Smrt Smail-age Čengića - Ivan Mažuranić

[Bisernica]

Izvor : http://www.tabanovic.com/ivan%20mazuranic.htm


Ivan Mažuranić

Иван Мажуранић (Нови Винодолски, 11. август 1814. – Загреб, 4. август 1890.), хрватски песник, језикословац и политичар.
Иван Мажуранић је најзначајнија креативна личност Хрватског народног препорода (песник, језикословац, хрватски бан). Потиче из имућне грађанско-тежачке, пољопривредно-виноградарске фамилије у Новом Винодолском. У “Даници” је, од самог почетка, био један од најзапаженијих и најизразитијих песника. И Мажуранић се озбиљно спремао за своје велико дело. Од првих стихова (Винодолски долче, да си здраво!) које пише 16-годишњи ђак ријечке гимназије као поздрав своме завичају, до допуне Гундулићева “Османа” (1844), дуг је и стрм пут.
Као језикословац, остварио је први модеран хрватски речник: заједно с Јосипом Ужаревићем, саставио је дело од 40.000 речи у ком је, осим апсорпције старијег називља из речника Микаље и Стуллија, сковао хрватско појмовље за многа подручја градске цивилизације и тиме утро пут Богославу Шулеку. Његов песнички углед био је у то доба већ тако неоспоран, да га је тек основана Матица илирска изабрала да за њено прво, инаугурално издање допише XIV и XV певање Гундулићева великог епа. Успех је и у јавности био толики да га је, карловачког адвоката, шурак Димитрија Деметера, брат његове супруге Александре, наговорио да за алманах “Искра” напише нешто ново. То ново био је спев “Смрт Смаил-аге Ченгића”, који није само испунио све наде него и надмашио сва очекивања. Качић и Гундулић: то су темељи на којима је подигнута зграда Мажуранићева епа. Ако је пошао од Качића, тек преко Гундулића досегао је властити израз.

[Bisernica]

Književni rod: epika
Književna vrsta: ep (spev)
Tema: Smrt Smail-age Čengića
Ideja (poruka): Osnovna ideja dela jeste shvatanje o nužnosti borbe za najviše ljudske ideale kao što su čovečnost i sloboda. Opravdana je odmazda nad nasiljem i tiranijom. Kroz lik Novice, koga je Mažuranić učinio Turčinom, izjednačeni su obespravljeni Turci i potlačeni Crnogorci pred opštim vidom nepravde. Tako je pesnik izašao iz uskog kruga nacionalnih ideja i vezao se za opšte misli o socijalnoj pravdi i jednakosti svih ljudi.
Mesto i vreme radnje: Crna Gora 1840.

[Bisernica]

Istorijska osnova:

Istorijsku osnovu Mažuranićevog dela čini stvaran događaj - pogibija Smail-age Čengića koga su Crnogorci ubili 1840. godine. Smail-aga Čengić je u prvoj polovini 19og veka bio nadaleko čuveni turski junak, a naročito se istakao u bici na Grahovu kad je poginulo devet članova porodice Njegoša. Vladika Petar II Petrović Njegoš da bi osvetio smrt svojih rođaka obratio se Novici Ceroviću, crnogorskom junaku, kome su pre toga Turci na veru domamili i ubili oca. Novica se sa drugim viđenijim Crnogorcima, među kojima su se isticali Mirko Aleksić i pop Galović, dogovorio da domame Smail-agu u Drobnjake. Pustili su glas kako aga iz straha od Crnogoraca ne sme da dođe i pokupi harač. Uvređenog ponosa aga sa većom pratnjom krene u Drobnjake. Preko noći Crnogorci, koje je aga naterao da čuvaju stražu, povežu turskim konjima noge, a ujutru dok je sipila kiša, drugi zaverenici udare na agu i ubiju ga.
Pesnik Mažuranić se u svom delu od nekih istorijskih činjenica znatno udaljio dok je manje važne, uzimao onako kako su se dogodile: Na prvom mestu Novica je opevan kao Turčin, kao sin starog Duraka koga svirepi aga, takođe, ubija. Ove izmene proistekle su iz piščeve zamisli da temu dela postavi na širu socijalnu osnovu.

[Bisernica]

Fabula:

Mažuranić je radnju svog speva razvio u pet pevanja: Agovanje, Noćnik, Četa, Harč i Kob.
U Agovanju je prikazan silnik Smail-aga kako, pun vere u sebe, ubija Brđane koje je pohvatao na Morači. Ali junaci, zarobljeni u borbi, umiru pred oholim agom ćutke i bez straha. Mlađi Turci uživaju u prizoru smrti, a stariji, iskusniji, već osećaju strah od odmazde. I Smail-aga je očekivao trenutke naslade, ali pred hrabrošću Crnogoraca u njemu počinju da se rađaju strah i bes što mora i protiv volje da se divi žrtvama. Posle trenutne slabosti on se brzo pribrao, pa stavom, pogledom i rečima hoće da pokaže kako u njemu nema straha. Da bi zaplašio kolebljivce, on slugama naređuje da pogube i starog Duraka pred njegovim sinom Novicom.
U Noćniku je opevano kako Novica prelazi Crnogorcima da bi se osvetio bivšem gospodaru. Poznat kao krvnik Crne Gore, Novica mora da putuje samo noću: on preza od svakog šuma, ali ne od straha od smrti već zato što se boji da neće moći da se osveti. U zoru stiže na Cetinje i straža ga pušta u dvor kad na vidiku gasne poslednja zvezda, kojom pesnik simbolično nagoveštava skoru pogibiju Smail-age.
Treće pevanje, Četa, slika pripreme za osvetu. Smail-agina nedela izazvala su srodnike i prijatelje pobijenih Crnogoraca da se organizuju za borbu. Četa se okupila u potpunoj tišini, bez uobičajenih bojnih pokliča. to su sve odabrani junaci, puni vere u sebe i u nužnost borbe protiv nasilja, kreću prema Morači. Kraj hladne i hučne reke slušaju reči starog sveštenika koje ih napajaju ljubavlju prema domovini, slobodi i čovečnosti. Primivši sveštenikov amanet, postaju i osvetnici i zatočnici pravde i slobode. Kad je sveštenik završio čin, javlja se Novica i, da bi bio primljen u četu, mora da se pokrsti.
Četvrto pevanje, Harač, najduže je i sadržajno najbogatije. U njemu je Smail-aga prikazan u ulozi haračlije. Razuzdan i obesan, sa uživanjem muči raju. Pokušava da ubije jednog zarobljenika, ali ga ruka izdaje i oštri džilit izbije oko njegovom slugi Saferu. Ljut što se osramotio pred rajom, on hoće da iskali bes na nedužnima, pa naređuje slugama da zaigraju konje za koje je raja privezana. U strahu od neuspeha u sakupljanju harača, aga izmišlja još groznije muke: naređuje slugama da polumrtvu raju osveste kandžijama. Poljem se razleže surov agin glas: "Harač, harač, rajo, treba", a kao odgovor čuje se vapaj siromaha: "Hljeba, hljeba, gospodaru! Ne viđesmo davno hljeba!" Zatim dolaze nova mučenja: gvožđa, falake (klada sa konopcem ili lancem u sredini kojim se krivcu vezuju noge radi mučenja) i konop, a u smiraj dana trenutak predaha i smišljanje novih muka.
Dok nedaleko od ognja jauču mučenici, u aginoj duši počinje da raste uvređeno samoljublje: verovao je da je junak i da mu je ratna sreća naklonjena, a desilo se da ni paru harača ne sakupi i da se kao junak osramoti pred slugama i rajom.
Dok se nebo lagano navlači oblacima, četa je sve bliže. Agu sve jače truje strah od neuspeha i ono što je do tada živelo samo kao nejasna slutnja, odjednom je postala gorka istina kad je u Baukovoj pesmi o Rizvan-agi prepoznao sebe. Saznanje da će junačka pesma da prenosi podsmeh i na njegov neuspeh izaziva u njegovoj duši nemir i srdžbu. Mrka pogleda, sa plamenom na obrazima od unutrašnje vatre, u strahu od pesme sa gusala, da bi svoj dobar glas bar donekle sačuvao, izmišlja još strašnije muke. Ali, baš kad izdaje nova naređenja za mučenje, na logor udara četa osvetnika i ubija ga u trenutku kad je hteo da uzjaše konja. Poslednje pevanje,Kob, najkraće je. Ono je simbolično slika prolaznosti sile i tiranije.

[Bisernica]

Likovi:

Smail-aga je oličenje silništva i tiranije. U njemu je naslikan tipičan turski nasilnik, koji prezire raju, ali potcenjuje i svoje jednovernike. U delu on nije kopija stvarnog Smail-age već originalna literarna tvorevina. Po nekim svojim fizičkim odlikama nagovešten kao junak: "Dobar junak, da je čovjek taki", kaže pesnik. ali u skladu sa razvojem osnovne ideje dela, on je uvek prikazivan u nemoćnom besu pred boljim od sebe. Slikajući njegov unutrašnji nemir, pesnik ga nije opevao kao slabića, već kao junaka nesrećnog u boju. Prikazan je u različitim prizorima: kad muči zarobljene Crnogorce, kad oholo poigrava konja, kad se bavi vlastitim mislima i osećanjima, kad razgovara sa ljudima iz svoje okoline. U svakoj situaciji pesnik otkriva neku njegovu karakternu osobinu. Već u prvom pevanju izrasta njegov lik krvnika i bezdušnika. Cinik, on naređuje da se zarobljenici "daruju" i sprema se da uživa u njihovoj smrti, ali umesto toga primoran je da prisustvuje viteškom i dostojanstvenom umiranju:
Ljutit aga mrko gleda
gdje se silom divit mora
silan arslan gorskom mišu. (metafore)
Smail-aga prezire i svoje sunarodnike, pa ne zazire ni od ubistva Turčina Duraka. Odnosi između njega i slugu tipični su odnosi između feudalaca i kmetova.

Novica je zamišljen kao Turčin, sluga agin, i kao takav on je negativan. Agu je služio sve dok lično nije bio pogođen, a kad se to dogodi, traži pomoć na Cetinju od ljudi protiv kojih se borio.
Dok je među Turcima izdvajao pojedince i među njima nijansirao čak i sluge, Mažuranić Crnogorce prikazuje kao kolektiv: Brđani su junaci, i oni umiru ćutke kao hajduci. Za njihovo držanje pesnik ima samo jednu sliku: "Niti pisnu, niti zubi škrinu" Iz redova osvetnika, među mnogobrojnim istinskim herojima, pesnik nikog ne ističe posebno. Oseća se samo da neko ide pred četom, da ume u pravi čas da se nađe kraj age i da se osveti silniku. Dok su junaci iz Čete i raja iz Harača slikani kolektivno kao ljudi jednaki u junaštvu i na mukama, lik sveštenika je individualizovan. Njega ne krasi "ni srebro, ni zlato" već moralna snaga i jako rodoljublje. Za njim ne ide ogromna šarena svita, "već ga prati sa zapada sunce i zov smjeran ovna iz planine." Njegova propoved nije poziv na pasivno prihvatanje sudbine, nego aktivna vera u radosti života do kojih se može doći samo borbom.

[Bisernica]

Jezik i stih:
Mažuranić je u ovom delu na jedinstven način otkrio melodičnost našeg jezika, dozvolivši mu da se slobodno i slikovito razlije u emocionalno žive osmeračke i deseteračke stihove. Mažuranićeva sposobnost da svoju misao kazuje jednostavno i koncizno najbolje se ogleda u čestoj epitetskoj upotrebi prideva, što je delu dalo izrazito lirski karakter:

Hrabra četa dan danovat
na Morači hladnoj sjela.
Tko se snizi k rosnoj travi
sankom krijepit snagu tijela;
tko ljut oganj puški ogleda
i fišeke smrtne broji,
il oštricu pouzdanu
vjernu nožu gladalicom gladi.

Mažuranić je pri tom nastojao da dvaput ne upotrebi isti epitet. Koliko je u tome uspeo najbolje se vidi iz sledećih primera: raja je jadna, kukavna, sumrtva, gola; aga je bijesan, ljutit, silan; četa je mala, hrabra, krotka, čudna, tamna, noćna; sluge su brze, loše, vične, ropske, hitre...
Osnova Mažuranićevog pesničkog jezika je štokavska, sa nekim čakavskim osobinama u oblicima i sintaksi, kao i sa primesama dubrovačkih pesnika.

Priredio: P.Jokić

[tamaram]

Mjesto i vrijeme radnje: Crna Gora i Hercegovina u 19. stoljeću
Tema: pogibija turskog age
Ideja: borba između Turaka i Crnogoraca i pobjeda i volja Crnogorskog naroda

Kratki sadržaj:

Agovanje

Smail-aga Čengić zove svoje sluge i naređuje im da dovedu zarobljene Crnogorce. Sluge su poslušale i dovele Crnogorce s lisicama na rukama i kuglama na nogama. Mudri starac Durak savjetuje Smail-agi Čengiću da odustane od takve krvave kazne jer će navući na sebe osvetu. Ali na te riječi se Smail-aga Čengić naljuti i naredi slugama da Duraka odvedu na vješala i kazne za te riječi. Durakovom vješanju prisustvovao je i sam njegov sin Novica. Vidjevši kako njegov otac umire Novica je suzan vrištao.


(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOIltrK7)

[tamaram]

Nočnik

Radi osvete prema Smail-agi Čengiću koji mu je ubio oca, Novica odlazi pun bijesa na stranu Crnogoraca ne bi li dobio pomoć. Uz malo sreće on uspjeva nagovoriti Crnogorce.

Četa

Crnogorci sastave četu od nekolicine ljudi. Četa nije niti velika niti lijepa. Sastavljena je od svakojakih vojnika uglavnom mjerenih po junaštvu i hrabrosti. Četa se uputila na put do logora Smail-age Čengića žudeći za osvetom.


(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOJjmKly)

[tamaram]

Harač

Za vrijeme prikradanja čete Čengićevom logoru, Smail-aga muči kršćansku raju. Usred noći četa se prikrala samom logoru i odlučila iznenaditi Čengića i njegove podređene. U toj okrutnoj borbi Crnogorci iako slabiji pobjeđuju Turke. Turci pogibajući jedan za drugim padaju na zemlju. Smail-aga Čengić pokušava izvući živu glavu i bježi, ali ne uspjeva, jer ga pogađa puščano zrno i on pada mrtav na zemlju.

Kob

Nakon teške i žestoke borbe po zemlji ostade mnogo leševa, a među njima i leš samog Smail-age.Da bi višoj pravdi bilo odovoljeno pogiba i Novica, nekadašnji turski krvnik.




(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOJokLC2)

[tamaram]

Karakterizacija likova:
Novica

Poznati turski krvnik, osvetoljubiv je, pametan, lukav, snalažljiv, zlonamjeran prema Čengiću koji mu je ubio oca, vrlo odlučan. Zbog ljubavi i žudnje za osvetom prelazi na stranu Crnogoraca. Potresen je i tužan radi smrti oca i radi nemilosti Smail-age da njegovu ocu poštedi život.



(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOK2SW9g)

[tamaram]

Smail-aga Čengić

Turski vođa, samouvjeren je, hrabar, smatra sebe nekim tko je iznad svih, jer u zaleđini ima veliku vojsku i vjerne sluge. On je najpametniji, ne želi slušati tuđe savjete i prijedloge, sadističan je i voli izrabljivati i mučiti zarobljene Crnogorce.




(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOK5Oap8)

[tamaram]

Zabilješke u toku čitanja:

Opis čete:

Podiže se četa mala
na Cetinju Gore Crne.
Malena je, ali hrabra,
U njoj jedva sto junaka,
Ne junaka biranijeh
Po obličju ni ljepoti,
Već po srcu junačkome.

Obrazloženje

U ovom odlomku opisuje se četa. Opis govori da četa nije vrsna, već je svakojaka, sastavljena od stotinjak junaka srca junačkoga i hrabre duše.



(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOKBVXNW)

[tamaram]

Pripovijedanje:
Sunce zađe, a mjesec izađe.
Tko se vere uz klance niz klance
Ter se krade k onoj Gori Crnoj?

Hrabra četa dan danovat
Na Morači hladnoj sjela.
Tko se snizi k rosnoj travi.



(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOKFzvBa)

[tamaram]

Dijalog:

" Božja pomoć, cetinjski stražaru!
Dobra kob ti, neznana delijo!
Odkuda si, od koje li strane?
Koja ji te sreća nanijela,
Ter si junak rano podranio? "




(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOKOyEai)

[tamaram]

Stilska izražajna sredstva:

Epiteti

Hladnoj, planinski, hitre, silan, ljute, oštar, tanka, teško, velikoga, ljutit, ledeni, sjajne, sijedoj, žarko, ponajljepši, ponajveći, bijeli, golemi, glasne, grmovit, crn, vrijedan, tvrdoglav



(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOKT8YPb)

[tamaram]

Poređenja:

Nerazlučno, vjerno i tvrdo,
Ko blizanci zvijezde jasne ...

... Već ko oblak grada teška ...

... Ko da strepi mrki vuče ...

... Ko desnici podoba se višnjoj ...




(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOKYrOyQ)

[tamaram]

Onomatopeja:

Pišti, vrišti, zvekeće, grme


Utisak o djelu:

Knjiga se sastoji od pet pjevanja: Agovanje, Nočnik, Četa, Harač, Kob. Sadržaj je sam za sebe prilično interesantan, ali se u tekstu nalazi mnogo zastarjelih izraza budući da je knjiga pisana u 19. stoljeću točnije 1845. godine. Upravo radi tih zastarjelih riječi i izraza vrlo je problematična za čitanje.


(http://slobodni.net/t4822/#ixzz1aOKe6Qwx)