

Voleo sam vas nemo, beznadežno,
Pun strepnje i pun ljubomore boli,
Voleo sam vas iskreno i nežno;
- Nek Bog da, tako drugi da vas voli.

A.S.Puškin


http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSyGB7iJifqjYFEmPg-mc9EHqmNgczN2Uai0YETLVJnr-xQEEmf6g&t=1

[Vltava]

Lirski razgovor


- Reci kako me voliš.
- Hoću.
- Reci.
- Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u šeširu. I volim te u žaketu.
Kad vetar duva napolju. I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.
I kada spavaš. I kad radiš povijena. Volim te kad jaje lepo mutiš. Volim te čak i kad kašiku ispustiš, pa se ljutiš. I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice.
I od pocetka. I kad kosu svoju česljem lepo deliš.

I u opasnosti. I kad se veseliš. Na moru. U gorama. U kaljačama. Bosu. Danas. Juče. I sutra. I danju i noću. I u proleće kad dolaze nam laste.

- A leti kako me voliš?
- Kao srž leta, zna se.

- A da li me voliš u jesenje dane?
- Čak i onda kad gubiš kišobrane.

- A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca.
I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.


Konstantin Galcinjski

[Bisernica]

ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović


http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSqFakcSRs7FR6fD7oEMT9jGcXZ0_AdV jBN5sZWpj1mBQzWvFlluuCEOyZjew

[Bisernica]

Ispunjenost duše


Kapi sreće rose nad mojim životom
I maglovita tama nestaje sa mojih
trepavica
Drugačijim očima jutros Te ljubim
dok oko mene mutne vode teku
laži i neistine
Dok me zapljuskuju tanke niti
izgubljenosti na odlasku
Krivac svemu si Ti jer si zavirio
u unutrašnjost moje duše
I samo jedan Tvoj smešak oživio
je moju zaspalost
Uzalud sam se godinama odmarala
lebdeći mislima ka nekom
savršenstvu
Samo Tvoj tihi korak bio je presudan
da osetim ispunjenost duše
Da se prizemljim u stvarnosti
Tvoje ljubavi
Da se okupam istinom u Tvojim
očima
Da se nastanim zauvek
u Tvome srcu.


Evica Kraljić

[Vltava]

VODA

Ući ću ti u kosu,
usta i uši.
Razložiću te u pesak,
u maglu,
u vreme.
I bićeš nošen kao listak,
i potopljen kao Titanik,
i opet rođen slan
i mokar...
ako Ja to hoću


Ž. Komlenac

[Bisernica]

To lice ljubavi

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana.
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom.
Ne znam više.
Zaista ne znam
znam samo
da me je ranio
možda strelom
mozda pesmom.
Znam samo
da me je ranio
zanavek ranio
iz srca krv mi teče.
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

Žak Prever

[Vltava]

Život

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da tog dana,
zemlja oko mene zamiriše preorana,
ili da oblaci prolete,
malo niže,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog
istrči neko ozeblo, tuđe dete
i zagrli me.


Miloš Crnjanski

[Bisernica]

Kroj

Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Mika Antić

[Bisernica]

To može samo žena koja ljubi

To može samo žena koja ljubi
tražiti malo, poklanjati sve.
Dani su teški, zagrljaji grubi
a ona ko nekad vjeruje u sne.

Vjerna i tiha zna još da čeka
kada i ne misle na nju.
Prolaze dani, ne vraća se rijeka,
a ona još uvijek stoji tu.

To može samo žena koja ljubi
pružati nježnost i živjeti bez nje.

Arsen Dedić


http://fk.ikimg.com/customprofilepics/profilepic160031_136.gif

[Bisernica]

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.


Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...


puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.

Miloš Crnjanski



http://25.media.tumblr.com/tumblr_lwldtfSq2M1qjiu7do1_500.png

[Vltava]

ODAKLE SI DOŠAO

došao si iz svih stvari koje sam vidjela,
iz svih zvukova koje sam čula,
iz lica svih, iz svakog pogleda,
iz svake kapi, svakog mirisa,
iz cjelova svakog, svakog udarca,
iz svega toga ti si se izvio
ko iz cvijeća miris, ko plamen iz suharja,
i kad stavim uho na tebe ko na školjku,
čujem šum gradova kroz koje sam prošla,
i onih kroz koje samo htjedoh proći-
odraze vidim dalekih kupola
kako se njišu u bistroj vodi tvog bića;
slušam i gle, prolijeću atomi zaboravljenih ruža,
i glasovi iz mrtvih pluća ustaju,
slušam, moj život treperi u tebi,
kao ptica u zamku ulovljena.

Vesna Krmpotić

[Bisernica]

Slap

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama

Dobrica Cesarić

http://www.google.rs/url?source=imglanding&ct=img&q=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/64/Slap_Savica.jpg/200px-Slap_Savica.jpg&sa=X&ei=poGRUKvcAsvGswbgvYGQAQ&ved=0CAoQ8wc4IQ&usg=AFQjCNFtLmoYXYvPLnEMKMjhoq2mkxD0YQ

[Vltava]

Rastu senke


Rastu senke... i sve u jednu se stvore...
Još su obasjana
Brda kud su zlatna, vrhovima gore,
Prošla krila dana...
Ono što nas krepi i u život vodi -
Daleko je veće...
Dok svetilo noći nebesima brodi,
Ko bled prizrak sreće...
Po azuru plovi, dok vrhom planina
Zrak dima se gasi...
I ja sve to gledam ko sliku davnina
Koju spomen krasi...
Šumi ćuti... Mir je. Nigdje glasa nije...


Afanasije Afanasijevič Fet

[причалица]

KAD ZABORAVIŠ NEDELJU



Gwendolyn Brooks

A kad zaboraviš šarene pokrivače sredom i subotom
A naročito kad zaboraviš nedelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedeljom u krevetu,
Ili mene kako sedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikuda ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram raditi, i srećna sam ...
I kad ponedeljak ne bi nikad trebao doći!
Kad to zaboraviš kažem ...

I kako si psovao ako bi neko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedeljni ručak;
U stvari, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom
u jugozapadnom uglu, na nedeljni ručak.
A to je uvek bilo pile sa testeninom, ili pile sa pirinčem, i salata,
pa raženi hleb i čaj, i kolačići sa čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš ...

Kad zaboraviš moj tihi predosećaj
Da će rat završiti pre nego dodje red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedeljno svežoj posteljini
I nežno se slivali jedno u drugo ...

Kada, kažem zaboraviš sve to,
Tada možes reći, tada ću možda poverovati
Da si me dobro zaboravio.

[Bisernica]

Ti si moj grijeh

U mislima si mojim.
U mome snu i dahu,
u svakoj mojoj kretnji.
U bijelom i u crnom,
u dodiru i mraku,
u zanosu i strepnji.
Znam prekasno je za nas
i ljubav našu priječe,
al' slutim da smo jedno.
K'o obala i more,
k'o jutro i k'o večer
k'o lađa i k'o jedro.

Ti moj si grijeh
moja ljubav,
gorki pelin
suze i smijeh,
sve što gubim,
sve što želim
Ti moj si grijeh,
igra vala,
igra sjene suze i smijeh,
san i zbilja jedne žene.

Jakša Fiamengo

[Bisernica]

Kad ti postanem ista
kao vjetar
kao trava
što u svome plesu zavodi ljude
Kad budem nalik
na neke pretke
najdražu knjigu
i njene retke
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao stablo
kao klupa
što u svojoj sjeni ugošćuje
Kad budem nalik
na nespokoje
najdražu sliku
i njene boje
nemoj se pitati gdje li sam bila
jer tu sam

Kada ti postanem ista
kao vrijeme
kao ljubav
što je u nama i grč i dodir
Kad budem nalik
na noći duge,
vlakove, barke,
mora i pruge,
nemoj se pitati kamo sam pošla
jer ostajem.

Ana Ahmatova

[Bisernica]

Kapi

Volim tvoje reči nerečene
dugu kosu što me silno sludi
usne tvoje što su k'o svanuća
mis'o lepu što iz sna me budi.

Nemoj da te ništa preterano čudi
oko tebe što se zalud trudim
u mladosti mojoj od tebe sam ranjen
i ne mogu biti kao što su drugi.

Svakom danu k'o da nešto fali...
uvek čekam jutro da se javi-
da zarudim i uz svice planem
i u mis'o,kad ti teško bude,
k'o spasenje iznenada banem.


Lj. Zvizdić


http://www.12points.rs/wp-content/uploads/2009/12/bozicne-novogodisnje-slike-cestitke-01.jpg

[Bisernica]

Šute šume i rijeke,
more bez vala sniva,
vjetar u spilji smiren otpočiva,
a tamna noć je puna
tišine, koju stvara bijela luna:
svu ljubavnu milinu
mi sakrismo u tminu:
nek ljubav naša večeras ne diše
nek se ne glasi,
nek su nijemi poljupci i moji uzdasi.


Torquato Tasso

[Bisernica]

Ćutimo


Proteći će rekama našim hladnim
još mnogo,mnogo vode
i vetrova ćemo još dugo slušati huk
a onda će čas doći, kada ćemo napokon moći
ove tišine prekinuti muk.

Ma, tišina ova i nije naša volja
al' ipak bar je od pogrde bolja.
Jer, svaka naša reč izrečena sada
samo je naličje ljubavi,izgubljena nada.

Ćutimo...tako je bolje...
Reči neka se zalede naše
Ćutimo...
Da nas nikada više ne uplaše.

Da nas ne zaprepasti
taj ton što značenja nema,
taj zvuk što smisao svaki gubi
onoga trena kad oči u oči stanemo
onoga časa kad u istinu padnemo
i vidimo da duša još dušu ljubi.

Molim te, Ćutimo...
Daj nam priliku poslednju
da u tišini beskrajnoj prihvatimo-
Odlazimo-a ljubimo...

[Vltava]

Dažd

Trebalo bi opet naučiti
da slušamo kako dažd pada pada
Trebalo bi se otkameniti
i poći bez osvrtanja kroz kapiju grada
Trebalo bi ponovo pronaći
izgubljene staze od one plave trave
Trebalo bi u obilju bilja
zagrliti panične makove i mrave
Trebalo bi se iznova umiti
i sniti u jasnim kapima ozorne rose
Trebalo bi onesvijestiti se
u tamnim vlasima neke travne kose
Trebalo bi načas stati
sa suncem svojim i sjenkom svojom stasati
Trebalo bi se konačno sastati
sa već davno odbjeglim vlastitim srcem
Trebalo bi se otkameniti
i proći bez osvrtanja kroz kamenu kapiju ovog kamenog grada
Trebalo bi htjeti
i svu noć bdjeti slušajuć kako dažd pravedni pada pada pada

Mak Dizdar
http://s.spynet.ru/uploads/images/0/7/0/3/8/8/2011/05/16/d2860a.jpg

[Vltava]

Ruke tvoje i moje

Ruke su dvije molitve što ištu svoje nebo
To su dvije prijetnje što traže svoga boga.
One su dva druga što često idu u raskorak
Ruke su dva duga pitanja koja
Nemaju kome da se
Povjere.
Ruke bez ruku su siromasi ubogi
Prebacimo ruke s dvije suprotne obale
Njihova sjena u ogledalu voda biće
Virovima radost,
Prebacimo dlanove, prebacimo prste, prebacimo jagodice.

Za most čvršći od stakla, od cementa, od čelika.

Neka preko njega prelaze
Bez ikakve carine
Dragocjenosti

Daha

Pogleda

Poljubaca

I onih krhkih riječi koje se
Mogu reći
Šapatom
Samo.


MakDizdar

[Bisernica]

Trag

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.


Miloš Crnjanski


http://www.autoportal.hr/slike/2010/2967/lisce_led__xl.jpg

[Bisernica]

Kad milošću mučen snagu skupih
pa ti stidljivo s molbom pristupih,
ti si se nasmejala,
za tebe moja ljubav beše
igra i šala.

Umorna ,retko kad igri se predaš,
tamnih očiju k meni gledaš
iz svog jada
i sad bi htela onu ljubav
koju ti nudih tada.

Ah,zgasle su je odavno kiše,
ne može da se vrati više -
a nekad tvoja je bila !
Sad više ni jedno ime ne zna
I hoće mira.


H.Hese


http://images-1.redbubble.net/img/art/size:large/view:main/1984511-2-can-you-feel-your-soul.jpg

[Bisernica]

Pismo

Ako bih prestao da te volim
moje srce bi postalo
samo mala, zgasla zvezda,
no i onda bi je tvoja zena
međ jatom ugašenih zvezda
umela prepoznati.

Po nekom bivšem svetlu
koje je ostalo u tebi

Ja sam more noćas,
toliko Te široko
i nemirno ljubim.

Mogao bih svoj život
meriti letima u koja
ću Te ljubiti.

Pero Zubac

http://4.bp.blogspot.com/-SClFfkR0JFg/ToomHKJ_atI/AAAAAAAAAaM/pdpffcntCWg/s1600/sloboda.jpg

[Bisernica]

Davanje

To nisam ja,
to si ti,
Ta tvoja se vatra
u meni žari.

Naše je,
ljubavi,
samo ono,
što smo drugima dali.


Enes Kišević


http://sphotos-h.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-prn1/58809_465826160106475_944985445_n.jpg

[Bisernica]

Milo moje, najmilije, oprosti mi stihove.
Nije "otisak moje duše" dorastao tvojoj duši.
To su samo nepismeni leleci, jadikovke,
vapaji i čežnja iz sedamnaestog veka,
staromodan način da se tuga proglasi za ljubav.

Dosad sam mogao izučiti zanat
i potkovicom, koja me izabrala, kada sam te sreo,
potkovati srce da se ne troši, dok za tobom kaska.
Barem bi ga ponekad, makar kroz san, čula,
kada se u sitne sate dovuče do tvog praga.
Možda bi se sažalila i pustila u sebe,
da napolju ne zebe.

Da je slovo zrno peska, koliko sam ih potrošio,
mogao sam, s' ovih deset prstiju, kućerak sagraditi,
preneti te preko praga, pa te sa tih deset prstiju,
milovati i golicati bez reči, jer život nije pesma.

Lepo moje, najlepše, oprosti mi stihove.
Te škrabotine ni nalik nisu rukopisu mog pogleda,
koji do suza zadrhti, kad mu se učini da te ne vidi,
pa brže-bolje dozivam nebo da ga sebi uzme,
jer bez tebe ne treba ni meni.

Voljeno moje, najvoljenije, oprosti mi stihove.
Sve su to najgore psovke naspram reči,
koje u grlu, kraj srca, čuvam,
za slučaj da jednog dana Bog reši da postoji,
pa te zamoli da saslušaš šta imam da ti šapnem.

Goran Tadić


http://s1.trosjed.net.hr/trosjed/avatari/255908e_0_02QWD.jpg

[Vltava]

DALEKO

Ima jedan vetar koji kosu ne rastura
I grane ne povija,
Nego, samo tako, dođe odnekuda
I u nama jednu misao pokrene
I zašumi, meko:
Da postoji nešto od nas sasvim daleko.

Stevan Raičković

[Vltava]

OBEĆANJE

Tvoja plava kosa
je moj način života -
smrskan svijetlošću!

Otisak tvojih usana
je kao biljeg
na mojoj moći.

Voljeti tebe
znači živjeti
moj savršeni dnevnik

a obećao sam
svom tijelu
da ga nikad neću napisati!

L. Koen

[Vltava]

POKLON

Govoriš mi da je tišina
bliža miru od pjesama
ali ako bih ti kao poklon
donio tišinu
(jer tišinu poznajem)
rekla bi
Ovo nije tišina
ovo je još jedna pjesma
i vratila bi mi je nazad.

L.Koen

[Bisernica]

Noć je dar od Boga data
za ljude sjenke,meni što liče,
lutam i sanjam o Tebi večeras
Nadam se srešću te negdje u tami.


I sve je nekako nestvarno,čudno
Bez duše, sivo, ničega nema
Pomislim ''Bježi,spasi se , trči ''
Vraćam se danu što život nudi.


Sonja Popović


http://1.bp.blogspot.com/-igTbuoUPFlg/URV5IGDrgMI/AAAAAAAABRM/AIoLngLKqRA/s400/547375_4044854035567_641275979_n.jpg

[Bisernica]

Ljubavna pesma

Gdje nisi ti i tvojih očiju sjaj,
tamno je meni.
I uz jasno treperenje svijeća,
tamno je meni.
I kraj tihog plamena stada
tamno je meni.
Sunčana svijetlost samo me ranjava,
tamno je meni.
Gdje tebe nema i tvojih očiju,
tamno je meni.

Bhartrihari


http://fc02.deviantart.com/fs31/f/2008/221/7/a/Close_up_by_vejitatoja.jpg

[kojica]

Savršenstvo vatre III

Uvežbavanje duhovne čestitosti nalaže mi
da budem mudriji od svog oka

Da bez čuđenja primim to što se drvo javlja
i neprekidno gubi u prostoru i vremenu.

Ma kako pustolovno izgledale neke neprekoračivosti,
ovde se čini sve to oistinjenim i prirodnim.

Pred okom mi se otvara onostranost
i mnogolika domišljatost slobode i uobrazilje.

Kao i ceo ljudski rod, naučio sam da hodam,
ali to nije isto što i kretanje.

Ko nije savladao neviljivi korak mirovanja
moze li smatrati da je odmrsio svoj um?


M.Antić

:mm:

[Bisernica]

Gdje si, ko si, šta radiš?
Postojiš li,živiš li,voliš li ?
Da li si biće od krvi i mesa
Ili si samo iluzija i mašta ?

Samo bih gnijezdo htjela da svijem
U naručju Tvom, na grudima Tvojim
Osjetiti želim toplinu i nježnost
Ljubav,sigurnost jer samoće se bojim.

Sonja Popović


http://1.bp.blogspot.com/-0T6i4EABer8/URVyNF0aAZI/AAAAAAAABQg/SjwJHDYABCI/s400/182496_202329263236687_526157615_n.jpg

[Vltava]

Daj mi to što mi daješ…

Daj mi to što mi daješ.
I daj mi ono što ćeš mi dati.
I ne usliši ako Te ikad molim
Nešto treće.
A ne zaboravi dati snagu
Da primim sve to što mi daješ;
Da ne odbijem što ćeš mi dati,
Ne zaištem što nećeš dati.

Vesna Krmpotić

[Rosa]

Ne rusi sve mostove mozda ces se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom sto leti,
kada nema mostova uzalud je ceznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je hteti.

Ne rusi sve mostove, mozda ces se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoci je lakse neshvaceno svatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...

[Bisernica]

Vrtlog ljubavnog vretena...


Nebo je plakalo kada sam odlazila,
biserne kapi su se slijevale
licem vremena kada sam odlazila,
ljubav se vrtložila poezijom suza
jecajem tišine.
Osluškivala sam
krik ranjeg galeba
na obali oceana snova.
Kada se jednoga dana
sretnemo
na rubu vremena,
u kovitlanju svemira,
u poeziji kiše
i u kapima sna
s iste obale ćemo
gledati kako se sjedinjuju
suze u kristale sna
na licu tvoje i moje
vječnosti.

Dijana Jelčić

[Bisernica]

Neko drugo more

Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlan prinosi

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zenici
ogleda

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira

Neka druga senka vitku
tvoju senku podnevom
dotice

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane

Pero Zubac

[Bisernica]

Želje

Hteo bih, da sam čisto jezero jutra,
A ti sunce, koje se u njemu ogleda.

Hteo bih, da sam izvor na kraju livade,
A ti cvet, koji se smeši njemu.

Hteo bih, da sam zelen trn u grmu,
A ti ruža, koja ga obasjava rumenilom.

Hteo bih, da sam maleno zrno peska,
A ti ptica, koja ga brzo pronalazi.

Hafiz

[Bisernica]

Na kutku belog oblaka

Na kutku belog oblaka
– spava nejasna tuga
u neprekidnoj melodiji,
tihoj i zasanjanoj
usred zvezdane jeze.
Samo tamni plač šume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine.

Milena Pavlović Barili


http://lh5.ggpht.com/_Ko1VJ2qtOo0/TFlUkF83E0I/AAAAAAAABME/7iUCzMS7MFc/s800/heart.jpg

[Bisernica]

Užasne su večeri hladne,


Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez boja.

Ko osećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.


Aleksandar Blok


http://www.mudremisli.com/wp-content/uploads/2009/10/hipnoza-kugla.jpg

[paculjkica]

"Tvoja vizija će postati jasna tek kada pogledaš u svoje srce. Ko gleda izvan svog srca – sanja. Ko gleda unutar svog srca – budi se."

Carl Gustav Jung

http://www.dodaj.rs/f/18/u9/3uP4P1Ic/480641101515987522685281.jpg

[paculjkica]

"Ne bori se protiv svojih misli, jače su od tebe. Ako ih se želiš osloboditi, prihvati ih."

Paulo Cohelo

http://www.dodaj.rs/f/2N/Cn/2AeVQJdL/988228470034556405752425.jpg

[Bisernica]

Na kutku belog oblaka


Na kutku belog oblaka
– spava nejasna tuga
u neprekidnoj melodiji,
tihoj i zasanjanoj
usred zvezdane jeze.
Samo tamni plač šume
trese svoju srebrnu kosu
izgubljenu u oku razdaljine.

Milena Pavlović-Barilli


http://darkok.files.wordpress.com/2010/04/07-oblaci.jpg

[Bisernica]

Užasne su večeri hladne

Užasne su večeri hladne,
Vetar što drhti od nespokoja,
I drumom uznemirujući šum
Nestvarnih koraka bez boja.

Ko osećanje na bolest skorašnju
Hladna je svitanja pruga,
Pouzdan znak da smo u vlasti
Neraskidivog nekog kruga.


Aleksandar Blok

[paculjkica]

http://www.dodaj.rs/f/S/c5/2wJ7MXqW/525757702915133067510856.jpg

[Bisernica]

Milo moje

Godinama te čekah da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ti da budem
Ja da postaneš

Čekah, sanjah, maštah, vjerovah
Ne znajući da li su te stvorili…

I sada čekam ima godina već da mi dođeš
Da zakucaš na prozor
Uđeš na vrata
Dušom da se osmjehneš
Srcem da me prigrliš
Uvučeš u sebe
Ja da budeš
Ti da postanem

Čekam, sanjam, maštam, vjerujem
Znajući da ima te
Da su te stvorili
Da moj si
Da voliš me
Znajući da jesmo
I bićemo!

Branka Kukić



http://malaino.blogograd.org/files/2013/07/vb-600x250.jpg

[paculjkica]

http://www.dodaj.rs/f/h/Ak/4IZkNnXC/993949504817849603039135.jpg

[Bisernica]

Dogorele cigarete
zgužvane misli na podu
i plastični osmeh
svijen od prečeste upotrebe.
Suza ispod jastuka
i osmeh ispred vrata.
Slomljene reči rasute naokolo
zgazili smo ih prije nego uspeli izgovoriti ih.
Nekoliko zamršenih uspomena
više kao paučine
u uglovima zidova između nas.
Jedan pogled iza sebe (ili - preko ramena)
pre nego pritisnem kvaku (ili- okrenem bravu)
Ne,nije ostalo ništa više.


Veronika Kostadinova

[Bisernica]

Svjetiljka sjećanja


Kad prošlost zazvoni kroz hodnik sjećanja

Obasjava te svjetiljka daljina

koje plove pod nebom beskraja.


Između mojih prstiju i tvoje kose

noć drijema pod zvijezdama ljubavi.

A u luci

na pučini vremena

sidro nade

ljubi jedra-broda svog!

n.a.


http://casper.blog.rs/gallery/3880/previews-med/064ed2cd43f5ebd3843b8bb28c24f7f9_web.jpg

[paculjkica]

"Za mene postoji samo putovanje putevima koji imaju srca.
Tuda ja putujem i jedini dostojan izazov je da se taj put pređe sav, do kraja...
I tuda putujem, gledajući, gledajući bez daha."K.K.

http://www.dodaj.rs/f/2h/Fg/3QmmqkRs/130006115723888883621271.jpg

[paculjkica]

"Slobodna duša rijetka je, ali lako ćeš je prepoznati. Prepoznati ćeš je prvenstveno po tome što se s njom ili u njenoj blizini osjećaš dobro.Jako dobro." Č.B.

http://www.dodaj.rs/f/29/sN/2zdO0DOE/138582063822056289021111.jpg

[paculjkica]

Dodjes do kraja, naidjes na zid i opet se pitas sta je sa druge strane...
Samo koje strane...Kada se pomesaju snovi i stvarnost uvek su iluzije glavne prepreke...A mozda je stvarnost samo jedana velika iluzija, a mozda je sve ovo san....

Snezana Kinces

http://www.dodaj.rs/f/3N/UT/Drn3Dqk/1/139605575184401149935311.jpg

[Bisernica]

Ko vetar kišni,ko vetar gnevni
Kapcima treseš,tražiš me ti!
I pevaš:ja sam haos,tvoj drevni
Prijatelj pravi-otvori mi!

Pritiskam kapke,tako se bojim
Da otvorim mu!Svoj zadnji plam
Koji me greje,svim srcem svojim
Ja čuvam...Ljubav neću da dam!

Doziva haos,smeje se meni:
S lancima živiš!Kidaj ih sve!
Znaš da za sreću,o usamljeni
Treba sloboda,a ljubav -ne!

Hladneći,ljubav na izdisaju
Preklinje,šapće molebnu reč...
Malakšu ruke,boj je pri kraju,
Malakšu ruke...Otvaram već!


Zinaida Hipijus

http://www.index.hr/images2/SpasProtivRazvoda04.jpg

[Bisernica]

Anabel Li

U carstvu jednom pre mnogo leta
-Tamo gde more sne svoje sni-
Življase deva zanosom cveta,
Ime joj beše Anabel Li-
Jedna joj misao u misli bdi:
Ljubavlju nase svešću da zri.

Bila je dete, ja dete, davno,
Tamo gde more sne svoje sni
Al' voljasmo se mi nadljubavno,
Ja i premila Anabel Li.
Anđeli s neba žuđahu stravno
Da takva ljubav u njima vri.

I eto razlog, znate ga svi,
I kob ocajna, osveta glupa:
podunu vetar s oblaka zli,
Tamo gde more sne svoje sni,
Pokosi moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stupa;
U grob je dalek od mene skri
Gde more žalo romonom kupa.

Al' ljubav naša bi nadljubavna,
Ta ljubav naša - tajna je javna,
Nikad se slična ne desi, zbi-
O, ni anđeli sa neba slavna
Demoni mračni dubina zli
Ne rastaviše, gde more sni,
Mene od moje Anabel Li.

Mesec kad sine - dušu mi vine
Prebajnoj, vazda, Anabel Li.
Zvezde kad zrače - oči mi znače
Vazda, prebajne Anabel Li.
Noć plimom bije - duh kraj nje bdije
kraj groba njena, gde tiho spi-
Uz svirku vala, kraj romon-žala
Gde more sinje sne svoje sni.

E. A. Poe


http://i639.photobucket.com/albums/uu113/leonida77/novi%20album/Blog/annabel_li1.jpg

[Bisernica]

Napredak

Opet moj dubok život glasno huči,
Kao da šire korito mu biva,
Svaka se slika sve više otkriva,
svaki mi predmet sve prisnije zvuči.
Moje se biće s bezimenim sliva;
pa svakim čulom proniknuv iz granja,
ko ptica nebom vetrovitim sanja,
s dušom što leluja ko da sva
na crnim stoji ribama, uranja
u prekinuti dan jezerskog dna.

R. M. Rilke

[Rosa]

Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.
Ovaj vazduh možda je Isus Hrist.
Jezero koje posmatraš sjeća te na rane poljupce među borovima.
Mnogo gubiš oklijevajući, mala.
Upali već jednom tu cigaretu i otisni se.
Jedan žbun u brdima volio bi te vidjeti....

..Sa pravim leopardom pustinja je podnošljivija.
Zašto misliš da je nemoguće doživjeti nedokučivo?
Od Kjerkegora sam naučio da ništa nije prolazno ako je divlje i neobuzdano.
Rastereti se, mala...

Ne vidim brži put do sreće od jutarnje kafe u nepoznatom gradu.
Tamo gdje ne znaš nikog prije ćeš upoznati sebe.
Ne daj se, mala.
Neka ti kosu zamrsi muzika nepoznatog gitariste u magli.
Udahni.

...Pokreni se.
To mjesto gdje si stala možda je epicentar vulkana...
Ne sprečavaj kamiondžije da misle kako si srećna.

...Sprti to.
Taj glupi teret u očima.
I kreći se.
Bog ne voli namrgođene djevojčice.
Nasmiješi se.

[Bisernica]

Kratkoća života

Ej, kako brzo izmiču nam leta,
Nevinost njihov ne zadrža tok,
glavu od belog ne sačuva cveta,
ni da se produži ljute smrti rok...
Ostavit moraš vinograd i njive,
ženu i lepo ustrojeni dom,
od sveg imanja jedna grana ive
biće na grobu presađena tvom.

Horacije



https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash4/1003953_10201878076207538_126986578_n.jpg

[Rosa]

Svi ti ogorčeni, bijedni, usamljeni ljudi
što se osjećaju uskraćeno,
iznevjereno od svijeta,
oni okrivljuju život,
okrivljuju okolnosti, okrivljuju druge…
dok su ustvari
oni
totalno odbojni,
pokorno neoriginalni,
kukavni i nepokretni,
utonuli u samosažaljenje,
ništa ne rade kako treba,
i dalje se osjećaju jalovo,
šireći zemljom svoje jadikovke,
svoje mržnje …
beživotnih očiju
u središtu ničega,
ti milioni ljudskih grešaka,
idući iz dana u dan
iz noći u noć,
kroz svoje kastrirane nagone,
što vrijeđa samu zemlju,
vrijeđa sve živo,
ta pustoš,
užas sve te
pustoši,
MASE.
Čarls Bukovski


http://www.mudremisli.com/wp-content/uploads/2012/10/AGAINST-THE-MASSES.jpg

[Bisernica]

Zažmuri.
Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.
Samo zažmuri i želi…
Sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju…
Nauči da želiš tako da ti se čini
da neću umeti da ispunim željeno,
pa da se iznenadiš kad shvatiš
da moraš želeti više da bi me sustigla…
Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,
nasmeši se, što si šašava, pa si posumnjala.
Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,
već na tvojoj koži, jer je pod njom postalo tesno.
Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,
da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,
inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.
Lepa si, al’ lepša si kada želiš
da budemo lepi, pa se pore otvore,
da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje
prođe ovaj trenutak večnosti,
podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,
taman toliko, koliko je potrebno
da progledaš dok žmuriš.


Goran Tadić


http://www.vijesti.me/slika-519x316/vijesti/nasminkajte-vase-oci-bas-kao-zvijezde-slika-120135.jpg

[Bisernica]

Naši dani


Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podig'o se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.

Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.

Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i bog rata;
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova,
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova

Ostala nam još prašina na hartiji,
K'o jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji, koji sišu k'o pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al' kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.

Vladislav Petković Dis

[Bisernica]

Ispuniš mi oči

Ispuniš mi oči, tek što ne kapneš,
al’ ne dâ nam se da se razdvojimo.
Pliva mi tako pogled u tebi,
dok se talasaš u mojim očima.
Ronim u sebe na dah, da izronim biser,
koji nikom nije potreban.
Zagrcnem se rečima, brzoplet sam,
žurim da izgovorim sve što me guši,
ali prećutim, jer više ne umem sa rečima,
kao ni sa tobom.


Goran Tadić

[Bisernica]

Okreneš glavu na drugu stranu


Okreneš glavu na drugu stranu,
kad se prepoznaš u mojim besmislenim mislima.
Najradije bi pobegla iz prošlosti,
al’ ne pitaš se ti da li ću te pustiti iz sećanja.
Nečeg se stidiš, ja ne,
ne zameram ništa ni tebi, ni sebi,
svako od nas trošio je svoj džeparac, sitniš srca,
osmislio, ili obesmislio i ljubav i život,
onako kako je najbolje umeo.
Još uvek želim da ti je bolje nego meni
i jedino me još raduje da mi gore ne može biti,
što, ako je Boga i pravde, znači da ti je dobro,
da bolje ne može biti.
Čuvaj to dobro, trebaće ti sve više,
biće ga sve manje, nestašica je ljudi.
Faliću ti, al’ nećeš priznati da ti falim baš ja,
nadaćeš se da tek treba nekog da sretneš:
“valjda se neko i za mene rodio”,
a nećeš znati da je baš taj, što je za tebe rođen, umro
i da se uzalud nadaš nekom boljem od njega.
Uverena da te se ne tiču moje neproživljene misli,
okreneš glavu na drugu stranu,
da nam se pogledi na život slučajno ne bi sreli,
da ne vidimo koliko se razlikuju od onoga kakvi smo.
Okreneš glavu na drugu stranu,
kao dete kad zažmuri i kaže: “Ne vidiš me”.

Goran Tadić

[Bisernica]

Haljina

Niko ne vidi na njoj tvoje ruke
kada prolazim ulicom
Niko ne vidi na njoj tvoje prste
kad je vratim kući
Maleno dugme je opet ušiveno
i zakopčani svi snovi visoko do vrata
Ja ovu haljinu nežno skidam
ja ovu haljinu pažljivo oblačim
Ona za mene moć mađije ima
volela bih da tvoje ruke na njoj
mogu da pokažem svima.

Mira Alečković

[Jelicica]

Ušuškam se ponekad u tvoje snove .... i tu ostanem do jutra..... Osjetiš me ti .... znam .... A nisam tu...... Ušunjam se tako u tvoje misli..... i napravim haos od tvog dana .... Zaboraviš gdje si krenuo i što si htio reći .... Upletem se u tvoj korak .... i ti kreneš polako ka meni ..... A onda .... onda te sustigne zora .... novi dan se polako budi .... poklonim ti još jedan osmjeh i kažem - sretan budi..

[Rosa]

Hoću da napišem nešto veliko
Došlo mi danas da srce kaže
Mada me glava boli jako
Duša bi htela, al da ne laže…

Spuštenim kapcima ovo pišem
Malo žmirkam na jedno oko
Šetam po sebi, polako dišem
Poletela bih, al nije lako…



Katarina Branković Gajić

[Slatkiš]

LEPOTA

Jest, nema na tebi ni jednoga dela
Da se mome oku mogao da skrije,
Nijednog prevoja blistavog ti tela
Da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanku čase
Ti preda me stupaš sva sjajna i živa,
Znam kada će suze oko da ti kvase,
Znam kad ti se duša miloštom preliva,

A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni,
Uvek nova, uvek tako čudno druga,
I nikada slična jučerašnjoj ženi.

Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene
Raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, budi jedanput ko i druge žene,
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...

Milan Rakić

[Rosa]

"Samo izvolite,
poslužite se mojom dobrotom,
trošite moju iskrenost,
hranite svoj ego mojom ljubavlju,
gužvajte moje emocije kao staru hartiju,
uzalud vam trud.
Nećete postati bolji,
nećete postati JA,
jer treba vam i DUŠA.
A nju mi ne možete uzeti i sve dok je imam,
ostat ću čovek!"

Meša Selimović

https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/p403x403/10645305_929842230364692_2004659055335845985_n.jpg ?oh=dc2e1c115327ce8277a857e1d7b57f61&oe=54CAE4DD

[Rosa]

"Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga. "
(D.Maksimović)

[LonČe]

ЉУБАВ


Ово је песма за твоја уста од вишања и поглед црни.
Заволи ме кад јесен дува у пијане мехове
ја умем у свакој капији да направим јуни
и немам обичне среће и немам обичне грехове.

Поделићу с тобом све болести и здравља.
Заволи моју прилику што се тетура низ дан.
Сутра нас могу срести понори или узглавља.
Свеједно, лепо је немати план.

Лепо је не бити ни чиновник ни доктор. Упути
телеграм моме оцу: ''Постоји тужна дивота
ваш син не уме да људе спасава од смрти,
он, знате, спасава од живота.''

Заволи траг мога осмеха на рубу чаше, на цигарети,
и блатњав ход дуж улица које сигурно некуд воде.
Бићемо сувише вољени или сувише проклети.
Буди уз мене кад одем.



Мика Антић

[LonČe]

Udah



Tačno znam kada me tvoje misli zapostave.
Zadesi me neko zlo, nevolja, loši ljudi.
Pitam se tada da li te neka briga obuzela
i odvukla misli od mene, pa nema ko da me čuva.
Ne umem sam
i više se uzdam u tvoju brigu za mene,
nego u svoju snagu.
Nju čuvam da mogu da te branim
od sila sa kojima mogu da se nosim
i koje smeju samo na mene,
na tebe nikako.
I kad bi stigle do tebe, ne mogu ti ništa,
jer su ih moje grudi oslabile.
Nije mi žao što, oštećen, teško dišem,
jer znam da će me tvoje misli zakrpiti,
da ću moći da te uzdahnem,
to je dovoljno da prikupim snagu
za borbu sa onima što ne smeju blizu tebe.

Ne znam kako se vazduh natopi tobom,
pa moj uzdah na tebe miriše.
Odjednom je tesno u mojim grudima, al' ne dam te lako.
Lagano te ispuštam, da mi što duže usne golicaš.

Ponekad uzdahnem, ne znajući da si to ti.
Prepoznam te tek kada mi srce pomeriš.
Nasmešim se, znam da je namerno,
jer želiš da me podsetiš da sam živ.
Promeškoljiš se, raširiš ruke
kao da meriš koliko ima mesta
od srca do najbliže praznine.
Napraviš piruetu i uhvatiš zalet
za odlazak iz mene.
Pokušam usnama da te zadržim,
ali ne uspevam, jača si.
Samo si svratila da me podsetiš na mene
i ostaviš poruku, koju ne razumem.
Možda svaki put kada te uzdahnem.
upiješ nešto toplo iz mene,
nešto od čega nemam koristi,
a tebi ugreje dušu?
Umem da postavim pitanje,
na koje pametniji od mene nemaju odgovor.
Moje misli su znakovi pitanja,
kidaju meso tim kukama,
čekaju odgovor koji se krije u tvojim mislima,
koje me ponekad zapostave,
pa me zadesi neko zlo, nevolja, ili loši ljudi.
Ima ih.


Goran Tadić

[Rosa]

...Težak sam, jer mi je teško.
Kada bi skinula teret sa moje duše,
znala bi koliko sam lagan.
Mogla bi me zubima do postelje odneti,
mogao bih sobom jastuk ispuniti,
da najzad i ti nešto lepo sanjaš...

G. Tadić

https://scontent-vie1-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xft1/v/t1.0-9/11742901_968629829843461_158021682016493822_n.jpg? oh=4ee8a1744d5c7b30009528f880483132&oe=564BA1B3

[Rosa]

SAMOĆA






Kada se sve kreće,
kada se umorni obnavljamo,
kada se zvijezde gase
i kada se budi sjaj
u očima ljudi,
što ne bih bio drvo
krcato raširenih grana.







Iako sam ovog prijepodneva


kao dno kamena hladan,


pijem u tišini.


Sakrivam u sebi glas,


ostajući usamljen


po ko zna koji put.





Luis Suardiaz

[Rosa]

LAŽNE MI PUTEVE


Lazne mi puteve pod noge poturaju.
Lazne mi reci u usta guraju.
Pun mi je zivot lazi pune usi.
Do grla u strasnoj lazi sto me gusi.

Sve sto je moje lazni prizvuk ima.
Sve sto je moje ko da je od dima.
Laz je podrzana laznim svedocima.
I istina nigde nikog ne zanima.
Kako da izdvojim laz iz tog sto disem.
Kako da ne lazem u tome sto disem.
Kad me lazima kao pticu pune:
Ko i druge lazi moja glava trune.


-Matija Bećković