Стари српски рукописи

[kojica]

Четворојеванђеље манастира Слепче

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Службаник - одломак

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Псалтир одломак

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3512283180_ea816789f4_b-1.jpg

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Архијерејски чиновник

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3511454613_b8a9beb579_b-1.jpg

[kojica]

Четворојеванђеље

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3512264984_17a703fdc3_b-1.jpg

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3511456107_de7c033225_b-1.jpg

[kojica]

Копитарево босанско еванђеље - 14. век

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3511457467_588e8c76a7_b-1.jpg

[kojica]

Празнични минеј - Божидар Вуковић

1537.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[baba Tijana]

Beš knjige bez i jedne cifre. :mrgreen:

[kojica]

Има баба и цифре, само што су римске, па се стопиле са словима.

Никољско јеванђеље, 14. век

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[baba Tijana]

Pa i rimske cifre su slova, samo latinicom, pile moje riđoglavo. :)
Nego, biće da je to pisanje bilo slabo plaćeno, pa su pogodili pisare koji nisu baš bili pismeni. Eno, probaj da čitaš - ništa se ne razume. :mrgreen:

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Pa i rimske cifre su slova, samo latinicom, pile moje riđoglavo. :)
Nego, biće da je to pisanje bilo slabo plaćeno, pa su pogodili pisare koji nisu baš bili pismeni. Eno, probaj da čitaš - ništa se ne razume. :mrgreen:
ето видиш.. има дакле латиничне цифре... :slamka:

А за то што се не разуме жали се Вуку Караџићу. :raz_088:

[kojica]

Призренски рукопис Душановог законика 1515-1525 (RS 688)

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[baba Tijana]

ето видиш.. има дакле латиничне цифре... :slamka:

А за то што се не разуме жали се Вуку Караџићу. :raz_088:
Pa ne znam baš... :undecided:
Sve se pitam dal je Vuk bio kopitar, il je samo Jernej bio kopitar.

[kojica]

Пролог стиховни за летњу половину године, 1566

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Пролог стиховни за септембар - децембар, 1594

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[mare]

slobodno nam prevedi na novi srpski rukopis :lol:

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Псалтир с последовањем, 1573

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3512283840_8cf3a5bc8c_b-1.jpg

[kojica]

Psaltir s posledovanjem, Hristofor Racanin - pisar, 1645

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3511476677_4fcf671d6a_b-1.jpg

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Trebnik 1817 Popovic, David - pisar (RS 106)

http://razbibriga.net/imported/2011/06/3511478475_3364b04560_b-1.jpg

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Žitije Sv. Save od Teodosija,

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, 1412.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића први пут је издао Никола Радојчић
1962. године у Београду. Према речима Симе Ћирковића откриће текста овог
Законика представљало је изузетан добитак за историогафију о средњовековној
Србији. Српска академија наука и уметности је издавање овог правног споменика
поверила Николи Радојчићу као врсном познаваоцу српске средњовековне
историје који се већ у више наврата афирмисао издавајући различиту грађу о
средњовековној Србији.

http://razbibriga.net/imported/2011/06/Zakon_o_rudnicima-1.jpg

[kojica]

Иако се на основу других извора и на основу рударске праксе средњовековне
Србије наслућивало постојање рударског законодавства, Закон о рудницима
деспота Стефана Лазаревића дуго је био непознат модерној историографији.
Српска академија наука добила је од амбасадора Франца Хочевара 1959. рукопис
који је садржао Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. У питању је
рукопис из друге половине 16. века који је купљен на једној лицитацији старина у
Бечу након Другог светског рата. Ускоро је откривен и латинични препис
ћириличног текста. Њега је у градској библиотеци у Сплиту открио Петар
Колендић. Латинични рукопис преписан је 1638. године у Ћипровцу, рударском
месту у западној Бугарској. Рударски законик деспота Стефана Лазаревића састоји
се из четири целине: уводне речи деспота Стефана, правних одредаба о рударству
(52 члана), извода из Законика Новог Брда који се састоји из 23 члана (сматра се
да је у питању Статут Новог Брда) и завршне деспотове речи.

[kojica]

Пре основног текста Никола Радојчић је написао обиман увод који се састоји из
три целине: Ново Брдо као рударски град, Рударско законодавство у
средњовековној Србији и Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића.
Радојчић је такоће расправљао о рукописима законика у Још два рукописа о
закона о рудницима деспота Стефана Лазаревића. У издање је такође укључен и
речник стручних рударских термина карактеристичних за Сасе у средњовековној
Србији, а као прилог дат је и снимак рукописа у 26 табли.

http://razbibriga.net/imported/2011/06/719_1-1.jpg

[kojica]

Законик о рудницима превела је Биљана Марковић, а њен превод са опсежном
правно-историјском студијом Рударство и рударско право по Закону о рудницима
деспота Стефана Лазаревића издала је САНУ 1985. године. Како је на европским
територијама Османског царства у 16. веку дошло до оживљавања рударске
производње Законик о рудницима је превођен и на турски језик. Турски превод
Саског законика (како је називан) који је регулисао рударску производњу у Новом
Брду, Кратову и у другим рудницима у европском делу Османског царства превео
је и издао на српскохрватском језику Фехим Спахо 1913. године.

[kojica]

Почетак Дечанске повеље (потписи Стефана Дечанског и Цара Душана) из архива САНУ

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Дечанска повеља (потписи Стефана Дечанског и Цара Душана) из архива САНУ

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Дечанска повеља из 1330.г.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Dečanska povelja MS 109

The oldest library of the monastery of Dečani also contained richly ornamented books,
which is witnessed by Epistle Lectionary No. 25, originating from 1350–1360

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Оснивачки Манастирски Рукопис Деспота Стефана Дечанског 1330

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Рукопис Принцезе Милице 1397

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Књига Клетви (јединствена у целом хришћанском свету)

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Типикон (оригинал се налази у Русији у Санкт Петербургу)

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Приче Варлааме и Јосифа 1330–1340

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Рукописи Григорија Паламе (колекција манастира Дечани) 1360–70

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Рукопис Светог Јована Хризостома у веома ретком формату 40,5x27cm (колекција манастира Дечани)

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Четворојеванђеље 1430

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Четворојеванђеље 1494

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Рукопис Монаха Никандара писан 4 месеци пре пада Константинопоља

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Октоих (један од најстаријих сачуваних рукописа - налази се у Лондону) 14.век

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

У Египут на Синају у манастиру Свете Катарине се налази 43 ћирилична и глагољска рукописа од 10.века до 18.века

http://razbibriga.net/imported/2011/06/SinaiTarnanidis_catalogue-1.jpg

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/06/image002-1.jpg

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

МИРОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Страна из Лукиног Јеванђеља из времена Цара Душана. Налази су Лондонској библиотеци.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Господар Црне Горе – феудалац и мецена Ђурђе Црнојевић и велики штампарски
мајстор јеромонах Макарије су заслужни за Октоих првогласник, прва ћирилска
инкунабула, који је штампан 1493.године, тридесет осам година после штампања
легендарне Библије Јохана Гутенберга.. Црнојевића штампарија (Ободска) је прва у
Црној Гори, прва на Балкану. Иначе се налази такође у Лондонској библиотеци.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

САВИНА КЊИГА

Дело попа Саве из 11.века. Постоје и дописивани делови из 13.века. Чува се у Русији.
Прва слика је приказ слова србице која се користе у књизи.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

РАДОСАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ

Ових 12 листова представља део монументалног рукописног четворојеванђеља
насталог у Србији крајем треће деценије 15. века, као и сведочанство о вредности
и лепоти целог кодекса. На њима се налазе ауторски портрети јеванђелиста,
почетак Јовановог јеванђеља и обиман запис преписивача који, осим књижевне и
документарне вредности, пружа и извесне податке о настанку саме књиге. Чува
се у рукописној збирци Руске националне библиотеке у Санкт-Петербургу.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

U starom srpskom rukopisnom nasledju malo je spomenika koji svojim
ostacima mogu da svedoče o jednoj eri, vrednosti i lepoti kodeksa i
rukopisa, kao što je to slučaj sa 12 sačuvanih listova Radoslavljevog
jevandjelja, čiji se original čuva u rukopisnoj zbirci Ruske nacionalne
biblioteke u Sankt Peterburgu. Ovi listovi velikog formata predstavljaju
deo jevandjelja nastalog u Srbiji, treće decenije 15. veka, koji je sada
izložen u vašingtonskoj Kongresnoj biblioteci. Drugi rukopis predstavlja
originalni dnevnik koji je pisao drugi Radoslav, u prvoj polovini 20.
veka, koji je otkrio umetnik Aleksandar Zograf - koji je taj tekst
predstavio javnosti u knjizi stripova pred kraj prošlog veka. Oba
Radoslava su po profesiji bili vezani za knjigu i pismo - jedan kao
monah, a drugi kao štamparski šegrt i majstor. Dva rukopisa,
“Radoslavljevo jevandjelje” i “Radosavljev dnevnik”, govore o svom
žanru, istorijskim epohama, iskušenjima i previranjima tih vremena.

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

СТУДЕНИЧКИ ТИПИК

Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава
написао 1208.г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје
старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у
Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у
манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког
типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске
православне цркве. Дигитална копија Студеничког типика добијена је љубазношћу
директора Националног музеја у Прагу, господина Михала Лукеша. Оригинал се
чува у том музеју под сигнатуром IX H 8 – Š10

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Барањски рукопис Душановог законика

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Минхенски псалтир
SERBISCHER PSALTIR

Писан је средином XIV века на двору Константина Дејановића у Бањској
(Константиновој бањи, на турском Ђустендил). Данас се налази у Немачкој, у
баварској државној библиотеци.

За сада се о «Минхенском пслатиру» зна углавном само у стручним круговима и
ако је реч о књизи која по својој вредности стаје у ред са националним благом као
што је «Мирослављево јеванђеље».

Зна се да је 1688. године књигу из манастира однео један баварски официр и
годину дана касније је поклонио манастиру Готесцел. Одатле прелази у манастир
светог Емерама, а 1810. у краљевску баварску библиотеку као „изузетан, блага
вредан докуменат". Истраживање је Мирка Стојнића одвело до Јагића који је 1906.
године први пут публиковао „Минхенски псалтир" али ове књиге нема нигде код
нас. Тако се догодило да је једна од највреднијих књига за српску историју
културе практично недоступна нашој јавности.

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Богородичник јеромонаха Антонија

Година: 1654 (из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Четворојеванђеље

Година: 1685 (из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)
http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Молитвеник

(из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

Панегирик: (Слова и похвале светих отаца)

Година: 1595 (из фонда Универзитетске библиотеке 'Светозар Марковић' у Београду)

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[kojica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

U svetskoj istoriji prava Dušanov Zakonik se sa pravom smatra Ustavom srednjovekovne srpske države i najboljom slikom srpskog prava i srpskog društva u vreme njegovog najvećeg uspona. Po svojim karakteristikama, ovaj poduhvat srpskog srednjovekovnog zakonodavstva sa svojim institutima i načelima zaslužuje veliku pažnju istoričara,ali nas u ovom trenutku ne zanima sa njegovog pravnog ,već pismenog karaktera.
Srpski car Stefan Dušan (1308-1355), donošenjem ovog značajnog i za to vreme veoma naprednog i dalekovidog zakona, postao je zakonodavac kao što su to bili i Justinijan, Lav VI Mudri i Vasilije I, držeći se duha i tradicije rimsko-vizantijskog prava.
Srpsko običajno pravo i pravo sadržano u poveljama i međunarodnim ugovorima srpskih vladara na najcelishodniji način uključeno je u Dušanov zakonik kako bi se regulisali i posebni odnosi u feudalnom društvu u Srbiji. Odredbe koje se odnose na trgovinu, na primer, imaju svoje poreklo u srpsko-dubrovačkim sporazumima iz 12. i 14. veka.

Atonski rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/AtonJPG-1.jpg

[Bisernica]

Dušanov zakonik u starijim rukopisima naziva se Zakon blagovrejnago cara Stefana. To je zbirka zakona koja je nastala za vreme vladanja i na inicijativu srpskog cara Stefana Dušana. Sadrži 201 član, računajući po do sada najboljem izdanju St. Novakovića. Od tih su članovi od 1-135 doneti na staleškom saboru, održanom na Vaznesenje 21.05.1349. godine u Soplju, a drugi deo tj. članovi od 136-201, na saboru između 01.09.1353. i 31.8.1354. godine verovatno u Seru.


Baranjski rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/BaraJPG-1.jpg

[Bisernica]

Zakonik je sastavljen u vreme kada je srpska država nakon Dušanovog osvajanja postala najveća politička sila na Balkanu i pošto se on proglasio za cara "Srbljem i Grkom". Dušan je želeo da uz saradnju staleškog sabora donese norme koje bi važile za celo njegovo prošireno carstvo i podjednako za sve njegove podanike.
Istovremeno je želeo da ovako donetim zakonima ojača svoju centralnu vlast i obuzda prohteve srpske velike vlastele, koja se u doba njegovih osvajanja preko mere osilila i svojim decentralističkim tendencijama slabila državnu vlast.

Bistrički rukopis Dušanovog zakonika


http://razbibriga.net/imported/2011/09/BistrJPG-1.jpg

[Bisernica]

Po toj težnji za jačanjem centralne državne vlasti Dušanov zakonik ide u red zakonodavnih tekstova čeških, poljskih i ugarskih vladara koji su u to doba zauzeli sličan stav prema svojoj velikoj vlasteli. Prema toj osnovnoj tendenciji može se reći da je Dušanov zakonik zaista ustav tadašnje feudalne srpske države. Stoga je prirodno da su najopsežnije razrađeni staleški odnosi, tj. prava i dužnosti pojedinih staleža, kao i odnosi među samim staležima da bi se na taj način uveo red i mir u državi.

Hilandarski rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/HilandJPG-1.jpg

[Bisernica]

Osim toga sadrži i propise kojima se reguliše položaj srpske crkve, zatim odredbe bračnog prava, građansko pravne i krivično pravne odredbe kao i pravila postupka. Iako je Dušan posle dovršenja zakonika umro ( 1355.), a srpska država uskoro došla pod tursko carstvo, ipak je Dušanov zakonik i dalje u narodu živeo, što najbolje dokazuju mnogi prepisi tog pravnog spomenika sve do XVIII veka. Sam original nije sačuvan.

Hodoški rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/HodoJPG-1.jpg

[Bisernica]

Najstariji prepis potiče iz samostana u Strugi. Posle njega sledi prepis, svojina prizrenske episkopije, a zatim niz mladih prepisa koji se tekstom više ili manje udaljuju od starijih. U rukopisima se uz Dušanov zakonik nalaze povezana još dva pravna spomenika: skraćena Sintagma Matije Vlastara i tzv. Zakon cara Justinijana. Uzima se da ta tri spomenika zajedno čine celinu koja predstavlja formalni izvor celokupnog prava u Dušanovoj državi.

Prizrenski rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/Prizr1JPG-1.jpg

[Bisernica]

Rakovački rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/RakovJPG-1.jpg

[Bisernica]

Ravanički rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/RavanJPG-1.jpg

[Bisernica]

Šišatovački rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/SisJPG-1.jpg

[Bisernica]

Sofijski rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/SofijJPG-1.jpg

[Bisernica]

Studenički rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/imported/2011/09/StudJPG-1.jpg

[Bisernica]

Povelja Cara Dušana Hilandaru

http://razbibriga.net/imported/2011/09/poveljaJPG-1.jpg

[Bisernica]

Nikoljsko Jevanđelje - original se nalazi u Irskoj ,Dablin

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Prizrenski rukopis Dušanovog zakonika

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Prolog stihovi za letnju polovinu godine - original se nalazi u Lajbahu ,1566. godine

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Život Svetog Save od Teodosija 17. vek

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

http://razbibriga.net/clear.gif

[Bisernica]

Debarsko Jevanđelje - otkriveno u debru,Makedonija

http://razbibriga.net/clear.gif