Man
24-06-2011, 22:15
Географија
Географија или земљопис је комплексна наука (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0) која проучава природне и друштвене појаве и процесе у геопростору, те везе и односе између њих. Назив географија је грчког (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7% D0%B8%D0%BA) порекла и долази од gea-Земља и grafein-писати, описивати. Иако географија није једина наука о Земљи (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0), она је практично једина мосна наука између природних и друштвених наука с тим што се, као на предмет проучавања, фокусира на географски омотач (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D 0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%87), условно речено Земљину површину као најсложенији и најуниверзалнији систем наше планете (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0).
Задатак географије као науке је да у сваком тренутку пружи комплексну и свеобухватну информацију о стању географских појава и процеса, те о узрочно-последичним везама и односима као и законима и закономерностима што произилазе из њих. Једноставније речено, географско знање нам је потребно да бисмо разумели савремену ситуацију на планети, те да бисмо на основу тога усмерили развој у будућности, што се остварује кроз просторно планирање (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D 0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1 %9A%D0%B5) у складу са принципима одрживог развоја (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8_%D1%80% D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98).
Подела науке
Географија се дели на:
физичку географију (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3% D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0 %B0),
друштвену географију (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D 0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0 %B8%D1%98%D0%B0) и
општу географију (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE% D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0)
На граници са другим наукама може се издвојити и још једна област:
Граничне научне дисциплине географије (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5_% D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D 1%81%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0 %B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%9 8%D0%B5)
Кратак приказ развоја географске науке
Географија је без сумње једна од најстаријих наука. Још у праисторији (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D 0%B8%D1%98%D0%B0) људи су покушавали рационално објаснити појаве и процесе у простору и спознати њихов хролошки распоред. Иако је наука као вид људске активности била присутна у већини старих цивилизација, највише писаних трагова о природи као целини налазимо код античких филозофа (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0% BA%D0%B8_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%8 4%D0%B8&action=edit&redlink=1). За географију важне научне резултате из тог времена дали су Аристотел (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D 0%BB)-о мозаичности Земљине површине и топлотним појасевима и Ератостен (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D 0%BD)-о заобљености Земље и њеном обиму те закономјерном појављивању природних стихија. Ератостен (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D 0%BD) је у 3. веку п. н. е. први употребио назив географија. У средњем веку (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B8% D1%98%D0%B5%D0%BA) долази до стагнације науке па тиме и географије. Тадашња наука се развијала једино у склопу исламског цивилизацијског круга. Истакнути географи тог доба су ал-Бируни (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB-%D0%91%D0%B8%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B8) и ал-Идриси (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB-%D0%98%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1).
Значајнији развој географије на западу потакла су велика географска открића (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B5% D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D 0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B0). Захваљујући морепловцима као што су: Кристифор Колумбо (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%BE%D 1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%BE), Васко де Гама (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%93 %D0%B0%D0%BC%D0%B0), Магелан (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE_% D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD) и др. Брзи развој астрономије (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0% BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1) и небеске механике у 16. и 17. веку (http://sr.wikipedia.org/wiki/17._%D0%B2%D0%B5%D0%BA) представљао је основу за теоријско осмишљавање кретања небеских тела и последица њиховог кретања по Земљу (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D1%83_(%D 0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0)&action=edit&redlink=1).
Почетак развоја научне географије приписује се холандском географу Бернарду Варенијусу (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1% 80%D0%B4_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%9 8%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1), који је написао значајно дело под насловом Општа географија (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE% D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0). Упркос значајним техничким открићима која су утицала на развој географије у 17. и 18. веку, она остаје углавном дескриптивна наука све до појаве великог географског истраживача њемачког порекла Александра Хумболта (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D 0%B0%D1%80_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%A5%D1%83%D0%BC%D 0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%82) који почетком 19. века (http://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA) удара темељ савременој географији. Уз њега је веома значајан и Карл Ритер (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%A0%D0%B8%D1%82%D0%B5% D1%80) који је био под јаким утицајем филозофије Имануела Канта (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B5%D0%BB_%D0%9A% D0%B0%D0%BD%D1%82). Значајан допринос из тог доба дали су В. М. Девис (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92._%D0%9C._%D0%94%D0%B5%D0%B2 %D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1) у САД (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D 0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0 %B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5)-теорија развитка рељефа (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%84%D0% B0&action=edit&redlink=1) као географски циклус (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0% B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%B B%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1) и Владимир Докучајев (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0% BC%D0%B8%D1%80_%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%87%D0%B 0%D1%98%D0%B5%D0%B2&action=edit&redlink=1) у Русији (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0% B8&action=edit&redlink=1)-географска зоналност тла (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0% B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B 0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D1%82%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1) и његова класификација по генетској основи.
Током 19. века оснивају се катедре за географију на универзитетима широм Европе (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0% B5&action=edit&redlink=1) а њена тадашња карактеристика је вештачка одвојеност на природну и друштвену. Крајем истог века појављује се под утицајем учења Фридриха Рацела (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A0% D0%B0%D1%86%D0%B5%D0%BB) тзв. географски детерминизам (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D 0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0 %B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC) као један погрешан правац унутар географије. Као реакција на та застрањивања јављају се почетком 20. века (http://sr.wikipedia.org/wiki/20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA) нове генерације географа које истичу јединство географске науке. Појављују се посибилизам (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0% B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1) у географији, чији је заступник Пол Видал де ла Бланш (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB_%D0%92%D0%B8%D0 %B4%D0%B0%D0%BB_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%91%D 0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%88&action=edit&redlink=1) и хорологиза (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0% BE%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1) коју је увео Алфред Хетнер (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0% B4_%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1) што је утицало на настанак и развој регионалне географије (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0% BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B 3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1). Познати географски теоретичар из тог доба је и А. А. Григоријев (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90._%D0%90._%D0%93%D1%80%D0%B8 %D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2&action=edit&redlink=1) са својом разрадом учења о географском омотачу. Данас постоји велика потреба за синтетичким географским радовима посебно у вези са материјалном производњом и актуелним проблемима квалитета и преображаја природне средине, као и разумног кориштења природних ресурса (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0% B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%8 0%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1).
Географија или земљопис је комплексна наука (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0) која проучава природне и друштвене појаве и процесе у геопростору, те везе и односе између њих. Назив географија је грчког (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7% D0%B8%D0%BA) порекла и долази од gea-Земља и grafein-писати, описивати. Иако географија није једина наука о Земљи (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0), она је практично једина мосна наука између природних и друштвених наука с тим што се, као на предмет проучавања, фокусира на географски омотач (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D 0%BA%D0%B8_%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%82%D0%B0%D1%87), условно речено Земљину површину као најсложенији и најуниверзалнији систем наше планете (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0).
Задатак географије као науке је да у сваком тренутку пружи комплексну и свеобухватну информацију о стању географских појава и процеса, те о узрочно-последичним везама и односима као и законима и закономерностима што произилазе из њих. Једноставније речено, географско знање нам је потребно да бисмо разумели савремену ситуацију на планети, те да бисмо на основу тога усмерили развој у будућности, што се остварује кроз просторно планирање (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D 0%BE_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1 %9A%D0%B5) у складу са принципима одрживог развоја (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8_%D1%80% D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%98).
Подела науке
Географија се дели на:
физичку географију (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3% D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0 %B0),
друштвену географију (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D 0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0 %B8%D1%98%D0%B0) и
општу географију (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE% D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0)
На граници са другим наукама може се издвојити и још једна област:
Граничне научне дисциплине географије (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5_% D0%BD%D0%B0%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B8%D 1%81%D1%86%D0%B8%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B5_%D0 %B3%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%9 8%D0%B5)
Кратак приказ развоја географске науке
Географија је без сумње једна од најстаријих наука. Још у праисторији (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D 0%B8%D1%98%D0%B0) људи су покушавали рационално објаснити појаве и процесе у простору и спознати њихов хролошки распоред. Иако је наука као вид људске активности била присутна у већини старих цивилизација, највише писаних трагова о природи као целини налазимо код античких филозофа (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%87%D0% BA%D0%B8_%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%8 4%D0%B8&action=edit&redlink=1). За географију важне научне резултате из тог времена дали су Аристотел (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D 0%BB)-о мозаичности Земљине површине и топлотним појасевима и Ератостен (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D 0%BD)-о заобљености Земље и њеном обиму те закономјерном појављивању природних стихија. Ератостен (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D 0%BD) је у 3. веку п. н. е. први употребио назив географија. У средњем веку (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B8% D1%98%D0%B5%D0%BA) долази до стагнације науке па тиме и географије. Тадашња наука се развијала једино у склопу исламског цивилизацијског круга. Истакнути географи тог доба су ал-Бируни (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB-%D0%91%D0%B8%D1%80%D1%83%D0%BD%D0%B8) и ал-Идриси (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB-%D0%98%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B8&action=edit&redlink=1).
Значајнији развој географије на западу потакла су велика географска открића (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B5% D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D 0%BE%D1%82%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%9B%D0%B0). Захваљујући морепловцима као што су: Кристифор Колумбо (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%84%D0%BE%D 1%80_%D0%9A%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%BC%D0%B1%D0%BE), Васко де Гама (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%93 %D0%B0%D0%BC%D0%B0), Магелан (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%BE_% D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD) и др. Брзи развој астрономије (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D0% BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1) и небеске механике у 16. и 17. веку (http://sr.wikipedia.org/wiki/17._%D0%B2%D0%B5%D0%BA) представљао је основу за теоријско осмишљавање кретања небеских тела и последица њиховог кретања по Земљу (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%99%D1%83_(%D 0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0)&action=edit&redlink=1).
Почетак развоја научне географије приписује се холандском географу Бернарду Варенијусу (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B0%D1% 80%D0%B4_%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%9 8%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1), који је написао значајно дело под насловом Општа географија (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE% D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0). Упркос значајним техничким открићима која су утицала на развој географије у 17. и 18. веку, она остаје углавном дескриптивна наука све до појаве великог географског истраживача њемачког порекла Александра Хумболта (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D 0%B0%D1%80_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%A5%D1%83%D0%BC%D 0%B1%D0%BE%D0%BB%D1%82) који почетком 19. века (http://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D0%B2%D0%B5%D0%BA) удара темељ савременој географији. Уз њега је веома значајан и Карл Ритер (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D0%A0%D0%B8%D1%82%D0%B5% D1%80) који је био под јаким утицајем филозофије Имануела Канта (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83%D0%B5%D0%BB_%D0%9A% D0%B0%D0%BD%D1%82). Значајан допринос из тог доба дали су В. М. Девис (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92._%D0%9C._%D0%94%D0%B5%D0%B2 %D0%B8%D1%81&action=edit&redlink=1) у САД (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D 0%B5_%D0%90%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0 %B5_%D0%94%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5)-теорија развитка рељефа (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D1%99%D0%B5%D1%84%D0% B0&action=edit&redlink=1) као географски циклус (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0% B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%B B%D1%83%D1%81&action=edit&redlink=1) и Владимир Докучајев (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0% BC%D0%B8%D1%80_%D0%94%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%87%D0%B 0%D1%98%D0%B5%D0%B2&action=edit&redlink=1) у Русији (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0% B8&action=edit&redlink=1)-географска зоналност тла (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0% B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B7%D0%BE%D0%BD%D0%B 0%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82_%D1%82%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1) и његова класификација по генетској основи.
Током 19. века оснивају се катедре за географију на универзитетима широм Европе (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0% B5&action=edit&redlink=1) а њена тадашња карактеристика је вештачка одвојеност на природну и друштвену. Крајем истог века појављује се под утицајем учења Фридриха Рацела (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%85_%D0%A0% D0%B0%D1%86%D0%B5%D0%BB) тзв. географски детерминизам (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D 0%BA%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0 %B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC) као један погрешан правац унутар географије. Као реакција на та застрањивања јављају се почетком 20. века (http://sr.wikipedia.org/wiki/20._%D0%B2%D0%B5%D0%BA) нове генерације географа које истичу јединство географске науке. Појављују се посибилизам (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%B1%D0% B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1) у географији, чији је заступник Пол Видал де ла Бланш (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%BB_%D0%92%D0%B8%D0 %B4%D0%B0%D0%BB_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%91%D 0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%88&action=edit&redlink=1) и хорологиза (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0% BE%D0%B3%D0%B8%D0%B7%D0%B0&action=edit&redlink=1) коју је увео Алфред Хетнер (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BB%D1%84%D1%80%D0%B5%D0% B4_%D0%A5%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1) што је утицало на настанак и развој регионалне географије (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0% BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%B 3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1). Познати географски теоретичар из тог доба је и А. А. Григоријев (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90._%D0%90._%D0%93%D1%80%D0%B8 %D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2&action=edit&redlink=1) са својом разрадом учења о географском омотачу. Данас постоји велика потреба за синтетичким географским радовима посебно у вези са материјалном производњом и актуелним проблемима квалитета и преображаја природне средине, као и разумног кориштења природних ресурса (http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0% B4%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%83%D1%8 0%D1%81%D0%B0&action=edit&redlink=1).