poznati astronomi

[причалица]

Klaudije Ptolomej (II vek)

http://razbibriga.net/clear.gif

Iz Aleksandrije, poslednji od velikih helenskih astronoma, sakupio je celokupno dotadasnje astronomsko znanje i objavio ga u svom kapitalnom delu Veliki zbornik astronomije. Ovo delo ce pod nazivom Almagest u Evropu mnogo vekova kasnije doneti Arapi. U Zborniku Ptolomej je prihvatio geocentricni sistem pa je govorio je da su zvezde zakacene za nebesku sferu, da se Zemlja nalazi u njenom centru, a da Sunce i planete (tzv. lutalice) kruze oko Zemlje. Neravnomerno kretanje planeta po nebeskom svodu (jer one prave petlje, ponekad idu "unazad") objasnio je kretanjem po epiciklima. Epicikl je kruznica po kojoj se krece planeta, a centar kruznice se krece oko Zemlje.

[причалица]

Nikola Kopernik (1473-1543)

http://razbibriga.net/clear.gif

Poljski svestenik i astronom, je smatrao da priroda funkcionise na najjednstavniji moguci nacin. Shvatio je da bi citav Ptolomejev pogled na svet bio jednostavniji ako se na mesto Zemlje stavi Sunce.

Ovu tezu je objavio 1543. u svom kapitalnom delu De revolutionibus orbium caelestium (O kretanjima nebeskih svetova). Kopernik je znao da se ovakvo ucenje suprotstavlja crkvenoj nauci pa je verovatno i zbog toga svoje delo posvetio papi. U narednih 70 godina knjiga se slobodno citala, izazivajuci simpatije, prihvatanja i odbacivanja. A 1616. godine knjiga je zabranjena. Odluka o zabrani skinuta je tek u XIX veku.

[причалица]

Johan Kepler (1571.-1630.)

http://razbibriga.net/clear.gif

Nemacki astronom. Rodjen je blizu Stutgarta, u Nemackoj. Rastao je u siromasnoj protestanskoj porodici kao jedno od sedmoro dece. Kao veoma nadaren uspeo je da dobije stipendiju za teoloski univerzitet. Tamo se sreo sa Kopernikovim idejama.

1594. godine Kepler dobija svoj prvi posao. Radio je kao profesor matematike u Gracu. Za to vreme pise delo Cosmographical Mystery (1595) u kome jasno i glasno brani Kopernika.

Zbog protestantske vere, Kepler je bio primoran da napusti Grac, te odlazi u Prag. To je grad u kome je sreo danskog astronoma Tiha Brahea, koji se bavio astronomskim posmatranjima i imao uvazeno mesto na danskom dvoru. (U to vreme bio je obicaj da matematicari i astronomi budu kraljevi savetnici u donosenju politickih odluka, jer su se bavili astroloskim predskazanjima, dok su za uzvrat dobijali od kralja sredstva za obavljanje svojih naucnih radova).

Brahe i Kepler se nisu dobro slagali. Bilo je poznato da je Brahe prznica i ohol covek. Medjutim, Brahe umire 1601. godine i svi njegovi, za to vreme izuzetno precizni, posmatracki podaci ostaju Kepleru na analizu. Izucavajuci Braheove podatke o kretanju Marsa Kepler 1605. godine zakljucuje da je Marsova orbita elipticna i da je Sunce u jednoj od ziza te elipse.

1609. godine Kepler objavljuje svoju teoriju o elipticnim putanjama pod nazivom Nova astronomija (New Astronomy), koja sadrzi 70 poglavlja. U toj knjizi objasnio je prva dva zakona o kretanju planeta.

Treci zakon je objavio tek 1619. godine u delu Harmonices Mundi. To je bio pocetak nove ere u astronomiji.

1621. godine Kepler je objavio Epitome Astronomiae. To je njegovo najuticajnije delo koje govori o heliocentricnom sistemu.

Posle toga je dovrsio Rudolphine Tables, proracune koje je Tiho zapoceo pre mnogo godina.

Kepler je umro 1630. godine.

[причалица]

Тихо Брахе

http://razbibriga.net/clear.gif

( Кнудструп, 14. децембра 1546 – Праг, 24. октобра 1601), је био дански астроном. Студирао у Копенхагену, Лајпцигу, Ростоку и Аугсбургу. Након двадесет четири године астрономских посматрања у Данској, наставио је рад у Бенатки поред Прага. Тихо је био ужаснут када је открио да су Алфонсинске таблице, стандардни извор за планетска кретања, погрешне за читавих месец дана, а Кеплерове за неколико месеци. Године 1572. Тихо је приметио нову звезду у сазвежђу Касиопеја, тако сјајну да се видела и по дану. Касније је утврђено да се радило о супернови. Следеће године објавио је књигу De Stella Nove, пуну чињеница које су потврдиле постојање нове звезде, што је било у супротности са Аристотеловом тврдњом да се небески свод не мења (да су звезде некретнице непроменљиве). Године 1577. утврдио је да је комета примећена те године појава која се налази на најмање шест пута већем растојању од оног између Земље и Месеца, што је био нови ударац Аристотеловој догми. Тихо Брахе умро је 1601. године у делиријуму, понављајући Не дозволите да мој живот изгледа протраћен. Кеплер је служио као његов помоћник и, након његове смрти, објавио његове астрономске опсервације. Знатно је побољшао прецизност таквих опсервација, и тако прибавио материјал на основу кога је Кеплер поткрепио Коперникову теорију о револуцији. Након што је Кеплер проширио своје законе изведене за Марс и друге планете и њихове сателите, приказао је Тихова посматрања у облику таблица, називајући их Рудолфовим таблицама (названих у част цара Рудолфа II); након што је у штампарији избио пожар Кеплер је побегао са рукописом и преселио се из Линца у Улм како би довршио ово дело и испунио последњу жељу Тиха Брахеа. Кеплер је књигу лично продавао на Франкфуртском сајму књига 1627. године.

[причалица]

Едмунд Халеј

http://razbibriga.net/clear.gif

(29. октобар 1656. – 14. јануар 1742.) је био енглески астроном и геофизичар. Био је директор Гриничке опсерваторије и краљевски астроном, по ком је назив добила Халејева комета. Први је утврдио да су комете уочене 1682., 1601. и 1531. исто тело које се периодично појављује. Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту. Као један од секретара Краљевског друштва (британска академија наука у то време) охрабривао је Исака Њутна да објави своју чувену књигу "Математички принципи филозофије природе", и побринуо се за њено штампање, које је помогао и сопственим финансијским средствима.