Poznati biolozi

[kojica]

Луј Пастер

http://razbibriga.net/imported/2011/06/300pxTableau_Louis_Pasteur-1.jpg

Луј Пастер (27. децембар 1822.-28. септембар 1895.), француски хемичар и биолог.

Дипломирао је хемију у Басанцону. Његово прво истраживање односило се на
оптичка својства винске киселине те је један од оснивача стереохемиј� �. Бавио се
проблемима алкохолне и млечне ферментацијРµ, што га је одвело на проучавање
болести вина. Сазнање да се клице из којих настају микроорганиз ми могу
уништити утицајем топлоте била је темељ поступка стерилизаци� �е названог по
њему пастеризаци� �ом. С тим је у вези и почетак антисептичк� � методе у хирургији,
коју је Пастер применио 1865. године увођењем фенола као средства за
дезинфекцију рана. Истраживао је вакцине против заразних болести. Био је уверен
пацифиста и патриота те је након пруског бомбардовања Париза затражио да се
његово име брише са списка почасних доктора Универзитет� � у Бону.

Изоловао је узрочника антаракса и применио вакцину против те болести. Открио је
узрочнике родиљске грознице и колере живине. Први Пастеров завод за
истраживање беснила основан је 1888. године.

[kojica]

Чарлс Дарвин

http://razbibriga.net/imported/2011/06/220pxCharles_Robert_Darwin_by_John_Colli-1.jpg

Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) је био британски научник који је поставио
темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем
природне селекције.

Дарвин је рођен у месту Штрузбери, грофовија Шропшир, 12. фебруара 1809.
године као пето дете добростојеће енглеске породице. Његов прадеда са мајчине
стране је био успешни трговац порцуланском и лончарском робом Џосаја Веџвуд, а
прадеда с очеве стране био је познати психолог и научник из 18. века Еразмус
Дарвин.

Након завршених студија на Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет другој
години, укрцао на истраживачки брод “Бигл” придруживши се тако екипи
природњака на научном путовању по свету.

Дарвин је на том путовању добио прилику да посматра геолошке формације које су
пронађене на различитим континентима и острвима као и велики број фосила и
организама. У то доба већина геолога заступала је теорију како су поједине врсте
животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака
прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес
или пуцање и увијање земљине коре. Према тој теорији последња катастрофа
била је она повезана с Нојевом барком која је избрисала све животне облике осим
оних који су се укрцали у Нојеву барку. Остали примерци животних облика
постали су фосили.

[kojica]

Након што се 1836. вратио у Енглеску, своје идеје о променљивости врста објавио
је у делу “Белешке о трансмутацији врста” (енг. Notebooks on the Transmutation of
Species). Дарвин је Малтусову теорију применио на животиње и биљке и 1838.
године начинио нацрт теорије еволуције природне селекције.

Дарвин је следећих двадесет година дорађивао своју теорију и успут се бавио и
неким другим природно-историјским пројектима; будући да је био прилично богат,
никада није имао потребу за додатном зарадом.

Своју теорију Дарвин је први пут објавио 1858. године у новинама, истовремено
када је то учинио и Алфред Расел Волас, млади природњак који је независно од
Дарвина дошао до истог закључка. Дарвинова теорија је у целости објављена 1859
. године под насловом “О пореклу врста” (енг. On the Origin of Species).
названа “књигом која је шокирала свет”.

Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза. Неки биолози приговарали су
Дарвину како не може доказати своје хипотезе. Други су критиковали његову
концепцију о развијању различитих врста из једне, а Црквени представници су
Дарвину оштро приговарали да теорија о природној селекцији пориче утицај Бога
на стварање човека и ставља човека на исти ниво са животињама.

[mare]

Луј Пастер

http://razbibriga.net/imported/2011/06/300pxTableau_Louis_Pasteur-1.jpg

Луј Пастер (27. децембар 1822.-28. септембар 1895.), француски хемичар и биолог.

Дипломирао је хемију у Басанцону. Његово прво истраживање односило се на
оптичка својства винске киселине те је један од оснивача стереохемије. Бавио се
проблемима алкохолне и млечне ферментације, што га је одвело на проучавање
болести вина. Сазнање да се клице из којих настају микроорганизми могу
уништити утицајем топлоте била је темељ поступка стерилизације названог по
њему пастеризацијом. С тим је у вези и почетак антисептичке методе у хирургији,
коју је Пастер применио 1865. године увођењем фенола као средства за
дезинфекцију рана. Истраживао је вакцине против заразних болести. Био је уверен
пацифиста и патриота те је након пруског бомбардовања Париза затражио да се
његово име брише са списка почасних доктора Универзитета у Бону.

Изоловао је узрочника антаракса и применио вакцину против те болести. Открио је
узрочнике родиљске грознице и колере живине. Први Пастеров завод за
истраживање беснила основан је 1888. године.

Čudi me, ne piše u biografiji da je jedan od najvećih ubica u istoriji čovečanstva?