ÐÐ¾Ð²Ð¸ Ð‘ÐµÐ¾Ð³Ñ€Ð°Ð´ [Arhiva]

Pogledaj Punu Verziju : ÐÐ¾Ð²Ð¸ Ð‘ÐµÐ¾Ð³Ñ€Ð°Ð´

QueenOfClubs

11-04-2011, 07:37

Данас је 11. април, Дан Новог Београда. Пре тачно 63 године омладинске бригаде су започеле изградњу Новог Београда. Али, Нови Београд има и своју историју пре овога о којој се мало зна.

Први историјски помен људског насеља на територији данашњег Новог Београда потичу из времена турске владавине над Србијом. Он је пронађен у књизи из 1713. „Крушевски поменик“ који бележи постојање српског насеља по имену Бежанија најраније 1512. Такође помиње да је село имало 32 куће, а тај број је 1810. нарастао на 115.
Током 18. века становници Бежаније су били искључиво Срби, али након повлачења Турака, нови освајач Аустрија је подстицала насељавање Немаца, Мађара и Хрвата. Између два светска рата, у време Краљевине Југославије, насеље се помера ближе реци Сави и тада настаје Сајмиште (сада је то Старо Сајмиште) и Ново Насеље.
Први урбанистички планови који су планирали ширење Београда на леву обалу Саве су направљени 1923, али их је недостатак средстава и људства да се исуши мочварни терен одложио на неодређено време. Београђанин Петар Кокотовић је 1924. отворио кафану на Тошином бунару коју је назвао „Нови Београд“. После 1945. Кокотовић је био председник месне заједнице Ново Насеље-Бежанија која је касније израсла у општину Нови Београд. Нешто касније, 1939, у Земуну излази и први број недељног листа „Нови Београд“. На Бежанији је 1924. изграђен аеродром, док је фабрика Рогожарски изграђена 1928. Године 1934. планови су проширени на изградњу урбаног језгра који ће повезивати Београд и Земун, пошто је Земун административно припојен граду Београду 1929, чиме је изгубио статус града. Такође је подигнуте мост преко Саве и успостављена је трамвајска линија која је спајала Београд и Земун. Саграђен је и земунски аеродром.

Године 1938. подигнут је комплекс зграда месној заједници Старо Сајмиште. На површини од 15.000 km2 су се одржавали сајмови и изложбе чији је циљ био да покажу економски развој Краљевине Југославије. Исте те године, општина Београд је потписала уговор са две данске грађевинске компаније да саграде ново насеље. Пројекат је поверен инжењеру Браниславу Нешићу.

QueenOfClubs

11-04-2011, 07:40

QueenOfClubs

11-04-2011, 07:42

Развој

Три године након завршетка Другог светског рата, 11. априла 1948. изградњу Новог Београда започеле су омладинске радне бригаде. Тај дан се узима за настанак Новог Београда. Зграде су ницале једна за другом, а 1952. је основана општина Нови Београд, а 1955. општина Бежанија је припојена Новом Београду. Годинама је Нови Београд био највеће градилиште у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и извор великог поноса за комунистичке власти које су надгледале тај пројекат.
Пре него што је сама изградња почела, терен је изравнан песком из Саве и Дунава како би се исушило мочварно земљиште и подигао ниво земљишта изван домашаја поплава и подземних вода. Само током прве три године иградње, више од 100.000 радника и инжењера из целе Југославије је радило на изградњи. Радничке бригаде сачињене од становника доведених из сеоских подручја су обезбеђивале већину радне снаге. Чак су и средњошколци и студенти учествовали у изградњи. Радници нису имали потребну механизацију, па је мешање бетона и ношење песка рађено ручно, док су коњске запреге коришћене само за дизање изузетно тешког терета.
Једна од првих завршених зграда била је Палата федерације (данас Палата „Србија“), која је обухватала 75.000 km2 корисне површине која је од тада била дом Савезног извршног већа ФНРЈ и СФРЈ, као и Владе СРЈ и Савета министара Србије и Црне Горе и канцеларија Председника Србије и Црне Горе. Њена будућа намена још увек није одређена.

http://www.dodaj.rs/f/2O/m1/2KyxNKBp/images.jpg
Палата федерације

Прве зграде за становање су били павиљони близу Тошиног бунара. Комплекс Студентског града је изграђен у исто време да би се задовољиле стамбене потребе студената растућег Универзитета у Београду који су долазили из свих делова Србије.
http://www.dodaj.rs/f/3x/eD/10K7GmLn/images.jpg http://www.dodaj.rs/f/11/aT/vPgYwN/images.jpg
Павиљони ааааааааааааааааааааааааа ааааСтудентски град

Друге значајне грађевине изграђене у Новом Београду су конгресна дворана Сава центар, Генексове куле, седиште Нафтне индустрије Србије, спортске и концертне дворане Хала спортова и Београдска арена и хотели са 5 звездица Континентал Хотел Београд и Хајат Риџенси. За потребе учесника Универзијаде 2009. у Београду се гради Универзитетско село (Белвил), које ће након завршетка универзијаде бити продато.

http://www.dodaj.rs/f/U/10U/3tlkuicy/images.jpg http://www.dodaj.rs/f/1M/13O/2k2nA2pg/images.jpg
Сава центар ааааааааааааааааааааааааа аааа Генексове куле

Дан општине је 11. април, дан почетка изградње Новог Београда, а слава Покров Пресвете Богородице, 14. октобар.

QueenOfClubs

11-04-2011, 08:15

Данас општина Нови Београд заузима површину од 40,74 km². Главна физичка особина Новог Београда је његов раван терен, што представља велики контраст старом делу Београда, који је изграђен на 32 брда. Осим Бежаније, свог западног дела, Нови Београд је изграђен на површини која је у основи била мочвара када је 1948. године отпочела изградња новог града.
Остале географске одлике Новог Београда су полуострво Мала Циганлија и острво Ада Међица, оба на Сави и залив Зимовник, који окружује Малу Циганлију, у ком се налазе објекти бродоградилишта Београд. Лесне заравни Бежанијске косе се налазе у западном делу општине, док у јужном делу протиче канал Галовица који се улива у Саву.

http://www.dodaj.rs/f/3B/kT/2z6Vd3wu/images.jpg
Мала Циганлија

http://www.dodaj.rs/f/33/Ua/1nwFkT5V/images.jpg http://www.dodaj.rs/f/41/11Y/2jqKWooI/images.jpg
Ада Међица

Од свих београдских градских општина, Нови Београд има највише зелених површина, укупно 3,47 km² или 8,5% своје површине. Највећи површина паркова отпада на парк Ушће. На Новом Београду је 2008. године отворен Парк Република Српска.

http://www.dodaj.rs/f/g/AP/16hL05ZF/images.jpg
Парк Ушће

Sandokan

11-04-2011, 08:41

Ovde stanuje :sandokan: :lol:

http://razbibriga.net/imported/2011/04/panoramablokovi-1.jpg

Broj stanovnika

Prema poslednjem popisu iz 2002. godine ima 236.000 stanovnika (217.000 sa stalnim prebivalištem).
Procena: 251.800 (2007)
Procena MUP-a: do 300.000 (2008)
Novi Beograd je dominantno visokourbana opština sa preko 200 solitera, 600 velikih objekata i 86.000 stanova, 19 osnovnih škola, šest srednjih, dve više škole, tri fakulteta i sa najvećim Univerzitetskim gradom na Balkanu.

* Nbgd (savski) blokovi, dugo su predstavljali puku spavaonicu i slepo crevo kako Beograda tako i samog Novog Beograda.... lokacija koja je bila idealna za sve moguće eksperimente koje su razno-razni experti izvodili nad stanovnicima ovog dela grada .... U poslednjih 30-tak godina ovde su se izmenjale trase prevoza na hiljadu i jedan način .... tramvajem u 21 vek ..... kako su nas tek njime "usrećili" ..... za to vreme u centralni deo Novog Beograda išlo se 16-najom, koja doduše ne ide tako često, po 3 na svakih pet minuta .... muka je to, al eto da se ne bi mučili više, ako se ikada bude izgradio metro biće na trasi 16-naje :lol:.....
Novi Beograd je davno prerastao opštinske razmere i definitivno je zreo za podelu na barem dve opštine ....

misticlady

11-04-2011, 14:44

Srecan rodjendan N.Bgd:jasenka:

QueenOfClubs

11-04-2011, 17:45

Ð¿Ñ€Ð¸Ñ‡Ð°Ð»Ð¸Ñ†Ð°

11-04-2011, 18:23

Ovde stanuje :sandokan: :lol:

http://razbibriga.net/imported/2011/04/panoramablokovi-1.jpg

komšo, al je bajata slika :sojka: moja zgrada je prva siva ka se ide od grada...e, vidi se ona grozna pumpa na kraju zgrade :lol:

Sandokan

11-04-2011, 19:12

komšo, al je bajata slika :sojka: moja zgrada je prva siva ka se ide od grada...e, vidi se ona grozna pumpa na kraju zgrade :lol:

Pre 5-6 godina delila nas je samo prva kremasta zgrada (od tebe ka imo centru :lol:), sad sam 3 zgrade daleko od tebe :lol: ..... a kad sam se doselio u ove krajeve i u Bgd uopšte, živeo sam u ovoj drugoj sivoj u 61-om, od naselja Dr Ivana Ribara ka gradu .... ako izuzmemo 45 blok, 90% ovoga na slici tada nije ovako izgledalo :)

evo još jedna sličica.....
http://razbibriga.net/imported/2011/04/blokovi-1.jpg

Ð¿Ñ€Ð¸Ñ‡Ð°Ð»Ð¸Ñ†Ð°

11-04-2011, 20:30

:qq: imam sliču foku negde.
mi smo prvo živeli u pariske komune 27, preko puta hale sportova, od 1964. godine (imam negde i fotku kako se hala sportova gradi)...a ovde smo se doselili na sv. savu 1980. godine. posle sam se udala, pa sam živela u broju 82, pa smo proširili stan u broj 148, a onda smo se preselili u 58....a sad smo tu gde smo - u stanu iz koga sam otišla kao devojka.
:qq: mnogo selidbi za 30 godina.

QueenOfClubs

12-04-2011, 07:42

Сава центар је највећи конгресни, културни и пословни центар у нашој земљи и један од највећих у Европи, чија делатност обухвата организацију конгресних и свих врста уметничких скупова и манифестација.
Изграђен 1977. године, Сава центар представља модеран комплекс смештен у једном од најлепших делова Београда, удаљен свега пет минута од центра града и 15 минута од аеродрома Никола Тесла . У његовој непосредној близини налазе се хотели де лукс категорије Hyatt Regencyи Хотел Континентал Београд, који заједно са Сава Центром чини јединствен архитектонски простор састављен од три целине: пословна зграда – објекат "А", велика конгресно концертна дворана – објекат "Б" и Хотел Континентал Београд.
Сава центар је савремени центар изузетне домаће и међународне репутације, који више од три деценије успешно организује највеће међународне конгресне скупове и уметничке манифестације. У Сава Центру је до сада одржано преко 8.000 домаћих и међународних скупова и манифестација, са више од 1.600.000 учесника, као и преко 8.000 културних догађаја, којима је присуствовало више од 7.000.000 посетилаца. Сава центар је био домаћин низа великих међународних конгресних скупова као што су ОЕБС, Генерална скупштина Светске банке и Међународног монетарног фонда, Генерална скупштина УНЕСЦО-а, 9. Самит несврстаних земаља, Скупштина ЕБРД, Светски конгреси рудара, ортопеда, стоматолога, хирурга ... као и место гостовања највећих имена светске уметничке сцене. У Сава центру се већ годинама одржавају значајне културне манифестације као што су ФЕСТ, БЕМУС, БИТЕФ…
Сава центар је члан значајних међународних конгресних и уметничких асоцијација, као што су ICCA (International Congress and Convention Association), AIPC (The International Association of Congress Centres), ISPA (International Society of the Performing Arts), ILMC (International Live Music Conference).
file:///C:/Users/Marina/AppData/Local/Temp/msohtmlclip1/01/clip_image001.gifУ Сава центру је до сада одржано преко 8.000 домаћих и међународних скупова и манифестација са више од 1.600.000 учесника. Поред тога, слањем својих стручњака и пружањем професионалних конгресних услуга, Сава центар је помогао у организацији рада новоизграђених конгресних центара, као и организацији конгресних скупова и других манифестација у многим земљама и градовима света.
Сава центар располаже са 15 конференцијских сала различитих капацитета (од 20 до 4.000 места). Све сале су опремљене најсавременијом техником и могу да одговоре најсложенијим захтевима клијената. Узимајући у обзир расположиве капацитете, ниво техничке опремљености и професионално искуство у овој области, Сава центар има значајну позицију и лидерску улогу у развоју конгресне индустрије у региону.
Сава центар клијентима и посетиоцима пружа и додатне услуге, које су саставни део професионалне конгресне организације (штампање, сопствена ИТ мрежа, дигитална телефонска централа, интернет, кетеринг услуге, професионално обезбеђење, паркинг...), што овај објекат чини мултифункционалним и јединственим.
Захваљујући изузетним просторним и техничким могућностима објекта, као и кадровима оспособљеним за обављање сложених и одговорних послова везаних за организацију међународних конгресних скупова, Сава центар је стекао углед савременог центра изузетне домаће и међународне репутације.
Сава центар располаже тимом професионалних организатора спремних да организују најсложеније манифестације. Искуство и знање које поседују ПЦО (професионални конгресни организатори) гаранција су успеха у организацији и реализацији многих скупова. Клијент ће бити успешно вођен кроз све аспекте скупа, од планирања, израде прелиминарног буџета и координирања широког спектра услуга током припреме и реализације скупа.
Сава центар располаже са 3.300 м² изложбеног простора у објекту "А" (фоаје код Свечаног улаза, и простор испред конференцијских сала) и у објекту "Б" (фоаје испред Велике дворане) и 29.000 м² изложбеног простора на отвореном, који су идеални за комерцијалне презентације и уметничке манифестације.

QueenOfClubs

12-04-2011, 07:50

Пословни центар Ушће у Београду, са својим 141 метром висине чини највишу зграду у Србији и другу по висини зграду на Балкану. Налази се на општини Нови Београд, у блоку 16 на ушћу Саве у Дунав. Саграђена је 1964. године и дуго времена је била седиште Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Данас је пословна зграда у власништву компаније МПЦ.
Карактеристике
ПЦ Ушће представља највишу зграду у Србији и једну од најлепших и најмодернијих у региону, висока је укупно 141 метар.
У реконструкцију овог здања, након њеног оштећења приликом НАТО бомбардовања уложено је 35 милиона евра, зграда је добила два нова спрата и данас има 25 спратова. Укупна површина пословног простора овог објекта износи 27.237 квадратних метара, а читава зграда је опремљена најмодернијом опремом која је у складу са највишим светским стандардима, сваки спрат има климу, подно грејање, непробојна стакла и најсавременије системе за надгледање и комуникације итд. Зграда поседује 7 модерних лифтова којима за свега двадесетак секунди може да се стигне од приземља до последњег спрата, а ту је и 750 паркинг места. Током реконструкције зграда је добила потпуно нову архитектонску глазуру, некадашњу алуминијумско-стаклену фасаду са свих страна заменила су плаво-зеленкаста стакла.
Два новоизграђена спрата почивају на металној конструкцији, а представљају најатрактивнији део зграде будући да се на њима налазе ексклузивни ресторан, атријум за одржавање музичких концерата, промоција и разних сценских наступа, а ту је и конференцијска сала.
Историја
Идеја о зидању комплекса зграда највиших државних институција на левој обали Саве, у оквиру новог града, појављује се 1947. године када је и расписан први конкурс за идејно решење.
Конкурс за нову зграду друштвено-политичких организација расписан је 1959. године, али није било прве награде. Студио "Стадион" из Београда је делио другу награду па је позван на следећи конкурс 1960. године где бива изабрано решење архитекте Михаила Јанковића, комплекс куле са 24 спрата (23 спрата и конзолна надстрешница на 24. спрату) и кружни павиљон са конференцијском двораном.
Градња траје од 1962. до 1964. године и реализује се само кула. Пројектант армирано-бетонске конструкције је инжењер Милан Крстић.
Здање је усељено 1965. године као главна зграда Централног комитета Савеза комуниста Југославије, њена првобитна висина била је 106 метара. Назив зграде у то време био је „Палата друштвено-политичких организација“ - популарно: „Зграда ЦК“.
Око 1970. је зграда требало да буде мета српског емигранта Николе Каваје који је желео да отме авион Боинг 747 и да га сруши у зграду ЦК. Авион је отет, али план ипак није остварен. Каваја је осуђен на 60 година, од чега је провео 23 године у затвору.
Почетком деведесетих година прошлог века након престанка постојања ЦК СКЈ постаје пословни центар у коме су се налазила седишта и представништва многих домаћих и страних предузећа као и телевизијски и радијски медији. Тада је ова зграда добила и нови назив „Пословни центар Ушће“, али и поред тога међу Београђанима је препознатљива по свом претходном називу „ЦК“.
21. априла 1999 (http://sr.wikipedia.org/wiki/1999). године у 3.15 за време НАТО агресије на СР Југославију зграда је била ракетирана у више наврата и претрпела је катастрофална оштећења. Поново је бомбардована 27. априла у 1.05 часова. Укупно 12 томахавк ракета је погодило зграду.
2002. године започети су озбиљни и обимни радови на оспособљавању и преуређењу зграде које је обавила фирма „Јуропиан констракшн“ („EuropeanConstruction“), ти радови су завршени средином 2005. Приликом ових радова зграда је у потпуности модернизована и прилагођена највишим светским стандардима, зграда је такође добила и два нова спрата који су уједно и најлепши у целој згради.
У непосредном окружењу зграде је 31. марта 2009. (http://sr.wikipedia.org/wiki/2009.) године отворен велики трговински центар „Ушће“, површине 130 хиљада м² са четири нивоа изнад земље и два испод, рекламиран као највећи на Балкану.
Комплекс Ушће
Комплекс Ушће је пројекат који би требало да заживи у будућности и да представља модеран тржни центар на Балкану. 2009 године отворен је тржни центар, а планирана је и изградња зграде близнакиње.
Корисна површина тржног центра „Ушће“ је 130.000 метара квадратних, а коштао је 150 милиона евра. Испод земље је хипермаркет површине 4000 квадратних метара. Под земљом се налазе и два нивоа гаражног простора. Тржни центар има укупан продајни простор од 50.000 квадратних метара са бутицима, продавницама, апотекама, банкама, укупно око 150 локала са 8 ресторана и 6 кафића. На трећем спрату је мултиплекс биоскоп са 11 сала.
У серијалу „Инсајдер“, емитованом на телевизији Б92 у априлу 2009, је објављено да је земљиште на коме се налази нови комплекс „Ушће“, укупно 4 хектара и 58 ари, усвајањем детаљног урбанистичког плана 2004. и његовим изменама 2007. „практично уступљено“ без тендера власнику МПЦ, Петру Матићу. Ово земљиште налазило се у две одвојене парцеле, једној од 9 ари на којој се налазио ПЦ „Ушће“ и другој, неизграђеној, од готово 5 хектара, која је, према наводима у емисији, као неизграђено државно земљиште „морала ићи на лицитацију“. Уместо овога, одлуком Скупштине града ове локације су препарцелисане и уступљене Матићу чиме је, према „Инсајдеру“, градски буџет оштећен за 30 милиона евра. Б92 је навео и низ других државних институција које су учествовале у процедури у којој је Матић дошао до земљишта без тендера и лицитације. Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града, је изјавио да је Скупштина проценила да је таква потенцијална цена мања од добитка који је град добио остваривањем овакве инвестиције. Јавно градско правобранилаштво је потом израдило правну анализу у којој су утврђене „најблаже речено, недоследности у примени закона“ у поступку продаје. Правобранилац је на основу документације увтрдио и то да су се у тренутку продаје зграда „Ушћа“ и гаража налазиле на истој парцели и да је „потпуно нејасно“ како је накнадно купопродајним уговором одређено да се оне налазе на одвојеним парцелама, што је купцу омогућило да се упише и као власник на већој парцели. Анализа је прослеђена Окружном тужилаштву.

http://www.dodaj.rs/f/30/h4/27Os689L/1/250px-reconstructiondela.png

Sandokan

13-04-2011, 13:30

Evo još par slički .... našao na google earth-u

3591359235933594http://razbibriga.net/images/styles/FunkyFresh/misc/pencil.png

Ð¿Ñ€Ð¸Ñ‡Ð°Ð»Ð¸Ñ†Ð°

13-04-2011, 16:33

bez obtira što mnogi ne vole novi beograd ( a imoj favorit je zemun) mislim da je prilično dobar za život...infrastruktura je sasavim ok, a i dobro je povezan sa svim delovima grada.
grejanje je odlično, ima sve što je potrebno za normalan život - osim pozorišta...ali, ko stiže da ide u pozorište hahahahaha! taj nije za novi beograd.

QueenOfClubs

08-05-2011, 08:53

Извор: "Прес"

Аrhitektura - Prestonica iz stručnog ugla Bez reda i plana

Ponos - Za mlade već afirmisane beogradske arhitekte Novi Beograd je savršenstvo arhitekture i nešto čime prestonica Srbije može da se ponosi. Ruglo - Najveći problem grada je izgradnja takozvanih divljih naselja i nadogradnja, pogotovo na objektima koji predstavljaju remek-dela arhitekture
http://razbibriga.net/clear.gif

(мој стари крај :srce:)

Za većinu građana Novi Beograd predstavlja samo stambene blokove, mesto na kojem rade ili opštinu na kojoj se nalaze njihovi domovi. Ipak, za arhitekte, najnaseljeniji deo prestonice je čudo arhitekture, mesto na kojem je zaživeo san moderne i obezbedio savršeno izgrađeno naselje. Ostatak Beograda, kažu eksperti, ne nalazi se na zavidnom arhitektonskom nivou...Svoju fascinaciju Novim Beogradom ne krije ni jedan od najmlađih dobitnika nagrade za životno delo, arhitekta Goran Vojvodić. Kako kaže, u Beogradu postoji mnogo lepih zgrada, ali je glavni problem to što država ne vodi dovoljno računa o kulturnim dobrima.

Remek-dela

Kako kažu arhitekte, i pored nadogradnje i neplanske gradnje, prestonica Srbije je puna lepih zgrada i arhitektonskih rešenja. Beograđanka, SIV, naselja Vidikovac i Novi Beograd, Muzej savremene umetnosti na Ušću, Opština Novi Beograd, zgrada porušenog Generalštaba za arhitekte Mitra Mitrovića, Nataliju Ristanović i Gorana Vojvodića predstavljaju remek-dela arhitekture.

- Novi Beograd je, recimo, primer savršene arhitekture. Nije to samo moje mišljenje. Sa tim se slaže i dobar deo kolega iz inostranstva. Konkretno, zgrada SIV-a je primer jedne lepe i moderne zgrade koja je savršeno napravljena. Ipak, generalno gledano, mi smo jako nekulturna nacija pa nam je takva i arhitektura. Moje premise iz oblasti arhitekture, nažalost, kreću negacijom - kaže Vojvodić.

Nepoštovanje stila

Naš sagovornik dodaje da je najveći problem Beograda izgradnja takozvanih divljih naselja i nadogradnje, pogotovo na objektima koji predstavljaju remek-dela arhitekture.
- Nepojmljivo mi je da jedna zgrada poput Dečje klinike u Tiršovoj ulici bude podvrgnuta jednom odvratnom činu kakav je nadogradnja. Zgrada je sama po sebi bila savršena. Ipak, takvih primera po Beogradu ima mnogo. Pogledajte, svaka druga zgrada je nadzidana, a uglavnom se sve to radi bez ikakvog reda ili plana. Uglavnom, bojim se da nam savremena arhitektura koja je počela krajem prošle i nastavljena u ovoj deceniji neće doneti ništa dobro. Smatram da je fijasko zgrada TC "Ušće" - ogorčen je Vojvodić, koji objašnjava da se problemi ne stvaraju samo ružnim izgledom zgrada. Vojvodić ističe da je TC "Ušće" izgledom jako dobro rešen, ali ne prate ga ostali objekti. Primera radi, Brankovim mostom u vreme saobraćajnog "špica" gotovo je nemoguće proći baš zbog tog tog centra.
Da je prestonica u stanju arhitektonskog haosa potvrdio nam je i jedan od najvećih talenata iz te oblasti Mitar Mitrović.
- Ono što je karakteristično za Beograd je kontrast, a da bi to prepoznao, čovek ne mora da bude stručan. Primetno je da se ne poštuju stilovi gradnje, te je akontekstualnost nešto što preovladava u prestonici. Jako mi je žao kada vidim da se nimalo ne poštuje građevinska baština. Ne znam da li je to zbog nečijeg pukog hira ili zbog neznanja, ali ne gradi se planski - ističe Mitrović.
Ipak, i za Mitrovića, kao i za Vojvodića Novi Beograd je savršenstvo arhitekture i nešto čime prestonica Srbije može da se ponosi.
- Novi Beograd je mesto koje je uređeno sa najviše plana. Geneks kao zapadna kapija grada zaista je ponos Beograda. Međutim, novogradnja i pojava nadogradnje su nešto što je u arhitektonskom smislu uništilo naš grad. Da se razumemo, niko ne ide u Barselonu, Prag ili Beč zbog toga što su jeftini za šoping, već zbog toga što je tamo sve urađeno sa planom - zaključio je Mitrović.
Iako je Novi Beograd, po mišljenju stručnjaka, krem srpske arhitekture, Beograd u velikoj meri zaostaje za gradovima Hrvatske, a pogotovo Slovenije.
- Beograd u arhitektonskom smislu zaostaje za Zagrebom. O Ljubljani da ne govorimo. Slovenija je generalno u tom smislu toliko uznapredovala ne samo u odnosu na Beograd već i na čitavu Evropu. Glavni razlog što je stanje u našem gradu loše jeste to što nema dovoljno državnih konkursa na kojima bi mladi mogli da predstave svoja znanja. Najbolje u arhitektonskom smislu što postoji jeste Novi Beograd - smatra Natalija Risanović, predstavnik novog talasa arhitekata.
Matija Ninković