Pogledaj Punu Verziju : Дечаци Павлове улице - Ференц Молнар
О писцу:
Ференц Молнар (мађ. Ferenc Molnár; Будимпешта, 12. јануар 1878 — Њујорк, 1. април 1952) је био један од највећих мађарских драматурга и писаца 20. века. Емигрирао је у Сједињене Америчке Државе бежећи од нациста који су убијали Јевреје у Мађарској за време Другог светског рата.
Као романописац, запамћен је по делу „Дечаци Павлове улице“, који говори о ривалству две скупине дечака у Будимпешти. Тај роман је у анкети једног часописа у Мађарској завршио на другом месту у избору најбољег романа за 2005. годину. Неколико пута је екранизован.
Познате Молнарове драме су „Лилиом“, „Чувар“ и „Лабуд“.
Википедија
Тема:
Како су дечаци Павлове улице проводили своје немирно дечаштво у ратним
играма, копирајући старије, као и јунаке из прочитаних авантуристичких романа.
Идеја (порука):
Овде би могла да се каже она народна: Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије
срце у јунака. Односно, човек се не мери педљом него делима која чини. Или:
физички слабије од себе не треба да малтретирамо и да их понижавамо; право
јачег влада међу животињама, а не важи за људе. Треба бити човек.
Место и време радње:
Радња се одвија у Будимпешти у Павловој улици крајем 19. века.
Фабула:
На почетку романа писац нас уводи у атмосферу дечака подељених у
две "ратничке" групе. Повод за сукоб је у заплени кликера дечаку из Павлове
улице (Немечеку) од браће Пастора из друге "ратничке" групе.
Прилично досадан час хемије ремети изненадни звук музике. Била је то некаква
весела мађарска мелодија која је на верглу добила ритам марша. Дечји погледи су
са експеримента ( зеленог пламена у Бунзеновој лампи) одлутали кроз отворен
прозору, тражећи извор музике. Узалуд је професор наредио да се затвори прозор,
дечаци су се кришом дописивали. Била је то порука: "После подне у три главна
скупштина. Бирање председника на градилишту. Обнародовати".
Кад се час завршио, деца су била весела, и њихову раздраганост није могла
помутити ни чињеница што је продавац слаткиша тог дана подигао цену.
Плац и дрвара у Павловој улици место су централног догађаја: ... "то је био град,
шума, стеновит брдски крај, једном речју свакад оно за шта су га тога дана
прогласили"... "на градилишту су сви били официри, а само Немечек - редов".
На скупштини дечаци Павлове улице су изабрали вођу: 11 гласова добио је Јанош
Бока, а три - Деже Гереб.
Три дечака из Павлове улице одлазе на "терен" црвених кошуља, у Ботаничку
башту и продиру на њихово острво. Да би то остварили, морали су да прођу кроз
разне препреке и опасности.
Боки и Немечеку најтеже је било кад су међу дечацима из противничке дружине
видели Гереба, у кога је Бока имао пуно поверења, а овај га је издао. У вечерњој
тишини чули су Геребове речи: "На градилиште се може ући са две
стране...Најбоље ће бити да се унапред договоримо када ћете доћи. Онда ћу ја
доћи на градилиште последњи и оставићу отворена мала врата".
Немечека сви дечаци су потцењивали и сматрали плашљивим, недовољно зрелим
за њихово друштво. Међутим, тај мали плави дечак је показао да је храбар кад се
сам нашао међу бројним "црвеним кошуљама". "Јест, Немечек. Ја сам. И немојте
трагати ко је украо из арсенала заставу дечака Павлове улице, ја сам је украо.
Могао сам остати на дрвету док сви не одете...Али кад је Гереб рекао да међу
нама нема ниједног који је храбар, мислио сам у себи: Чекај, показаћу ја теби да и
међу дечацима Павлове улице има храбрих, ако нико други, оно Немечек, редов.
Ево ме...сад радите са мном шта хоћете, истуците ме, отмите ми из руку барјак,
јер га друкчије нећу дати... Та ја сам сам, а вас је десеторица".
Фери Ач, вођа "црвених кошуља", ценио је храброст Немечека и позвао га у своју
дружину, али је малиша поносно одбио. Онда је кажњен тако што су га загњурили
у плитко језеро, а он је ћутке све поднео иако је био прехлађен. Ач је такође
наредио да и браћа Пастор по казни скоче у језеро.
Пред одсудну битку за одбрану градилишта (домовине) дружина Павлове улице
остала је без јединог свог редова, јер се плавокоси Немечек разболео.
Bisernica
20-05-2011, 15:28
http://citanjejesmaranje.blogspot.com/
Razgovor o romanu
1. Da se podsetimo: Kako se zovu vođe ratničkih družina?
Feri Ač je vođa družine koja je nosila crvene košulje, a Janoš Boka je na čelu "ratnika" sa zeleno-crvenim košuljama.
2. Kojom slikom počinje roman?
Atmosferom dosađivanja na času hemije.
3. Zašto su učenici psihički odsutni sa časa?
Sa ulice je dopirao zvuk muzike. Bila je to nekakva vesela mađarka melodija koja je na verglu dobila ritam marša. Uz to dečaci su se krišom dopisivali o tome gde da se nađu posle časova.
4. Oko čega se stvara zaplet u romanu?
Braća Pastor iz suparničke družine oteli su klikere od Nemečeka, redova Bokine čete. To je povod za obračun.
5. Šta znači reč AJNŠTAND?
To je naročita reč peštanske dece kad neki jači dečko vidi slabijeg od sebe da se igra klikerima, pa hoće da ih uzme od njega, onda samo kaže ajnštand. Ta ružna nemačka reč znači da je jači dečak klikere proglasio za ratni plen, i da će upotrebiti silu ako se slabiji usprotivi.
6. Gde je mesto centralnog događaja?
Plac i drvara u Pavlovoj ulici.
Negativci:
Braća Pastor: Najmanje dečačke topline ima u likovima braće Pastor. Uvek su skloni nasilju, naročito prema malim i nejakim dečacima. Pisac za njih veli: "Oni su uvek išli opuštene glave, mrko i namrgođeno su gledali, bili su crni, suncem opaljeni momci i još ih niko nikad nije video da se smeju. Njih se valjalo bojati".
Gereb: Bio je razmaženo gospodsko dete i Bokin najbolji drug. Sujetan je i žudi za vođstvom. Postao je zavidan na Boku kad su ovoga dečaci izabrali za vođu. Da bi napakostio, Gereb je napustio dečake Pavlove ulice i prešao na stranu "crvenih košulja". Ovaj dečak se pokazao slabićem već na prvoj probi i njega preziru i raniji njegovi drugovi i dečaci kojima se pridružio kao izdajnik. Na kraju moli Boku da ga vrati u družinu, makar bio i običan vojnik. Boka u stilu pravog viteza oprašta mu izdaju, još i drugovima naređuje da o tome ne pričaju.
Uzrok Nemečekove bolest bio je nazeb, jer se triput okupao: jednom za domovinu, drugi put slučajno i treći put su ga primorali. U međuvremenu Gereb šalje pismo "komandantu i generalu" Boki u kojem priznaje grešku za izdaju i moli za oproštaj i traži da se vrati u družinu kao običan redov i učestvuje u borbi za spas gradilišta. Boka i njegovi oficiri primaju Gereba, a Boka još naređuje da sa o Gerebovoj grešci ne govori.
Dečaci obe ratničke družine prihvataju "objavu rata" a time i "pravila ratovanja". Neće biti tuče, biće upotrebljen samo peščane bombe, pravilno rvanje i borba kopljem. "Ko sa oba ramena dotakne zemlju, taj je pobeđen. Kopljem se nije smelo tući i bosti i dvojica ne mogu napasati jednoga". Opis rata u romanu je dosadno razvučen sa mnogo pojedinosti. Feri Ač je vojsku podelio u dve grupe: jedna, kojom je komandovao stariji Pastor, napala je gradilište iz Marijine ulice, a drugu je predvodio Ač. Ova je imala da sačeka ishod prve grupe.
Bokina odbrana u Marijinoj ulici bila je vrlo uspešna: zarobio je svih šest "crvenih košulja". Kad se uverio da je izgubio bitku, Ač je u borbu ušao iz Pavlove ulice. Nastavljeno je bombardovanje peščanim bombama, ali je Feri Ač napredovao ka kolibi ne bi li oslobodio svoje zatočenike.
Presudan momenat za ishod bitke bio je kad je pred Ača stao Nemeček, koji je za čitavu glavu bio niži od njega. "Jedno slabašno plavo dete je podiglo dve ruke i uzviknulo: "Stoj"! Mali plavi bolesni dečak pojuri tada na Feri Ača i strahovitim naporom ...
iznenađenog vođu lepo i pravilno baci na zemlju. Zatim i on klonu preko njega, onesvešćen". Veliku radost pobede dečacima Pavlove ulice pomutila je činjenica da se Nemeček smrtno razbole (zapaljenje pluća). Obilazili su ga drugovi iz družine, ali je u ponoć stigao i Feri Ač. Zaboravio sam da vam kažem da je posle bitke Nemeček dobio čin kapetana.
Koliku su ljubav dečaci osećali prema svom igralištu najbolje ilustruje jedna rečenica koju je na samrtničkoj postelji izrekao Nemeček.
"Vetar je zatresao prozore sobe u kojoj se, " u malom krevetu, mučio jedan mali kapetan u groznici...A kapetan, sa tužnim osmehom, jedva čujno, gotovo šapatom, reče: "Sa gradilišta duva. S dragog gradilišta duva".
Ubrzo posle Nemečekove smrti, na gradilište su došli radnici da ga prekopaju: napraviće podrume, temelje, kuće.
Bokina družina je imala crveno -zelene kape, a ratnici Feri Ača crvene košulje. U borbi oni se među sobom oslovljavaju sa: gospodine komandante, poručniče... da, razumem, izvršavam, zapovedajte, imam li čast da govorim sa gospodinom komandantom, a razgovori se vode u stavu "mirno".Ovakav način ophođenja dečaci su "snimili" iz gledanih ratničkih i avanturističkih filmova o "divljem zapadu" i iz pročitanih romana koji raspaljuju dečju maštu. Setite se Toma Sojera (http://razbibriga.net/tom%20sojer.htm), on se jednom bio "odmetnuo" u gusare.
Git-udruženje
"Udruženje skupljača gita. Budimpešta 1889". Pisalo je na pečatu ovog neobično glupavog udruženja, a na zastavi ispod istog natpisa stajalo je: "Esküszünk, hogy rabok továb ne leszünk!" ( "Zaklinjemo se da više robovi nećemo biti".) Zašto glupavog? Zato što su članovi udruženja morali ne samo da skupljaju git sa ustakljenih površina nego i da ga žvaću kako bi ga održali da bude mek. Meni nikako nije jasno zašto je ovu epizodu pisac ubacio u roman jer ona kvari priču. Verovatno da bi povećao broj stranica, što se opet svodi na glupost.
Glavni likovi:
Boka: "Imao je 14 godina i na licu mu je bilo malo tragova muževnosti. Ali čim bi otvorio usta, dobio bi nekoliko godina. Glas mu je bio dubok, blag i ozbiljan...Retko je govorio gluposti. U manje svađe nije se mešao".Među dečacima Pavlove ulice veoma je omiljen. Ulivao im je poverenje i bio im je u svemu pravi vođa: mudar, smiren, ozbiljan i pronicljiv.
Feri Ač: Za njega pisac veli: "Bio je tako strašan... bio je jak dečak i neverovatno hrabar. Ali je u očima imao nešto milo i simpatično, nešto čega nije bilo u očima Pastora". Bio je pravedan i strog i prema svojim. Umeo je da bude i osećajan kad se Nemeček razboleo, Feri je poslao svoje dečake da ga posete.
Erne Nemeček:http://razbibriga.net/nemecsek.jpg Na početku romana za njega pisac kaže da ni za koga nije značio ništa. Bio je mršav slabašan dečak. U vojsci dečaka Pavlove ulice - jedini redov. Svi su mu mogli da naređuju, a on da sve sluša i izvršava naređenja. Iako fizički slabašan, nejak, Nemeček je pokazivao mnoge druge osobine po kojima je postao poštovan u obe družine. Njegova hrabrost, kad je svojom voljom otišao u Botaničku baštu da uhodi crvene košulje, njegovo prkosno držanje pred Feri Ačom i neizmerna odanost družini Pavlove ulice. Jedina je tragična ličnost ovog romana. Jedino se za njega dečja igra završila sa najtežim posledicama. Od nazeba se razboleo. Na samrtničkoj postelji on je u mislima uz svoje drugove , na svome gradilištu. Veoma su potresne slike kako dečaci , na kraju, žale svog hrabrog malog drugara, koji je za svoju družinu učinio više od ostalih. Njegov topao lik dominira u nizu veoma lepih likova u romanu.
Ferenc Molnar je mađarski pisac. Rođen je 1878. god. u Budimpešti i svoje detinjstvo je provodio na ulicama ovog velikog grada. Umro je u Njujorku 1952. godine.
Roman
Dečaci Pavlove ulice
Autor
Fernec Molnar
Tema
Nemirno detinjstvo dečaka iz Pavlove ulice koje su oni provodili u ratnim igrama, kopirajući junake iz pročitanih avanturističkih romana
Mesto i vreme radnje
Budimpešta, krajem 19. veka
Glavni likovi
Nemaček, Janoš Boka, Gereb, Feri Ač, braća Poter
Poruka
"Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka"
Čovek se meri delima koje čini. Fizički slabije od sebe ne treba da maltretiramo i da ih ponižavamo, jer pravo jačeg vlada među životinjama, ali i ne među ljudima.
Glavni negativci romana:
Braća Poter
U braći Poter nema nimalo dečačke topline. Uvek su skloni nasilju, naročito prema malim i nejakim dečacima. Pisac za njih kaže: "Oni su uvek išli opuštene glave, mrko i namrgođeno su gledali, bili su crni, suncem opaljeni momci i još ih niko nikad nije video da se smeju. Njih se valjalo bojati".
Nemaček
Na početku romana za njega pisac kaže da ni za koga nije značio ništa. Bio je mršav slabašan dečak. U vojsci dečaka Pavlove ulice bio je jedini redov. Svi su mogli da mu naređuju, a on da sve sluša i izvršava naređenja. Iako je bio fizički slabašan, nejak, Nemeček je pokazivao mnoge druge osobine po kojima je postao poštovan u obe družine. To su bile njegova hrabrost, kad je svojom voljom otišao u Botaničku baštu da uhodi crvene košulje, njegovo prkosno držanje pred Feri Ačom i neizmerna odanost družini Pavlove ulice. Jedina je tragična ličnost ovog romana, jer se za njega dečja igra završila njegovom smrću. Mnogo je voleo gradillište, pa je čak i na svojoj samrtničkoj postelji bio u mislima uz svoje drugove, na gradilištu. Oni za koje je on na početka bio niko, sada su ga cenili najviše, jer su znali da je on dao sve što ima za svoju družinu, čak i svoj maleni život.
Janoš Boka
"Imao je 14 godina i na licu mu je bilo malo tragova muževnosti. Ali čim bi otvorio usta, dobio bi nekoliko godina. Glas mu je bio dubok, blag i ozbiljan...Retko je govorio gluposti. U manje svađe nije se mešao".Među dečacima Pavlove ulice veoma je omiljen. Ulivao im je poverenje i bio im je u svemu pravi vođa: mudar, smiren, ozbiljan i pronicljiv.
Feri Ač
Bio je tako strašan... bio je jak dečak i neverovatno hrabar. Ali je u očima imao nešto milo i simpatično, nešto čega nije bilo u očima Pastora". Bio je pravedan i strog i prema svojim. Umeo je da bude i osećajan kad se Nemeček razboleo, Feri je poslao svoje dečake da ga posete.
Gereb
Bio je pravo gospodsko dete, razmaženo i sujetno. Čeznuo je za tim da bude vođa i zavideo je Boki kada su ga dečaci izabrali za vođu. Samo da bi napakostio Boki i društvu, napustio je dečake Pavlove ulice i prešao na stranu crvenih košulja. Već na prvoj probi pokazao se slabićem pa su ga prezirali i njegovi bivši drugovi i dečaci kojima se pridružio kao izdajnik. Na kraju molio je Boku da ga ponovo vrati u družinu, makar bio i običan vojnik.
Dečaci pavlove ulice
U Pavlovoj ulici živela je grupa dečaka čije je najveći neprijatelj bila ratnička grupa crvenih košulja iz botaničke bašte. Povod za sukob ove dve grupe je zaplena klikera malom plavokosom dečaku Nemačeku iz Pavlove ulice od strane braće Pastor, članova protivničke grupe.
Jednog dana, prilično dosadan čas hemije prekionuo je iznenadni zvuk muzike. Bila je to vesela mađarka melodija koja je imala ritam marša. Dečji pogledi su sa eksperimenta odlutali kroz otvoren prozor, tražeći izvor muzike i dok je profesor uzalud pokušavao da povrati njihovu pažnju, dečaci iz Pavlove ulice su se krišom dopisivali. Između njih je kružila poruka: "Posle podne u tri glavna skupština. Biranje predsednika na gradilištu. Obnarodovati".
Gradilište u Pavlovoj ulici bilo je centar sveta za ove dečake. Ono je bilo domovina, grad, šuma, stenovit brdski kraj, jednom rečju sve ono za šta su ga proglasili. Na njemu su svi bili oficiri, a samo je mali Nemeček bio redov. Njega su svi dečaci potcenjivali. Smatrali su ga plašljivim i nedovoljno zrelim za njihovo društvo, ali nisu znali da taj mali plavi dečak nije ni nezreo ni plašljiv, već izuzetno hrabar i uvek spreman da sve učini za svoju družinu.
Kad se čas završio, dečaci su bila veseli, i njihovu razdraganost nije mogla pomuti ni činjenica što je prodavac slatkiša tog dana povećo cene. Našli su se na gradilištu i na skupštini su izabrali vođu, Janoša Boku koji je sa jedanaest glasova pobedio svog druga Gereba. Sutradan popodne vođa dečaka iz Pavlove ulice sa Nemačekom i još jednim dečakom otišlo je u botaničku baštu, na "teren" crvenih košulja. Odlučili su da prodru na njihovo ostrvo, a da bi to ostvarili, morali su da prođu kroz razne prepreke i opasnosti. Kad su prodrli u protivničku teritoriju iznenadili su se kad su među svojim neprijateljima videli Gereba. Boki je to palo najteže, jer mu je Gereb bio njegov drug, imao je poverenja u njega, a ovaj ga je izdao.
Nekoliko dana posle toga Nemaček je odlučio da sam ode na teritoriju crvenih košulja po zastavu svoje grupe koju su crvenokošuljaši zaplenili. Dok je sedeo na drvetu i čekao da mu se oslobodi prolaz čuo je Gereba koji kaže da niko od njegovih drugova nije hrabar, To ga je mnogo povredilo, pa nije mogao da izdrži, a da se ne suprostavi takvom mišljenju. Kada je Feri Ač, vođa crvenih košulja video da je Nemačak sam došao po zastavu zadiviila ga je njegova hrabrost, pa ga je pozvao u svoju družinu, ali mališa ga je ponosno odbio. Kaznili su ga tako što su ga zagnjurili u plitko jezero, a on je ćutke sve podneo, iako je bio prehlađen.
Pred glavnu bitku za odbranu gradilišta družina Pavlove ulice ostala je bez jedinog svog redova, jer mali Nemeček razboleo. Uzrok njegove bolesti je bilo kupanje u haldnoj vodi, prvi put za domovinu, drugi put slučajno i treći put skad su ga crvenokošuljaši na to primorali. U međuvremenu Gereb poslao je pismo komandantu i generalu Boki u kojem priznaje grešku za izdaju, moli ga za oproštaj i traži da se vrati u družinu kao običan redov i učestvuje u borbi za spas gradilišta. Boka i njegovi oficiri primaju Gereba, a Boka još naređuje da sa o Gerebovoj grešci ne govori. Dečaci obe ratničke družine prihvataju objavu rata, a time i pravila ratovanja. Neće biti tuče, biće upotrebljen samo peščane bombe, pravilno rvanje i borba kopljem. Presudan momenat za ishod bitke bio je kad je pred Ača stao Nemeček, koji je za čitavu glavu bio niži od njega. Taj mali plavi i bolesni dečak oborio je na zemlju Feri Ača, a onda i sam pao preko njega pri čemu se onesvestio. To je bila njegova poslednja borba u životu u kojoj je dobio čin kapetana.
Dečaci Pavlove ulice su pobedili, a veliku radost pobede pomutila je činjenica da se Nemeček smrtno razboleo. Obilazili su ga drugovi iz družine, čak i Fren Ač i članovi njegove grupe. Dečaci su bili mnogo tužni znog bolesti svoga malog drugara. Divili su mu se jer je on za svoju družinu učinio više od ostalih. Dok je veter tresao prozore sobe u kojoj se mali kapetan mučio u groznicu, čule su se njegove reči izgovorene šapatom: "Sa gradilišta duva. S dragog gradilišta duva". To pokazuje koliku je ljubav ovaj dečak imao prema svom igralištu.
Ubrzo, posle Nemečekove smrti, na gradilište su došli radnici da ga prekopaju. Zajedno sa Nemačekom nestali su dečja igra i bezbrižni dečji dani.
Boske
Kratki sadržaj:
U školi su se djeca pod satom latinskog jezika dopisivala. Čengej je poslao
pismo Boki. Pismo je bacio k Nemčeku i rekao da ga dâ Boki. Nemček je
pismo bacio Boki i on je otvorio. U pismu je pisalo da je sastanak u 3 sata
i da se bira predsjednik. Za predsjednika su izabrali Boku. Jednog dana
Nemček se je igrao kuglicama. Naišla su dva pastora, oni su članovi
udruženja Crvenih košulja i oteli su Nemčeku sve kuglice. Za nekoliko
dana Boka i Nemček su otišli na otok gdje su Crvene košulje. Put je bio
jako težak i morali su se dobro sakriti da ih ne opaze. Boka se popeo na
brdo i sa dalekozorom promatrao protivnika. Boki se učinilo da je među
mnoštvom dječaka ugledao i Gerba. Nije još bio siguran. Boka i Nemček
su se približavali otoku da vide da li je to Gereb. Na obali su našli čamac
kojim su se prevezli do otočića. Na malom otoku su ugledali Gereba. On ih
je izdao. Pričao je sa vođom Crvenih košulja Ferijem Ačom. Boka je otišao
na otok a Nemček je ostao kod čamca. Kada se Boka vratio rekao je
Nemčeku da skoči u jezero da ga ne otkriju , a da će on sakriti čamac.
Crvene košulje su odustale od potrage jer su mislile da su pobjegli.
Nemeček je sutradan cijelo vrijeme kašljao jer se prehladio od hladne
vode. Jednoga dana vidio je Gereba kako Janku daje cigarete da im
pomogne u borbi protiv Pavlo-uličana. Janko je pristao. Mali Nemeček je
svaki dan odlazio na otok kod neprijatelja. Jednom su ga primjetili i bacili
u jezero. Tada se jako prehladio. Crvene košulje su najavile rat. Gereb je
došao pitati Boku da ga primi natrag ali je Boka odbio. Gereb je otišao
kući plačući. Kasnije je došao Gerebov otac da pita zašto Gereba neće
primiti jer je on bio pošten čovjek, i Boka ga je primio natrag. Sutradan u
3 sata Crvene košulje su došle u napad. Kada je rat završio Boka je došao
k Nemčeku u posjetu da mu kaže da su pobjedili i da su ga Pavlo-uličani
proglasili kapetanom. Nemeček je bio sretan, ali ga je bolest svladala,
legao je u krevet zatvorio oči i nikada se nije probudio. Svi su jako tužni
otišli svojim kućama.
Kratki sadržaj:
Grupa dječaka, učenici 4. razreda, svoje slobodno vrijeme provodili su na
grundu koji se nalazio u Pavlovoj ulici. To je bilo mjesto koje su dječaci
jako voljeli i ono im je značilo beskrajnu slobodu igre. Taj grund htjela im
je oduzeti grupa dječaka zvanih crvenokošuljaši. Dječaci te grupe učinili
su "einstand", a što znači objavu rata. Izazov su prihvatili dječaci iz
Pavlove ulice i počeli se pripremati za borbu, borbu za svoj grund. Grupe
dječaka su se hrabro borile, ali su na kraju pobijedili dječaci Pavlove ulice.
Pomogao im je njihov prijatelj, mali i bolesni Nemeček. Grund je bio
njihov, ali su nažalost izgubili hrabrog Nemečeka koji je uskoro umro.
Osim prijatelja, izgubili su i grund na kojem se je trebala graditi kuća,
izgubili su komad zemlje koji su branili s toliko boli, s toliko junačke
hrabrosti.
Analiza stila:
Stil u kojem je pisan ovaj roman je zanimljiv, napet, pun događaja.
Likovi su vjerno opisani, tako da sami možemo vizualno zaključiti kako
je izgledao pojedini lik. Borba između dječaka opisana je kao da se vodi
pravi rat. S puno osjećaja je opisana smrt malog Nemečeka.
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.