marlon
13-08-2009, 11:20
posto nemamo pdf filozfija malo nabacanih misli od pre godinu dana....
slovenska il anglosaksonska dusa... barok ili romantizam, simfonija ili kamerni trio, klasicizam ili modernizam... da bi razumeli ili bolje reci osetili sebe u necemu od ovoga treba poci od same sustine nase-ljudske promisli.. iskustvo, sazrevanje, vreme provedeno u ovom ili onom svetu, okruzenje koje nas svakodnevno nagoni na odredjeni vid razmisljanja ili da budem precizniji osecanja, izaziva ove ili one sklonosti prema nekom vidu sofistikacije ili zadojenosti kreativnog dela uma necim od navedenog. svako zeli da u tome sudeluje subjektivno, ono sto samo on zeli i nista sire od toga i to je uzak filozofski dozivljaj nekog umetnickog dela, arhitekture, jezika ili najbanalnije receno nekog okruzenja. neko ko je odrastao u rimu ili firenci zivi u formi muzejskog eksponata pod pretpostavkom da je svesno bice. ako je pak taj italijan zadojen kulturom ili subkulturom drugog jezickog podneblja njegova filozofija ce dezavuisati prostor po kome se krece i mozda ce ga dozivljavati kao nuzno zlo. opet neko ko je kao mlad npr. citao smrt u veneciji i ako je dozivljavao ideal lepote kroz to delo za njega ce gle apsurda taj ideal biti opet italija sad venecija ali na umoru sa sve praznim i naustenim lidom... sve ostalo vezano za taj roman, ili istoimeni film, kao malerov largeto ce samo da zacini osecaj pripadanja necemu sto je tako blisko njegovoj treutnoj duhovnosti. neko ko pak dozivljava tu italiju na neki treci nacin osecace je mozda kroz moraviju ili pak ako je surovi i kruti savremenik kroz nani moretija kako vespom kruzi oko parka borgeze uz arapski melos koji je surova danasnja realnost te divne zemlje. za nas sa ovih prostora, pogotovo za mlade koji nisu promolili nos iz srbije ovakvo razmisljanje je tera inkognita osim ako nemaju umetnicke postulate kao jedan od normativa zivljenja. vise obrazovanje nam daje virtuelno visoku svest o nama samima... znaci visoke ali neuhvatljive smernice uma ili apstraktne naklonosti necemu sto mislimo da nam je blisko. svako ko je bio suocen sa obaveznim stivom rat i mir manje vise je bio sokiran kompleksnoscu ili bolje reci debljinom dela :) i ne jednom su mnogi digli ruke od citanja i koristili skracenu verziju :) rusija... kada se pomene ime te zemlje i malo dete zna da je to nesto veliko.... jako veliko... veliko u pitchku materinu... i obicno dalje ni makac.
slovenska il anglosaksonska dusa... barok ili romantizam, simfonija ili kamerni trio, klasicizam ili modernizam... da bi razumeli ili bolje reci osetili sebe u necemu od ovoga treba poci od same sustine nase-ljudske promisli.. iskustvo, sazrevanje, vreme provedeno u ovom ili onom svetu, okruzenje koje nas svakodnevno nagoni na odredjeni vid razmisljanja ili da budem precizniji osecanja, izaziva ove ili one sklonosti prema nekom vidu sofistikacije ili zadojenosti kreativnog dela uma necim od navedenog. svako zeli da u tome sudeluje subjektivno, ono sto samo on zeli i nista sire od toga i to je uzak filozofski dozivljaj nekog umetnickog dela, arhitekture, jezika ili najbanalnije receno nekog okruzenja. neko ko je odrastao u rimu ili firenci zivi u formi muzejskog eksponata pod pretpostavkom da je svesno bice. ako je pak taj italijan zadojen kulturom ili subkulturom drugog jezickog podneblja njegova filozofija ce dezavuisati prostor po kome se krece i mozda ce ga dozivljavati kao nuzno zlo. opet neko ko je kao mlad npr. citao smrt u veneciji i ako je dozivljavao ideal lepote kroz to delo za njega ce gle apsurda taj ideal biti opet italija sad venecija ali na umoru sa sve praznim i naustenim lidom... sve ostalo vezano za taj roman, ili istoimeni film, kao malerov largeto ce samo da zacini osecaj pripadanja necemu sto je tako blisko njegovoj treutnoj duhovnosti. neko ko pak dozivljava tu italiju na neki treci nacin osecace je mozda kroz moraviju ili pak ako je surovi i kruti savremenik kroz nani moretija kako vespom kruzi oko parka borgeze uz arapski melos koji je surova danasnja realnost te divne zemlje. za nas sa ovih prostora, pogotovo za mlade koji nisu promolili nos iz srbije ovakvo razmisljanje je tera inkognita osim ako nemaju umetnicke postulate kao jedan od normativa zivljenja. vise obrazovanje nam daje virtuelno visoku svest o nama samima... znaci visoke ali neuhvatljive smernice uma ili apstraktne naklonosti necemu sto mislimo da nam je blisko. svako ko je bio suocen sa obaveznim stivom rat i mir manje vise je bio sokiran kompleksnoscu ili bolje reci debljinom dela :) i ne jednom su mnogi digli ruke od citanja i koristili skracenu verziju :) rusija... kada se pomene ime te zemlje i malo dete zna da je to nesto veliko.... jako veliko... veliko u pitchku materinu... i obicno dalje ni makac.