Majolika

[Bisernica]

Majolika je italijanska tanko glazirana keramika koja potiče još iz doba renesanse.
Ukrašena je bojama koje se nanose na belu pozadinu,često oslikavajući istorijske
i legendarne ili mitološke motive.


http://razbibriga.net/imported/2011/06/570pxAssiette_Castel_Durante_Lille_13010-1.jpg

[Bisernica]

Veruje se da ime majolika potiče od reči Majorka,ostrvu koje se nalazi na pomorskom putu kojim su se brodovima dovodili hispano-mavarski robovi iz Valensije u Italiju.
Mavarski grnčari sa Majorke su imali reputaciju masjtora koji su radili i na Siciliji i to im je omogućavalo da svoje proizvode plasiraju na italijansko kopno iz Caltagirone,što je alternativni naziv španskog termina Obra de Malaga koji označava *uvoz robe iz Malage*,ili Obra de melekula - španski izraz za sjaj.


http://razbibriga.net/imported/2011/06/598pxCharger_Faenza_DMA_1990169-1.jpg

[Bisernica]

U 15. veku se termin maiolica odnosio isključivo na robu koja je bila poznata i kao Bianchi,dok je na kraju termin počeo da se upotrebljava za keramiku napravljenu u Italiji,ilustrovana ili ne ,uglavnom je u pitanju kalajem glazirana grnčarija.
Nakon španskog osvajanja Meksika ,majolka se proizvodila i u Meksiku već od 1540. godine,prvo kao imitacija limom glazirane keramike koja je uvožena iz Sevilje,a kasnije i kao karakteristična majolika iz Meksika koja je poznata kao talavera.


http://razbibriga.net/imported/2011/06/Lustreware-1.jpg

[Bisernica]

Glazura od kalaja stvara staklastu,belu,neprozirnu ,glatku površinu koja je idealna podloga za slikanje bojama od metalnih oksida ,ili sa bojama koje se koriste za freske. Površina izvanredno upija ove boje ,što onemogućava da se eventualna greška ispravi ,ali zauzvrat izuzetno dobro i dugo čuva sjaj boje.
Ponekad je4 površina prekrivena još jednom glazurom ,takozvana coperta Italiana,koja daje još veći sjaj predmetima.Ono što je još važno za kvalitet ovih proizvod je i temperatura pečenja u pećima na drva i kvalitet drva koje se upotrebljava.
Glazura je napravljena od jedinjenja peska,olova i kalaja ,ali je analizom više uzoraka italijanske majolike utvrđeno da hemijski sastav glazure nije uvek konstantan.



http://razbibriga.net/imported/2011/06/612pxBLW_Dish_with_man_on_horseback-1.jpg

[Bisernica]

U 15. veku majolika je bila roba koja je imala umetničku formu zahvaljujući evoluciji u glaziranju koja je nastala zahvaljujući poboljšanjima dodavanjem oksida kalaja,a pod uticajem islamske robe koja je uvožena preko Sicilije.Ova arhaična roba se ponekad naziva i proto-majolika.Kasnije,u 16. veku ograničena paleta boja od tradicionalnog mangana i bakra,proširena je na ljubičasto zelenu i kobaltno plavu,antimon žuta i oksid-gvožđe narandžasta.
Nakon nekih iskopavanja u Bacchereto,u jednoj peći je pronađena majolika koja govori da se proizvodnja dešavala i šire,van Peruđe i Citta di Kastelo ,mestima kojima se tradicionalno pripisivala.


http://razbibriga.net/imported/2011/06/619pxBLW_Dish_with_bird-1.jpg

[Bisernica]

Oplemenjena proizvodnja koja je bila veća nego što su bile lokalne potrebe ,bila je skoncentrisana u 13. veku u centralnoj Italiji,naročito u okolini Firence.Ovu tehniku je također,usvojila i porodica firentinskog vajara della Rodia.U drugoj polovini 15. veka,značaj ove proizvodnej je pao u samom gradu ,možda i zbog velike seče šuma zbog potrebnog drveta,a proizvodnja se razbacala po malim mestima.
Zanimljivo je da da postoji pisani ugovor između dvadeset tri majstora grnčara iz Montelupa koji su pristali da prodaju godišnju proizvodnju Frančesku Antinori u Firenci.
U 15. veku je proizvodnja podstaknuta i u Sieni i Arezzu.

[Bisernica]

U 15. veku italijanska majolika dostiže zapanjujući stepen savršenstva.U Romanji recimo,proizvodnja majolike u ranom 15. veku postaje glavna privredna grana.U Bolonji se proizvodi i za izvoz,a proizvodnja se odvija i u Orvietu i Deruti.
U 16. veku se proizvodnja širi na Kastel Durante ,Urbino,Gubbio i Pezaru.Rani 16. vek pokazuje *istorijski* razvoj oslikavanja proizvoda istorijskim i itološkim scenama do sitnih detalja. Državni muzej srednjevekovne i moderne umetnosti u Arecu tvrdi da poseduje najveću kolekcija u Italiji ,a vrlo lepu kolekciju poseduje i muzej u Londonu.

Majolika se proizvodila na krajnjem severu u Padovi i Veneciji i Torinu,i na krajnjem jugu u Palermu i Caltagirone na Siciliji i Laterza u Apuliji,dok je u 17. veku istaknuti centar proizvodnje postaje i Savona.


http://razbibriga.net/clear.gif

komad iz Castel Durante

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/800pxDeruta_z08-1.jpg

pločice iz Durantea

[Bisernica]

Različiti stilovi koji su narasli u 16. veku,ohrabrili su italijanske gradove da se opredele za ovu vrst *industrije* i svojevrsno međusobno takmičenje pa su počeli sa donošenjem zakona o poreskim olakšicama,dodeljivali državljanstvo majstorima i štitili ih od uvoza robe spolja,dodeljivanja prava na monopol ,i još mnogo olakšica koje su trebale privući majstore grnčare u njihov grad.U Venciji su recimo majstori Nikola Da Urbina, Francesco Ksanto Avelli, Gvido Durantino i Orazio Fontana Urbino. , Mastro Đorđo od Gubbio i Maestro Domenigo,imali poseban tretman. Majstor Gubbio je u svom radu pored ostalog koristio i sjajne boje kao što je zeleno-žuta,roze i rubin crvena.
tradicija ručno rađene majolike se završava u 18. veku ,zbog konkurencije jeftinog porcelana i bele grnčarije.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/505pxBlueWhiteVaseFlorence1430JPG-1.jpg

[Bisernica]

Neki od starih centara se bave proizvodnjom majolike koja se prodaje širom sveta i danas ,kao Deruta i Montelupo. Moderna majolika izgleda drugačije od stare,iako postoje namere da se specijalizuju i za izradu autentične majolike u renesansnom stilu sa originalnom glazurom.
Termin majolika se danas koristi i za predmete koji nisu izrađeni samo u Italiji,već i za francusku,holandsku i kinesku grnčariju a i za posebnu vrstu Viktorijanske majolike koja se razlikuje po boji i glazuri od italijanske.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/Ceramic_Art_Pottery_Agatino_Caruso_Calta-1.jpg

Caltagirone - Sicilija

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/Ceramic_Art_Pottery_Agatino_Caruso_Calta-2.jpg

Moderna vaza iz Caltagirone - Sicilija

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/660pxFaience_Plate_Garofano-1.jpg

moderna majolika - tanjir iz Faenza
sa tradicionalnim kineskim motivima

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_41100173-1.jpg


Najraniji primerak srednjevekovne majolike zbirke Metropoliten Muzeja, koji je najverovatnije služio za serviranje jela, a delo je špasnkih majstora.
Već u 10. veku su Maori savladali u Španiji ovu tehniku i koristili je i u 15. veku kada je ovaj tanjir i nastao.Izbor dekoracije je ponekad bio i mavarski motiv,ali se ovaj motiv konjanika koji ubija zmiju, može pripisati i motivu Svetog Đorđa. Motivi koji krase štit,a odgovarali bi grbu naručioca nisu identifikovani.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_197511061-1.jpg

Apotekarska tegla

Najverovatnije da je ovaj impresivni komad apotekarska tegla ukrašena lišćem hrasta pripadala apoteci Arcispedale Santa Maria Nuova u Firenci ,koja je ujedno i najstarija i najpoznatija bolnica.Njen autor je najverovatnije Đunta di Tugio,koji je ispopručio mnogo komada majolike ovoj bolnici najviše tokom 1431. godine.Postojanje drugih komada izrađenih u istom stilu,također nosi grb bolnice što sugeriše da su svi u stvari bili sastavni deo velike isporuke istog autora.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_21116-1.jpg



Vajar iz Firence Luka della Robbia (1399-1482) se koristi Tin glazurom na nov i maštovit način, mešanjem serije bele glazure sa oksidima metala u raznim oblicima finog praha.
Nakon pečenja glazura je kompletno obojena kobaltnom, antimon žutom,bakarnom ,mangan ljubičastom ,narandžastom i braon od oksidiranog gvožđa ili rđe.
Boje su trajne i mogu izdržati izloženost uticaju vremena.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_468530-1.jpg


Ovaj tanjir je jedan iz grupe od četiri preživela komada i predstavlja zadivljujuće dostignuće italijanske majolike iz 15. veka.Napravljen je za Matiju Korvina ,kralja Ugarske i njegovu drugu suprugu Beatriče od Aragona,koji su se venčali 1476. godine,iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da su tanjiri rađeni da bi obeležili baš taj događaj.Njihove ruke se nalaze na vrhu.U centru je devojka sa glavom jednoroga u krilu.Prema legendi,divlji jednorog može biti ukroćen samo od device i ta priča je alegorija ženske čednosti u kontekstu veridbe i braka.
Komadi su proizvedeni u Pezaru ,a ono što je zanimljivo,a dokumenti pokazuju,da je Poter iz Pezara bio aktivan u Mađarskoj 1488. godine.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_0426ah-1.jpg



Lamentiranje - 1487. godina,Italija ,Faenza.
komad verovatno napravljen za Franjevački samostan
Italijanski (Faenza), verovatno je za Franjevački samostan ili crkvu u Faenci.
Figure izražavaju svoju tugu nad telom mrtvog Hrista.
S leva na desno, Nikodim, Marija Magdalena, Marija, majka Hristova okružena svojim
dvema sestrama, Sveti Jovan i Josif iz Arimateje.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_468515-1.jpg

Apotekarska tegla

Ova forma tegle se u apotekama koristi za čuvanje suvih lekova.
Ova verovatno potiče iz kraljevske apoteke iz Castelnuovo u Napulju.
Portret čoveka naslikan na tegli neverovatno podseća na Čarlsa VIII,
kralja Francuske koji je 1495. trijumfalno ušao u Napulj.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_197511025-1.jpg



Lažni Trijumf ljubavi, između 1510-20
Najverovatnije iz Kastel Durante.

Ova šarmantna scena predstavlja lažnu pobedničku povorku u kojoj žena sedi
u kolima vezanih ruku,a drugi krtaj drži čovek u oklopu koji je na čelu kolone.
Kupidon vezanih očiju simbolizuje slepo odaslane strele ljubavi.raspoloženje je
komično i verovatno predstavlja kraj razigrane burleske o opasnoj strasti.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_23166-1.jpg


Apotekarska tegla

Ova tegla je iz apoteke bolnice Santa Maria della Scala, Sijena. Cilindričnog je oblika je smatralo se da liči na malo stablo drveta, pa otuda i naziv za ovu vrstu albarello tegla. Blago zakrivljena sa unutrašnje ,pravi razmak u nizu kada je složena sa ostalim teglama
i lako se da dohvatiti.
Dekoracija je rad maestra Benedeto, koji je bio aktivan kao slikar majolike u prvoj polovini 16. veka.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_2910093-1.jpg


Tanjir
Italija - Deruta 1520. god.


Tanjir za jelo na kojem je predstavljen Neverni Toma,vrlo često ilustrovan
događaj iz Jevanđelja u kojoj Isus pokazuje ranu sumnjičavom apostolu i
time ga ubeđuje u svoje vaskrsenje.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_279739-1.jpg


Bokal sa profilom poprsja muškarca i žene, oko 1520
Verovatno iz radionice maestra Đorđo Andreoli


Ovaj prilično redak bokal, oslikan zlatnom na svetlo plavoj pozadini je karakterističan za majstora Đorđo Andreoli, izuzetno uspešnog grnčara u Gubbio. Ukrašen je poprsjima muškarca i žene u savremenom ruhu, tipična slika na predmetima za koje se veruje da su proizvedeni za ceremoniju venčanja.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_279739_av1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_65678-1.jpg


Plitka činija sa imenima Ruggieri i Filomena ,oko 1520- 25. godine
Italija; Urbino ili Kastel Durante

Ova dvostopna plitka činija je jedan od naupečatljivijih komada majolike
proizveden 1520. godine.Izrađena je za nepoznatog naručioca i oslikana
je likovima slavnog heroja i heroine,drevnog i svaremenog.Kacige koje nose
se mogu uporediti sa onima na starim novčićima i modernim medaljama.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_65678_av1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_197511019-1.jpg



Armorial ploča (Tondino),između 1520-25 (ili 1519?)
Nicolo da Urbino (verovatno Nikola di Bagriele Sbarage)



Ova ploča je jedna od dvadeset i jednog komada preživelih,najpoznatijih koje su izrađene u renesansnom stilu za Izabela d'Este, markizu od Mantove, od Nicolo da Urbina, najpoznatijeg slikara majolike svog vremena. U centru je Izabelin grb ,a na obodu je prikaz muzičkog takmičenja između Apolona i Pana kojem je sudija kralj Mida,
tema iz Ovidijevih Metamorfoza.Suptilan crtež krajolika i figura kao i boje otkrivaju savršenu veštinu umetnika.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511103-1.jpg


Tanjir sa scenom Hrista na večeri sa Simonom farisejom i
rukama Orsini della Rovere, 1528.
Nicola da Urbino




Feliče della Rovere je bila vanbračna ćerka pape Julija II. godine 1506. udala se za
rimskog plemića Giangiordano Orsini, gospodara Bracciano, i njihove ruke se pojavljuju zajedno na ovoj prelepom tanjiru. Godine 1528, datum naslikan na poleđini, Feliče je postala udovica. Nekoliko godina ranije, Izabela d'Este, markiza od Mantove, dobila je komplet od majolike kada je postala udovica,pa se moglo smatrati da je majolika pravi poklon za plemenitu udovicu ?!

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/h2_197511084-1.jpg



Niska stopala zdela sa poprsje žene, CA. 1530
Urbino ili Kastel Durante

Žena koja je naslikana na ovoj posudi sa stopom je identifikovana kao "lepa Livija".
Nosi kapu od svile i somota,ili scufiu sa draguljem u sredini i ogrlicu čiji privesak je zadenut u dekolte haljine moderne u ono doba.Jedna iz grupe činija sa likovima lepe katerine,Elizabete,Bele koji su najverovatnije slikane u Urbinu ili Kastel Durante.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511107-1.jpg



Činija sa dečakom koji drži vetrenjaču, oko 1530.
Radionica Maestro Đorđo Andreoli (Italija, Gubbio, oko 1465-1553.)

Ova mala činija je tipičan primerak keramike iz Gubbio 1520-1530. godine.
Značenje dečaka sa vetrenjačom nije poznato ali se odnosi na motive koje se
mogu naći na predmetima rađenim za rođenje dece.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511131-1.jpg



Tanjir , 1532.
Frančesko Ksanto Avelli Da Rovigu


Ovaj sjajan komad je deo servisa napravljenog za večeru ,a naručilac je porodica Pucci u Firenci.Visoko pozicionirani u prvoj polovini 16. veka ,članovi porodice Pucci su služili pod papama Mediči ,Lavom X i Klementom VII.
Ova narudžbina je možda i najveća koja je data poznatom slikaru majolike Ksanto Avelli da Rovigu.Ovaj tanjir predstavlja Eneja i njegove saputnike ,na Polidorusovom grobu - motiv iz Vergilijeve Eneide.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511131_av1-1.jpg

dno tanjira

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511043ab-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511043ab_av1-1.jpg

Činija za porođaj sa motivima Eneja koji beži iz Troje u unutrašnjosti
i groteskaa na spoljašnoj strani - Piramis i Tisba gore i Herkul na dnu
između 1530-40. godine
Baldassare Manara

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511043ab_av2-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_197511043ab_av3-1.jpg




Baldassare Manara je bio jedan od glavnih ,aktivnih umetnika keramike u Faenci.
Ova dva komada porođajnih činija od majolike su vrlo neuobičajeni za njegove složene
klasične slike.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/hb_32100362-1.jpg

Posuda za vino ,oko 1562. godine
Proizvedena u radionici Orazio Fontana Urbino, Italija
Kalaj-glazirana grnčarija (majolika)


Bitka sa slonovima prikazana u unutrašnjosti sliva je verovatno dizajn Tadeo Zuccaro ​​(1529-1566). Posude za vino , kao što je ova su korišćene za praznike ili bankete da bi hladile vino. Cisterna,kako se nazivala ova posuda je bila ispunjena hladnom vodom ,a u nju bi bila postavljeno vino u drugoj posudi.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/609pxBLW_Plate_with_Hippolytus_and_Phaed-1.jpg

Nicola da Urbino

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/XantoAvelli-1.jpg


Francesco Xanto Avelli

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/lorenzoman-1.jpg http://razbibriga.net/imported/2011/06/lorenzowoman-1.jpg

Dva renesansna portreta muškarca i žene u stilu "Da Piatti Pompa",Umbrian region.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/Virgin_ChildPeruginop-1.jpg

Madona sa detetom


Ovaj tanjir sadrži ograničenu paletu boja i arhaičnog je stila.
Iz regiona Peruđe je i prikazuje Bogorodicu sa malim Isusom.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/armiplategirl-1.jpg

Ovaj vojnički tanjir prikazuje mladu ženu i oivičen je muzičkim instrumentima,
borbenim štitovima i konjskim glavama.Simbolizuje ljubav koja je postojala pre
dolaska u rat.Klasičan stil izrade majolike 15. veka.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/armiplateman-1.jpg


Ovaj vojnčki tanjir je par sa gore predstavljenim ,samo što se u centru
nalazi lik vojnika plaćenika.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/platemaiolica1530urbinovanda-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006an4057_urbino_610x610-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006ap9481_caffaggiolo_overlay290-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2007bm7447_faenza_dish_overlay290-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006AM0285_jpg_l-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2007BM1923_jpg_l-1.jpghttp://razbibriga.net/imported/2011/06/2006BF5161_jpg_l-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2007BM5097_jpg_l-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006AM7895_jpg_l-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006AP7010_jpg_l-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006AM3250_jpg_l-1.jpg

Urbino - oko 1600. god

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006AM3253_jpg_l-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2007BM5089_jpg_l-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/2006bj1635_xanto_cup-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/deruta-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/41235232_5e8944c4a8-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/41235636_1be2e6c784-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/604pxNgv_maiolica_di_deru-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/5-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/Plateweb-1.jpg

tanjir lepa Lukrecija - Faenza

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

apotekarske tegle od majolike urbino

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/1949_a-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/maiolica_plate_depicting_burn_hi-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/7_474_1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/593pxNgv_maiolica_di_deru-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/1-2.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/546pxNgv_maiolica_di_mont-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/681pxNgv_maiolica_di_urbino_piatto_con_d-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/il_570xN128002644-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/il_570xN203892727-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

nemačka majolika

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/41235232_5e8944c4a8-2.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/eMuseumPlusserviceDynamicAssetspSU5mxm4Y-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/eMuseumPlusserviceDynamicAssetspSU5mxm4Y-2.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/eMuseumPlusserviceDynamicAssetspSU5mxm4Y-3.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/portraitwomanJPG-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/portraitmanJPG-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/an_italian_maiolica_istoriato_twohandled-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/1217155478_d8a60d3c72-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/1216290101_920e151df7-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/a_pair_of_italian_maiolica_albarelli_one-1.jpg

[Bisernica]

Talavera,ili Pueblo grnčarija je vrsta meksičke majolike , koja se odlikuje mlečno belom glazurom.Originalna talavera majolika dolazi samo iz Puebla,zbog kvaliteta prirodne gline koja se vadi u okolini,a tradicija proizvodnje seže unazad do 16. veka.
Najveći deo ove grnčarije ukrašen je samo plavom bojom ali su prisutne i žuta ,crna,zelena ,narandžasta i boja sleza.Majolika je stigla u Meksiko sa španskim osvajačima i kolonizatorima,a proizvodnja je postala najrazvijenija u Pueblu,zbog dostupnosti fine gline,ai zbog velike potražnje za pločicama koje su koristili graditelji novih crkava i manastira u toj oblasti.


http://razbibriga.net/imported/2011/06/575pxTalaveraTrayMAPDFJPG-1.jpg

Talavera servir činija.

[Bisernica]

Proizvodnja je dovoljno narasla i razvijala se do sredine 17. veka kada su se osnivale i radionice u kojima je dodatno poboljšan kvalitet izrade što je uvelo Pueblo u ono što se može nazvati *zlatno doba* talavera keramike.Tradivcija izrade koja se tamo razvila se formalno naziva Talavera Poblana,kako bi se jasno razlikovalo poreklo i kvalitet od onog što se nazivalo španska talavera i dolazilo je iz Španije.Talavera majolika je mešavina španske ,italijanske i autohtone tehnike izrade keramike.
Borba za autohtonost ove majolike traje još iz vremena meksičkog rata za nezavisnost iz 19. veka,tokom kojeg je broj radionica u Pueblu pao ispod osam.Kasniji napori umetnika i kolekcionara da ožive ovaj zanat početkom 20. veka nisu urodili nekim velikim plodom ,ali se značajne kolekcije talavera poblana keramike nalaze u Pueblu,Meksiko Sitiju i Njujorku.
Napor da se očuva i promoviše ovaj zanat uložen je i krajem 20. veka uvođenjem novih dizajna,ali i zakonom o zaštiti autentične talavera majolike,komada napravljenih originalnim metodama iz 16. veka - Denominacion de Mesto de la Talavera.



http://razbibriga.net/imported/2011/06/800pxTalaveraPlateMAPDFJPG-1.jpg

Talavera tanjir

[Bisernica]

Talavera je vrsta majolike karakteristična po beloj glazuri i originalna talavera potiče samo iz Puebla.Svaki komad je ručno rađen na točku i glaziran glazurom koja sadrži kalaj i olovo,još od kolonijalnih vremena.Samo šest boja je dozvoljeno: plava, žuta, crna, zelena, narandžasta i boja sleza,a sve moraju biti napravljene isključivo od prirodnih pigmenata.Glazura je pomalo i porozna ,tako da oslikani elementi imaju pomalo zamagljen izgled jer se boja delom upija u samu glazuru.Baza svakog komada (dno) nije belo i ocakljeno glazurom već otkriva terakotu ,a natpis mora sadržati logo proizvođača,inicijale umetnika,i lokaciju proizvođača (gde se nalazi radionica u Pueblu).


http://razbibriga.net/imported/2011/06/632pxGreenPueblaBowlMAPDFJPG-1.jpg

Talavera činija iz 16 veka

[Bisernica]

Dizajn komada se oslanja uglavnom na tradiciju.Na samom početku korišćena je samo kobaltno plava,jer je to i naskuplji pigment za boju,vrlo tražen,ne samo zbog prestiža ,već i zbog celokupnog kvaliteta dela.talavera je najistaknutiji deo tradicije izrade keramike u Meksiku.Koristi se samo prirodna glina ,ne i hemijski tretirana ili bojena glina ,a sam proces pripreme,obrade i izrade traje tri do četiri meseca.Proces je istovremeno i jako rizičan ,jer može prouzrokovti lomljenje komada u svakom trenutku,što čini Talaveru tri puta skupljom od drugih vrsta keramike.Zbog ovog su proizvođači talavere bili pod pritiskom imitacija ,naročito iz Kine i slične keramike iz drugih delova Meksika,posebno iz Guanajuato-a.Ova meksička država je peticijom tražila od savezne vlade da im se da pravo da dele talavera majoliku sa Pueblom ,i to im je bilo i dozvoljeno sve do 1997. godien ,kada su se Pueblo majstori izborili za autohtonost i ovo pravo im je uskraćeno,tako da se talavera naziv koristi isključivo za proizvode iz Puebla ,dok se keramika iz ostalih delova Meksika ,zove majolika.Ovo sve govori u prilog tome koliki se značaj pridaje ovoj vrsti keramike i majstorima koji se trude da održe tradicionalni način izrade.



http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatetr1-1.jpg

autentični talavera tanjir

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatetr100-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatetr22-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatex1-1.jpg

talavera tanjir - Pueblo

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatex100-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatex22-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatertri1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatertri100-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatertri22-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/florazul1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/florazul100-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/06/florazul22-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatermb11-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatermb100-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatermb22-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatepen1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatepen100-1.jpg


http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatepen22-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/birdsplate11-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/birdsplate102-1.jpg http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatPJ-1.jpg

[Bisernica]

Tako se danas samo komadi koji dolaze iz određenih oblasti i radionica koje imaju sertifikat izdat od strane posebnog regulacionog tela,mogu svoj proizvod nazvati talavera.Danas ima samo deset radionica koje poseduju sertifikat,ali to ne znači da ga imaju kontinuirano.Svaka od ovih deset radionica godišnje prolazi dva puta kroz kontrolu proizvodnog procesa od strane inspekcije.Komadi koje proizvode po metodu slučajnog uzorka se uzimaju i prolaze kroz šesnaest laboratorijskih testova u međunarodno akreditovanim laboratorijama,apored ovog postoji i testiranje na prirodno matematičkom fakultetu u Pueblu,koje treba da potvrdi da glazura nema više od 2,5 milionita dela olova ili kadmijuma više od 0,25 milionita dela ,jer se komadi uglavnom koriste za služenje hrane.Samo komadi koji dolaze iz radionica koje ispunjavaju standarde imaju pravo na potpis i logo ,kao i poseban hologram kojim se potvrđuje autentičnost.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplateazul1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplateazul100-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplateazul22-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatecir1-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatecir100-1.jpg

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplatecir20-1.jpg

[Bisernica]

Ako vas zanima kako izgledaju komadi Talavera majolike koji se danas izrađuju
u jednoj od sertifikovanih radionica u Pueblu pod imenom Santa Catarina ,po staroj tehnologiji sa tradicionalnim dizajnom ,na ovom sajtu ćete naći predivnu prezentaciju proizvodnog programa koji ova radionica ima ,gde se pored tanjira sa prelepim dizajnom nalaze i drugi upotrebni predmeti koji plene svojom lepotom.

Uživajte :)


http://talaverastacatarina.com/

[Bisernica]

Proces stvaranja talavera keramike se nije u osnovi menjao još od kolonijalnog perioda kada je prvi put započet kao zanat.Prvi korak je mešanje crnog peska iz Amazoka sa belim peskom iz Tacali-ja,koji se nakon toga pere i filtrira da bi se zadržale samo najbolje čestice,što može da smanji količinu mas ei za pedeset posto.Svaki komad od najfinije gline je oblikovan rukom na grnčarskom točku ,nakon čega se ostavlja da se suši nekoliko dana ,a zatim se stavlja na prvo pečenje koje se radi na temperaturi od 850 stupnjeva Celzijusa,nakon čega se komad testira ,da se utvrdi da li eventualno postoje pukotine na njemu.Ako je sve u redu počinje glaziranje koje stvara mlečno belu pozadinu ,nakon čega se ručno nanosi dizajn ,oslikavanjem.Kada se završi sa oslikavanjem komad se ponovo peče,da bi se očvrsla glazura.Za većinu komada ovaj proces traje oko tri meseca ,ali za neke može potrajati i do šest meseci.
Ovaj proces ej toliko komplikovan i nosi veliki rizik mogućnosti nastanka nenadoknadive štete,da su zanatlije svojevremeno molile posebne molitve za uspešnost rada ,posebno zavreme procesa pečenja.


http://razbibriga.net/imported/2011/06/638pxBluePlatePueblaMAPDFJPG-1.jpg

Talavera tanjir - Pueblo 17. vek

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/800pxTalaveraWashBasinsMAPDFJPG-1.jpg

talavera posude za pranje - lavori ,sa tradicionalnim dizajnom

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/pueblatalaveraurn-1.jpg

talavera - urna

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraplate-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0390-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0441-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA057-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA131-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TR028315-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TR028076-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA018-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA045-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA051-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA024-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/CO031C056-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA040-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/OC034005-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0301-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA026-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA079-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/RE018012-1.jpg

talavera supijera

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA028-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA081-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0507-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA059-1.jpg

talavera servir činija

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA027-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA023-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA052-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA050-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA042-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA036-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/OC034C64A-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA077-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA132-1.jpg

talavera tekila set

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0491-1.jpg

talavera servir činije

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA011-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA053-1.jpg

[Bisernica]

Tehniku i dizajn islamske keramike ,doneli su Maori u Španiju krajem 12. veka,a odatle izvršili uticaj na srednjevekovnu keramiku u ostatku Evrope,a španske zanatlije iz Talavera de la Reina iz Kastilje su je prihvatile pod nazivom majolika,i dodali joj umetničku formu.Kako se zanat razvijao u Španiji formirani su i esnafi da bi se očuvao i unapredio kvalitet,a izvršili su i uticaj na italijansku keramiku.Otprilike u isto to vreme hispano kultura je imala svoju tradiciju u izradi grnčarije ,ali ne i grnčarski točak i glazuru.Postoji nekoliko teorija o tome kako je majolika stigla u Meksiko.Najčešća i najprihvaćenija teorija je da su je doneli monasi koji su i sami znali da izrađuju predmete od keramike.Monasi su izrađivali pločice i druge predmete koje su koristili za dekoraciju manastira kako bi održali korak sa zahtevima vremena,tako da su ili španski zanatlije ili monasi podučavali domaće zanatlije u umeću proizvodnje i glaziranja keramike.
Znatan broj grnčara koji nisu bili monasi je došao u Meksiko iz Sevilje i Talavera de la Reina u prvim godinama kolonijalnog perioda,a kasnije i značajan majstor grnčar po imenu Dijego Gaitan,koji je bio rodom iz Talavera,koji je izvršio presudan uticaj na keramiku nakon svog dolaska u Pueblo.

[Bisernica]

Od vremena kada je osnovan Pueblo,izgradilo se mnogo crkava i manastira,pa je tako potreba za pločicama koje su se koristile za opremanje i dostupnost kvalitetne gline u okolini Puebla ,pokrenula razvoj grnčarstva.proizvodili su je domaći ,ali i španski majstori,što je rezultiralo mešavinom uticaja posebno u dekorativnom dizajnu.rekli smo već da je nova keramika nazvana Talavera Poblana,kako bi se imenom razlikovala od one kpoja je dolazila iz Talavera de la Reina iz Španije.Do 1550. godine,Pueblo je proizvodio talavera keramiku visokog kvaliteta a već 1580. godine Pueblo je postao centar proizvodnje u Meksiku.
Sve do sredine 17. veka ,broj grnčara i radionica je rastao,a svaka od njih je imala svoj prepoznatljiv dizajn i tehniku.Kolonijalna vlada je međutim želela da osnivanjem esnafa i uvođenjem određenih standarda uvede red u proizvodnju,tako da doneta pravila odrede standard kvalitetu,kao i norme za dekoraciju koju bi ispoštovale sve zanatlije.Efekat standardizacije se vrlo brzo odrazio na poboljšanje kvaliteta onog što je proizvedeno.
Neka od utvrđenih pravila ovim propisima su određivala da se kobaltno plava može koristiti za dekoraciju samo najfinijih i kvalitetnih komada,obavezno obeležavanje inicijalima zanatlija da bi se izbeglo falsifikovanje,stvaranja kategorija kvaliteta koje su delile komade na Finu keramiku i polu-finu koja je bila namenjena svakodnevnoj upotrebi,kao i godišnje kontrole radionica i majstora grnčara.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0241-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA010-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA022-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA030-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA007-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA019-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/PT012132-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AZ016077-1.gif

talavera posuda za šećer

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA031-1.jpg

[Bisernica]

Stogodišnji period između 1650. i 1750. godine se može nazvati zlatnim dobom telavera u Pueblu,koje je postalo najvažniji centar proizvodnje keramike u Novoj Španiji.Proizvodi su se isporučivali širom kontinenta ,u Gvatemalu,santo Domingo,Venecuelu,Kolumbiju ,čak i na Kubu.Tokom ovog perioda uglavnom se koristila kobaltno plava za dekoraciju telavera keramike ,kao rezultat uticaja dinastije Ming iz Kine preko kineske keramike koja je dolazila u Meksiko preko galija iz Manile.Italijanski uticaj na ovu keramiku se ogleda u 18. veku kroz uvođenje u upotrebu i drugih boja.
Tokom meksičkog rata za nezavisnost,uredbama iz 17. veka ,cehovi grnčara bili su ukinuti,što je dovelo do pada u kvalitetu izrade,jer je keramiku mogao izrađivati ko je kako hteo,ali je došlo i do poremećaja u trgovini koju je prouzrokovao rat.Potrežnja za talaverom u španskim kolonijama je pala i nakon početka uvoza jeftinijeg engleskog porcelana,tako da je od četrdeset i šest radionica koje su poslovale punom parom,posle rata ostalo samo sedam.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0508-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0772-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA029-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA0492-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA120-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA078-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA118-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA049-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TA106-1.jpg

[Bisernica]

Godine 1897. u Pueblo dolazi katalonac Enrike Luis Ventosa,koji je bio fasciniran istorijom ovog zanata koji je jedinstvena umetnička forma u odnosu na sve druge koje su se mogle naći u Meksiku,tako da je počeo proučavanje originalnih procesa i kombinovanje sa svojim znanjima o savremenoj španskoj tehnici rada.Objavio je mnoge radove o tradiciji izrade i dekoracije talavera keramike.
1922. godine upoznao je i postao prijatelj sa Isauro Uriarte Martinez,mladim grnčarom koji je nasledio radionicu svog dede,tako da su njih dvojica ubrzo počeli i saradnju na kreiranju novog dekorativnog dizajna,dodajući elemente predkolumbijskog perioda i perioda secesije već psotojećim elementima islamskog,kineskog ,španskog i italijanskog uticaja,a istovremeno su radili i na vraćanju starog nivoa kvaliteta izrade.Ono što im je išlo naruku je vreme u kojem je meksička revolucija završena ,a zemlja se nalazila u periodu oporavka i obnove.

[Bisernica]

Međutim ,uprkos svim naporima ,do 1980. godine broj radionica je spao na četiri,jer je talavera u drugoj polovini 20. veka bila pod pritiskom konkurencije jeftinije keramike iz drugih meksičkih država,kao i uvoza jeftinog porcelana ,ali i nedostatka mašte i modernog dizajna.Ranih devdesetih radionica Talavera de la Reina je krenula u rvitalizaciju pozivajući umetnike da rade uporedo sa njihovim zanatlijaa na stvaranju novog dizajna.Proces izrade i kvalitet same keramike nije promenjen,ali su među motive dekoracije dodate nove forme ,motivi ljudi ,životinja u kombinaciji sa tradicionalnim motivima cveća.


http://razbibriga.net/imported/2011/06/AA032-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/TesorosPuebla0023-1.jpg

talavera poblana

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/beforeandafteruriartepetirrojo-1.jpg

[Bisernica]

Od tada do danas zanat je doživeo preporod i u 21. vek se ušlo sa sedamnaest radionica za proizvodnju telavera po staroj tradiciji ,od kojih sedam ima sertifikat.U ovim radionicama je uposleno oko 250 radnika i svoje proizvode izvoze u SAD,Kanadu,Jžnu Ameriku i Evropu.Iako su špansci uveli termin talavera za ovaj tip grnčarije,ironija je da se on se više koristi u Meksiku nego u Talavera de la Reina u Španiji,po kojoj je i dobila ime.
Komisija koja je oformljena u cilju zaštite kvaliteta je uvela i holograme koji garantuju kvalitet i originalnost proizvoda,a istovremeno ima i ulogu zaštite tradicije,međutim ono što je zabrinjavajuće je da tradicija posustaje pred naletom modernog,kao i pred problemom nedostatka dovoljnog broja mladih koji su zainteresovani da se ovim starim zanatom bave,jer jedan zanatlija zarađuje oko 700-800 pezosa nedeljno ,što nikako ne može da pokrije torškove ,tako da ovaj zanat,nažalost, nije priomamljiv za nove naraštaje.

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/dryingrackspetirrojo-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/applyingglazepetirrojo-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveradoloreshidalgojoeh-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/flowervb302_small-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaveraflowerpot001-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/clear.gif

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/mex_talavera_100f_copy-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/mex_talavera_100f_detail2-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/mex_talavera_100f_detail3-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/mex_talavera_100f_detail4-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaverapoblanapuebladezaragozapueblamex-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaverapoblanapuebladezaragozapueblamex-2.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaverapoblanapuebladezaragozapueblamex-3.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaverapoblanapuebladezaragozapueblamex-4.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaverapoblanapuebladezaragozapueblamex-5.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/talaverapoblanapuebladezaragozapueblamex-6.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/519wtUDP1eL_SL500_-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/Color252Ccolorym25C325A1scolorJPG-1.jpg

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

talavera drvo života