Pogledaj Punu Verziju : Дислексија
Дислексија и креативност
Учење кроз љубав и стрпљење
„Ако дете не може учити на начин на који га учимо, требало би га учити на начин
на који може учити“
Право на различитост требало би да имају сви, без обзира у чему се та
различитост огледа. Оно у шта сам потпуно сигурна, то је да деци треба прићи
отворено и деловати из дубине душе, срцем. Тада долази до узајамног осећања,
поверења, прихватања без резерве и спремности за комуникацију и сарадњу.
Све је више деце са дислексијом. Веома им је тешко и не сналазе се баш најбоље.
Због онога што испољавају, стиче се утисак да имају ниже способности, да су
лењи, неваспитани, несарадљиви, недружељубиви... Велико „НЕ“ стоји испред
личности са овом тешкоћом. За дислексију кажу да је Божји дар. Дар који чека да
буде откривен. То је веома сложен процес, спор и понекад се чини да је труд
узалудан. Многи успешни и познати људи живели су или живе са овом
потешкоћом: Ханс Кристијан Андерсен, Ернест Хемингвеј, Марк Твен, Леонардо да
Винчи (често је писао уназад и са обе руке истовремено), Том Круз, Кира Најтли,
Волт Дизни...
Поставља се питање: „Како открити генијалност или оно што дислексичар најбоље
ради?“. Моја скромна искуства и сазнања говоре да се од момента препознавања
проблема (то је први корак) треба наоружати стрпљењем, пажњом, упорношћу,
истрајношћу, вољом, жељом да се помогне и све то испунити са много љубави. А
онда, корак по корак. Ово је тимски рад на релацији: школа, родитељ, стручна
служба, где је дете центар и спрега. Мишљења сам да је сваки њихов успех
велико дело, право уметничко стваралаштво.
Безброј пута сам са осмехом, сузама у очима и снажним откуцајима срца
посматрала напор дислексичара и делила радост са њима и за најмањи успех. На
лицу детета је осмех, срећа, задовољство. За сваки труд дете је похваљено и
подржано у сваком тренутку. Тада се осећа сигурно, прихваћено, признато и
успешно. Да, свако дете које савлада тешкоћу макар на трен, за мене је ГЕНИЈЕ!
Они мисле брже од нас 500-2000 пута, виде другачије, осећају и схватају свет на
свој начин. Тако и комуницирају. Оног тренутка када се јави „окидач“ –
неразумљив појам, тада настају тешкоће. Од деце са дислексијом не треба
очекивати чудо. Проблем је врло сложен. Успех при помоћи
детету са дислексијом остварује се задовољењем основних дететових
психосоцијалних потреба:
- потребе за љубављу и прихватањем;
- потребе за осећањем заштићености и сигурности;
- потребе за потврђивањем властите личности;
- потребе да буде признато и успешно;
- потребе да буде слободно.
Дете је само против свега и свих. Несвесно је тешкоће коју не може да разуме, не
уме да је објасни, а понајмање да се бори. Младом бићу мораш помоћи да се
развије у самосталног, креативног, способног и слободног човека. Од много
фактора зависи животни пут нејаког детета до одраслог бића.
Важно је упамтити:
„Учи га на начин како може учити – пре свега пронађи начин!“
Тако ћемо створити даровитог уметника чије је дело чин уметничког стварања!
Учитељица
Весна МАСЛАРЕВИЋ
ОШ ''Деспод Стеван Лазаревић''
Београд
Disleksija - sindrom iza kojeg su često skriveni pravi mali genijalci
Sindrom specifičnih jezičnih poteškoća poznatiji kao disleksija kod nas je još nedovoljno
poznat i nedovoljno prihvaćen - na žalost mnogo dece koja moraju da se nose s ovom
nevoljom. Nedovoljno upućene osobe koje po svojoj poziciji (roditelja, učitelja,
vaspitača...) direktno utiču na decu, mogu svojim neosnovanim optužbama detetu u
potpunosti da zagorčaju odrastanje!
Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu,
kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Disleksična deca su prosečne
ili natprosečne inteligencije, izrazito kreativna, s razvijenim posebnim, vizuelnim, stilom
mišljenja. Razlikuju se oblici i nivoi disleksije, a pravovremeno otkrivanje, podrška okoline
i prikladna terapija mogu da je ublaže.
Primarni problem kod ovog sindroma je što mnogi roditelji ne mogu da ga prepoznaju. Oni
koji su čuli ili čitali o disleksiji mogu već kod deteta u predškolskom dobu da primete
znake disleksije, ali i tada ne mora obavezno da se radi o disleksiji.
”Primetila sam da moje dete nikako ne može da pročita reč spajanjem slogova, već
isključivo spajanjem slova, što ga je užasno usporavalo. Takođe je u pisanju bio vrlo
neuredan, slova je pisao naopako ili bi u reči poneko izostavio. Zatražila sam mišljenje
učitelja, a odgovor je bio - nemojte paničiti, dete vam je jako lenjo, malo ga pogurajte,
ako u drugom razredu ne bude znalo da čita, onda se zabrinite”, priča majka dečaka koji
je skupo platio učiteljevo nepoznavanje disleksije.
”U drugom razredu se ponovila ista situacija, a objašnjenje učitelja je uvek bilo isto:
lenj, nezainteresovan, pa čak i glup. U trećem razredu dete je potpuno 'zablokiralo', više
nije hteo ni da piše ni da čita. Škola je za njega postala pakao, a mi roditelji, zbog svog
neznanja, pritiskali smo ga sve više i jače”, nastavak je ove tužne životne priče.
Da im sin ima disleksiju otkrili su, nažalost, tek kad je počelo drugo polugodište četvrtog
razreda osnovne škole. Zbog velikih teškoća u pisanju i čitanju, ali i nerazumevanja
nastavnika, premešten je u drugi razred, gde mu je sugerisano da ode u Dom zdravlja
na „obradu” kako bi bio ustanovljen uzrok njegovog odbijanja učenja i svega što s
učenjem ima veze.
Posle četvorodnevnih pregleda defektologa-logopeda, psihologa i psihijatra, majci je
rečeno da dečak ima disleksiju.
Posledice su već bile tu i teško popravljive. Dete je potpuno izgubilo poverenje u sebe, u
ljude, ali i u roditelje. Nije ni čudo, jer su ga ruganje, ignorisanje, izbegavanje, ismevanje
pratili pune četiri godine.
Nema razloga da ne učimo na primeru drugih. Posumnjate li da neko dete ima disleksiju,
potražite stručno mišljenje logopeda ili defektologa. Danas postoje vrlo jednostavni
testovi pomoću kojih se može sa sigurnošću utvrditi disleksija.
Važno je takođe objasniti detetu, rečnikom prilagođenim njegovom dobu, šta mu se i
zbog čega događa, biti mu podrška, iskazivati razumevanje i hrabriti ga. Takođe, s
problemom i potrebama deteta treba upoznati i ostale članove porodice, školu i prijatelje.
Nastavnicima koji u razredu imaju dislestično dete preporučuje se da u radu što više
koriste različita nastavna sredstva i pomagala (vizuelna, audio i slična), da imaju
individualan pristup i da stvaraju pozitivnu atmosferu u razredu, u kojoj se prihvataju
različitosti. Nastavnik ni u kom slučaju ne bi smeo da prisiljava disleksično dete da čita u
razredu pred svima ostalima, ako ono to ne želi, zadavati mu dodatne vežbe kao što su
prepisivanje, zahtevati da piše urednije i davati mu iste vremenske okvire za rešavanje
zadataka kao i ostalim učenicima.
Znajte da je naslov teksta veoma osnovan - Albert Ajnštajn, Tomas Alva Edison,
Leonardo da Vinči, Pablo Picasso, Volt Dizni, Agata Kristi, Džon Lenon i brojne druge
značajne ličnosti imale su disleksiju, što samo potvrđuje da su zbog specifičnih
poteškoća naučili da razviju drugačiji stil mišljenja i vizuelizacije, a svojim su se
sposobnostima istakli i upisali među velikane.
Kako prepoznati disleksiju?
Deca s disleksijom pri čitanju menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili
izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči.
Disleksična deca opisuju da im se pri čitanju reči okreću u različitim smerovima, da
slova „igraju”, da ne mogu da uhvate red, ili da se rečenice stapaju.
Rukopis im je često neuredan i nerazumljiv, takođe dolazi do izostavljanja i zamene
pojedinih slova i slogova i teškoća pri izražavanju misli u pisanom obliku. Disleksično dete
je često dezorijentisano u vremenu i prostoru i ne može točno da odredi vremenski sled
događanja. Zavisno od oblika i nivoa disleksije, dete može da ima sve ili samo neki od
navedenih simptoma.
Deo njih može se javiti i kod određenog broja dece koja nemaju disleksiju, što često
zbunjuje roditelje i nastavnike. Međutim, simptomi kod dece s disleksijom su brojniji, jače
izraženi i dugo traju. Zato je važno razlikovati decu koja imaju prolazne teškoće u
čitanju i pisanju, decu koja imaju trajne teškoće (disleksija) i decu koja imaju teškoće u
okviru opšte smanjenih sposobnosti. Svakoj od navedenih grupa treba pristupiti na
prilagođen način.
Većina stručnjaka slaže se da je glavni uzrok disleksije zamena funkcija leve i desne
moždane polovine. Za jezičke funkcije mozga, dakle, i za čitanje i pisanje, zadužena je
leva moždana polovina koja se još naziva analitička. Kod disleksičara zbog kašnjenja
razvoja leve polovine jezičke funkcije preuzima desna. Kako desna polovina primarno vrši
funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se teškoće pri analizi reči, a to
objašnjava zbog čega disleksičari misle na neverbalan ili vizealan način.
I geni su važni, ali ne i presudni za nastajanje disleksije. Naime, dete može da poseduje
gen za razvoj disleksije, ali to ne mora da znači da će imati taj poremećaj. Prema
poslednjim rezultatima sedmogodišnjeg istraživanja sprovedenog u Velsu i zapadnoj
Engleskoj, u porodicama tristotine dece koja pate od disleksije gen uzročnik disleksije je
KIAA0319, ali njegov uticaj na razvoj poremećaja tek treba detaljno proučiti.
Na razvoj disleksije utiču i govorno područje i načini podučavanja čitanja i pisanja.
Razlikuje se analitičko-sintetički metod podučavanja i globalni, koji je pogodniji za
disleksičnu decu. U našem jeziku važi načelo da kako čujemo, tako i pišemo - zbog toga
je važno analizirati glasove, što češće dovodi do pojave disleksije.
Procenat disleksije u zemljama slovenskih jezika kreće se od pet do 10 odsto, dok se u
zemljama engleskog govornog područja, zbog velikih razlika između govora i pisma, penje
na 15 do 30 odsto. Poređrnja radi, u Kini i Japanu gde je u upotrebi „likovno” pismo (koje
obrađuje desna moždana polovina), samo jedan odsto stanovništva ima disleksiju.
:hm: ovo je baš zanimljivo...
Pozitivne strane:
Pored simptoma koji otkrivaju negativna obeležja disleksije, postoje prema Dejvisu (2004)
i četiri osnovne sposobnosti koje imaju svi disleksičari:
1. Sposobnost namernog pristupa funkciji izobličavanja percepcije u mozgu.
2. Sposobnost svesnog trodimenzionalnog posmatranja slika u umu i kretanja oko njih u
mentalnom prostoru.
3. Sposobnost proživljavanja samoprouzrokovanih mentalnih slika kao stvarnih fenomena, tj.
sposobnost doživljavanja zamišljenog kao stvarnog.
4. Tendencija ili veća skolonost ka neverbalnom razmišljanju primenom slika pojmova i ideja,
uz malo ili bez ikakvog unutrašnjeg monologa.
Konačno nešto normalno. Možda će interesovati roditelje:
Na sednici Senata Univerziteta u Beogradu koja je održana 22.12.2010. godine usvojen
je na predlog prof.dr Slavice Golubović, koordinatora ISHEDS Tempus projekta za Srbiju,
prvi put u istoriji Univerziteta i države Srbije dokument "Politika Univerziteta u odnosu na
studente sa disleksijom" kojim su regulisana prava na podršku u studiranju studentima sa
disleksijom i date smernice za akademsko osoblje i osoblje za podršku za studente sa
disleksijom.
Ovaj dokument, između ostalog, sadrži i:
- šta je disleksija,
- uobičajene smetnje koje su karakteristične za disleksiju,
- kako se vrši procena disleksije,
- problemi s kojima se susreću studenti sa disleksijom (čitanje, pisanje,
organizacija, matematika, poverenje i samopoštovanje),
- kako osobe za podršku mogu da pomognu studentima sa disleksijom,
- ocenjivanje pismenog rada i pismenih ispita,
- povratne informacije za pismene zadatke i pismene ispite,
- ocenjivanje usmenih ispita,
- produženje rokova za predavanje radova,
- pravo studenata sa disleksijom na žalbu u skladu sa smernicom za ocenjivanje,
- posebne pogodnosti za studente sa disleksijom u odnosu na polaganje ispita i -
poverljivost informacija koje se odnose na studente sa disleksijom.
:bravo:
Još nešto o disleksiji (http://www.braincampaign.org/Common/Docs/Files/2784/schap9.pdf)
Deca sa disleksijom (nemogućnost čitanja i učenja) prvi put ove godine imaće
pogodnost prilikom polaganja prijemnog ispita za srednje škole.
Rukovodilac Republičke upisne komisije Bojan Ristić objasnio je proceduru za decu,
odnosno roditelje dece koja imaju određene zdravstvene probleme, pre svega disleksiju.
"Deca koja imaju određene zdravstvene probleme treba da se jave okružnim upisnim
komisijama na nivou Srbije, odnosno gradskoj upisnoj komisiji na nivou Beograda. Oni
treba da se jave u Zahumsku ulicu broj 14 posle 9 časova i da odnesu deo lekarske
dokumentacije, pa će na taj način biti zavedeni kao deca sa drugačijim tretmanom
prilikom polaganja testova. Zatim će otići na specifičan lekarski pregled i obaviće se i
jedna vrsta profesionalne orijentacije", rekao je Ristić.
On je dodao da će na decu sa disleksijom biti obraćena posebna pažnja, a na ispitu će
biti prisutan i neko iz ispitne komisije ko će pomoći detetu da lakše izađe na kraj sa
testom.
"Dete će biti u prostoriji sa ostalom decom, ali će moći da pita dežurnog da mu pomogne
prilikom čtanja zadatka, odnosno dežurni da pročita zadatak umesto njega, a ako ima
problema da upiše odgovor, dežurni će mu i tu pomoći tako što će upisati odgovor
umesto deteta", objasnio je Ristić.
U zapadnim zemljama, za takve slučjeve, postoje testovi sa neograničnim vremenom
trajanja.
Opširnije (http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=134617)
Što ima više smisla, a i humanije je.
Lepo je što su se uopšte setili da pomognu, ali da se dete obraća za pomoć pred drugarima
to je malo.. :hm: neprijatno...
Da Kojice i ja se slažem sa tobom...
Bisernica
10-06-2011, 21:54
Deca sa disleksijom (nemogućnost čitanja i učenja) prvi put ove godine imaće
pogodnost prilikom polaganja prijemnog ispita za srednje škole.
Rukovodilac Republičke upisne komisije Bojan Ristić objasnio je proceduru za decu,
odnosno roditelje dece koja imaju određene zdravstvene probleme, pre svega disleksiju.
"Deca koja imaju određene zdravstvene probleme treba da se jave okružnim upisnim
komisijama na nivou Srbije, odnosno gradskoj upisnoj komisiji na nivou Beograda. Oni
treba da se jave u Zahumsku ulicu broj 14 posle 9 časova i da odnesu deo lekarske
dokumentacije, pa će na taj način biti zavedeni kao deca sa drugačijim tretmanom
prilikom polaganja testova. Zatim će otići na specifičan lekarski pregled i obaviće se i
jedna vrsta profesionalne orijentacije", rekao je Ristić.
On je dodao da će na decu sa disleksijom biti obraćena posebna pažnja, a na ispitu će
biti prisutan i neko iz ispitne komisije ko će pomoći detetu da lakše izađe na kraj sa
testom.
"Dete će biti u prostoriji sa ostalom decom, ali će moći da pita dežurnog da mu pomogne
prilikom čtanja zadatka, odnosno dežurni da pročita zadatak umesto njega, a ako ima
problema da upiše odgovor, dežurni će mu i tu pomoći tako što će upisati odgovor
umesto deteta", objasnio je Ristić.
U zapadnim zemljama, za takve slučjeve, postoje testovi sa neograničnim vremenom
trajanja.
Opširnije (http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=134617)
Što ima više smisla, a i humanije je.
Lepo je što su se uopšte setili da pomognu, ali da se dete obraća za pomoć pred drugarima
to je malo.. :hm: neprijatno...
Suštinski ,to nije malo neprijatno ,već se može reći i da može biti jako neprijatno,
jer kod nas nije uobičajeno ,a stavovi prema deci koja imaju problem sa govorom
nisu ništa manje drugačiji od stavova prema ljudima sa invaliditetom ili bilo kojom drugom smetnjom.
Program je dobro zamišljen i u stvari je zasnovan na klasičnom humanističkom
pristupu ,jer podrazumeva solidarnost i u sociološkom smislu ulogu grupe koja je
homogena i prihvata sve svoje članove na identičan način.Predviđena pomoć dežurnog
podrazumeva da je osoba sa disleksijom prihvaćena na način da se prema njoj odnosi
kao prema ravnopravnoj.(ukoliko je u pitanju vršnjak )
Nisam sigurna da nam je društvena svest kod svih na tom nivou razvoja dovoljno
podignuta da bi se onaj ko se obraća za pomoć osećao prijatno.
Ova statistika na koju sam sada naišla me je baš zaintrigirala. Ako u našem govornom
području 10% ljudi ima disleksiju, to znači da u osnovnoj školi koja ima 1000 učenika
100 dece ima disleksiju!!
U osnovnoj školi u koju ide moje dete, samo on ima disleksiju!
Šta je sa ostalom decom? Roditelji neobavešteni, učitelji i nastavnici još manje, pa su
ta deca verovatno delikventi ili prosto proglašeni za tupane kojima baš nešto škola i ne
ide. To je tragično. 100 Dece upropašćeno u samo jednoj školi.
Četiri godine smo ratovali sa psihologom, pedagogom i učiteljicom i ništa nismo postigli.
Učiteljica je ostala u ubeđenju da nam je dete lenjo i da ne idemo dovoljno često u crkvu.
Kako sada od petog.. :qq: Svakom nastavniku posebno da objašnjavam ili da im zakažem
jedan zajednički sastanak?
Bisernica
10-06-2011, 22:10
Statistika je neprimenjiva na taj način ,ona govori o proseku ,ne mora značiti da
u svakoj školi na 1000 đaka mora imati sto dece sa disleksijom ,negde je manja ,
a negde veća koncentracija i razlikuju se u stepenu težine problema,ali je svakako
neprimereno i neverovatno da se nekome da takav odgovor - ne ide se dovoljno u crkvu ?!
To je prosto zadiranje u nečiju privatnost koja nema nikakve (ali baš nikakve!!),veze sa
rešenjem problema.
Stvar o kojoj govoriš u suštini potvrđuje dve istine - mali broj ljudi se bavi svojim poslom
na profesionalan način (perfekcionistički ?!),i mali broj ljudi ima dovoljno empatije !!
Kancelarija za mlade opštine Novi Beograd, u saradnji sa Balkanskim centrom za
integraciju manjina (BCIM) i Nevladinom organizacijom Mozaik, započeli su projekat
osnivanja Centra za disleksiju Srbije, sa ciljem da se na jednom mestu okupe kadrovi i
potencijal za sistematski pristup rešavanju problema ove bolesti.
Opšinije (http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/upoznajmo_disleksiju.39.html?news_id=80338)
Bajata vest od 25/01/2008. Jel neko čuo nešto o tom centru. Da li je zaživeo?
Ovaj programčić preporučuju za pomoć pri učenju deci koja slabo vide ili imaju disleksiju:
http://espeak.sourceforge.net/
Dete sa disleksijom sporije čita, a često i pogrešno pročita, pa zbog toga i sporije uči
ili nauči pogrešno.
Instalirala sam ovaj programčić i ne čini mi se loš. Čita tekst na srpskom.
Jeste veštački glas, i nije naročito prijatno slušati ga, ali verujem da može da pomogne
prilikom učenja.
Upitnik za roditelje:
1. Porodična anamneza - je li neko u porodici imao slične teškoće? DA NE
2. Da li je bilo većih problema tokom trudnoće? DA NE
3. Da li je bilo većih problema neposredno pre, za vreme i neposredno nakon porođaja?
DA NE
4. Da li je kod deteta kasnio razvoj motorike? DA NE
5. Da li je kod deteta kasnio razvoj govora? DA NE
6. Da li je dete duže upotrebljavalo fraze koje zamjenjuju reči? DA NE
7. Ima li dete teškoće pri pravoj uporabi neke reči? DA NE
8. Da li je dete "konfuzno" u prostoru i vremenu? DA NE
9. Ima li dete teškoće u verbalnom izražavanju svojih misli? DA NE
10. Pokazuje li dete "čudnu" motoričku nespretnost u nekim područjima (spoticanje,
preskakanje), a neočekivanu spretnost u drugim ( npr. manipulacije Lego - kockama)?
DA NE
11. Da li je dete nesigurno u tome koju ruku upotriebiti u uobičajenim i inače
automatskim postupcima? DA NE
12. Ima li dete i dalje teškoće s oblačenjem, obuvanjem, vezivanjem ? DA NE
13. Pokazuje li dete "čudne" teškoće u učenju pjesmica s rimom? DA NE
14. Ima li dete teškoće pri ponavljanju i oponašanju ritma? DA NE
15. Ima li dete neuobičajene teškoće pamćenja (zaboravlja vremenski bliske događaje, a
pamti vremenski puno zahtevnije)? DA NE
16. Pokazuje li dete posebno zanimanje za slušanje priča? DA NE
17. Ima li dete teškoće pri praćenju i ponavljanju sleda reči u rečenici ( teško igra igre
rečima gdje treba ponavljati što je čulo)? DA NE
18. Ima li dete teškoće u pamćenju i svladavanju dve i više govornih instrukcija u nizu?
DA NE
19. Ima li dete razdoblja "blistavosti" i potpunih "blokada"? DA NE
20. Ima li dete "dobre" i "loše" dane bez vidljivog razloga? DA NE
21. Ima li dete teškoće u organizovanju radnog dana i slobodnog vremena? DA NE
Ako je odgovor na većinu ovih pitanja "DA", bilo bi mudro potražiti savet stručnjaka.
причалица
11-06-2011, 10:48
Četiri godine smo ratovali sa psihologom, pedagogom i učiteljicom i ništa nismo postigli.
Učiteljica je ostala u ubeđenju da nam je dete lenjo i da ne idemo dovoljno često u crkvu.
Kako sada od petog.. :qq: Svakom nastavniku posebno da objašnjavam ili da im zakažem
jedan zajednički sastanak?
svašta ću da pročitam o ljudima koji rade u školi :mirka: kojice, borite se za klinca, nema druge.
svakome morate ponaosob da objašnjavate, jeste.....ali i da kažete razrednoj da očekujete od nje da se bori za ''svoje'' dete (jer će biti u njenom odeljenju) a i da ćete vi sve činiti kao do sada.
što se tiče tvog pitanja vezano za program na novom beogradu - ne znam ništa o tome, na žalost.
Sam smislila ovako.. :hm:
Napakujem u jedan fajl sve o disleksiji što mogu da iskopam po netu, pa onda sve to
lepo odštampam u kolko treba primeraka, ukoričim i dam razrednoj da podeli kolegama.
Šta ću.. da smo kinezi ne bi imali disleksiju... :sad:
причалица
11-06-2011, 11:05
e...kad bi bilo...biće to u redu.
znaš, misim da je, kao i za mnogo šta u životu, najvažnije kako je u kući...to je primarno za dečaka. škola mu neće pobeći, nije zec.
moj pokojni ćale, kad god bi video da sam u bedaku zbog škole (jer sam inače prilično nesigurna u sebe, pa sam učila da bih bila 100% sigurna da znam) je govorio - 'čuvaj zdravlje. pusti školu, neće da pobegne, nije zec''.
meni je to mnogo značilo, opuštalo me je od grča koji je u meni izazivala obaveza koju sam samoj sebi nametnula - da učim.
mislim da je to važno i za vas - da ga opuštate, jer sigurno, kao i svi mi, mnogo bolje funkcioniše kad je opušten.
hvala pričo.. :srce:
oboje smo jako strogi i prema sebi i prema drugima, pa nam jako teško ide..
al eto prilike da uz njega i mi rešimo svoj problem...
причалица
11-06-2011, 11:46
hvala pričo.. :srce:
oboje smo jako strogi i prema sebi i prema drugima, pa nam jako teško ide..
al eto prilike da uz njega i mi rešimo svoj problem...
eee...nikad se ne zna zašto je nešto dobro, vidiš...kao što ja imam dve kojice, a htela sam dečaka :pada:
ali, eto....sad imam mačka :)
Skoro smo učili pesmicu
na mom zidu visi slika
divna slika krasna slika (Lika!!)
.....
I sve super, nauči on pesmicu brzinom svetlosti. Presliša ga uveče tata još
jednom za svaki slučaj i primeti grešku. :sad: Pa smo onda još dva sata
odučavali.
причалица
11-06-2011, 12:06
suviše esova u drugom stihu :hm:
Naučila sam da čitam i pišem pre polaska u školu i prva dva razreda sam prosto
blistala, ali kada je u trećem razredu počela da se meri brzina čitanja, nastala
je katastrofa. Nakon trećeg razreda raspust mi je bio pravi košmar. Mama je
nabavila knjige koje moram da čitam i stalno urlala na mene ''kako si zaboravila
da čitaš''. I da muka bude još veća, svima iz komšiluka i familije se žalila kako
sam ja zaboravila da čitam.
Kako sam zaboravila? :qq:
Pa nisam ni znala, al niko nije primetio. Dokle god sam mogla da čitam savršeno
sporo, sve je bilo ok. I taman se nekako pomirim sa tim, a ono naiđe latinica.
:qq: Pa note. :qq: Pa strani jezik. :qq: Izvlačila sam se nekako na matematiku,
tek da dokažem da nisam baš načisto glupa, a ostale predmete sam bubala kako
sam znala i umela.
Upisala sam građevinsku posle osnovne jer je bila idealna. Mnogo računa i mnogo
crtanja. I tamo sam popila blam, doduše samo jedan, ali na samom početku prve
godine. Napisala sastav. Neku bajku smo imali da izmislimo i ja se raspisala na deset
strana. Razredna pala od oduševljenja i kaže mi da čitam da svi čuju kako lepo pišem.
A ja zamuckujem, pa se snebivam, pa me muka uvatila da i ono što sam znala da čitam
odjednom nisam više znala.
O fakultetu nisam smela ni da razmišljam. Jedva sam čekala da završim srednju
da više niko ne bi mogao da primeti da sam zaobravila da čitam.
Tek kada sam završila školu, saznala sam da imam disleksiju. :lol: Saopštim ja to
mojoj mami, a ona kaže ''ma jok, ti si lepo čitala i onda si samo djednom
zaboravila'' :pada:
E onda sam krenula da učim slepo kucanje. Tada na pisaćoj mašini, al baš je i sve
jedno. I ni to ne ide... :qq: d i k; l i s; j i f; se redovno mešalo. Al eto, vežbom se
ispravilo.
Pa vožnja. :pada: Opet levo desno. Levom rukom ono desnom nogom ono, gledaj levo desnim
okom a levim desno, skreni levo, skreni desno, a ja sve naopako. I tu sam bila očajna
sve dok nisam shvatila da mi nije problem vožnja već instrukcije. Dokle god ja idem tamo
negde sve je ok. :lol:
Tek kada sam decu dobila, odvažila sam se da upišem višu. Primetila sam da na poslu,
kroz praksu jako brzo učim, ali nisam mogla da napredujem jer nemam diplomu.
A i stvarno me je više bilo briga šta će ko misliti ili reći. Znala sam da mogu da zavrišm
ali će mi trebati malo više vremena za učenje nego drugima i to mi je bilo dovoljno.
Sporije sam čitala, ali sam volela da čitam. Negde pred kraj osnovne su krenule da
me zanimaju natprirodne pojave und misterije, pa sam čitala ko luda. Prilično sam
se ubrzala, i moju disleksiju sada nije ni moguće primetiti. (osim kad postavim temu
''kako motivisati dedu da uče'' :pada:) Ili kada detetu prekontrolišem napisano, pa
ne nađem ni jednu grešku, a konan ih nađe sto.
I više nije ni važno. Sada mi je važno samo da pomognem detetu.
причалица
11-06-2011, 13:57
e, moja kojice....:cmok:
kad si se ti iščupala i postala kojica, ne brinem se da će malešni uz svu vašu pomoć da prođe još bolje.
a što se tiče disleksije - ona je izražena mnogo više kad se obrati pažnja...imam utisak da mnogo ljudi ima te greške koje se navode u uvodnim postovima, ali nekako se to smatra kuriozitetom neke osobe. kod nas se, to je poznato, greške ne ispravljaju, nego se neguju na neki čudan način.
to bi bilo simpatično da učitelji nastavnici nemaju prema takvoj deci, u najmanju ruku, neispravan stav.
mm se meni smeje kad ja uporno govorim ''kioks'' umesto 'kiosk''...mada ja mislim da sam rekla 'kiosk' dok ne obratim pažnju da obrćem slova....i tako svašta nešto...ali se ne primeti to mnogo...
zbijte redove sad u petom, biće to u redu kad se nastavnici upoznaju sa detetom.
rešet problem... :dance:
Prebacili smo ih u drugu školu, koja ima manje đaka, a nastavnici i ostali vole svoj posao.
Imaju i svog logopeda... :jasenka:
Disleksija ili gubitak fokusa?
Povedite računa o vidu svog deteta
Testovi poput onih koji se vezuju za kataraktu, probleme rožnjače ili glaukom mogu se
uraditi i tek rođenoj deci, kao i onoj koja su stara 8 meseci, pa i tri godine.
Redovne glavobolje, gledanje televizije uz skoro priljubljenost uz ekran, trljanje očiju, uz
slabu koncentraciju u školi i poteškoćama sa čitanjem, mogu biti pokazatelji da dete ima
problem sa vidom.
Dijagnoza je ključ,posebno kod dece
Iz meseca u mesec Ema i Džejms Farkuhason čekali su vikend uz strepnju. Dok se većina
porodica radovala odmoru Farkuhasonovi su znali da ih čeka prava oluja budući da
njihova ćerka Eleonora, tada desetogodišnjakinja, odbija da radi domaće zadatke.
Bez obzira koliko se roditelji trudili da na najbolji način ubede Eleonoru, rezultat je uvek
bio isti, suze i bunt. Počeli su da sumnjaju da pored astigmatizma koji je Eleonori
dijagnostifikovan sa pet godina, ne može da se fokusira na slova.
„Znali smo da Eleonora ima problema sa domaćim zadacima, ali i u školi. Međutim, nismo
znali kako da joj pomognemo“ , priča Džejms.
Iako su organizovani posebni časovi za Eleonoru, svi u školi su bili zbunjeni kako tako
pametno dete ima toliko poteškoća. Budući da je bila ispod svojih vršnjaka, Ema i Džejms
su odlučili da konsultuju školskog psihologa.
To je za sve bilo novo iskustvo. Kada je psiholog dao Eleonori da uradi test razumevanja
teksta, Eleonora je zanemela i postala uznemirena. Upravo je to pokazalo da Eleonora
ima neke strahove od ranije. Do tada svi su mislili da simptomi ukazuju na disleksiju.
„Površina je pomalo siva“, rekla je Eleonora. Dok je psiholog bio uverene da se ne radi o
disleksiji, ostalo je pitanje šta je uzrok ovom problemu. Usledili su novi očni i testovi
sluha.
Oftamolog Ken Nisčal, koristio je tehniku poznatiju kao dinamička retinoskopija kako bi
ocenio spososobnost opažanja udaljenih objekata i detalja na njima, te preusmeravanje
na objekat koji je blizu.
Ono što je doktor Nisčal otkrio je da Eleonora može da se fokusira na udaljene objekte,
ali problem nastaje kada su u pitanju objekti koji su ispred nje.
„To je poput autofokusa na kameri koji postaje nestalan“ , objašnjava Nisčal. „Ponekad
ovi simptomi mogu biti pomešani sa disleksijom dok je problem u stvari u fokusu“ , dodaje
Nisčal.
Poslednjih 12 godina kako doktor Nisčal koristi dinamičku retinoskopiju, test koji traje
svega 20 minuta, oko stotinu dece je oslobođeno dijagnoze disleksije.
Rešenje za Eleonoru bilo je u ružičastim naočarima sa bifokalnim staklom, što je doprinelo
boljim rezultatima u školi.
„Dno naočara izgleda kao džinovsko uveličavajuće staklo. Koristim ih kada čitam ono što
se nalazi na mom stolu. Debljina stakla od polovine do vrha naočara omogućava mi da
pročitam ono što je napisano na tabli“ , objašnjava Eleonora.
„Nakon samo 10 meseci Eleonorin problem sa čitanjem je poboljšan. Nije retko da zaspi
sa naočarima i knjigom pored jastuka“ , pričaju roditelji.
Šta je disleksija - saznajte u Info rumu
Povodom manifestacije „Evropski dani svesti o disleksiji", u Info rumu je održan skup na
ovu temu sa kojom javnost nije mnogo upoznata.
http://razbibriga.net/imported/2011/10/infostan07072011-1.jpg
Ako ne naučimo ranije, u školi nas uče da čitamo kako je napisano. Neki od nas, iako mnogo
inteligentniji od proseka, u školi ipak zaostaju, jer je roditeljima i nastavnicima teško da uoče
da dete ima poremećaj u čitanju i pisanju. Da bismo svi bolje upoznali svoje komšije koje imaju
disleksiju, u Kancelariji za mlade grada Beograda sledeće nedelje održaće se Evropski dani svesti
o tom poremećaju.
Kažu da im je teško da zagreju stolicu, jer tokom čitanja slova iskaču, cure iz teksta ili se okreću,
a beli papir na kom treba pisati je noćna mora, pošto slovo D često može da zameni neko slično
kao što je B. Teško im je da upamte kako se vezuju pertle ili gde je levo, a gde desno.
Da je sve to znala kad je njen sin Luka bio mali, Dragana Žarevac bi, kako kaže, izbegla mnoge porodične
svađe, jer se ne bi ljutila što dete nepravilno čita, izbacuje glasove i preskače redove, i traži da mu mama
čita. Sada ima novu strategiju.
"Ja recimo njemu kažem ovako, kralj Aleksandra i kraljica Draga su se venčali 1903 i on to zapamti. Tako
razložimo na taktilne pojmove i lekciju iz istorije ili biologije i onda je efekat bolji", kaže Dragana Žarevac.
Ne može ipak svaka mama da pravi pozorište u kući ili crta lekcije, pa je zato neophodno da disleksičarima
pomognu i nastavnici.
"Oni imaju svoja posebna interesovanja, mi ih ne razumemo jer imaju drugačiju organizovanost mozga.
Čini vam se da su nepažljivi, da nas ne slušaju, ali to nije tačno" objašnjava Slavica Golubović sa fakulteta
za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju .
Ali zato je tačno da su često natprosečno inteligentni, da su na listi osoba s disleksijom Leonardo da Vinči,
Pikaso, Tom Kruz, Kianu Rivs, Stiv Džobs, Agata Kristi, Bil Gejts, Džon Lenon, Vinston Čerčil. Skriveni umetnici,
naučnici, glumci sigurno čuče i medju 5 odsto mladih u Beogradu, koji imaju disleksiju.
"Pokušavamo da informišemo javnost kako da prepoznaju disleksiju kod ljudi, pre svega učenika, da ih ne
tretiraju kao manje inteligentne, šalju kod psihologa, jer tako im se ruši samopouzdanje" kaže za Studio B
Kosta Andrić, direktor Kancelarije za mlade .
Da je samopouzdanje veoma bitan faktor u razvoju, govori i podatak da se medju najbogatijim ljudima koji
su do zarade došli originalnim idejama i bez velikog početnog kapitala našlo čak 40 odsto disleksičara, ali
ih je toliko i u zatvorima. A da li će napraviti korak do vrha ili do dna zavisi samo od nas, koji ćemo ih ili
prihvatiti ili odbaciti.
SKUP U INFO RUMU: ŠTA JE DISLEKSIJA ?
http://razbibriga.net/clear.gif
BEOGRAD- Povodom manifestacije „Evropski dani svesti o disleksiji”, u Info rumu je održan skup
na ovu temu sa kojom javnost nije mnogo upoznata. Direktor Kancelarije za mlade Kosta Andrić
je rekao da je disleksija veoma važno pitanje i da najmanje pet odsto dece ima taj problem.
– Usled nepoznavanja ove oblasti, često se dešava da se učenici koji imaju taj problem tretiraju
kao neinteligentni, što dovodi do drugačijeg odnosa prema njima. Pre svega, za njih lično to
uslovljava pad samopouzdanja, lošiji rezultat u školi, kao i mnoge probleme koji mogu iz toga
da slede. Ovo je pionirski poduhvat i naredna četiri dana u Info rumu ljudi će moći da se sretnu
sa stručnjacima i da nauče kako da kod svoje dece prepoznaju disleksiju. Za nas je veoma važno
to što će Info rum postati mesto gde će ljudi moći da se informišu i dobiju štampani materijal –
precizirao je Andrić.
Kako je istakao, na sajtu www.disleksija.org svi zainteresovani za ovu temu će moći
da podele svoja iskustva i dobiju korisne informacije o disleksiji.
Evropski dani o disleksiji održavaju se prvi put u Srbiji pod sloganom „Disleksija – dozvolite
da se upoznamo”. Manifestacija će biti obeležena od 31. oktobra do 6. novembra u organizaciji
Prvog srpskog društva za disleksiju i Kancelarije za mlade grada Beograda.
Disleksija je poremećaj sposobnosti čitanja ili razumevanja pročitanog, uz očuvanu senzornu
i opštu sposobnost. Ovaj poremećaj često je praćen tendencijom da se izokreću slova ili reči
dok se čita ili piše ili da se ne primećuju određena slova ili reči.
Što je disleksija? 'Disleksija zapravo nije bolest, to je stanje. To je cijeloživotno stanje, zapravo to je jedan drugačiji način kako mozak obrađuje jezičnu informaciju', objasnila je Jelena Kuvačić-Kraljević, logoped.
'Izuzetno je važno naglasiti da se radi o djeci uredne inteligencije, da se disleksija procjenjuje samo kada postoji uredna intelektualna sposobnost', rekla je profesorica Lenček, koordinatorica europskog programa za pomoć studentima s disleksijom.
Može ostati skrivena, iako ljudi koji imaju taj problem strašno pate u životu.
Način na koji njihov mozak obrađuje informacije posve se razlikuje od ostalih osoba, pa često ni sami dok ne dobiju dijagnozu ne shvaćaju zašto su se kroz školovanje toliko mučili s čitanjem i pisanjem.
Jer oni nisu sposobni uočiti greške koje čine - primjerice slova im se spajaju dok čitaju, p se preokrene u b, ili jednostavno njihov mozak 'ispali' prvu riječ koja mu dođe kada vidi na papiru prvi slog. Često im treba puno dulje od vršnjaka za učenje, prema podacima majki osnovnoškolaca to nerijetko prelazi 5 sati na dan.
Sledeće nedelje idemo po dijagnozu, zvaničnu. :aha:
Našla sam neki institut gde su super ljubazni, zakazuju za juče ako treba,
svi pregledi se obavljaju u istom danu. Ma sve je ekstra, al ekstra i cena.
6.000 din pregled..
Nego mi imamo sreće.. Pošto imamo dvoje dece sa disleksijom, imamo
popust... :rile:
E živote...
Dobili smo je. Dve F81
I šta sad s njima, pojma nemam. Nije da nisam unapred znala, al
ipak sam pala u bedak. :kk:
причалица
31-12-2012, 21:17
šta je F81? dijagnoza? tj. šifra dijagnoze? kako nisu dali savet....?
причалица
05-01-2013, 22:16
Disleksiju ima oko deset odsto dece u Srbiji
Srbija i dalje slepa „za slepilo za slova” za razliku od zemalja u okruženju, kod nas je malo literature o ovoj temi, a u zakonima nema ni „d” od disleksije
http://static.politika.co.rs/uploads/rubrike/244960/i/1/sg.jpg
Ideja Prvog srpskog društva za disleksiju – „Ja znam šta je disleksija”, izabrana je ovih dana za jednu od 15 „stvarno važnih ideja” Fondacije Ana i Vlade Divac, zajedno sa vrednostima kao što su ljubav, prijateljstvo, osmeh, optimizam, sloboda...
– Ove godine smo po drugi put obeležili evropske dane svesti o disleksiji i shvatili da je Srbija besvesna kada je ova tema u pitanju i da sedam dana godišnje nije dovoljno. Zato smo rešili da svakog meseca u beogradskoj Kancelariji za mlade širimo svest o ovoj teškoći u učenju koja pogađa do 10 odsto dece u Srbiji – kaže Gordana Babić-Cvetković, predsednica PSDD.
Ona kaže da je za razliku od zemalja u okruženju, u Srbiji malo literature na ovu temu, a u zakonima nema ni „d” od disleksije. Mi smo takođe jedna od retkih zemalja u regionu koja nije potpisala novu „Konvenciju Ujedinjenih nacija o ljudskimpravima osoba s teškoćama čitanja i pisanja”(2002), u kojoj postoji čitavo poglavlje o disleksiji.
Babić-Cvetković se upravo vratila sa proslave 20 godina postojanja hrvatskog udruženja za disleksiju i kaže da je tamo sve vrlo precizno regulisano zakonom. Oni su „slepilo za slova”, sindrom opisan u literaturi pre 116 godina, odavno prepoznali među svojom decom i počeli da ima pomažu u kući i u školi. Srbija je s druge strane, slepa za probleme ove dece.
– Treba početi od orijentacione liste teškoća, koju imaju skoro svi u regionu, samo je mi nemamo. Mi u Srbiji disleksiju svrstavamo u sve i svašta, ne znamo da li je to teškoća, poremećaj, smetnja ili čak invaliditet, a kada pojam nije definisan kako treba, nijedan roditelj, odnosno dete ne može da ostvari svoja prava – objašnjava Gordana, koja je i sama prošla kroz višegodišnji hod po mukama zbog svog deteta, koje je sada maturant srednje škole.
Sagovornica pokazuje „Orijentacijsku listu vrsta i stupnjeva teškoća u razvoju” kolega iz Hrvatske, u kojoj se navodi osam vrsta teškoća, od oštećenja vida i sluha do telesnog invaliditeta, a u specifične teškoće u učenju nabrajaju se disleksija (čitanje), disgrafija (pisanje) i diskalkulacija (računanje).
– Kod nas je trenutno takva situacija da potvrdu o disleksiji izdaje Ministarstvo zdravlja, dete je u nadležnosti Ministarstva prosvete, a roditelji se kada tuže profesora obraćaju Ministarstvu pravde. Roditelji se gube u tom paklenom trouglu i najčešće kriju disleksiju dokle god je to moguće. Retko se obraćaju inspektorima, jer oni često ne razumeju problem, a strahuju da će učiteljica da se sveti detetu ukoliko se ukaže na propust ili potrebu da se sa nekim đakom radi drugačije – objašnjava Gordana Babić-Cvetković.
Po njenim rečima, za Srbiju bi bilo najbolje da se poveća nadležnost školskih uprava i da bude veća naredbodavna moć Ministarstva prosvete prema školi. Komisije bi uradile psihološko-pedagoški profil deteta i dale instrukcije školi kako da se postupa sa detetom.
– Samo uz pomoć ovakvih komisija, Grčka je u kratkom roku rešila problem. Nema potrebe da se roditelj „pesniči” po školi: kada komisija izda instrukcije, čik da škola ne posluša – kaže sagovornica.
Ona objašnjava da je disleksija posebna edukacijska potreba koja se ne vidi, a da se takva deca najčešće prepoznaju po tome što na kontrolnim zadacima dobijaju jedinice, a usmeno petice, što kasne sa prepisivanjem sa table, ponekad prave inverziju slova i i brojeva, imaju problema sa vezivanjem pertli i određivanjem strana sveta. Iako često najviših intelektualnih sposobnosti, ovu decu u školi smatraju glupom, lenjom, razmaženom...
– Roditelji ne bi trebalo da se stide, već da budu ponosni, jer to nije poremećaj, već dar i da budu srećni što njihovo dete ima ono što imaju i nobelovci i najbogatiji ljudi na svetu. Statistika jasno pokazuje koliko je mali korak od genijalca do kriminalca: ovaj dar ima 30 odsto najuspešnijih i najbogatijih ljudi na svetu, poput Bil Gejtsa, imali su ga i najveći umovi sveta poput Leonarda da Vinčija. Istovremeno, disleksija može biti i prokletstvo, jer su oni kojima nije pružena podrška u školi i kući završili u zatvorima. Najnovija istraživanja pokazuju da je među zatvorenicima od 40 do 60 odsto disleksičara – objašnjava sagovornica.
U zemljama engleskog govornog područja, disleksiju ima više od 20 odsto dece, a kod nas se pretpostavlja daje ima svako 10 dete u odeljenju.
Po rečima zamenice zaštitnika građana Tamare Lušić-Orlandić, kojoj se PSDD obratilo za pomoć, u pripremi je devet vodiča za zdravstvene radnike (mucanje, autizam, noćno mokrenje…), a među kojima će biti i vodič o disleksiji i disgrafiji. U Beogradu je obezbeđeno da se u predškolskim ustanovama zaposli 28 logopeda, a u planu je slično rešenje i za škole.
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Disleksiju-ima-oko-deset-odsto-dece-u-Srbiji.lt.html
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.