Pogledaj Punu Verziju : Пиротски ћилим
Извор: http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/paun-pase-trava-raste
Ћилимарство је веома стара, од Христа вековима удаљена вештина ткања, коју
обављају девојчице и жене. У Пироту, југоисточном градићу Србије, познатом по
даровитим ткаљама и ћилимима јединственим у свету, сматрају да је ткање овде
постојало још пре Словена, а због беле боје без које нема „пироћанца” повезују га
с Келтима, народом чији је симбол била баш ова боја. Несумњиво да су се ту
умешали и Турци, који су опустошили наше градове али су нам зато обогатили
језик, нарочито терминологију везану за ћилиме. Доласком Турака, ова глатко
ткана простирка јавља се под именом ћилим, али се чини да је у ствари персијског
порекла и да долази од персијског облика гилим, који се појављује у анонимним
географским записима 10. века и персијским рукописима раног 11. века. Данас се
у литератури о ћилимима „пироћанац” назива „шаркој” (можда по планини Шари).
Ткаље не само што праве простирке, прекривке и јастуке, које ће у нови дом
понети кад се удају, којима ће даровати кћерку или снају, или ће по сопственој
жељи бити сахрањене с омиљеним ћилимом, већ ткањем исказују и схватање
простора заједнице којој припадају.
Начин на који видимо и опремамо простор мења се у зависности од нашег
схватања космоса. Још од неолита, наше схватање простора прожето је начелом
светог или митског које мора да се одвоји од обичног. Да би обележили границу
између њива земљорадника, стари Грци су користили кипове, друмске олтаре,
светилишта, ушћа река, токове воде, док су други народи за уобичајене ознаке
светих места користили пободене диреке или кочеве па је тако од речи колац
настала околина, а од речи оградити (ограда) град, који је зидинама (Кинези су
њима обавили цело царство) био одвојен од осталог, неважног.
Ћилим је, такође, свети простор правоугаоног облика сачињен по схватању о
четворострукости света у коме постоје четири свете планине, четири велика мора,
четири стране света, четири годишња доба. Он је свети простор дома, личног
породичног света који мора да се издвоји од јавног метежа. Номади су га носили
замотаног свуда где су ишли и простирали тамо где одлуче да се зауставе и
помоле. Он је храмовно место на коме клањају муслимани, небеско огледало на
земљи, одраз онога што је на небу.
Припрема за ткање почиње од бојења предива, код „пироћанца” добијеног од наше
врсте овце балканке или праменке, чија вуна једина може да се фино и чврсто
упреда у танке и јаке нити. Код других народа користи се и длака козе, камиле или
чак коња. Осим природног крмеза (црвеновишњева) и чивита (модроплава) који су
се увозили с Истока, све остале боје су некад, док се нису појавиле вештачке или
анилинске, добијане од биљака потапаних у кишницу. Корен и лишће броћа давали
су црвеножуту, паприка, лишће спанаћа, брескве и јове зелену, руј жуторумену,
љуске црног лука златножуту, кантарион и лишће дивље јабуке наранџасту.
.
Бојење подразумева многе алхемичарске мајсторије, као што је мешање индига и
урина, који стоје на сунцу све док се не добије загаситосмеђа боја, која временом,
због урина, разграђује вуну, али је зато веран показатељ старости ћилима. Јер и
ћилими имају залуђене колекционаре који новцем желе да пониру у што дубљу
прошлост. За једну посебну нијансу црвене утроши се око 250.000 (ко ли их је
само избројао!) биљних ваши добављених с кактуса Јужне Америке, које се потопе
у врелу воду, затим осуше и измрве у прах да би се добио само један килограм
траженог пигмента. Бојаџија је био обележен не само заносом и од испарења
лудачким сјајем у очима (на чему би му позавидео и сам Мендељејев), већ и
обојеним рукама, ноктима и парчетом свеже обојене вунице заденуте за уво.
Свакако да су ове природне боје, по истанчаним и отменим нијансама сличне
Ђотовим фрескама, много лепше од сирових и уједначених вештачких боја, које
помало подсећају на нападне графите исликане спрејом.
Поред животодајне црвене, веома важна, црна боја на пиротском ћилиму, добијала
се од лишћа ораха, храстове шишарке и коре јове. Видећемо чија мајка црну вуну
преде. Претече данашњих „даркера” који чак и усне мажу црним кармином,
оставили су нам ову клетву коју понекад чујемо на телевизији, од посланика из
наше Народне скупштине. Ко би рекао да она има везе с ћилимима! А има, јер се
црна боја доводи у везу с магијским својствима која се уткивају у ћилим.
Претходници Грка, Пелазги, веровали су да је црна земља најплоднија и по
хомеопатској логици почели су да придају чудесна својства непрозирном и црном.
Код Словена речи за магију и црно потичу од истог корена – чрно и чарати, те су
тако господари Црнојевићи и Црна (у ствари магијска) Гора добили имена у
паганском свету повезана с тајновитим својствима која изазивају
страхопоштовање. Црне очи су урокљиве па се понекад на ћилиму налази
такозвано Фатмино око, које, по систему „браним се оним што ме напада” штити од
урока, а пословична црногорска љубав према раду можда је означена корњачом,
коју Пироћанке зову „жељка”. Њен оклоп, симбол споре али неуништиве упорности
присутне у митовима и вицевима, обавезно виси окачен за разбој.
Предење вуне за наш ћилим такође је прича за себе јер се некад сматрало да је
вуна хтоничан елемент те да привлачи душе умрлих. Жена није смела да мушкарца
додирне преслицом да га не би унесрећила, а ни вретеном, да му не би рађала
женску децу. Пошто се у жени, као у некој реторти, дешавао чин оплођења и
рађања, вазда тајновит и чудесан, у митологијама целог света она се сматра
опасним урочником, бићем које поседује чудотворна својства. Нарочито се требало
клонити бркатих жена, које су без зазора и знања о депилаторима продуцирале
своја андрогина, мешовита својства, као знаке посебне моћи. Не дај боже да ти
таква жена подвикне: Вуна, Кићо!
Вуна је офарбана и упредена, разврстана у клупчад. Све је спремно да се
приступи ткању. Нека Пироћанчица Цвета стоји код разбоја и гледа шта све то
мајка мора да уради да би се направио леп ћилим. Као што су се народне песме
преносиле усменим путем, зидање катедрала било је тајна која се чувала у оквиру
зидарског братства (после су од њих настали масони), тако се и ткање ћилима
преносило с мајке на кћерку и чувало као породична вештина. За неписмену жену
заокупљену кућним и пољским пословима, шарање ћилима слично је мудровању
над књигом староставном. Захваљујући њему, водила је у тишини ткања разговор
са самом собом или с невидљивим саговорником коме је смела да исприча своје
муке и надања, од чега се плаши и чему се диви. Женско памћење прошлости
подједнако је важно као и мушко. Оно се не огледа само у безбројним бајкама и
стиховима, којих је, по предању, око триста хиљада знао напамет један киргијски
шаман, већ и у ћилимима, важним као египатски хијероглифи или сумерско-
вавилонско клинасто писмо.
Понедељак је погодан дан да се започне ткање. Заткавалник, неко мушко из куће,
у знак срећног почетка доноси ткаљи богат доручак. Тако ће се, боже здравља,
при крају рада појавити доткавалник да веселим пуцњем најави завршетак посла.
Мала Цвета, будућа ткаља, гледа маму како снује, то јест поставља на вертикални
разбој основу. Кроз њу ће потком од вунице различитих боја, коју провлачи испод
и надвлачи изнад основе, да тка шаре шебоја, љубичице, чудан цвет у облику
звончића прозван „свекрвин језик” који облеће пчела, душа умрлог претка. Да ли
сте некад прошли поред сеоског плота чији су кочеви при врху повезани
испреплетаним врбовим прућем? Е, то вам је потка, садашњи обичан призор ограде
поред сокака, а некадашњи гранични белег, важна јужнословенска установа, која
се средином 14. века помиње и у Душановом законику. Довде можеш, а одавде,
брате, не смеш. Кад већ доказујемо да је све са свачим у вези, да кажемо још и
ово: наш једини цар сигурно је знао да је његов исто славни предак, велики жупан
Стефан Немања германском цару Фридриху Барбароси, познатом по оном отиску
палца утиснутом уместо потписа, поклонио у знак државничке части пиротски
ћилим.
Првобитна сврха потке била је магијска: да, одвајајући свето од обичног, обезбеди
обиље и плодност, и да штити од злих и страних духова. Често се као њен
материјал помињу лескове гране с урезаним крстом и венцем од сплетеног биља
на врху, постављене на хумак, за један народ центар света, пупак, који су Грци
звали омфалос. Од овога није далеко ни значење ћилима, који ствара, преплетима
потке, посебан простор с ружама, бокорима цвећа дан-и-ноћ, петлићима,
гугуткама, паунима поред којих се мајка у кецељи шета с дететом док их чува
ратник с исуканом сабљом. На њему, поред антропоморфних стилизованих фигура,
препознајемо и надахнуће за модерну апстрактну уметност. Ћилим је пун
геометријских слика ромба, као женског симбола, и цик-цак линије, по некима
змије, по другима воде која тече у таласићима, али се сви слажу да је у питању
слика плодности.
Иако постоје туркменски, ирански, кавкаски, ћилими из Анадолије и Африке,
индијански и војвођански, имамо много разлога да будемо посебно поносни на
нашег „пироћанца”. Он је једини ћилим с два лица, без крајева вунице, која на
многим ћилимима виси по наличју. Чуварне и штедљиве Пироћанке можда су
смислиле посебну технику невидљивих завршетака да би, кад се исхаба једна
страна ћилима, окренуле ону другу новију, али ипак чини се да је у овоме, упркос
практичном духу, превладало начело лепоте. Такође, на вертикалном пиротском
разбоју, погодном за чврсто набијање пређе, за разлику од хоризонталног
номадског који даје млитаво, мекше ткање и који је мали па се ћилими ткају из
делова потом састављаних, може да се изатка огроман ћилим, ширине преко
четири и по метра, какав је „батал” који се чува у нашем Етнографском музеју.
Где год се појавио, пиротски ћилим раскошних шара, тананог финог ткања и
узбудљивих боја, дочекан је као врхунско уметничко чудо. Тако је било међу
одушевљеном публиком на великој бечкој изложби 1866. године, направљеној
вероватно посредством образованог кнеза Михаила, после које се нижу изложбе у
Петрограду, Лондону, Паризу, Прагу, Барселони, Риму, Атини...
Нама преостаје да у светским музејима тканина нађемо наш пиротски ћилим и да
се похвалимо неком странцу, пратиоцу, како се оваква лепота некад израђивала у
Србији, у граду Пироту познатом по киселом млеку и качкаваљу али и по
Пироћанкама, вештим да направе одломак раја по коме укућани никад нису ходали
обувени. Даровитим и вредним ткаљама, умешним да у кући створе и задрже свет
који им је описао неки радознали гласник утекао од богова, уплашен што је из
потаје слушао њихове узбудљиве приче .
Аутор: Љубица Арсић
http://razbibriga.net/clear.gif
Престолонаследник
http://razbibriga.net/clear.gif
Гугутке на диреци
http://razbibriga.net/clear.gif
Дамско срце
http://razbibriga.net/clear.gif
Кашмир
http://razbibriga.net/clear.gif
Рашићева шара
http://razbibriga.net/clear.gif
Послужавници
http://razbibriga.net/clear.gif
Ђулови
http://razbibriga.net/clear.gif
Костенице
http://razbibriga.net/imported/2011/06/1187420876494b9c0375783766309353_orig-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/714156540494b9c039393b298799166_extreme-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/277939666494b9c03b29c5152350756_extreme-1.jpg
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/imported/2011/06/cilim300x271-1.jpg
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i15-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i7-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i6-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i4-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i9-1.jpg
Zazijavalo
12-06-2011, 08:12
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i9-1.jpg
ququ! pa to se ništa ne nabija, neg... onako :undecided:
http://razbibriga.net/clear.gif
Pirotski ćilim je od pre nekoliko godina zaštićen kao intelektualna svojina. Zaštitni znak
dobilo je stotinak šara, te sada pirotski ćilim može da se proizvodi i u drugim krajevima
zemlje, ali tkalje moraju poštovati tehniku izrade i koristiti precizno određene boje, vunu
i dimenzije razboja. Svega je par desetina žena koje danas tkaju pirotski ćilim u
Ponišavlju. Takva malobrojnost znači krizu u trovekovnoj tradiciji ovog zanata, ali i
ekskluzivu za retke novoizatkane primerke.
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
Traje i 400 godina
Pirotski ćilim jedinstvenim čini to što jedini ima dva lica, zbog čega je izrada pirotskog
ćilima moguća isključivo ručno, a upotreba mašina nije moguća. Pirotski ćilim može da
traje i do 400 godina, ukoliko se ne gazi. Postoje ćilimi stari i 300 godina, za koje su
kolekcionari spremni da izdvoje čitavo bogatstvo.
http://razbibriga.net/clear.gif
Пирот, 1956. година
http://razbibriga.net/clear.gif
Пирот, 1890. година
http://razbibriga.net/clear.gif
Пиротски ћилим, “големи ђулови”
http://razbibriga.net/clear.gif
Пиротски ћилим „смирјанска шара“
http://razbibriga.net/clear.gif
Пиротски ћилим „големи ђулови на диреци“
http://razbibriga.net/imported/2011/06/01-19.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/02-2.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/1-3.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/2-1.jpg
Pirotska ćilimarka, radeći uz malu naknadu i u teškim uslovima i za drugog (naručioca ili
kupca), ostajući pri tom anonimna, stvara dela neprolazne lepote dostojna divljenja,
kojima je priznato posebno mesto među mnogim ćilimima iz ostalih delova sveta.
Nesumnjivo, ona radi za novac, ali uloženi trud - zadivljujuće spontan i iskren i
neadekvatan zaradi, morao se okrepiti i na nekom drugom izvoru. Morao je postojati još
neki motiv, ne tako očigledan i možda ne tako surov. Ćilimarka je radila iz ličnih pobuda,
zadovoljavajući svoje duhovne potrebe da umetnički uobliči ono što oseća.
Izrada ćilima je “način da se zaradi dinar”, ali istovremno i kreacija i izraz
umetničkog zanosa žene iz naroda. Zato se postavlja pitanje: da li jednostavna, obično
neobrazovana i siromašna pirotska ćilimarka, ima potrebu da se umetnički i estetski
izražava? Upravo ćilim, kao njenih ruku delo, dovoljno jasno govori da ona ima takvu
potrebu. Pirotska ćilimarka je umetnica bez pretenzija na takav status. Samo za sebe će
reći da je ćilimarka, radnica i mučenica, a ono umetničko u njenom radu je njena životna
tajna. Sama kiti, ulepšava, kreira šaru i odnos boja, stvara kompoziciju u svojoj glavi i
prenosi je na niti, čudesno i ni iz čega. U glavi ima konačan izgled budućeg dela i dok
radi, o tome ne govori. Tek kada se ćilim skine sa razboja i “ispruži”, pred njom i
najbližima, njeno lice ozariće neki zagonetni osmeh(...)
Srce i oko su puni, ali je jedan njen deo (to je ona večita težnja ka još boljem,
lepšem i kvalitetnijem) uzdržan, kao da kontroliše i odmerava. Poredi se, traži
mišljenje, “ne vodi matematiku”, ne zbraja aršine niti ih množi dinarima. Samo uživa u
svome delu. To je taj izvor sa kojeg se ćilimarka okrepljuje. Zato je pirotski ćilim
raskošno lep(...)
Iako na pirotskom ćilimu preovlađuju jasan stil i tradicionalna struktura
ornamentike, ipak ima veoma mnogo mogućnosti za lični pečat svake ćilimarke, kako u
izboru boja, tako i u kompoziciji šara, njihovog oblika i veličine, u jačini udara tupicom,
itd. Pirotski ćilim je dovoljno definisan i može se prepoznati u mnoštvu drugih. Jedna od
determinanti konačnog izgleda su projekcijski doživljaji pirotske ćilimarke. Projekcija
unutrašnjih sadržaja u doživljavanje i kreiranje materijalnog sveta nije jednoznačna zato
što unutrašnji sadržaji ne pripadaju istoj ravni zbivanja. Ono što utiče na spoljašnju
aktivnost individue jesu misli, osećanja, želje, aktivnost čula, odnosno psihomentalni
život pojedinca koji se odvija na nivou svesti. Međutim, manifestuju se i nesvesni
sadržaji. Veoma je važno napraviti razliku između individualno nesvesnog i arhetipskog
kolektivno nesvesnog(...)
Pirotski ćilim je svedok afektivnog preživljavanja ličnog iskustva ćilimarke, ali
istovremeno on je i prenosilac simbola nadličnog porekla, koji se ubrajaju u tajne
čovekove duhovne istorije. Ćilim je jedinstvo sila ličnog i nadličnog. On je celovit i kao
biće, i ima život bića: razvija se, menja, nadgrađuje, ali uvek na temeljima arhetipskih
simbola kojima je nataložena mudrost iskustva tokom dugih vremena ljudske civilizacije.
Zato se može reći da ćilim predstavlja prastaru sliku vrhovnih načela po kojima se odvija
život.
U arhetipskim naslagama geometrijskih simbola odražava se prvobitna harmonija u
kojoj zajedno egzistiraju protivrečnosti ljudske prirode - dobro i zlo, muško i žensko, “jin”
i “jang”, svesno i nesvesno. U poslednje vreme postoje mišljenja o blagotvornom
delovanju takve simbolike na ljudski duh. Ta mišljenja zasnivaju se na shvatanju da
arhetipske slike postoje u svakom pojedincu kao nasleđene mogućosti čovekovog
simbličkog predstavljanja i doživljavanja najdubljih istina o životu.
(“Pirotski ćilim”, Milica Petković i Radmila Vlatković, SANU, Beograd 1996)
http://razbibriga.net/imported/2011/06/view_imagephpid4264cachesr-1.jpg
Pirotski ćilim Srpska kruna
Oko 1900. god.
Dimenzije: 210 x 140 cm.
http://razbibriga.net/clear.gif
http://razbibriga.net/clear.gif
Srpsko tkanje dopalo se, izgleda, posetiocima “Ekspo izložbe” u Šangaju.
Za prvih pet dana nakon svečanog otvaranja srpskim paviljonom, uređenim
prema motivima pirotskog ćilima, prošetalo je više od 19.000 posetilaca
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i21-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2011/06/i9-3.jpg
Smišlja nove šare za pirotske ćilime
Mladi grafički dizajner Danilo Mančić (26) iz Pirota, onako više za sebe i bez ičije
pomoći smislio je i uradio više od 150 potpuno novih šara za čuvene pirotske ćilime,
ali da bi ih zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu, potrebni su mu milioni, koje,
naravno, nema. On je, međutim, uporan u svom nastojanju da ponudi nešto novo
kako bi ćilim, po kojem je njegov grad poznat i van granica zemlje, dobio neke
nove vrednosti.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/danilox-1.jpg
– U proteklih nekoliko meseci uradio sam na stotine potpuno novih geometrijskih
etnomotiva inspirisanih narodnim stvaralaštvom ovog kraja i tradicionalnom narodnom
umetnošću Srbije. Uz dobro poznavanje i razumevanje tradicionalne narodne umetnosti,
postigao sam autentičan spoj tradicionalnog i modernog izraza. Jednostavno, hteo sam
nešto da učinim za svoj grad. Ovo je neki moj pogled na budućnost razvoja ćilima i
njegove nadogradnje. Neko to mora da radi, a ja želim da se ostvarim kao umetnik.
Neshvatljivo mi je da ima takvih koji veruju da ćilimarstvo u Srbiji može da ima
budućnost beskrajnim ponavljanjem već viđenih i stalno istih rešenja i šema iz prošlosti –
kaže Mančić, i podseća da je geografsko poreklo pirotskog ćilima zaštićeno 2003.
godine. Tom prilikom zaštićeno je 96 šara i 125 detalja, dodaje on.
– Radove sam poslao na autorizaciju u Zavod za intelektualnu svojinu u Beogradu još
početkom godine. Kako je taksa za zaštitu autorskih prava astronomska, sve je ostalo
samo na pokušaju. Da pomenem samo da zaštita jednog od tih motiva košta 250.000
dinara. Nije teško izračunati koliko bi koštala zaštita svih motiva. Ni jedan od tih radova
još, dakle, nisam zaštitio – priča Danilo.
Kaže i da bi voleo da sve te šare koje je uradio i one koje će tek uraditi nađu primenu u
praksi, odnosno da se nađu na nekom od primeraka budućih ćilimova.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/danilo1-1.jpg
– Obratio sam se predstavnicima opštine Pirot koji su bili oduševljeni idejom i projektom,
ali su za sada i tu problem pare. Rečeno mi je da napišem projekat sa stručnim
mišljenjem istoričara umetnosti. Bio sam i u Etnografskom muzeju u Beogradu kod višeg
kustosa Marine Cvetković koja je pokazala spremnost za saradnju. I oni su oduševljeni
mojim radovima i ponudili su mogućnost da otvorim izložbu u Etnografskom muzeju.
Obratio sam se i istoričaru umetnosti u Zavodu za kulturni razvoj Predragu Pivljaninu. I
oni su mi obećali da će mi, ako bude prilike, organizovati izložbu u njihovoj galeriji. Pisao
sam i Ministarstvu kulture i dobio odgovor da su mi zahvalni što inspiraciju za svoj rad
pronalazim u tradicionalnoj kulturnoj baštini, izrazili spremnost za saradnju i uputili na
konkurse za projekte koje je raspisalo Ministarstvo – kaže Danilo.
Mančić za kraj avgusta povodom Dana Pirota priprema izložbu tih motiva šara, ali i
izložbu dizajna.
– Pored etnomotiva, biće i primera iz industrijskog dizajna stolica, stolova, lampi,
grnčarije, inspirisanih tradicionalnom kulturnom baštinom, prvenstveno pirotskim ćilimom.
Želim da moj rad pokažem javnosti u Pirotu i očekujem da neko to što radim shvati
veoma ozbiljno. Izložba bi bila u stvari premijera tih radova – kaže Danilo.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/danilo2-1.jpg
Danilo živi s ocem, majkom i sestrom. Radi privatno kao grafički dizajner, ali nigde nije
zaposlen .
– Za to što radim imam veliku podršku porodice. Želim da radim to što volim i njihova
podrška mi puno znači – kaže Danilo.
Izvor: Blic
Patentirao etnopop-kubizam
Danilo je u Zavodu za intelektualnu svojinu u Beogradu pre dve godine patentirao dva
nova načina likovnog izražavanja i vizuelne komunikacije u postmodernoj umetnosti i
kulturi s kraja 20. i početka 21. veka – etnopop-kubizam i etnosenzualizam. Za nastanak
ovih novih likovnih obrazaca inspiraciju i nadahnuće je pronašao u tradicionalnim
vrednostima pirotskog kraja, u šarama pirotskog ćilima, grnčariji, narodnom vezu i
tapiserijama koje su tkale naše bake i prabake. Na tome je radio nekoliko godina, a sve
je krenulo, kaže, s pokušajem da se osavremeni pirotski ćilim.
:bravo: Danilo... :)
Zveki12345
12-05-2012, 21:09
Pirotski cilim je savrsentvo koje se dugo stvara . Treba reci da su stari cilimi radjeni od prirodnih biljnih boja i daleko su boljeg kvaliteta od onih koji se sada rade . A i komplikovaniji su . Inace moja porodica i ja se vec dugo bavimo sakupljanjem pirotskog cilima . U kolekciji imamo preko 80 . Ako neko zeli mogu postaviti i slike .
bravo.. :bravo: slobodno postavi slike.. :dada:
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.