Pogledaj Punu Verziju : Zanimljivosti iz astronomije
Otkrivena „druga Zemlja“
Posle 11 godina rada, naučnici su otkrili planetu koja najviše nalikuje zemlji od svih do sada poznatih. Istraživači su uvereni da tamo postoji život, ali će se na precizne podatke čekati oko 200 godina.
http://razbibriga.net/imported/2010/10/06059539_400-1.jpg
Digitalni prikaz nove planete
Ni previše hladna ni pretopla – naučnici tvrde da su otkrili planetu koja od svih do sada otkrivenih najviše liči na Zemlju. Istraživači sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu kažu da se zemljolika planeta nalazi u sistemu crvene patuljaste zvezde poznate pod nazivom Glis 581g. Novootkrivena planeta je tri puta veća od Zemlje, ali je na njoj izgleda moguć život, tvrdi Stiven Vog sa pomenutog univerziteta:
„Nemamo dokaze da život tamo postoji, ali za mene bi bilo čudo da na ovoj planeti nema života“, rekao je Vog. On je dodao da su ranije otkrivene dve planete koje orbitiraju kod Glis 581g, ali da je jedna previše blizu, a druga previše daleko od zvezde da bi bile pogodne za život.
Novootkrivena planeta koja još nema ni ime nalazi se tačno između i uvek, poput Merkura, zauzima istu poziciju u odnosu na svoje „Sunce“. To bi značilo da je jedna polovina planete vrela, a druga ledena. Međutim, prosečna temperatura, tačno na sredini između ledenog i vrelog pola, iznosi između -31 i -12 stepeni Celzijusa. Nešto poput Sibira. Gravitacija je, tvrde naučnici, slična onoj na našoj planeti.
Snimci tek za nekoliko generacija
Međutim, vreme kada će biti moguće empirijski proveriti da li na ovoj i sličnim planetama ima života – nije ni na vidiku. Naime, ovaj potencijalni dom nekih drugačijih vrsta je udaljen 20 svetlosnih godina od Zemlje – do njega dakle treba putovati punih 20 godina brzinom svetlosti (300.000 kilometera u sekundi).
„Možemo dobiti snimke sa ove planete, ali bi informacije putovale do Zemlje dobrih 200 godina. Dakle, uz tehnologiju kojom raspolažemo, tek za nekoliko generacija bismo mogli da saznamo više“, kaže Vog.
Otrkiće nove planete je plod jedanaestogodišnjih posmatranja iz opservatorije na Havajima koja ima jedan od najmodernijih teleskopa. Uskoro bi trebalo da bude potvrđeno da li je ovo zaista planeta koja najviše nalikuje Zemlji. Vog je podsetio da ima još mnogo planeta na kojima možda postoji život: „Broj sistema koji su potencijalno naseljivi varira između 10 i 20 odsto. Kada znamo da u Mlečnom putu ima stotine milijardi zvezda – dobijemo da možda u desetine milijardi sistema postoji život.“
nr/iđ/ap/dpa/rtre Izvor : http://razbibriga.net/
причалица
03-10-2010, 09:23
lelemudaju za velike pare, eto.
lelemudaju za velike pare, eto.
Isto kao i oni u Zemunu u Pregrevici preko puta broja 115 u zgradi od žute fasadne cigle...;)
причалица
03-10-2010, 09:38
Isto kao i oni u Zemunu u Pregrevici preko puta broja 115 u zgradi od žute fasadne cigle...;)
pa jeste...ne kažem da nije.
mnogo volim te priče o svemiru, istraživanja, htela sam čak da studiram astronomiju....ali, baviti se time u srbiji je smešno.
a ovo što ovi rade - pa moraju nešto da rade za pare koje dobijaju za projekte...ali ta priča o životu na drugim planetama, tj. našem životu na tim planetama mi je oduvek bila smešna.
pazi - udaljena je ''samo'' 20 svetlosnih godina...brate, prijatelju, kume...
pa jeste...ne kažem da nije.
mnogo volim te priče o svemiru, istraživanja, htela sam čak da studiram astronomiju....ali, baviti se time u srbiji je smešno.
a ovo što ovi rade - pa moraju nešto da rade za pare koje dobijaju za projekte...ali ta priča o životu na drugim planetama, tj. našem životu na tim planetama mi je oduvek bila smešna.
pazi - udaljena je ''samo'' 20 svetlosnih godina...brate, prijatelju, kume...
Ovi bar napraviše neke proračune...Nisam stručnjak samo sam preneo članak. Kao mali sam voleo Petera Ustinova i emisije koje je vodio o istraživanjima svemira. A na dušak sam pročitao od Karla Sagana "Kosmos"... Posle je došao nalet SF žanra na TV i serija "Blejkova sedmorka" i ostalo... Mislim da se više radilo 60-ih na istraživanju nego sada...Malo su izgleda usporili.:)
причалица
03-10-2010, 09:59
neka su izračunali....20 svetlosnih godina...ejheeeej...pomoži 20 sa 365 pa sa 24 pa sa 3600 pa ti vidi koliko je to kilometara.
neka su izračunali....20 svetlosnih godina...ejheeeej...pomoži 20 sa 365 pa sa 24 pa sa 3600 pa ti vidi koliko je to kilometara.
Znam formulu...Nije teško izručanati sa svim poznatim parametrima...Sa današnjom tehnologijom je ovako a za koju desetinu godina ...Ko zna???:raz_088:
причалица
03-10-2010, 10:03
kako ko zna? ja znam. nema od toga ništa, dži.
znaš li šta znači putovati 20 godina, čak i da smisle način da putuju brzinom svetlosti? ma daj....
kako ko zna? ja znam. nema od toga ništa, dži.
znaš li šta znači putovati 20 godina, čak i da smisle način da putuju brzinom svetlosti? ma daj....
Pričo vidi prvu rečenicu teksta...
"Posle 11 godina rada, naučnici su otkrili planetu koja najviše nalikuje zemlji od svih do sada poznatih. Istraživači su uvereni da tamo postoji život, ali će se na precizne podatke čekati oko 200 godina"
Verujem da će se u toku tih 200 godina pronaći odgovarajuće tehnologije a verovatno i goriva koja će omogućiti makar ekspediciju koja bi sa pristojne udaljenosti mogla izvršiti istraživanje. Mislim pretpostavka je sasvim na mestu...Nadam se..:raz_012:
причалица
03-10-2010, 10:17
ipak je pretpostavka.....mislim da ćemo pre toga da se istrebimo.
ipak je pretpostavka.....mislim da ćemo pre toga da se istrebimo.
I to je vrlo verovatno...Nažalost kad malo bolje razmislim mislim da si potpuno u pravu.:sad:
причалица
03-10-2010, 12:09
I to je vrlo verovatno...Nažalost kad malo bolje razmislim mislim da si potpuno u pravu.:sad:
aj da nisam :)
причалица
04-10-2010, 17:57
evo, šta nađoh danas:
Svemir ima milione zemljolikih planeta
Iako život na novootkrivenoj planeti Gliese 581g još nije pronađen, oni koji su fascinirani svemirom slave, a astronomi na ovu vest gledaju kao na obećanje da će pronaći još mnogo sličnih „zemljolikih” mesta u svemiru...
Evo šta su rekli o dobrim i lošim stranama novog otkrića.
Nijedan Zemljanin je neće uskoro posetiti. Planeta kojoj su dali rogobatno ime Gliese 581g kruži oko zvezde koja je 20 svetlosnih godina udaljena od Zemlje, u sazvežđu Vage, što je veoma dug put.
Iako su prvi izveštaji pokazali da ima atmosferu sličnu našoj, astronomi se kose u mišljenjima. Pojedini tvrde da je to možda sredina u kojoj ne može da se diše. Da li neka planeta ima pogodnu temperaturu, zavisi od atmosfere. Venera, na primer, ima vodu u tečnom stanju, ali suviše gusta atmosfera pravi efekat zelene bašte, pa je temperatura 460 stepeni Celzijusa. Za sada se ne zna da li je ova planeta pogodna za život jer, iako liči na Zemlju, možda na njoj nema vode.
Sve planete oko te zvezde imaju pravilne kružne orbite, pa izgleda da je sistem stabilan. Gliese581g je veoma blizu zvezde, što ne dovodi u pitanje njenu temperaturu, jer je zvezda hladnija od Sunca. Problem je druge prirode. Zvezda uzrokuje jake plime na novootkrivenoj planeti, a taj proces usporava njenu rotaciju. Prevedeno na običan jezik, jedna godina na planeti Gliese 581g traje 37 dana i ona je uvek istom stranom okrenuta ka zvezdi. To čini život na njoj malo komplikovanijim. Strana koja je okrenuta ka zvezdi može da bude jako užarena, a ona druga, koja je u mraku, hladna.
Astronomi su najviše oduševljeni što otkriće nove planete ukazuje da mesta na kojima je život moguć još ima.
- Neću da izvodim zaključke samo zbog saznanja koja imamo o novoj planeti i Zemlji, ali ako je ovo tipično, moguće je da postoje milioni takvih planeta u galaksiji. Milioni - rekao je astronom Fil Plat.
eto vidiš kako je ta planeta bezveze....zamislili kako je nakrcana samo sa jedne strane ljudima...a na mračnoj strani vlada horor...brrrrrrr!
Jeste :sad: A ja se ponadao da bar moje pra praunuče neće morati da živi na Balkanu, trpi Krkobabića dinastiju i male naslednike Šutanovaca i Tadića isl...Ni u svemir se čovek ne sme pouzdati ... :mirka:
причалица
04-10-2010, 18:08
Jeste :sad: A ja se ponadao da bar moje pra praunuče neće morati da živi na Balkanu, trpi Krkobabića dinastiju i male naslednike Šutanovaca i Tadiča isl...Ni u svemir se čovek ne sme pouzdati ... :mirka:
brale, ne vredi da misliš tako daleko...snaći će se praunučići i bez nas...mnogo sam volela SF kad sam bila mlada i mislila sam da će neki svet tamo negde mnogo daleko biti bolji od ovog ovde...ali - neće.
svuda gde je čovek ima da bude njesra.
brale, ne vredi da misliš tako daleko...snaći će se praunučići i bez nas...mnogo sam volela SF kad sam bila mlada i mislila sam da će neki svet tamo negde mnogo daleko biti bolji od ovog ovde...ali - neće.
svuda gde je čovek ima da bude njesra.
Sa šale na veliku mudrost...Istina pričo !
причалица
04-10-2010, 21:23
istraživanje svemira jeste veoma zanimljivo...mada, praktično gledano, to je sve (što se tiče nalaženja planete pogodne za život) čista utopija. nema nama baš spasa....tu smo gde smo, a kavi smo nismo ni za gde smo.
ih da je samo to u pitanju.. najlepse bese ono pre mesec dva kad rekose svi naucni umovi uglas da su pronasli jednu novu silu u svemiru koju ne mogu da izmere jer ima snagu koju nisu ni pretpostavili da postoji...ne znaju koja je i odakle je.... ne znaju cija je... ne znaju ni sta bi sa njom... znaci ne znaju ama bas nista al' znaju kako je nastao zivot na zemlji :lol:
ima boga....
Zazijavalo
05-10-2010, 05:46
Naučni umovi ne tvrde da znaju kako je nastao život na Zemlji. Popovi tvrde da znaju kako je nastao život na zemlji.
Naučni umovi međutim znaju kako nije nastao život na Zemlji.
:zazi:
dr.Kadžija
05-10-2010, 15:00
Naučni umovi ne tvrde da znaju kako je nastao život na Zemlji. Popovi tvrde da znaju kako je nastao život na zemlji.
Naučni umovi međutim znaju kako nije nastao život na Zemlji.
:zazi:
Ako je ovo istina kao što kažeš, onda si posredno priznao da teorija evolucije pada u vodu :lol:, tj da je neodrživa, jer je abiogeneza sasvim prikladno umetnuta da razdvoji celu priču, pošto evolucionisti nisu mogli više da istraju u krajnje ponižavajućim pokušajima objašnjavanja kako je to život na planeti nastao slučajno :lol:
Ako se želi iole zdravorazumno objašnjenje nastanka čoveka na zemlji, onda se ne može pribegavati krajnje debilnom objašnjenju koje trenutno važi - čovek/živi svet je nastao evolucijom, a samim nastankom života na planeti se bavi abiogeneza koja je još u povoju i sve je tu mutno i nejasno, a evoluciju ne interesuje kako je nastao život na planeti. To su priče za malu decu kojoj je mehanizam razmišljanja ozbiljnije oštećen još tokom detinjstva, te je sasvim razumljivo što su u stanju da prihvataju šarene laže kao validne istine :lol:
Ne treba čovek da bude naučni um da bi shvatio da je doslovno shvaćena i interpretirana biblijska verzija nastanka života netačna. :lol:
причалица
05-10-2010, 15:03
Ako je ovo istina kao što kažeš, onda si posredno priznao da teorija evolucije pada u vodu :lol:, tj da je neodrživa, jer je abiogeneza sasvim prikladno umetnuta da razdvoji celu priču, pošto evolucionisti nisu mogli više da istraju u krajnje ponižavajućim pokušajima objašnjavanja kako je to život na planeti nastao slučajno :lol:
Ako se želi iole zdravorazumno objašnjenje nastanka čoveka na zemlji, onda se ne može pribegavati krajnje debilnom objašnjenju koje trenutno važi - čovek/živi svet je nastao evolucijom, a samim nastankom života na planeti se bavi abiogeneza koja je još u povoju i sve je tu mutno i nejasno, a evoluciju ne interesuje kako je nastao život na planeti. To su priče za malu decu kojoj je mehanizam razmišljanja ozbiljnije oštećen još tokom detinjstva, te je sasvim razumljivo što su u stanju da prihvataju šarene laže kao validne istine :lol:
Ne treba čovek da bude naučni um da bi shvatio da je doslovno shvaćena i interpretirana biblijska verzija nastanka života netačna. :lol:
e, kadžija, svaki ti dala za ove rečenice :raz_114:
dr.Kadžija
05-10-2010, 15:05
a što se tiče istraživanja svemira, to je još jedan pokazatelj pogrešnih koraka koje čovečanstvo pravi...hoće da istražuju svemir šatro, a još svoju planetu nisu istražili valjano...mora tu još truda :lol:
причалица
05-10-2010, 15:09
a što se tiče istraživanja svemira, to je još jedan pokazatelj pogrešnih koraka koje čovečanstvo pravi...hoće da istražuju svemir šatro, a još svoju planetu nisu istražili valjano...mora tu još truda :lol:
pa to ti kažem...mnogo volim da čitam ''politikin zabavnik'' i ono ''verovali ili ne'' ili ''da li ste znali da...?''...e, na to mi liči i istraživanje svemira.
nego, kadžija, misliš li da su ljudi izlažirali sletnje na mesec ili ne?
Obadve bajke su istinite u...necijim snovima koje vide kao...stvarnost. Bas mi drago za tako dobru diskusiju, nisam ja dzabaka na forumima, mogu svasta (jos uvek) da...naucim :)
причалица
05-10-2010, 19:22
Najbliža galaksija :)
Patuljasta Sagittarius galaksija je najbliža Mlečnom putu. Prostire se na udaljenosti od 80.000 svetlosnih godina :huh: od Sunca i na 52.000 svetlosne godine od Mlečnog puta. Sledeća najbliža galaksija je Veliki Magelanov Oblak udaljen 170.000 svetlosnih godina. :raz_128:
dr.Kadžija
06-10-2010, 09:00
pa to ti kažem...mnogo volim da čitam ''politikin zabavnik'' i ono ''verovali ili ne'' ili ''da li ste znali da...?''...e, na to mi liči i istraživanje svemira.
nego, kadžija, misliš li da su ljudi izlažirali sletnje na mesec ili ne?
ono sletanje 69te jeste izlažirano...al to ne znači da ljudi ne posećuju mesec :lol:
dr.Kadžija
06-10-2010, 09:00
Najbliža galaksija :)
Patuljasta Sagittarius galaksija je najbliža Mlečnom putu. Prostire se na udaljenosti od 80.000 svetlosnih godina :huh: od Sunca i na 52.000 svetlosne godine od Mlečnog puta. Sledeća najbliža galaksija je Veliki Magelanov Oblak udaljen 170.000 svetlosnih godina. :raz_128:
...a možda je sve to jedan veeeliki hologram :lol:
причалица
06-10-2010, 09:02
ono sletanje 69te jeste izlažirano...al to ne znači da ljudi ne posećuju mesec :lol:
pa pitala sam za ONO posećivanje...male korake za čoveka, a velike za čovečanstvo...
dr.Kadžija
06-10-2010, 09:04
to je sve lažirano bilo :lol:
...ako budem našao, okačiću jedan tekst o tome ovde :lol:
причалица
06-10-2010, 09:14
to je sve lažirano bilo :lol:
...ako budem našao, okačiću jedan tekst o tome ovde :lol:
gledala sam nešto na ''nacionalnoj geografiji'', kratko doduše...nisam imala vremena, kada su se upinjali da dokažu kako je čovek ipak hodao mesecom. ali, nisam odgledala sve, samo nekoliko minuta.
dr.Kadžija
06-10-2010, 09:22
gledala sam nešto na ''nacionalnoj geografiji'', kratko doduše...nisam imala vremena, kada su se upinjali da dokažu kako je čovek ipak hodao mesecom. ali, nisam odgledala sve, samo nekoliko minuta.
nije sporno da je čovek hodao mesecom :), samo kažem da je odlazak na mesec 69te jedna velika laž koja čini jednu od osnova matriksa poznatijeg pod imenom dvadeseti vek :lol:
причалица
06-10-2010, 09:26
pa o 69oj i pričam.
причалица
06-10-2010, 09:34
evo jednog kometara:
Jedna od mojih omiljenih tema: da li su Ameri uopšte bili na Mesecu ili je sve to TV montaža?
Prvo moram da kažem da do pre 3,4 meseca uopšte nisam ni razmišljala u smeru prevare; jednostavno tako smo učili u školi, nigde se nije pominjala mogućnost nameštaljke, niti se kod nas o tome nesto intenzivno pričalo.
A onda negde u maju ili junu, sam bila u Deep Space Centre, blizu Canberra, odakle je emitovan TV prenos sa meseca, u saradnji sa NASA. I prvo sam tamo pročitala par članaka, nakon toga se i na TVu povremeno pričalo o lažiranom sletanju na mesec.
Znači, šta su (zaverenici) pronašli kao neistinito:
1. Meni je jako zanimljiva konstatacija da se na svim snimcima vidi crno nebo, bez zvezda. S obzirom da mesec nema oblake možda priča da je Sunce sijalo i da su koristili kamere za dnevno snimanje ipak ne pije vodu.
2. Kažu da se zastava u nekim trenucima vijorila, kao da ima vetra, što je nemoguće, jer na mesecu nema atmosfere.
3. kako su snimci tako dobri, i kako astronauti nemaju senke.
4. kako je snimljen Armstrongov izlazak iz broda, tj ko je stavio kameru na tlo da snimi njegov izlazak.
5. Plus razni tehnički nedostaci i nedovoljna tehnologija za to vreme; radijacija i zračenje, zezanje sa drugacijom gravitacijom, ...
Jedan od argumenata za lažiranost sletanja na mesec, je i da su Rusi bili dosta ispred Amera u kosmickim istraživanjima, pa su morali da urade nešto veeeliko da ne izgube trku. Plus skretanje pažnje sa rata u Vijetnamu. Plus veeeeliki troškovi tog poduhvata...
Ono što mene najvise čudi, prošlo je skoro 40 godina, i od tada ni jednom niko nija pokušao da ode opet na mesec. ZAŠTO?
dr.Kadžija
06-10-2010, 09:39
evo jednog kometara:
Jedna od mojih omiljenih tema: da li su Ameri uopšte bili na Mesecu ili je sve to TV montaža?
Prvo moram da kažem da do pre 3,4 meseca uopšte nisam ni razmišljala u smeru prevare; jednostavno tako smo učili u školi, nigde se nije pominjala mogućnost nameštaljke, niti se kod nas o tome nesto intenzivno pričalo.
A onda negde u maju ili junu, sam bila u Deep Space Centre, blizu Canberra, odakle je emitovan TV prenos sa meseca, u saradnji sa NASA. I prvo sam tamo pročitala par članaka, nakon toga se i na TVu povremeno pričalo o lažiranom sletanju na mesec.
Znači, šta su (zaverenici) pronašli kao neistinito:
1. Meni je jako zanimljiva konstatacija da se na svim snimcima vidi crno nebo, bez zvezda. S obzirom da mesec nema oblake možda priča da je Sunce sijalo i da su koristili kamere za dnevno snimanje ipak ne pije vodu.
2. Kažu da se zastava u nekim trenucima vijorila, kao da ima vetra, što je nemoguće, jer na mesecu nema atmosfere.
3. kako su snimci tako dobri, i kako astronauti nemaju senke.
4. kako je snimljen Armstrongov izlazak iz broda, tj ko je stavio kameru na tlo da snimi njegov izlazak.
5. Plus razni tehnički nedostaci i nedovoljna tehnologija za to vreme; radijacija i zračenje, zezanje sa drugacijom gravitacijom, ...
Jedan od argumenata za lažiranost sletanja na mesec, je i da su Rusi bili dosta ispred Amera u kosmickim istraživanjima, pa su morali da urade nešto veeeliko da ne izgube trku. Plus skretanje pažnje sa rata u Vijetnamu. Plus veeeeliki troškovi tog poduhvata...
Ono što mene najvise čudi, prošlo je skoro 40 godina, i od tada ni jednom niko nija pokušao da ode opet na mesec. ZAŠTO?
jedna ispravka odmah - zaverenici ne postoje :lol:, postoje samo zdravorazumni ljudi koji su prestali da nasedaju na bajke kad su malo porasli :lol:
zvaničan odgovor koji ćeš dobiti od pobornika i pristalica te bajke je taj da je finansijski neisplativo :lol: ...neki su čak i računice izvodili :lol:
nedostatak zvezda su zakrpili performansama fotoaparata :lol:
dr.Kadžija
06-10-2010, 10:45
Evo onog teksta o čovekovom sletanju na mesec :lol:
Sa ciljem da coveka posalju na mesec, tamo je navodno, poslato 7 Apolo misija sa rednim brojevima od 11-17, sa napomenom da je apolo 13 propao, tj oznacen je kao mission aborted. Svaka od sest ’’uspesnih’’ misija je imala ’’vozilo’’ koje su skraceno zvali prvo LEM ( Lunar Excursion Module), a kasnije skraceno LM, kojim su astronauti uspesno prizemljeni na mesec. Dva astronauta su isli na povrsinu meseca, a jedan je ostajao u CSM – Command and Service Module.
Obzirom da se zvanicna nauka i njene vatrene pristalice mnogo pale na ’strucne’ i ’naucno tehnicke’ terminologije i nazive, istrazivanje povrsine meseca je tako nazvano EVA – Extra Vehicular Activity. Dva astronauta, u napumpanim svemirskim kostimima pod pritiskom od 36kPa (bokserska vreca za udaranje je pod pritiskom od 27.5kPa), sa nezgrapnim rukavicama, na ledjima veliki i tezak Life Support System koji je sadrzao rezervoar za kiseonik, i sistem za rashladjivanje koji je imao ulogu da upumpava rashladjenu vodu u odelo kao vid zastite od extremnih temperatura koje vladaju u uslovima na mesecu, su trebala da odrade sve zadatke.
Glavni zadatak svih 6 ’’uspesnih’’ misija su bili naucno istrazivacki projekti . Projekti na svih sest misija su bili skoro identicni. Svi naucni eksperimenti su ukljucivali raspakivanje donete opreme, odvozenje opreme na odabrano mesto, povezivanje i postavljanje opreme, i na kraju vrsenje samih eksperimenata. Za sve pobrojano je potrebno vreme.
Pored toga radjen je i projekat Geoloska Studija, koji je ukljucivao prikupljanje uzoraka tla, stenja & kamenja sa razlicitih lokacija i njihovo dokumentovanje. I za to je bilo potrebno vreme.
Naravno, pre pocetka bilo kakvih eksperimenata bilo je neophodno odraditi neke stvari, za koje takodje treba vreme – po sletanju LM je morao biti detaljno pregledan da li je eventualno pretrpeo neka ostecenja, oprema za komunikaciju sa zemljom je morala biti povezana i stavljena u funkciju (TV i radio antene i kamere). US zastava je cermonijalno zabadana u mesecevu prasinu na svakoj ’’uspesnoj’’ misiji. Za vreme misije apolo 11, nikson je cak i drzao ceremonijalni govor. Sve ovo je trebalo uraditi pre nego sto se bilo sta otpocne sa spremanjem za eksperimente.
U prve tri misije astronauti su morali da idu peske do lokacije gde se eksperiment izvodio. Na misijama 15,16 i 17 su pripremili i angazovali, idemo opet malo lozenja, Lunar Roving Vehicle – LRV, koji je mogao da ide na lokacije kilometrima udaljene od mesta gde je sleteo LEM. Od mase slika koja postoji, nema nijedne gde astronauti sastavljaju i opremaju LRV. Max brzina LRV je bila oko 13 km/h, sto mu dodje kao malo brze pesacenje ili kao kolica za golf.
Jedan od najbitnih zadataka astronauta je bilo fotografisanje. Svaki astronaut je imao svoju Hasselblad kameru, kvadratnog oblika instaliranu na plocu na grudima. Astronauti su sva podesavanja na kameri da rade rucno, u debelim rukavicama pod pritiskom, a pri tome nisu u mogucnosti da vide kontrole, kao sto nisu bili u mogucnosti da vide sta slikaju, pa je astronaut mogao samo da pogadja sta je tacno slikao. Vazno je primetiti i cinjenicu da iako su oba astronauta imali kamere, skoro nikada ih nisu koristili istovremeno. Uvek je jedan snimao drugog kako obavlja neki zadatak, drugim recima, stalno je koriscena jedna ili druga kamera, retko istovremeno.
Ako obidjete par Nasinih zvanicnih sajtova, tamo mozete naci obilje slika sa svih ’’uspesnih’’ apolo misija, ali ono sto tamo ne mozete naci je informacija o ukupnom broju fotografija snimljenih na misijama.
Neki nisu lenji poput vecine, pa su skinuli sve fotografije sa Lunar Surface Journal (jedan od nasinih sajtova). Sve fotografije su snimljene za vreme EVA, tacnije za vreme provedeno van LEM-a.
Brojke fotografija po misijama izgledaju ovako:
Apolo 11........... 121
Apolo 12........... 504
Apolo 14........... 374
Apolo 15..........1021
Apolo 16..........1765
Apolo 17..........1986
Ukupan broj fotografija - 5771.
Na nasinim zvanicnim sajtovima mozete pronaci tacno vreme utroseno za misije po povrsini meseca.Vreme utroseno na svakoj misiji za istrazivanje povrsine meseca
Apolo 11........1 EVA .....2 h 31 min - 151 minut
Apolo 12........2 EVA..... 7 h 50 min - 470 minuta
Apolo 14........2 EVA..... 9 h 25 min - 565 minuta
Apolo 15........3 EVA... 18 h 30 min - 1110 minuta
Apolo 16........3 EVA... 20 h 14 min - 1214 minuta
Apolo 17........3 EVA... 22 h 04 min - 1324 minuta
Ukupno vreme provedeno na povrsini meseca van LEM-a je 4834 minuta. Ukupan broj fotografija snimljenih na mesecu za to vreme je 5771.To je u proseku 1.19 snimljenih fotografija po minutu.Sada se treba vratiti na uvodnu pricu, i uzeti u obzir sta je sve neophodno uraditi po iskrcavanju iz LEM-a.
Na prve tri misije zadaci po iskrcavanju su bili – detaljna provera LEM-a, postavljanje zastave i pozdravljanje iste, raspakivanje, povezivanje i sklapanje radio i TV opreme, uspostavljanje kontakta sa zemljom, potom raspakivanje, povezivanje i sklapanje opreme za eksperimente, kao i odlazak na lokacije eksperimenata – peske, pronalazenje, dokumentovanje i sakupljanje uzoraka, na prvoj misiji – 21.5kg, na drugoj – 34.3kg, na trecoj – 42.8kg.
Na druge tri misije je radjeno sve sto i u prve tri uz dodatak - raspakivanja, sastavljanja i sklapanja vozila na 4 tocka (LRV) i vozenje istog, u misiji 15 na duzini od 27.5km, u misiji 16 na duzini od 25.7km, u misiji 17 na duzini od 49 km. Na misiji 15 je sakupljeno 76.6kg uzoraka, na misiji 16 – 94.4kg, na misiji 17 – 110.2kg uzoraka.
Sada, ako maksimalno velikodusno oduzmemo vreme neophodno za izvodjenje svih pobrojanih operacija(u nezgrapnim odelima i rukavicama) od ukupnog vremena provedenog na povrsini meseca van LEM-a dobijemo:
Apolo 11.... oduzmemo 2 h -120 minuta, sto ostavlja 31 minut za fotke
Apolo 12.... oduzmemo 4 h -240 minuta - 230 minuta za fotke
Apolo 14.... oduzmemo 3 h -180 minuta- 385 minuta za fotke
Apolo 15.... oduzmemo 6 h -360 minuta- 750 minuta za fotke
Apolo 16.... oduzmemo 6 h -360 minuta- 854 minuta za fotke
Apolo 17.... oduzmemo 8 h -480 minuta- 844 minuta za fotke
Upotrebom digitrona dobijemo:
Apolo 11 - 3.90 fotke/min
Apolo 12 - 2.19 fotke/min
Apolo 14 - 0.97 fotke/min
Apolo 15 - 1.36 fotke/min
Apolo 16 - 2.06 fotke/min
Apolo 17 - 2.35 fotke/min
Ili...
Apolo 11 - fotka na svakih 15 sekundi
Apolo 12 - fotka na svakih 27 sekundi
Apolo 14 - fotka na svakih 62 sekundi
Apolo 15 - fotka na svakih 44 sekundi
Apolo 16 - fotka na svakih 29 sekundi
Apolo 17 - fotka na svakih 26 sekundi
Vec je spomenuto da astronauti nisu mogli da vide sta tacno snimaju, a mi imamo gomilu precizno odradjenih fotografija, i Nasino priznanje da kamere nisu imale opciju automatske ekspozicije. Film koriscen u kamerama, za najveci broj fotografija, je Ektachrome color film, koji ima uzan opseg ekspozicije. Uz to kamera i film su morali da trpe temperaturne promene od -117 celzijusa do +93 celzijusa, bez obzira sto su bili pod ’’zastitnim’’ plocama.
Uz sve ovo, treba imati na umu da postoji jos gomila neodgovorenih pitanja koja se ticu nelogicnosti i nedoslednosti zvanicne bajke o sletanju na mesec.
причалица
06-10-2010, 10:54
eto, a dži bi da putuje 20 svetlosnih godina...
dr.Kadžija
06-10-2010, 10:56
eto, a dži bi da putuje 20 svetlosnih godina...
a gde da putuje? i to još da putuje po mernim jedinicama koje objektivno ne postoje ? :lol:
причалица
06-10-2010, 10:58
pa na neku planetu...ima u uvodnom postu o njoj, a posle sam i ja nešto našla o toj planeti, pa si se ti ubacio u diskusiju.
nije sporno da je čovek hodao mesecom :), samo kažem da je odlazak na mesec 69te jedna velika laž koja čini jednu od osnova matriksa poznatijeg pod imenom dvadeseti vek :lol:
pa o 69oj i pričam.
eto, a dži bi da putuje 20 svetlosnih godina...
a gde da putuje? i to još da putuje po mernim jedinicama koje objektivno ne postoje ? :lol:
Sve u šta je upletena američka vojska a tiče se istraživanja svemira je prevara...A jedino mesto gde bi ja sad da putujem nema veze sa svemirom...:)
причалица
06-10-2010, 11:03
Sve u šta je upletena američka vojska a tiče se istraživanja svemira je prevara...A jedino mesto gde bi ja sad da putujem nema veze sa svemirom...:)
kako nema veze....znaš li nešto izvan svemira?
Ne znam da li postoji nešto izvan svemira. Verovatno postoji... Moj um ne priznaje granice.:lol:
Off topic : A putuje mi se samo do NS.:) Ja sam skroman ...
причалица
06-10-2010, 11:16
Ne znam da li postoji nešto izvan svemira. Verovatno postoji... Moj um ne priznaje granice.:lol:
Off topic : A putuje mi se samo do NS.:) Ja sam skroman ...
ti si nepopravljiv, a ne skroman :lol:
причалица
11-10-2010, 13:42
Svemirska letilica kompanije Virdžin obavila prvi solo let
Suborbitalna letilica "Enterprajz", vlasništvo kompanije "Virdžin Galaktik", uspešno je obavila svoj prvi solo let u Kaliforniji, javljaju američki mediji. Podignut avionom nosačem na visinu od 13.700 metara "Enterprajz" se nakon 25-minutnog leta uspešno spustio na pistu u pustinji Mohave.
"Virdžinova" letilica bi uskoro trebalo da na kratke letove iznad atmosfere povede svoje prve turiste, pod uslovom da su spremni da plate 200.000 dolara.
Inicijator ovog projekta, britanski milijarder Ričard Branson, lično je posmatrao probni let tokom kojeg je svemirska letilica, nakon što je otkačena od aviona-nosača, izvela slobodan let i sletela na aerodrom u pustinji Mohave.
"Prvi put od kada smo ozbiljno počeli da radimo na ovom projektu 2004. godine, prisustvovao sam sletanju prve komercijalne svemirske letilice i bio je to veliki trenutak", rekao je Branson za BBC.
"Virdžin Galaktik" je sad na dobrom putu da postane prva komercijalna svemirska kompanija i dosad već ima 370 uplaćenih letova. "Enterprajz" će biti u stanju da preveze osam osoba - dva pilota i šest putnika.
причалица
12-11-2010, 08:33
NASA otkrila misteriozni mehur u svemiru
Nasin Svemirski teleskop Fermi koji radi na principu gama zraka otkrio je u Mlečnom putu strukture koje nikada do sada nisu bile primećene. Uočena pojava prostire se na 50.000 svetlosnih godina i mogla bi da predstavalja ostatak erupcije supervelike crne rupe u centru naše galaksije.
“Ono što vidimo su dva mehura koji emituju gama zrake, a prostiru se po 25.000 svetlosnih godina severno i južno od centra galaksije”, kaže Dag Finkbajner, astronom iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku iz Kembridža u Masačusetsu, koji je prvi uočio ovu pojavu, za koju priznaje da “njenu prirodu i poreklo ne razumemo u potpunosti”.
Struktura se prostire na više od polovine vidljivog neba, od sazvežda Device do sazvežđa Ždrala, i mogla bi biti stara više miliona godina, a otkriće je objavljeno u stručnom časopisu “Astrofizikal džornal”.
Finkbajner i njegov tim su do otkrića došli obradom javno dostupnih podataka dobijenih uz pomoć svemirskog teleskopa Fermi, detektora gama zraka najveće rezolucije i osetljivosti koji je ikada izrađen, dok drugim astronimima ovo otkriče nije pošlo za rukom, verovatno i zbog izmaglice gama zraka koja je stalno prisutna, a nastaje kada čestice koje se kreću brzinom bliskom brzini svetlosti stupajuu interakciju sa svetlošću i međuzvezdanim gasovima u Mlečnom putu.
Naučnici sada sprovode dodatne analize, kako bi bolje razumeli nastanak ove nikada ranije uočene strukture. Mehurovi, naime, emituju više energije od izmaglice gama zraka na drugim mestima u Mlečnom putu i imaju dobro definisane ivice, što sve sugeriše da su nastali kao rezultat velikog i relativno brzog oslobađanja energije - čiji izvor za sada ostaje misterija.
http://www.dodaj.rs/f/e/FH/2JMY8hZq/89735webnasa2f.jpg
http://www.dodaj.rs/f/17/t0/4MJ0vDZp/89737webnasa0f.jpg
причалица
15-11-2010, 08:02
Moguća potraga za ostacima "srpskog" meteora
Za sada nije moguće tačno reći da li je meteorit, koji se u petak oko 19.30 sati pojavio na nebu iznad juga Srbije, zaista pao na teritoriju naše zemlje, saopštila je rano jutros Astronomska opservatorija Beograd, čija je kamera, smeštena na Astronomskoj stanici Vidojevica kod Prokuplja, napravila dosad jedini poznati snimak ovog neobičnog fenomena.
"Detaljniјa istraživanja su u toku. Bučna eksploziјa i potres, koјi su građani priјavili, naјverovatniјe je posledica udarnog talasa tokom raspadanja meteora pri velikoј brzini u atmosferi. Svim građanima koјi su zainteresovani da pomognu u potrazi za ostacima meteorita se preporučuјe da sačekaјu sledeće obaveštenje Astronomske opservatoriјe u koјem će biti precizniјe definisana putanja i moguće mesto pada", piše u saopštenju srpskih astronoma.
Kamera koјom јe snimljen meteor puštena јe u rad pre samo dve nedelje na Astronomskoј stanici Vidoјevica kod Prokuplja i već je dala prve rezultate u vidu jedinog dosad poznatog snimka "srpskog" meteora.
Ekipa Astronomske opservatoriјe u Beogradu, koјu vodi dr Milan Bogosavljević, u subotu i nedelju je analizirala snimke automatske kamere koјa fotografiše celo vidljivo nebo svaki minut, 24 sata dnevno. Na snimku koјi јe kamera napravila oko 19.26 sati, minut pre prolaska meteora, vide se Mesec i mnogobroјne zvezde.
Na sledećem snimku, koјi јe kamera napravila u 19.27 sati, јasno se vidi veliki bljesak ovog meteora. U trenutku naјјačeg sјaјa meteor јe bio uočljiviјi od Meseca. Prema zasebnoј analizi Igora Smolića, saradnika Astronomske opservatoriјe i Petničke meteorske grupe, bljesak meteora јe bio toliko јak da јe čak registrovan odraz njegove svetlosti na oblacima iznad Zemuna i Beograda.
http://www.dodaj.rs/f/3H/AO/39pdTtGt/90732meteor02ff.jpg
19.27 sati: kamera je uhvatila bljesak meteora koji je protutnjao nebom
U Srbiji su do sada zabeležena tri pada meteorita. Prvi se dogodio 1877. godine na području Sokobanje, drugi “srpski” meteorit pao je 1889. u rejon planine Jelice kod Čačka. I najzad 1947. pronađen je treći meteorit kod Dimitrovgrada.
Možete i pogledati video snimak metora na youtube-u.
причалица
18-11-2010, 17:07
CERN: Uhvaćen prvi atom antimaterije
CDC/IB | 18. 11. 2010. - 09:04h
Istraživači u Cernu uspeli su da uhvate 38 atoma antivodonika, i to na delić sekunde.
Antivodonik proizveden je i ranije, ali je bio momentalno uništen u susretu sa normalnom materijom. Tim naučnika, navodi Bi-Bi-Si, kaže da će mogućnost proučavanja ovakvih atoma antimaterije omogućiti testiranja, koja su ranije bila nezamisliva, a koja se odnose na osnovne principe fizike.
Teorija fizike smatra da svaka čestica (protoni, elektroni, neutroni i mnoštvo drugih egzotičnih čestica) ima svoj “odraz u ogledalu”, to jest u antimateriji. Jedna od najvećih misterija fizike jeste zašto je naš svet sačinjen od materije, a ne od antimaterije. Zakoni fizike ne prave razliku između ova dva vida elementarnih čestica, i po njima bi, u trenutku stvaranja univerzuma, trebalo da ih ima u jednakim količinama.
причалица
19-11-2010, 06:24
Uspela zamka za antimateriju
J. Stojković | 19. 11. 2010. - 00:02h
Fizičari Evropskog centra za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi prvi put su uspeli da stvore i izvesno vreme sačuvaju antimateriju, što bi moglo da im pomogne da razreše jednu od najvećih naučnih tajni. Reč je o samo 38 atoma antivodonika proizvedenih u vaukuumu, koje su uspeli da zadrže po delić sekunde. Doktor Dragan Popović, vođa tima Instituta za fiziku u CERN-u, kaže za „Blic“ da je ovaj uspeh naučnika tek početak dugih proučavanja koja bi u budućnosti mogla da obezbede nov izvor energije za čovečanstvo.
Naučnici iz CERN-a ulovili su 38 atoma antivodonika
„U sudaru materije i antimaterije dolazi do anihilacije materije i oslobađa se velika energija, koja bi u budućnosti mogla da reši problem energetskih resursa na Zemlji“, ističe Popović. On ističe da je eksperiment sa antimaterijom u CERN-u vođen odvojeno od takođe revolucionarnog eksperimenta „mini velikog praska“, ali da je cilj i jednog i drugog da se objasni zakoni i poreklo univerzuma.
„Na pragu smo rešenja naučne misterije zbog čega je u svemiru toliko više materije od antimaterije. Zasad još nemamo jasnu predstavu o prirodi antimaterije i nadamo se da će znato poboljšanja merenja u CERN-u dati odgovore na to“, kaže Popović.
U članku u britanskom časopisu „Nejčer“, naučnici CERN-a, koji vrše eksperimente u velikom hadronskom sudaraču čestica naveli su da je 38 atoma antivodonika ulovljeno na delić sekunde, što im je bilo dovoljno da ih prouče. Antivodonik se dobijao i ranije, ali su ti atomi odmah bivali uništeni čim bi došli u dodir s normalnom materijom. Tim istraživača kaže da će im proučavanje atoma antimaterije omogućiti da testiraju osnovne postavke fizike, što je do sada bilo nemoguće.
Postojeći „standardni model“ fizike polazi od pretpostavke da svaka čestica - protoni, elektroni, neutroni i mnoštvo „egzotičnijih“ čestica - ima odgovarajuću antičesticu kao svoj odraz u ogledalu. Jedna od najvećih misterija fizike glasi: Zašto je naš svet sačinjen prevashodno od materije, a ne od antimaterije? Zakoni fizike ne prave razliku između njih i prilikom nastanka univerzuma trebalo bi da je stvorena podjednaka količina materije i antimaterije.
U sudaru materije i antimaterije oslobađa se ogromna energija
Proizvodnja čestica antimaterije, kao što su pozitroni i antiprotoni, postala je sasvim uobičajena u laboratorijskim uslovima; međutim, njihovo okupljanje u atome antimaterije daleko je komplikovanije. Prvi put su to izvela dva naučna tima 2002.
„Atomi su sami po sebi neutralni, oni nemaju naelektrisanje, ali imaju izvesne magnetne karakteristike“, objašnjava fizičar Džef Hangst sa Univerziteta Arhus u Danskoj, jedan od saradnika projekta „Alfa“, koji se bavi hvatanjem atoma antimaterije.
„Možemo da ih zamislimo kao male strelice kompasa, što znači da mogu da se pomeraju pod uticajem magnetnih polja. Mi stvaramo oko tih atoma takozvanu magnetsku bocu, to jest klopku u kojoj možemo da ih zadržimo veoma kratko vreme“, objašnjava naučnik.
Sledeći korak je da se proizvede što veći broj atoma, koji će duže da se zadrže u toj klopci kako bi ih naučnici detaljnije proučili. „Hteli bismo da otkrijemo da li postoji bilo kakva razlika, koja nam za sada izmiče, između materije i antimaterije“, poručio je profesor Hangst.
„Ta razlika je možda značajnija nego što se do sada verovalo i možda ima veze s onim što se dešavalo u prvim mikrosekundama posle velikog praska. Zato je bitno da ih ulovimo u što većem broju da bismo mogli da ih proučavamo. Predstoji nam još dug put. To su atomi koji žive tako kratko da za to vreme ne možemo mnogo da uradimo“, kaže Džerald Gabrijelsi sa Harvarda.
Gorivo za buduća galaktička putovanja
Brojne su teorije o tome zašto je univerzum sastavljen skoro u potpunosti od materije i spekulacije o tome da li negde postoje mesta sačinjena skoro u potpunosti od antimaterije i šta bi sve bilo moguće ako bi čovek uspeo da ukroti antimateriju. Asimetrija između materije i antimaterije u vidljivom univerzumu jedna je od najvećih nerešenih zagonetki fizike. Što se tiče primene, najveći vizionari smatraju da antimaterija može da se upotrebi kao raketno gorivo za međuplanetarna, pa čak i međuzvezdana putovanja.
причалица
27-11-2010, 08:20
Шта је тамна материја?
Откако постоји, човек је посматрао звезде и дивио се прелепом ноћном небу. С напретком науке, све смо дубље гледали у васиону и видели све више звезда. Сматра се да постоји око 15.000 милијарди милијарди звезда и да је васиона толико велика да је потребно 150 милијарди година да би се прешла – брзином светлости.
Ноћно небо пуно је звезда, али и поред тога има их недовољно – у васиони постоји мањак масе. Заправо, чак три четвртине материје васионе ми не видимо. Она се понаша као да је празан простор између звезда испуњен нечим што не можемо да уочимо, додирнемо, осетимо. Ова загонетна творевина, која не одбија нити упија светлост, па не може да се види телескопима, названа је тамна материја.
Већ осму деценију она збуњује стручњаке. Прву замисао о постојању тамне материје изнео је 1933. године швајцарски астроном Фриц Цвики. Он је запазио да би се далеки гроздови галаксија распршили, разишли, ако не би постојала снажна гравитација неке непознате васионске супстанце. Други астрономи потврдили су ово предвиђање – у далеким галаксијама звезде се ковитлају превеликом брзином. На постојећим орбитама може да их задржи само нека додатна сила гравитације. Без ње би кретање звезда и галаксија било знатно другачије. И проучавање врло врелих гасова (у рендгенском спектру), који испуњавају простор између галаксија у њиховим скуповима, гроздовима – дало је сличан исход. У њима влада толико висока температура да може да је изазове само гравитација петоструко веће количине материје од оне која може да се уочи.
Иако је невидљива, стручњаци верују да тамна материја гради највећи део васионе. Сматра се да је суштински утицала на њену грађу и да васиону држи на окупу. Прожимајући целу васиону, привлачи обичну материју, која се под њеним дејством скупља у галаксије, с милијардама звезда и планета. „Хаблов” телескоп први је снимио посредни доказ о њеном постојању – прстенасти ореол око једне далеке галаксије.
Шта је природа тамне материје, још је велика тајна. Неки стручњаци мисле да се недостајућа маса васионе крије у црним рупама или неутронским звездама. Постоје прорачуни који показују да би тамна материја могла да буде и нама позната сила гравитације, само, онај њен део који „цури” из скривених димензија. У ствари, неке савремене теорије предвиђају да поред четири познате димензије (три просторне и једне временске), постоји још најмање шест мањих које не можемо да видимо јер су сувише мале.
Једна група астронома и физичара такође верује да не постоји никаква непозната материја, већ да су наше замисли о гравитацији донекле погрешне. Она се, наводно, не понаша баш онако како то описују постојећи закони, јер њена јачина може да расте с растојањем. У том случају могла би да буде довољно јака и на већим растојањима од средишта неке масе или галаксије и да задржи звезде на окупу. Ова теорија, позната под именом „монд” (од енглеског Modified Newtonian Dynamics), нашла је упориште и у необјашњивом понашању васионских летелица „пионир 10” и „пионир 11”. Њихов лет успорила је непозната појава (сила) кад су биле далеко од Сунца.
И физичари који изучавају честице имају свој поглед на природу тамне материје, разуме се, у складу с њиховим теоријама. Можда би такозвана суперсиметрија могла да пружи одговор. То је теорија која предвиђа постојање непознатих елементарних честица – нових основних градивних цигала природе. По суперсиметрији, свака позната честица требало би да има парњака – свог близанца. А неке од неоткривених честица могле би да припадају тамној материји. Ове честице још нису откривене, али се научници надају да ће им у томе помоћи LHC колајдер.
Неки теоретичари сматрају да би уобичајене честице, као што су електрони, могле да „клизе” у скривене димензије. Тамо би стварале супротне делове васионе, такозване Калуца-Клајн (КК) честице. Оне би се у скривеним димензијама разлагале на честице које граде тамну материју.
Претпоставља се да честице тамне материје могу да пролазе кроз предмете као да они не постоје. Зато су добиле име „вимпс” честице (од енглеског weakly interacting massive particles). Верује се да се непрестано крећу кроз Земљу и све што на њој постоји – укључујући и нас. Зато је неопходно да детектори, који би требало да их открију, буду што дубље под земљом, да би се искључио утицај космичких честица које нас такође бомбардују. Стручњаци морају да чекају изузетно ретке тренутке – кад би нека честица тамне материје налетела на атомско језгро у детектору оно би се заталасало.
Један међународни тим истраживача објавио је 2008. године да је у станици на Антарктику открио честице с енергијама које одговарају распаду КК честица. Недавно је стигла слична вест из Америке. Нарочити, суперосетљиви уређаји, постављени на великој дубини у једном напуштеном руднику гвожђа у Минесоти, наводно су забележили наилазак две честице с особинама тамне материје. Међутим, постоји велика вероватноћа да се ради о неким другим појавама. Ништа још није доказано – чека се шта ће о тамној материји рећи LHC.
причалица
30-11-2010, 20:41
NASA pronašla dokaz o životu u svemiru?
A. Novaković | 30. 11. 2010.
NASA (Američka agencija za svemirska istraživanja) će u četvrtak u svom sedištu u Vašingtonu održati pres konferenciju na kojoj će predstaviti astrobiološka otkrića koja će uticati na potragu za dokazima postojanja života na drugim planetama, navodi se u saopštenju NASA koje je izazvalo ogromnu pažnju. Ostali detalji se čuvaju u strogoj tajnosti što je samo postaklo mnogobrojne spekulacije o nalazima koje će NASA objaviti.
http://www.dodaj.rs/f/A/5Y/2TYl1xHl/saturn1.jpg
Veruje se da na jednom od Saturnovih satelita postojen dokazi o postojanju života
Pretpostavlja se da će NASA, na osnovu podataka koje je prikupila svemirska sonda “Kasini”, i zvanično potvrditi da su pronađeni dokazi postojanja života na jednom od Saturnovih meseca. Najveći od 63 postojeća Saturnova meseca je Titan, koji jedini uz Zemlju u našem solarnom sistemu ima gustu atmosferu i od ranije postoje teorije da je život na njemu moguć, iako temperatura na površini iznosi - 180 stepeni celzijusa.
Navodno, na Titanu postoje procesi koji ukazuju na postojanje primitivnih oblika života poput mikroba, a po mišljenju naučnika, prisustvo vodonika u atmosferi daje nadu da je život na Titanu možda moguć. Takođe, pre nekoliko dana je objavljeno je u ekosferi, tankom atmosferskom sloju drugog Saturnovog meseca Rea, pronađen kiseonik, što je prvi takav potvrđen nalaz kada se radi o planetama koje se nalaze u Zemljinom solarnom sistemu. Utvrđeno je i postojanje ugljen-dioksida. Pre nekoliko meseci sonda “Kasini” je na Saturnovom mesecu Enceladus pronašla dokaze o postojanju tečne vode ispod površine a detektovani su i drugi faktori neophodni za život kao što su izvor toplote koji vodu drži u tečnom stanju (na Enceladusu postoje aktivni vulkani) i ugljenik.
http://www.dodaj.rs/f/3N/cz/OkW9wAg/titan1.jpg
Ovo je Titan, Saturnov mesec koji uliva nadu
Inače, astrobiologija je studija o poreklu, evoluciji, distribuciji i budućnosti života u svemiru i predstavlja multidisciplinarno polje potrage za nastanjivim sistemima u našem solarnom sistemu kao i planetama sa uslovima za život van Zemljinog solarnog sistema. Tri glavna pitanja kojima se bavi astrobiologija su: Kako nastaje i evoluira život? Da li postoji život van Zemlje i kako se on može otkriti? Kakva je budućnost života na Zemlji i u svemiru?
причалица
14-01-2011, 11:00
Важан камен из комшилука
Човек је од освита цивилизације тражио везе између месечевих циклуса (од 29,5 дана) и ритма природе: од раста биљака до понашања људи и животиња. Данас се древна веровања суочавају с научним чињеницама, па многе легенде одлазе у заборав. Ево одговора на нека од вечних питања која се односе на Земљин сателит.
Постоји ли веза између лунарног циклуса и месечног циклуса (менструације) код жена?
Менструални циклус просечно траје 28 дана, што је веома слично лунарном од 29,5 дана. Ова чињеница примећена је још у античко доба. Грчки филозоф Аристотел сматрао је да се менструални циклус појављује с опадајућим месецом, док су древне Маје (и многе друге културе) ову женску појаву везивали за млад Месец. У Океанији постоје заједнице које и данас верују да и сам Месец у својој најмлађој фази има менструацију. А, заправо, не постоји никакво научно сазнање које би подржало овакве ставове. Чак треба приметити да разлика од једног и по дана између месечевог и женског просечног циклуса није занемарљива: током годину дана нагомила се разлика од 18 дана, па су сумњиве све расправе које ове две ствари доводе у неку узајамну зависност.
Месец утиче на животни ритам живих бића?
Да, утиче и то преко своје гравитације (која проузрокује плиме и осеке) и своје светлости. Плиме и осеке су уздизања и опадања нивоа мора, која се понављају на сваких 12 сати и 25 минута. Ракови из рода Царцинус или Уца, који живе у Средоземљу и у тропским морима, следе овај циклус и приликом полагања јаја и приликом мењања оклопа. Сличне ритмове следе многи мекушци и љускари који живе у близини обала. Корали из рода Ацропора, пак, имају месечне циклусе везане за месечеву светлост: захваљујући једном посебном гену (ЦРÙ2), њихово избацивање јајних ћелија и сперматозоида догађа се кад је пун месец. Уопштено речено, пун месец излаже опасности плен као што су мишеви и зечеви, зато што их чини видљивијима, док истовремено пружа предност грабљивицама као што су лисице и дивље мачке. Појаве везане за јачину месечине различите су: морски лавови с Галапагоса, на пример, током ноћи обасјаних јаком месечином мање пливају али зато дубље зарањају да би нашли плен који покушава да се сакрије.
Да ли постоје месечеве мене кад се боље лови риба?
Одговор на ово питање је потврдан, иако зависи од врсте рибе и места на коме се лови. По једном истраживању, спроведеном у морском теснацу Илоило на Филипинима, риболов је ту најбогатији у последњој месечевој четвртини, а најлошији у првој. Два истраживања спроведена у Аустралији, напротив, доказала су одличан улов неких врста рибе у првој четвртини, а неких других у последњој .
Да ли Месец утиче на метеорологију?
То је тешко рећи. Сигурно је да Месец утиче на климу, пошто је у поларним областима температура у просеку виша за 0,55 степени Целзијуса кад је месец пун, а што је установљено посматрањем из сателита. Могуће утицаје на климу тешко је одредити, али се понекад чини да их у мањој мери има. На пример, италијански астроном Ђовани Скјапарели је у 19. веку приметио да у Виђевану крај Павије има више ведрих дана у недељи после младог месеца .
Да ли аура око Месеца најављује олују?
То причају морнари, а у неким случајевима је и тачно, на пример, кад олујни облаци који стижу проузрокују дифузно расуту светлост због појаве кристала леда високо у атмосфери .
Да ли вукови завијају кад је месец пун?
Ритам живота ноћних животиња свакако зависи од месечевих мена, али није тачно да вукови више завијају у ноћима пуног месеца. Они то чешће чине, независно од месеца, у зору и у сутон, то јест после и пре лова .
Да ли је боље вино наливати у боце при опадајућем месецу?
То тврде они који се баве производњом вина. Али, не постоји никакав научни доказ који иде томе у прилог. У сваком случају, треба приметити да су данас начини за производњу вина много другачији од оних старинских, те више нису везани за фазе месеца. Ако је ово веровање имало неку подлогу у прошлости, данас за њега више не постоји никакав разлог .
Да ли Месец утиче на раст биљака, на жетву или бербу?
Сигурно је да Месец својом светлошћу утиче на животни ритам биљака, али је тешко рећи на који начин. У сваком случају, још од освита човечанства сељаци су развили серију веровања да би пољопривреду унапредили и ускладили је с месечевим менама. Тако су рођени „пољопривредни календари”, који се слажу у неким основним поставкама: растући месец олакшава раст биљака, док га опадајући омета. Због тога се воћке попут шљива и кајсија саде при растућем месецу, док се зелена салата сади при опадајућем (јер би, иначе, сувише брзо израсла). Сходно томе, воће треба брати при пуном месецу, то јест кад се заврши раст и зрење. Радови који на биљкама изазивају највеће шокове, као што су обрезивање и калемљење, обављају се после појаве младог месеца, мада ништа од свега овога не налази потврду у науци. Једини изузетак је једно истраживање о биодинамичкој пољопривреди, начину узгоја биљних култура који одбацује употребу хемијских производа и заснива се искључиво на ритму месеца. Иако се не зна разлог, изгледа да тло припремљено на овај начин даје боље плодове него данашња интензивна пољопривреда. Мада, не постоји разлика у квалитету коначног производа.
Да ли су дрва прикупљена при пуном месецу тврђа?
Да. Тако кажу произвођачи из целог света, од Латинске Америке до Индије. Не постоје научни докази томе у прилог, сем да је биолошки часовник биљака у неким случајевима усклађен с фазама месеца. На пример: листови палме скупљени по пуном месецу имају више угљеника а мање калцијума .
причалица
14-01-2011, 11:01
наставак:
Да ли Месец може да утиче на људско понашање?
Ни та чињеница не може да се искључи, а много људи убеђено је да Месец на њих и те како утиче. Главну одговорност за тај утицај, ако га уопште има, сноси мелатонин, хормон који код људи утиче на циклус сна и будног стања. Посматране су промене у циклусу мелатонина везане за месечеве мене, али су оне толико мале да чак не може ни да се тврди да их проузрокује баш светлост Земљиног сателита или некакав „биолошки сат” који се развио с људском расом и који би се сада тако понашао чак и да нема Месеца .
Шта је то „ефекат Трансилваније” и да ли стварно постоји?
То је једно од најраширенијих веровања о Месецу, а говори о томе да пун месец повећава насртљивост код људи и изазива већи број незгода и несрећа. Појава је добила име из књижевности: литерарни гроф Дракула из Трансилваније у ноћима пуног месеца био је веома предузетан као вампир. А заправо, у прошлости су многи веровали да Месец може да утиче на људску душу. Чак толико да је у Енглеској у 19. веку убиство које се одиграло при пуном месецу било блаже кажњавано од осталих.
Научна истраживања на ову тему нису потврдила народна веровања. Амерички психијатар Чарлс Рејсон сматра да је ефекат Трансилванија можда постојао у прошлости, кад није било вештачког осветљења и кад је месечина била једини извор ноћне светлости на отвореном. Њено присуство могло је да изазове несаницу, што јесте отежавајућа околност при манијакалним кризама или биполарним поремећајима (хиперактивност, хиперсексуалност, еуфорија, агресивност) и епилептичким кризама. Али данас, с вештачким осветљењем, оваква реакција више не постоји.
Да ли је боље радити хируршке захвате при опадајућем Месецу?
Више научних истраживања оповргло је ово убеђење прилично распрострањено међу пацијентима. Између те две ствари није нађена баш никаква веза .
Да ли се приликом пуног месеца рађа више беба?
И у овом случају постоје научне студије с опречним резултатима. Најпотпуније истраживање спроведено је 2004. године у Северној Каролини (САД) на чак 550.000 порођаја између 1997. и 2001. године. Није нађена никаква веза између месечевих мена и броја рођене деце. Научну потврду није нашло ни уверење да, како неки тврде, пол будућег детета зависи од фазе у којој се Месец налазио у тренутку зачећа, а поготово не веровање да за добијање девојчице љубав треба водити при опадајућем месецу, а за дечака при растућем .
причалица
15-01-2011, 08:36
Naučnici za osnivanje tela za komunikaciju sa vanzemaljcima
Tanjug | 14. 01. 2011. - 18:07h |
LONDON - Grupa naučnika iz Britanskog kraljevskog društva (BKD) založila se za osnivanje internacionalnog tela za poslove sa vanzemaljskim civilizacijama.
Nezadovoljni saradnjom svetskih vlada, profesor Džon Zarnecki i dr Martin Dominik, u uvodnom delu dokumenta koji je pripremio BKD, pišu da "nedostatak saradnje može da se nadomesti stvaranjem internacionalnog okvira istinskim globalnim naporima, kojima će rukovoditi telo koje je međunarodno politički legitimno".
Oni predlažu da Ujedinjene nacije, koje već imaju Komitet za mirnodopsko korišćenje svemira, osnuju poseban komitet, koji bi bio nadležan u slučaju da nas kontaktiraju vanzemaljaci - nešto poput nacionalnih ministarstava za spoljne poslove, ali sa svemirom.
Jedan deo teksta bavi se i sudbinom svetskih religija u slučaju da nas kontaktira neko iz svemira. Ted Peters, profesor teologije, sugeriše da bi religije doživele kolaps, ali da bi se, poput feniksa, digle iz pepela.
"Teolozi sigurno neće ostati bez posla. Pred njima će se javiti novi izazovi, jer će morati da redefinišu klasična religijska uverenja zbog novih i širih vizija o Božjim stvorenjima", rekao je Peters.
Taj posao se ne sme shvatiti olako, jer onaj ko se odluči za kontakt sa vanzemaljcima mora biti spreman na najgore, smatraju potpisnici članka, koji je preneo britanski "Gardijan".
Oni svoj stav brane tezom da je evolucija vanzemaljaca verovatno slična Darvinovoj, iz čega zaključuju da "mali zeleni" moraju da liče na nas, bar kada je reč o sklonosti ka nasilju i eksploataciji.
Naučnici u tekstu izražavaju i opravdanu bojazan, pa traže da se njihov predlog o pripremi komunikacije sa vanzemaljcima što pre uvaži. Ostalo je, međutim, nejasno ko je danas kvalifikovan za komunikaciju sa vanzemaljcima.
Uprkos društvenim internet mrežama "Fejsbuk" i "Tviter", kao i "ajpodu" i "Skajpu", teško da bi bilo koji čovekov način komunikacije bio primenjiv, naveo je radio "Dojče vele".
dakle, nešto se dešava....
Naravno da se dešava :lol:
причалица
11-02-2011, 08:37
...Да ли тамна материја стварно постоји или је то само теорија?
Тамна материја не одашиље инфрацрвено ни ултраљубичасто зрачење, не отпушта гама, рендгенске зраке нити радио-таласе. Она је заиста „тамна”, односно баш оно што њено име каже: материја (или маса) у васиони коју не можемо непосредно да опазимо помоћу било које врсте телескопа. А наши телескопи, поред видљиве светлости (састављене од спектра боја које очи могу да опазе), хватају и друге врсте електромагнетних таласа – укључујући невидљиво зрачење.
Космолози верују да можемо да видимо само око десет одсто материје у васиони. А, док не буду у стању да израчунају њену тачну масу, неће моћи да предвиде ни судбину васионе, то јест, да ли ће наставити да се шири у бесконачност или ће ширење престати у неком тренутку у будућности – а она почети да се скупља до коначног урушавања у саму себе.
Како, онда, можемо да тврдимо да тамна материја постоји? Доказ је добијен посредно! Путем гравитације, којом делује на светлу материју васионе (ону коју можемо да опазимо телескопима), тамна материја нам открива своје присуство. Најочигледнији пример је кружење (обртање) галаксија око свог средишта, односно звезда које улазе у њихов састав.
Да би изучавали галактичку ротацију, астрономи посматрају такозване емисионе спектре звезда у свим деловима галаксије. Кад се светлост, потекла са звезде, посматра кроз дифракциону решетку или призму, она се разлаже на саставне боје на сличан начин као што се обична светлост појављује у виду дуге боја која је позната под именом видљиви спектар. Стварне боје, из којих се састоји светлост звезда, раздвајају се на низ светлих и тамних линија у видљивом спектру, а свака линија одговара одређеној таласној дужини светлости. Ове таласне дужине особене су за хемијске елементе од којих је звезда изграђена. Зато могу да се искористе као својеврстан „отисак прста” звезда који омогућава да се одреди њихов састав, природа.
Док кружи око средишта галаксије, звезда се удаљава или приближава Земљи. Због тога ће доћи до Доплеровог помака њене светлости. Односно, до померања таласне дужине спектралних линија – у поређењу са случајем кад се звезда не креће, односно њена удаљеност од Земље остаје непромењена. Ако се звезда удаљава, спектралне линије биће померене ка већим вредностима – ка црвеном крају видљивог спектра. Овакав Доплеров помак зове се црвени помак (red shift). Кад се звезда креће према нама, односно приближава нам се, спектралне линије њене светлости биће померене према плавом крају видљивог спектра – имаћемо плави помак (blue shift). Мерећи помаке таласних дужина, можемо да израчунамо тачну брзину сваке звезде у галаксији. Кад се галаксија обрће, светлост са звезда, на оној страни која се креће према нама, имаће плави помак, а на супротној, црвени. На тај начин можемо да утврдимо у ком смеру и којом брзином свака звезда кружи око средишта галаксије.
Звезде круже због јаке гравитације. Јасно је да брзина кружења зависи од распореда масе у галаксији. Графикон који приказује зависност (орбиталних) брзина звезда од њихове удаљености од средишта галаксије, назван је ротациона крива. Добија се кад се у обзир узме целокупна маса видљиве материје галаксије (звезда, гасова и прашине) и на звезде примени добро познати Њутнов закон гравитације. Укратко – брзина звезда требало би да опада што су оне даље од средишта галаксије.
Међутим, астрономи су уочили да измерене брзине кружења звезда у галаксијама не опадају с растојањем онако како предвиђају ротационе криве. Најприхватљивији начин да се ово одступање објасни јесте да у галаксијама постоји велика количина материје коју не можемо да видимо – тамна материја и њена гравитација. Ипак, постојала је и друга, мање прихваћена теорија, која је ову појаву покушала да објасни без тамне материје. Укратко, Њутнов закон је мањкав, другачији на великим удаљеностима него на мањим. Она је побијена 2006. године, кад је добијен до сада најбољи доказ да тамна материја постоји – посматрањем галактичког јата названог „метак” (Bullet Cluster, 1Е 0657–56).
http://www.dodaj.rs/f/Y/aF/2f0UJFcu/08-03.jpg
Заправо, ради се о судару два јата, при коме мање галактичко јато попут метка пролећа кроз веће. Судар није утицао на њихове звезде, јер су оне сувише раштркане. Али јесте на њихове међузвездане гасове, који су при судару одаслали рендгенско зрачење (ружичасти део на слици). Тамна материја (плаво), открила је своје присуство јаким изобличењем светлости звезда у позадини (гравитационо сочиво). Толико јаким да никаква теорија која не узима у обзир њено постојање – није могла да га објасни. Ипак, коначан доказ имаћемо тек онда када буду откривене честице од којих је тамна материја сачињена. А то неће нити нимало лако.
причалица
14-02-2011, 21:59
Asteroid udara u Zemlju 2036?
Tanjug | 14. 02. 2011. - 13:58h |
Prema tvrdnjama ruskih naučnika, asteroid Apofis težak oko 270 miliona tona mogao bi da se sudari sa Zemljom 2036. godine i tako izazove haos širom planete i smrt miliona njenih stanovnika, prenose američki mediji.
Američka svemirska agencija (NASA) se, međutim, ne slaže sa ovim prognozama i tvrdi da je verovatnoća da će Apofis udariti u Zemlju 250.000 prema 1.
Oni takođe ocenjuju da će sam udar, ukoliko dodje do njega, biti takve siline kao što je nuklearna eksplozija od 510 megatona i ističu da ovaj asteroid nikako nije "Armagedon", ali da bi mogao izazvati strašne cunamije i smrt nekoliko miliona ljudi.
Ruskim i američkim naučnicima sada preostaje da u narednih 25 godina prate putanju Apofisa, i da ukoliko utvrde da je udar neizbežan nadju rešenja kako bi se njegova putanja promenila ili ublažile posledice udara. Naučnici tvrde da bi jedno od rešenja mogla biti i upotreba nuklearnog oružja za razbijanje Apofisa na manje delove.
причалица
16-02-2011, 19:35
Najveća solarna oluja u poslednje četiri godine
NASA, Space.com | 16. 02. 2011. - 10:03h | Foto: NASA |
Na dan zaljubljenih, 14. februar, univerzum je bio svedok spektakularnog događaja - najveće solarne oluje u poslednje četiri godine.
Solarna oluja je izbacila u svemir talas zračenja koje je za nekoliko minuta stiglo do Zemlje. Našu planetu bi danas trebalo da pogodi i drugi talas, sačinjen od naelektrisanih čestica koje ne bi trebalo da izazovu smetnje u telekomunikacijama koje se često dovode u vezu sa ovakvim događajima na Suncu.
Naučnici predviđaju da bi nalet solarnih čestica mogao da prouzrokuje spektakularni fenomen polarne svetlosti, koji bi mogao da bude vildljiv u najsevernijim delovima Evrope, Azije i Severne Amerike.
- Ovo je prva ovakva oluja u novom ciklusu Sunčeve aktivnosti, koji je počeo lane, a čiji se vrhunac očekuje 2013. godine - kažu na sajtu Space.com.
http://www.dodaj.rs/f/3Y/op/4fMZqsWs/sunce.jpg
причалица
16-03-2011, 16:59
Историјско путовање два „војаџера” названо је „гранд тур”. С њега су послали обиље података и десетине хиљада изванредних снимака удаљених планета и њихових сателита. Ипак, по обављеном задатку наставили су да лете и да се редовно јављају Земљи...
http://www.dodaj.rs/f/2N/jc/1tslp6sU/vz1.jpg
Недавно је Наса објавила да је, после 33 године непрекидног лета кроз васионски простор, њена сонда „војаџер 1” стигла до границе Сунчевог система. Само још неколико година дели је од тренутка кад ће сасвим напустити хелиосферу и изаћи у међузвездани простор. Шта ће тамо затећи нико са сигурношћу не зна, јер никада ниједна земаљска летелица није доспела тако далеко, нити је имала могућност да се одатле јави кући.
Наш Сунчев систем, односно огроман балон хекиосфере у којој се налази, тренутно плови кроз дивовски паперјасти облак врелог гаса од водоника и хелијума. Назван је ''месни (локални) међузвездани облак'', а по подацима с ''војаџера'', знатно је намагнетисанији него што се мислило. То баш и није добра вест, јер нас хелиосфера штити од продора високоенергетских космичких зрака из дубине васионе. ''Надувава'' је соларни ветар, а међузвездани облак притиска у супротном смеру чиме потпомаже упад космичких зрака.
Хелиосфера обухвата Сунчев систем, целокупно магнетно поље Сунца и соларни ветар. Првих неколико милијарди километара, крећући се кроз хелиосферу, соларни ветар има надзвучну брзину која је већа од милион километара на час. „Војаџер 1” („Путник”) сада је у спољној области хелиосфере, названој хелиошит (heliosheath). До таквог закључка стручњаци су дошли на основу његових радио-порука, које сада путују око 16 сати до Земље (ради поређења, са Сунца би стигле за око осам минута). Наиме, од јуна ове године ова летелица почела је да јавља велику новост да је брзина соларног ветра – наелектрисаних, јонизованих честица које избацује Сунце – пала на нулу! То значи да је соларни ветар почео да скреће у страну, пошто се судара са све јачим ветром који из међузвезданог простора продире у хелиосферу у супротном смеру.
„Међузвездани ветар је чекао иза угла”, сликовито објашњава физичар др Едвард Стоун, главни пројектант научног програма „Војаџер”, сарадник Калифорнијског института за технологију у Пасадени. „Сада је ’војаџер 1’ близу међузвезданог простора. А кад је лансиран, васионска ера имала је само двадесетак година, па нисмо знали на основу чега да проценимо колико би његов пут могао да траје. Нити да претпоставимо колико далеко бисмо морали да путујемо да бисмо се нашли ван Сунчевог система. Сада знамо да ћемо за само неколико година бити напољу – први пут у људској историји.”
Од тренутка кад је лансиран, 5. септембра 1977. године, „војаџер 1” се удаљио од Сунца за око 17,4 милијарди километара! Његов основни задатак био је да прође поред гасних џинова Јупитера и Сатурна. „Војаџер 2” поред Урана и Нептуна. Ти задаци успешно су обављени још 1989. године. Али, на томе се није стало – лет „војаџера” је репрограмиран и они су упућени у правцу средишта Млечног пута. Убрзо после тога „војаџер 1” је постао најудаљенији објекат направљен људском руком – престигавши летелице „пионир” (и „војаџери” носе податке о нама и „плавој планети” с које потичу). Године 2004. „војаџер 1” прешао је границу у Сунчевом систему која је позната под именом терминални шок (termination shock). То је удаљеност на којој надзвучни соларни ветар губи надзвучну брзину – наилази на ударни талас (терминални шок), нагло успорава и загрева се. Ова област окружује цео Сунчев систем у облику џиновског балона. Соларни ветар креће се према споља, као да настоји да га „надува”, а међузвездани ветрови дувају ка унутра, спречавајући га у томе. „Војаџер 1” је сада непосредно изван овог балона, у области названој хелиошит. У њој се соларни ветар више не креће према напред, већ је скренут у страну. На крају ће се спуштати уназад – низ „реп” хелиосфере чији изглед подсећа на комету.
http://www.dodaj.rs/f/1J/UA/1WyEwX3N/vz2.jpg
Ради се о узбурканој спољној области хелиосфере у којој је магнетно дејство Сунца слабо, а продор материје из међузвезданог простора све већи. Кад пређе ову граничну област, а затим и хелиопаузу (heliopause) – непосредну границу хелиосфере – и званично ће се наћи изван Сунчевог система. Ка том циљу тренутно граби брзином од око 61.155 km/h. Потом ће у међузвезданом простору пасти под утицај неке друге, „туђе” звезде.
Наса очекује да ће се то десити већ 2014. године. Тада ће доћи до наглог пада броја врелих честица, а скока хладних. И то ће забележити „војаџеров” сензор (Low-Energy Charged Particle Instrument), који непрестано мери брзину соларног ветра и о томе обавештава Земљу. У августу 2007. године соларни ветар је дувао, у смеру од Сунца ка међузвезданом простору, равномерном брзином од око 209.214 km/h. Од тада, његова брзина опадала је сваке године за 72.420 km/h. У јуну ове године „војаџеров” сензор за брзину соларног ветра показао је нешто сасвим ново – да је пала на нулу! Да би били сасвим сигурни да се не ради о некој грешци, стручњаци су овај резултат проверавали последњих неколико месеци. Недавно су поуздано могли да саопште да је тачан.
Готово невероватна достигнућа „војаџера” омогућио је беспрекоран рад њихових уређаја. Посебно батерија на нуклеарни погон – „радиоизотопских термоелектричних генератора” (РТГ). Оне топлотну енергију, ослобођену радиоактивним распадом плутонијума, претварају у електричну помоћу биметала. За изванредну везу с летелицама заслужан је DSN (Deep Space Network) – нарочити оперативни систем и мрежа најосетљивијих антена на свету. Оне су постављене на неколико места широм планете (у Калифорнији, Шпанији и Аустралији). Захваљујући овим системима, са Земље је могло да се управља летелицама, репрограмира њихов рад и прошире задаци... да се искључују или чак оправљају поједини уређаји. Захваљујући њима, и данас – кад је сигнал с „војаџера” постао изузетно слаб – знамо где се налазе и с чиме се тренутно сусрећу. Надајмо се да ће нам се јавити и из међузвезданог простора – из другог света. Срећно, „путници”.
http://www.dodaj.rs/f/3Q/Do/4xroeEST/vz3.jpg
причалица
16-03-2011, 17:01
ГРАВИТАЦИОНА ПРАЋКА
„Војаџер 1” је једна од две васионске летелице које су лансиране 1977. године – с циљем да се истраже планете спољашњег Сунчевог система. Стицајем околности, крајем августа те године, само неколико недеља пре „војаџера 1”, лансиран је „војаџер 2”. Иако је лансиран први, „војаџер 2” путује спорије и у другом, дужем правцу. Зато је „војаџер 1” и могао да га престигне. Док „војаџер 1” иде ка северу, „војаџер 2” хита ка југу. Тренутно је око 14,1 милијарду километара далеко од Сунца, летећи брзином од око 56.330 km/h. Тек за неколико година стићи ће до удаљености на којој је сада „војаџер 1”. Терминални шок је прешао на знатно мањој даљини од „војаџера 1”, што говори да је облик хелиосфере спљоштенији на јужној него на северној страни.
За подухват „војаџера” искоришћен је ретко повољан распоред спољних планета – Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна – који се понавља тек на сваких 175 година. Употребљена је „гравитациона праћка” – да лет „војаџера” убрзава гравитација планета поред којих пролазе (ова техника први пут је испробана с „маринером 10”). Тако су за исти утрошак горива могли да пређу знатно дужи пут. Пре лансирања изучено је више од 10.000 могућих путања, док нису одабране само две. Оне су омогућиле „војаџеру 1” да пролети поред Јупитера и његовог месеца Иа и Сатурна и његовог месеца Титана. А „војаџеру 2” да после њих продужи ка Урану и Нептуну.
причалица
25-03-2011, 07:24
Ima još živih bića u našoj galaksiji
I.F. | 25. 03. 2011. - 00:02h | ''Blic''
Naša galaksija bi mogla biti pretrpanija nego što smo ikad mislili. Novo istraživanje, koje su uradili Nasini naučnici u Pasadeni, u Kaliforniji, pokazuje da na svakih 70 zvezda sličnih Suncu jedna može imati u svojoj orbiti planetu nalik Zemlji. Na njihovoj površini mogla bi postojati voda, smatraju istraživači, što znači da bi samo u Mlečnom putu mogle biti milijarde planeta sličnih našoj.
U februaru je teleskop „Kepler” identifikovao 1.200 mogućih dalekih svetova, od kojih su 68 otprilike veličine Zemlje. Novi podaci upućuju na to da bi se moglo očekivati da između 1,4 i 2,7 procenta svih zvezda u galaksiji ima planete slične Zemlji.
„To znači da ima mnoštvo planeta kao što je Zemlja, u Mlečnom putu čak dve milijarde”, objašnjava Džozef Katanzariti iz Nase. „Sa tako velikim brojem postoje velike šanse da tamo negde postoji život, i to čak možda inteligentan život na nekoj od tih planeta. I to samo u našoj galaksiji, a postoji još 50 milijardi drugih galaksija.” Naučnici predviđaju da će biti otkriveno oko 12 planeta sličnih Zemlji, nakon što budu završene analize podataka sa “Keplera”. Do sada su viđene već četiri.
jao, svakim danom sve više gluposti
šalju kao robotiće na mars, a ni na mesec nikad nisu otišli
čak šta više, mislim da dalje od naše atmosfere nisu otišle
jer, ako su pre 40 godina ili kad već sleteli na mesec, zašto danas, kada je tehnologija nenormalno napredovala, ne odu opet tamo, donesu malo rude na istraživanje, ne snime se boljim kamerama?
причалица
25-03-2011, 16:31
jao, svakim danom sve više gluposti
šalju kao robotiće na mars, a ni na mesec nikad nisu otišli
čak šta više, mislim da dalje od naše atmosfere nisu otišle
jer, ako su pre 40 godina ili kad već sleteli na mesec, zašto danas, kada je tehnologija nenormalno napredovala, ne odu opet tamo, donesu malo rude na istraživanje, ne snime se boljim kamerama?
prezauzeti su vođenjem ratova :raz_128:
причалица
18-04-2011, 08:32
NASA na internetu objavila na hiljade neverovatnih slika svemira
B. Tasić | 18. 04. 2011. - 09:18h | ''BLIC''
Ove slike će vam oduzeti dah! Reč je o poslednjem u nizu projektu NASA-e, tokom koga je korišćen visoko tehnološki teleskop za mapiranje neba. Tom prilikom snimljene su neverovatne fotografije galaksije, asteroida i zvezda koje nikada ranije nisu viđene. A, dostupne su svakome ko ima internet.
http://razbibriga.net/clear.gif
Jato zvezda
Ova galerija sadrži niz od dva i po miliona zapanjujućih fotografija svemira, koje uključuju i 33.000 novih asteroida koji plove između Marsa i Jupitera, a koji su do sada bili nepoznati, kao i 20 sasvim novih kometa.
NASA je ovaj projekat započela 2009. godine, kada je lansirala infra cerveni teleskop vrednosti 220.000 miliona dolara, pod nazivom “Wide-field Infrared Survey Explorer” (Širokopojasni infracrveni pretraživač okoline) ili skraćeno WISE. On je zahvaljujući najsavršenijoj tehnologiji i kamerama koja je ikada razvijena svo ovo vreme skenirao kosmos.
http://razbibriga.net/clear.gif
Kometa
Zahvaljujući tome, njegov objektiv može da “pokupi” bilo kakav toplotni sjaj, a zahvaljujući novoj tehnologiji primećeni su i prašnjavi, hladni i udaljeni objekti koji ne mogu da se primete običnim teleskopom.
Na jednoj od neverovatnih slika, koje je NASA predstavila, nalazi se i kometa “Siding Spring”, koja je primećena kako proleće preko neba ostavljajući iza sebe skoro zastrašujući trag, ali i gigantska galaksija Andromeda koja je udaljena od Zemlje 2.5 miliona svetlosnih godina.
http://razbibriga.net/clear.gif
Galaksija Andromeda
“Spektakularni, novi podaci koji su tek objavljeni, podsećaju nas na to da imamo mnogo novih komšija”, rekla je Pete Šulc, jedna od naučnika sa Braun univerziteta koji su bili uključeni u projekat.
Do sada, NASA je objavila samo deo slika, ali uskoro planira da postavi još. Da biste videli slike posetite sajt, www.nasa.gov/wise.
причалица
18-04-2011, 08:43
Istraživanje Velikog praska - podzemnim Ajnštajnovim teleskopom
M. Milikšić | 18. 04. 2011. - 00:36h | ''BLIC''
Teleskop zakopan oko 800 metara ispod zemlje mogao bi naučnicima da da prvi uvid u zoru univerzuma, piše "Telegraf".
http://razbibriga.net/clear.gif
Novi teleskop bi mogao da otkrije da li su postojali drugi univerzumi pre našega
Nova naprava je dizajnirana da detektuje gravitacione talase, nejasan fenomen koji stvaraju neki od najnasilnijih događaja u svemiru, poput crnih crupa, neutronskih zvezda i Velikog praska.
Iako nisu nikada direktno detektovani, smatra se da ovi talasi gravitacije odjekuju u univerzumu, poput mreškanja koje stvara kamen bačenog u jezero, i da bi oni mogli da ukažu naučnicima na nove načine pravljenja mape neba.
Ajnštajnov teleskop, kako je nazvan, koštaće verovatno između 500 miliona i milijarde funti, a biće izgrađen unutar mreže tunela duge 19 kilomatara i zakopan u zemlju do 800 metara dubine, kako bi izbegao svako mešanje vibracija sa površine.
Fizičari tvrde da će im novi teleskop dati prvu šansu da vide crnu rupu koja se, još uvek, detektuje samo indirektno putem zvezda koje orbitiraju oko njih, te da će moći da pogledaju u centar moćnih neutronskih zvezda.
Smatra se da će ovaj projekat biti rival Velikom sudaraču subatomskih čestica (Hadronski kolajder), koji je pokrenut 2008. godine.
Ajnštajnov teleskop bi takođe mogao da otkrije po prvi put da li su postojali drugi univerzumi pre našega, traženjem ehoa prethodnih Velikih praskova sličnih onom koji je formirao naš svemir pre oko 13,7 milijardi godina.
Visoko precizni laseri biće upravljeni kroz 10 kilometara duge vakumske komore, kako bi se iz minuta u minut detektovale promene u dužini između oba kraja, uzrokovane gravitacionim talasima koji prolaze pored Zemlje.
Astrofizičar Univerziteta Kardif, profesor B.S. Satjaprakaš, kaže da su ti talasi veoma slabi dok dođu do Zemlje, ali da će naučnici sa osetljivim detektorom biti u mogućnosti da dobiju direktne dokaze o crnim rupama, nauče više o širenju univerzuma i "pokupe" neke od gravitacionih talasa od Velikog praska.
Naučnici koji rade na projektu, u organizaciji Evropske gravitacione opservatorije, trebalo bi da se sastanu u Italiji sledećeg meseca i izlože planove za novi teleskop.
http://razbibriga.net/clear.gif
Uskoro dobija konkurenciju - Hadronski kolajder
Trenutno se 14 potencijalnih lokacija detaljno ispituju radi izgradnje Ajnštajnovog teleskopa, a tu spadaju napušteni rudnici u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, ali će možda biti izgrađen i novi tunel.
Teleskop će imati dve "ruke", svaka dužine oko 10 kilometara, a na kraju svake će biti objekti sa ogledalima, okačeni na kraju dugog klatna, što će reflektovati laserski zrak. Laseri će biti ispaljivani kroz te "ruke", na temperaturi ispod -238 stepeni Fajrenhajta, kako bi se smanjile spoljne promene koje bi mogle da se umešaju sa signalima gravitacionih talasa.
Gravitacione talase proizvode objekti poput crnih rupa, koji se kreću kroz prostor i vreme, što stvara mreškanje koje se kreće brzinom svetlosti. Albert Ajnštajn ih je prvi "predvideo" u svojoj teoriji opšte relativnosti.
Astronomi se trenutno oslanjaju na vidljivu svetlost, radio talase i X-zrake koje dolaze od udaljenih objekata, ali su ograničeni njihovom mogućnošću prodiranja kroz svemir. Gravitacioni talasi mogu preći daleko veće razdaljine i smatra se da još uvek postoje ehoi nastali od Velikog praska.
причалица
18-04-2011, 08:48
Zvezdani disk Andromede otkriva kako je nastala naša galaksija?
B. Tasić | 19. 02. 2011. - 16:42h | ''Blic''
Debeli diskovi proizvedeni su u mnogo ranijoj fazi galaksije Andromede, što ih čini idealnima za proučavanje procesa koji su uključeni u galaktičku evoluciju.
Astronomi su prvi put identifikovali debeli zvezdani disk od starijih zvezda u galaksiji Andromeda (Messier 31) koji bi trebalo da im pomogne da bolje razumeju procese uključene u formiranju i evoluciji takvih galaksija.
Andromeda je najbliža velika spiralna galaksija našeg Mlečnog puta, a zvezde se u diskovima razlikuju po visini, širini i hemiji. Skoro 70 odsto zvezda nalazi se u unutrašnjem tankom disku, dok se debeli disk sastoji od starijih zvezda kojima je za svoju orbitu potreban veći put.
- Klasični tanki zvezdani diskovi, koji mogu da se vide preko Hublea, rezultat su srastanja plina prema kraju galaksije, dok su debeli diskovi proizvedeni u mnogo ranijoj fazi galaksije, pa ih to čini idealnima za proučavanje procesa koji su uključeni u galaktičku evoluciju - rekla je vođa istraživanja Mišel Kolins.
Zvezde u Andromedi, astronomi proučavaju poslednjih pet godina preko teleskopa Kek na Havajima, a iz sopstvenih opažanja od ranije su pretpostavili da moraju da postoje dva diska. Naučnici se nadaju da će disk od starijih zvezda pronađen u Andromedi pomoći u otkrivanju od čega je izgrađena naša galaksija.
причалица
26-04-2011, 06:31
Smrt jedne zvezde
M. A. | 26. 04. 2011. - 00:02h | ''Blic''
Astronomi su nedavno teleskopom „Habl” snimili spektakularne fotografije umiranja zvezde u maglini Mačije oko, udaljene oko tri hiljade svetlosnih godina od Zemlje. Sudbina slična njenoj verovatno očekuje i naše Sunce, mada možda tek za oko pet milijardi godina.
http://razbibriga.net/clear.gif
Slika pulsirajućeg jezgra zvezde
Dok se umiruća zvezda bliži kraju faze crvenog džina, njeni spoljašnji slojevi se udaljavaju od centra, formirajući koncentrične krugove prikazane na slici koji zahvataju milione kilometara. Reč je o eksploziji koja razotkriva pulsirajuće jezgro zvezde.
Međutim, naučnici do sada nisu uspeli do kraja da objasne impresivnu formaciju oblaka plavog gasa u središtu fotografije, jer je reč o posledici nuklearnih reakcija unutar same zvezde koje kriju tajnu nastanka galaksije.
Zvezde tokom života emituju svetlost usled nuklearne fuzije koja u njihovom jezgru pretvara vodonik u helijum. U trenutku kada su zalihe vodonika na izmaku, fuzija u jezgru zvezde postaje sve nestabilnija i zvezda počinje da se širi i prelazi u fazu crvenog džina. Dok se ona širi, reakcija nuklearne fuzije u njenom jezgru postaje sve sporija, uzrokujući sve jače pulsiranje energije, a zvezda postaje sve nestabilnija.
Na kraju pulsiranja spoljašnji omotač zvezde se raspada u kosmosu razotkrivajući njeno jezgro. Usijani oblaci unutar magline posledica su razotkrivanja jezgra zvezde koje jonizuje okolnu atmosferu emitujući svetlost.
причалица
07-05-2011, 07:44
Džinovski asteroid će u novembru proći pored Zemlje
I.H. | 05. 05. 2011. - 15:19h |''Blic''
VAŠINGTON - Džinovski asteroid težak 55 miliona tona proći će pored Zemlje krajem ove godine, predviđaju stručnjaci američke svemirske agencije NASA.
Prema prognozama naučnika, asteroid će u novembru proći između naše planete i Meseca, a biće toliko veliki da će biti vidljiv pomoću malih teleskopa.
"Ovakva prilika da vidimo asteroid iz blizine je prava retkost’’, rekao je potpredsednik Britanskog društva za popularnu astronomiju, Robin Skegel.
On je dodao da će asteroid pod nazivom YU55 proći pored Zemlje na udaljenosti od 320.480 kilometara, pa tako predstavlja prvi veći objekat koji će proći tako blizu naše planete.
Kada bi asteroid takve veličine i težine pogodio Zemlju, proizveo bi efekat 65 hiljada atomskih bombi, a iza sebe bi ostavio krater širok deset kilometara i dubok preko šest stotina metara.
Međutim, iako su stručnjaci iz NASA-e označili YU55 kao potencijalno opasan objekat, oni ističu da, s obzirom na njegov trenutni smer kretanja, nema razloga za uzbunu.
Bisernica
08-05-2011, 22:18
Vrlo zanimljivo viđenje Zemlje ,sa prevodom ,
pa je lako razumljivo.
Postavila sam na ovoj temi jer smo i mi deo svemira :)
http://www.youtube.com/watch?v=iX-z2bwsWdE&feature=player_embedded
Bisernica
08-05-2011, 22:20
http://www.youtube.com/watch?v=yMoaHOB-WBs
Bisernica
08-05-2011, 22:21
http://www.youtube.com/watch?v=Nr1jVidG8Og&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:23
http://www.youtube.com/watch?v=xetvDpZRDkU&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:23
http://www.youtube.com/watch?v=uTzTFdpE1A8&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:24
http://www.youtube.com/watch?v=PRnxJ0zBa3U&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:24
http://www.youtube.com/watch?v=f41YsUUX-GE&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:24
http://www.youtube.com/watch?v=PmOfxiDi42E&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:25
http://www.youtube.com/watch?v=VVvpge149rg&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:25
http://www.youtube.com/watch?v=BBnmD4BBMQQ&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:25
http://www.youtube.com/watch?v=GanMWhTF9gw&feature=related
Bisernica
08-05-2011, 22:26
http://www.youtube.com/watch?v=bW6bJ6DafJg&feature=related
причалица
21-05-2011, 07:19
Misija “Endevor-a” pokazaće da li je sa Marsa posejano seme života na Zemlji
M.A. | 20. 05. 2011. - 10:18h | ''Blic''
Mark Keli i njegova posada nisu sami krenuli u poslednju misiju spejs-šatla “Endevor”. U okviru eksperimenta koji je trebalo da pokaže da li je moguće da su živi organizmi sa Marsa stigli na Zemlju, zajedno sa astronautima na put je krenuo i izvestan broj mikroba.
Kako piše časopis “Popjular mekaniks”, ovaj eksperiment je tek početak i treba da posluži kao proba za buduću misiju na jedan od Marsovih meseca. Cilj eksperimenta je da se proveri kako putovanje utiče na mikroorganizme.
Direktor projekta Brus Bets iz neprofitne organizacije “Planetari sosajeti”, namerava da na ruskom svemirskom brodu pošalje na Marsov satelit Fobos sličan “set” organizama.
Ukoliko je pre više milijardi godina na Marsu zaista bilo života, postoji šansa da su živi organizmi sa Marsa stigli i na Zemlju.
Osim mikroba, u svemir je “otputovala” i mala sipa kako bi se ustanovilo da li korisne bakterije na njenom telu žestoko reaguju na izmenjene uslove, odnosno da li postaju agresivne u teškim uslovima u svemiru.
Prema hipotezi o panspermiji, jednostavni oblici života prelaze velike distance u svemiru, te su tako doneli i život na Zemlju. Pre više milijardi godina na Marsu je, navodno, bilo života. Ova teorija zagovara mišljenje da su mikroorganizmi dospeli na Zemlju putujući unutar stena koje su otkinuli metoriti udarivši u površinu Marsa. Ovi mikroorganizmi su navodno “posejali” život na našoj planeti.
“Jedno od najznačajnijih pitanja jeste da li je moguć život na drugim planetama”, kaže Bets. To je intrigantno pitanje i bilo bi korisno da razumemo da li je ova teorija zaista realna.”
причалица
31-05-2011, 15:55
Pogledajte kako se Zemlja obrće oko zvezda
M. Vukelić | 31. 05. 2011. - 10:42h | ''Blic''
Naučnici iz Južne evropske opservatorije (Southern European Observatory) objavili su neverovatan ubrzani snimak koji pokazuje kako zaista izgleda obrtanje zemlje oko Sunca.
Iako je naš doživljaj posmatranja neba takav da Zemlja miruje, a zvezde promiču nebom, istina je, naravno, drugačija...
To, međutim, nije lako uvek vizuelno zamisliti, ali zato je tu snimak koji su veoma jednostavnom metodom napravili Stefan Gisar i Hose Fransisko Salgado iz Južne evropske opservatorije.
Uživajte:
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=f1O66XsbrOA
причалица
14-06-2011, 05:57
Gandijev lik na površini Marsa
D. Milojković | 13. 06. 2011. - 20:00h | Foto: Daily Mail | ''Blic''
Svako bi očekivao da će razgledajući zapanjujuće fotografije koje je evropska sonda Ekspres sa orbite oko Marsa poslala na Zemlju imati prilike da uživa u prizorima kao što su vulkani okruženi izmaglicom i duboki krateri. Verovatno niko, međutim, ne bi očekivao da na njima vidi u steni uklesan profil Mahatme Gandija, a to je upravo ono što je na njima pronašao Italijan Mateo Laneo, koji iz hobija prati svemirska istraživanja.
Pregledajući najnovije slike koje je sonda Ekspres poslala Laneo, naime, nije mogao da se otrgne utisku da ga jedan od snimljenih prizora podseća na lik oca indijske nacije, sa karakterističnim brkovima, obrijanom glavom i istaknutim obrvama.
http://razbibriga.net/clear.gif
Ovo, pritom, nije prvi put da je na površini Marsa uočemo ljudsko lice. Još u julu 1976. američka sonda Viking 1 snimila je fotografiju koja prikazuje brdo u obliku ljudskog lika na prašinom prekrivenoj površini Marsa. Tokom dana koji su usledili, entuzijasti su počeli da nagađaju da je struktura veštačkog porekla i da su je u dalekoj prošlosti načinili Marsovci. Fotografija koju je 2010. snimila Nasina kamera visoke rezolucije HiRSE pokazala je, međutim, da je u pitanju ipak samo veliko, stenovito brdo.
Ovakvo uočavanje lica na Marsovoj površini deo je pojave koja se naziva pareidolijom - a ogleda se u tome da se neki nasumičan stimulans opaža kao nešto značajno - bilo da se radi o simbolu uočenom u oblacima, ili o ljudskom liku na parčetu tosta. Naučnici ovaj fenomen objašnjavaju time da je prepoznavanje poznatih objekata svojstveno funkcionisanju ljudskog nervnog sistema, kao jedna od tehnika koje su tokom vekova omogućavale preživljavanje.
Marsova sonda Ekspres, koju je poslala Evropska svemirska agencija (ESA), upravo je proslavila osmu godišnjicu u svemiru, i uspešno obavlja svoj zadatak snimanja fotografija visoke rezolucije i prikupljanja minerala sa površine planete.
причалица
25-06-2011, 07:08
Asteroid u ponedeljak proleće pored Zemlje
I.K. | 25. 06. 2011. - 00:32h | ''Blic''
VAŠINGTON - U ponedeljak će jedan novootkriveni asteroid proleteti pored Zemlje na razdaljini od “samo” 13.000 kilometara.
http://razbibriga.net/clear.gif
Asteroid, koji je otkriven pre dva dana, nazvan je 2011 MD i veliki je kao veća kuća.
On je duplo veći od većine asteroida koji su do sada primećeni u blizini naše planete.
Njega je otkrio automatizovani teleskop koji u okviru naučnog programa “LINEAR” detektuje svemirske objekte u blizini Zemlje.
Program “LINEAR” vode naučnici sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT), a finansiraju ga američka avijacija i NASA.
Asteroid 2011 MD tokom prolaska neće ući u našu atmosferu, pa se ne smatra opasnim po Zemlju.
Stanovnici južne hemisfere moći će pomoću teleskopa da posmatraju asteroid.
supermen*prvi
26-06-2011, 19:39
Teleskop zachytil gigantickou srážku galaxií, může odhalit temnou hmotu
Vědci zaznamenali ve vesmíru galaktickou srážku obřích rozměrů. Došlo k ní v seskupení čtyř galaktických shluků zvaném Pandora. Tyto galaktické shluky jsou největšími strukturami ve vesmíru, jaké známe, obsahují stovky galaxií a miliardy hvězd, ale také horký plyn a tzv. temnou hmotu.
Záběr Hubbleova teleskopu pořízený zdokonalenou průzkumnou kamerou ukazuje centrální část galaxie Pandora po kolizi.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/274931top_foto1ysid5-1.jpg
Záběr Hubbleova teleskopu pořízený zdokonalenou průzkumnou kamerou ukazuje centrální část galaxie Pandora po kolizi.
Jen málo podobných srážek bylo fotograficky zachyceno. „Veškerý plyn, galaxie a temná hmota se k sobě vzájemně přitahují svými gravitacemi, takže během velmi dlouhé doby se srazí znovu a skončí v jednom velkém shluku. Musíte tedy vše zachytit ve správný čas, zrovna v momentu úderu, když jsou objekty ještě odděleny,“ říká Richard Massey z Královské observatoře v Edinburghu.
Právě v takovém momentu byla zachycena Pandora, oficiálně pojmenovaná jako Abell 2744. Galaxie a horké plyny se při srážce rozšířily po celém okolí.
Fotografie ukazuje nahodile roztroušené galaxie, horký plyn a temnou hmotu (v modré barvě).
http://razbibriga.net/imported/2011/06/275049top_foto2kxlwp-1.jpg
FOTO: NASA/ESA
Tuto kolizi zachytil vesmírný teleskop Chandra a Hubbleův vesmírný teleskop ji vědcům zprostředkoval. Jeho ostré vidění jim umožnilo zmapovat temnou hmotu galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti, což je jev, při kterém těžká, ale neviditelná hmota může ohýbat světlo a tvořit obrázky hvězd a galaxií za ní.
Temná hmota je označení hypotetické formy hmoty. Její existence by vysvětlovala nesrovnalosti mezi některými skutečně pozorovanými a vypočítanými hodnotami. O povaze temné hmoty existuje množství teorií, většina z nich se shoduje na faktu, že temnou hmotu lze ve vesmíru pozorovat jen díky jejímu gravitačnímu vlivu na okolní objekty tvořené běžnou „svítící“ hmotou.
supermen*prvi
26-06-2011, 19:57
Teleskop registrovao gigantski sudar galaksija, moguce je otkriti tamnu materiju
Naucnici su u svemiru registrovali galakticki sudar ogromnih razmera. Desilo se to u skupini cetiri galakticke grupe zvanoj Pandora. Ove galakticke grupe su najvece strukture u svemiru koje poznajemo, sadrze stotine galaksija i milijarde zvezda a takodje i vruci plin i takozvanu tamnu materiju. Snimak Hubbleovog teleskopa opremljenog savrsenom istrazivackom kamerom pokazuje centralni deo galaksije Pandora posle kolizije.
http://razbibriga.net/imported/2011/06/274931top_foto1ysid5-1.jpg
supermen*prvi
26-06-2011, 20:03
Tekst sadrzi strucne izraze koje ja ne mogu da nadjem u nasem jeziku pa ne bih dalje prevodio da ne bude "elektromagnetna livada" :lol: Sustinu mozete uz malo napora razumeti i bez prevoda.
supermen*prvi
26-06-2011, 20:10
nasao sam ha guglu prevod za galakticki shluk pa mi dao galakticki klaster a ja ne znam ni sta je klaster na srpskom. :sad:
причалица
26-06-2011, 20:11
nasao sam ha guglu prevod za galakticki shluk pa mi dao galakticki klaster a ja ne znam ni sta je klaster. :sad:
malo finija varijanta grozda , kolega :)
supermen*prvi
26-06-2011, 20:14
malo finija varijanta grozda , kolega :) e vidi onda kako bi ovo izgledalo:
galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti, galaktickog grozda efektom gravitacione socivosti. :sad:
supermen*prvi
26-06-2011, 20:27
Koleginice vidi ovu konverzaciju izmedju mene i moje prijateljice kojoj je majka cehinja a otac srbin. Ona je u Pragu:
galaktického shluku efektem gravitační čočkovitosti,
Ona:galaktickog nereda,efektom zrnaste gravitacije
nista ne razumem
:-)
gravitacije zrna
???
****m li ga
ja:
xaxaxaax ni a ne mogu da nadjem tacne izraze ali tvoje je bolje nego sto sam ja rekao.
hvala. :cmok:
cocka je socivo
ona:
da
ja:
znaci: socivaste gravitacije?????
ona:
pa jeste
ali taj izraz mi totalno nepoznat
:-)
sto nije ni cudo za mene
imala sam 2 iz fizike
ja:
Ovo je astronomija i strucni izrazi iz astronomije pa ni je ne znam. :P
Izbrisi ovo kad procitas i nasmejes se. Naravno ako zasmeta koncepciji teme.
причалица
01-07-2011, 08:57
Astronomové objevili nejvzdálenější kvasar se supermasivní černou dírou
Astronomové pracující na britském teleskopu na Havaji objevili obří černou díru, která vznikla 770 000 miliónů let po zrodu vesmíru. Světlo z ní putuje k Zemi 12,9 miliard let. Pozorování přineslo informace o vzniku obřích černých děr i o vývoji raného vesmíru, uvedli vědci v článku pro časopis Nature. Ukázalo se, že se tyto supermasivní černé díry rychle utvářely záhy po vzniku vesmíru.
http://razbibriga.net/imported/2011/07/275838top_foto1wroc2-1.jpg
Astronomi otkrili najudaljeniji kvazarsa supermasivnom crnom rupom
Astronomi koji rade na britanskom teleskopu na Havajima otkrili su ogromnu crnu rupu koja je stvorena 770 000 miliona godina posle radjanja svemira. Svetlo iz nje putuje do Zemlje 12,9 mlijardi godina. Posmatranje je donelo informacije o postanku ogromnih crnih rupa i o razvoju ranog svemira, naveli su naucnici u clanku za casopis Nature. Pokazalo se da se te supermasivne crne rupe brzo formiraju odmah po stvaranju svemira.
причалица
31-07-2011, 17:57
Detektovana svetlost veoma stare galaksije sa crnom rupom
Tanjug | 29. 06. 2011. - 21:53
LONDON - Evropski astronomi detektovali su svetlost sa veoma svetle, stare galaksije sa super masivnom crnom rupom u svom središtu, za koju tvrde da će im pomoći da objasne pojedinosti vezane za početak svemira.
http://razbibriga.net/clear.gif
Kvazar Ulas J1120+0641 (crvena tačkica u centru)
Ovaj fenomen je poznat pod nazivom kvazar. Reč je o izuzetno svetlim, ali veoma udaljenim galaksijama sa moćnom crnom rupom u svom jezgru. Dosad najudaljeniji kvazar ikada viđen odaslao je svetlost 870 miliona godina nakom Velikog praska za koji se veruje da se dogodio pre oko 13.7 milijardi godina.
Ovaj rekord su sada oborili evropski astronomi koji su, posle petogodišnjeg istraživanja, pronašli kvazar koji je emitovao svetlost 770 miliona godina nakon rođenja kosmosa.
"Ovaj kvazar je svojevrsna sonda ranog Univerzuma", kazao je za AFP vođa tima, astrofizičar Stiven Voren sa Imperijalnog koledža u Londonu.
"Reč je o veoma retkom nebeskom telu koji će nam pomoći da shvatimo kako su super masivne crne rupe narasle nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska", dodao je on.
Merenja pokazuju da crna rupa kvazara ima masu koja je oko dve milijarde puta veća od Sunca, što je veličina koju je teško pomiriti sa važećim teorijama.
Super masivnim crnim rupama su, prema postojećim hipotezama, bile potrebne milijarde godina da bi narasle, postepeno usisavajući materiju iz svog okruženja.
Kvazar je nastao u poslednjem periodu "reionizacije", eri stvaranja prvih zvezdi.
Tokom istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u časopisu "Priroda" (Nature), astronomi su koristili Evropski veliki teleskop na Andima u Čileu, kao i britanski infracrveni teleskop na Havajima.
Kvazar pod imenom Ulas J1120+0641 ima "crveni pomak", odnosno potpis crvene svetlosti koji upućuje na njegovu udaljenost od 8.6, što znači da je svetlost putovala do nas 12,9 milijardi godina.
причалица
31-07-2011, 17:59
Misija: Osvajanje asteroida
| 31. 07. 2011. - 12:00h | ''Blic''
Američka svemirska agencija NASA ima novu misiju u koju su položene sve nade i na kojoj rade do sada najveći umovi - slanje astronauta na asteroid Vesta. Misija bi trebalo da bude realizovana u narednih petnaest godina.
Iako zvuči kao uvod u film “Armagedon” u kojem Brus Vilis sa timom astronauta kreće da raznese asteroid i spase planetu, situacija je vrlo stvarna, s obzirom na to da je Vesta ogromni asteroid dug skoro deset kilometara koji bi mogao jednog dana da pogodi Zemlju i uništi život na njoj.
Svemirski brod “Daun” je snimio veliki asteroid 17. jula, ali slanje ljudi na njega biće teško izvodljivo, s obzirom na to da na njemu ne postoji gravitacija, pa nijedna letelica ne može da sleti, a kamoli da se na njemu zadrži.
Zato NASA pravi letelicu koja će moći da ponese mlazne rance, mreže, svemirsku opremu i eksploziv i da ima dovoljno mesta, goriva i ostalih potrepština koje će omogućiti da nekoliko astronauta u njoj provede nedelju ili dve.
- Ovo je veliki korak jer je asteroid van Zemljine gravitacije i nalazi se duboko u svemiru. Radićemo stvari koje podsećaju na film “Zvezdane staze” - izjavio je arhitekta Kent Justem iz svemirskog centra, a šef tehnologije svemirske agencije Bobi Braun dodao je kako je to veoma rizična misija, ali i izazov, jer ljude šalju dalje nego ikada dosad.
Ovu misiju odobrio je Barak Obama, koji je planirao i slanje ljudi na Mars i Jupiter. Ipak, kritičari, uključujući bivše članove posade svemirskog broda “Apolo”, negativno su dočekali njegov plan jer je ukinuo plan Džordža Buša: slanje ljudi nazad na Mesec.
- Svakih sto miliona godina asteroid dug skoro deset kilometara (kao onaj što je ubio dinosauruse) pogodi Zemlju - objasnio je Donald Jomans, programer iz svemirske agencije, i dodao da je zato važno da ljudi odu na Vestu i unište ga.
Osim ove misije, koja je planirana u narednih petnaest godina po nalogu predsednika Amerike Baraka Obame, NASA je otkrila da ima još dve, a to je slanje ekipe na Mars, koja će boraveći u njegovom krateru i istražiti da li je na njemu ikada postojao život. Planirano je da tim astronauta bude poslat u avgustu sledeće godine na Mars, planetu koja je najsličnija našoj planeti u celom solarnom sistemu. Predsednik Barak Obama je izjavio kako se gradi nova letilica koja će moći da leti daleko i da bude korišćenja u svrhe slanja ljudi na asteroid, na Mars, ali i na druge destinacije koje se nalaze duboko u svemiru.
Druga planirana misija je slanje ljudi na Jupiter. Naime, neimenovana letilica koja je spremna za lansiranje u avgustu trebalo bi u julu 2016. godine da dođe do Jupitera, što će pomoći u otkrivanju evolucije te planete. U laboratoriji Američke svemirske agencija napravljen je i najbolji rover do sada - “Kjuriositi”, koji je dva puta veći i pet puta teži od rovera koji su slati na Mars, ima čak deset instrumenata koje će koristiti u istraživanju, uključujući dva instrumenta koja se bave hemijskom analizom uzoraka. Sa novim roverom NASA se nada da će doći i nove teorije o životu na Marsu i nastanku Jupitera.
причалица
05-08-2011, 13:54
Sirius
To je najsjajnija zvezda na noćnom nebu. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veča od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grčke reči u značenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Sunčevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas).
Pošto je dosta blizu moguće je u kraćim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni prečnik Meseca.
Kroz nekoliko milijardi godina Sirius će postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je život nekih zvezda.
причалица
05-08-2011, 13:54
nastavak:
Stari Egipćani zvezdu Sirius su zvali Sotis. Verovali su da ova zvezda izaziva poplave Nila jer su poplave počinjale sa njenom pojavom na nebu.
Sezonsko pojavljivanje Sirusa na nebu označavalo je i početak nove godine.
Posmatranjem dolaska Siriusa Egipćani su utvrdili da godina ima 365,25 dana, tj, da godina traje za četvrtinu dana duže nego što se do tada verovalo. Ovu korekciju će mnogo kasnije prihvatiti Cezar prilikom reforme rimskog kalendara.
Heleni i Rimljani su Sirius dovodili u vezu sa Orionom, divovskim lovcem čije se sazvezđe nalazi u blizini. Sirius se od davnina zove Pasja zvezda jer pripada sazvezđu Velikog Psa. U susedstvu je i sazvezđe Mali Pas. Oba po mitu predstavljaju lovačke pse lovca Oriona.
Po sazvežđu u kome leži Sirius se od antičkih dana zove još i Pasja zvezda. U starom svetu se, inače, dugo najtopliji period leta vezivao za pojavu Siriusa (jula i avgusta meseca) pa se još od tada, čak i kod nas, sačuvao izraz "pasja vrućina". "Pasji dani'' predstavljaju onaj sparni deo leta kada psi od vrućine lako pobesne. Smatralo se da Sirius koji sredinom leta izlazi sa Suncem dodaje Suncu svoju toplotu što uzrokuje toplo vreme. Isto tako verovalo se da Sirius utiče i na ljude te u vreme pojave ove zvezde, njih, muči tromost i mrzovolja.
причалица
05-08-2011, 13:55
nastavak: Zvezda Sirius se u našim krajevima može videti od jeseni do početka proleca, ali pošto ona leži ispod nebeskog ekvatora uvek je prilično nisko nad našim horizontom, te njena svetlost prolazi kroz debele slojeve Zemljine atmosfere. Zbog toga je mi retko vidimo u njenom punom sjaju, a titranje vazdusnih slojeva često uzrokuju lake promene u njenoj boji.
Kod nas se za zvezdu Sirius zna od davnina. Posto je označavala vreme kada valja izvoditi stoku na pašu, odnosno svinje na jasle, nazvana je Volujarka, Volarica i Volujarica tj. Svinjarusa.
http://razbibriga.net/clear.gif
причалица
05-08-2011, 14:08
Svemirska putovanja
Kada bi čovek uspeo da napravi letilicu koja bi se kretala približno brzini svetlosti bio bi u prilici da upozna svemir i njegove tajne. Mogao bi, na primer da odleti do nama najbližeg sistema Proksima Centauri, da izvidi da li ima života i planeta za naseljavanje.
Nama najbliže sunce, Proksima Centauri, udaljeno je od nas 40 biliona kilometara (broj sa 12 nula). Svemirskoj sondi bi bilo potrebno stotine hiljada godina da savlada tu razdaljinu. Zbog kratkgog ljudskog veka taj put je za čoveka za sada neizvodljiv. Čak i kada bi uspeli da napravimo atomsku raketu ona bi se kretala 200km/s i takvom brzinom bi do Proksime stigla za 6666 godina. Iako su naučnici daleko od dostizanja brzine svetlosti, oni ne gube nadu da će tehnički napredak jednog dana uspeti da savlada beskrajne daljine. Možda to izgleda kao naučna fantastika, ali ni generacije pre nas nisu mogle ni da zamisle da će brzina aviona za 80 godina porasti za čitavih 400.000%.
Da bi čovek leteo kroz svemir treba da savlada tri osnovna problema: treba da sagradi brod koji bi razvijao brzinu svetlosti, treba da fizički savlada ubrzanja i brzinu i nezamislive daljine. Kada bi uspeo da dostigne te tehnološke momente, svi problemi ne bi bili rešeni. Trebalo bi, zatim, savladati i gravitaciju koja bi nastala. Ako bi svemirski brod dosegao polovinu brzine svetlosti, njegova masa bi se povećala za 15%. Kada je masa veća, potrebna je i veća energija. Kada bi kojim slučajem brod dostigao brzinu svetlosti, njegova masa bi težila beskonačnoj. Drugim rečima, da bi brod postigao brzinu svetlosti potrebna mu je beskonačno velika energija. U tom slučaju, brod sa beskonačno velikom masom bi proizveo totalnu gravitaciju. Jednostavno rečeno sve u svemiru bi navukao na sebe. Čitav kosmos, kažu fizičari, bi se pretvorio u crnu rupu. Galaksije, zvezde, planete, sve što se nalazi u svemiru bi se slilo u svojevrsno stanje nazvano singularitet. U njemu bi sve mere bile beznačajne jer ne bi bilo ni pravog vremena ni pravog prostora...
причалица
05-08-2011, 14:29
Asteroid sa najkraćom rotacijom je 1566 Icarus. On se oko svoje ose obrne za 2 sata i 16 minuta. Zatim sledi 321 Florentina čiji "dan" traje 2 časa i 52 minuta.
Najsporiji je 280 Glauke. Njemu treba 1500 sati za jedan okret.
причалица
16-08-2011, 16:00
Pogledajte snimak NASA: Sudar dve galaksije
M. Božić | 16. 08. 2011. - 11:29h | Foto: X-ray NASA/CXC/IfA/D |
Američka svemirska agencija NASA objavila je fascinantne snimke "bliskog" sudara dve galaksije koje su u sastavu VV 340, poznate i kao Arp 302.
http://razbibriga.net/clear.gif
Duguljasta galaksija pri vrhu snimka je VV 340 Sever, dok je spiralna galaksija pri dnu snimka VV 340 Jug. Kroz nekoliko miliona godina ove dve galaksije će se spojiti u jednu, slično onome što će se desiti Mlečnom putu i Andromedi kroz nekoliko milijardi godina. Galaksija VV 340 je locirana oko 450 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.
причалица
17-08-2011, 08:13
Fulareni su mnogo učestaliji u svemiru nego što se mislilo
Posmatranja koja su obavljena Spitzer Svemirskim Teleskopom iznenadila su astronome donoseći skroz novu sliku o zastupljenosti fulerena u svemiru, do sada najkrupnijih poznatih molekula u međuzvezdanoj sredini. Ustanovljeno je, suprotno od onoga što se u početku mislilo, da su fulereni slabo zastupljeni u oblastima koje su siromašne vodonikom, stoga su mnogo rasprostranjeniji nego što je iko mogao i da zamisli.
http://razbibriga.net/clear.gif
Vrsta fulerena koja je proučavana sastoji se od 60 ugljenikovih atoma raspoređenih u oblik koji podseća na fudbalsku loptu, i sačinjena je od heksaugaonih i pentaugaonih formi.
Laboratorijska ispitivanja ukazuju da se fulereni ne mogu formirati u sredini gde je vodonik prisutan jer vodonik može da naruši formiranje fulerena “ulazeći“ u njihovu strukturu. Stoga se došlo do zaključka da zvezde sa malom koncentracijom vodonika a visokom koncentracijom ugljenika kao što su Borealis zvezde pružaju odlične uslove za formiranje fulerena u svemiru.
Grupa astronoma je odlučila da ove laboratorijske rezultate stavi na proveru. Koristili su Spitzer teleskop za dobijanje infracrvenog spektra Borealis zvezda radi detekcije fulerena. Otkriveno je da se molekuli fulerena ne nalaze u oblastima oko posmatranih objekata, što je bilo suprotno od onoga što su laboratorijska ispitivanja govorila. Takođe je uočeno prisustvo fulerena tamo gde nije očekivano, a to su oblasti u kojima i vodonka.
Ova posmatranja dovela su do novih zaključaka da su fulereni mnogo zastupljeniji nego što se predhodno mislilo, iz razloga što se njihovo formiranje odvija u normalnim i hvodonikom bogatim sredinama koje su učestalije u svemiru nego sredine u kojima nema vodonika.
причалица
20-08-2011, 08:49
Asteroid preti da udari u Zemlju
I. M. | 19. avgust 2011. 20:58 |
Najbolji evropski astronomi i astrofizičari uveliko se spremaju da veštački satelit „Hidalgo“ programiraju i usmere tako da ovaj 2015. godine pogodi asteroid Afopis
http://razbibriga.net/clear.gif
NAJBOLJI evropski astronomi i astrofizičari uveliko se spremaju da veštački satelit „Hidalgo“ programiraju i usmere tako da ovaj 2015. godine pogodi asteroid Afopis. Jer, postoji mogućnost 1:250.000 da ovo nebesko telo pogodi Zemlju 2036. godine.
Susret bi trebalo da izgleda filmski, kao u „Armagedonu“, a još će sve da bude zabeleženo kamerom sa drugog satelita - „Sančo“. Ceo projekat nazvan je „Don Kihot“, a cilj mu je da bude potvrđena teorija kako se uticajem sa Zemlje može promeniti putanja nebeskog tela koje nam se bliži i ugrožava našu planetu.
U prvoj fazi naučnici prikupljaju podatke, kako bi satelit „lovac“ mogao da cilja metu sa udaljenosti od svega 50 metara. „Sančo“ će da prati potencijalnu metu i donosi informacije.
A da bi satelit „kamikaza“ udario što silnije, na njemu će ostati i pogonski modul, koji ostali sateliti odbacuju nakon lansiranja. A kada udari u svemirskog neprijatelja, „Sančo“ će i dalje da beleži promene i da na Afopis pošalje elektronsku opremu koja će da padne blizu središta asteroida i prikupi dodatne podatke.
Ako bi ovaj projekat uspeo, mogao bi da postane model odbrane od svih budućih pretnji Zemlji koje stižu iz dubine svemira.
dr.Kadžija
23-08-2011, 21:50
Senzacionalno otkriće NASA: Meteoriti koji su pali na zemlju nose DNK
J. Stojković | 13. 08. 2011. - 12:10h | Foto: AP | Komentara: 445 (http://www.blic.rs/Vesti/Svet/271122/Senzacionalno-otkrice-NASA-Meteoriti-koji-su-pali-na-zemlju-nose-DNK/komentari)
Istraživači američke Nacionalne uprave za aeronautiku i svemir (NASA) pronašli su osnovne jedinice DNK, genetske molekule koji imaju ključni značaj za sve oblike života, u meteoritima koji su pali na Zemlju.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/271122/Senzacionalno-otkrice-NASA-Meteoriti-koji-su-pali-na-zemlju-nose-DNK
i 6 dana kasnije :lol:
Nova otkrića naučnika
Vanzemaljci bi mogli da unište Zemlju kako bi spasili druge planete
A.B. | 19. 08. 2011. - 14:41h | Komentara: 92 (http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/272319/Vanzemaljci-bi-mogli-da-uniste-Zemlju-kako-bi-spasili-druge-planete/komentari)
Svi oni koji se nadaju da će prvi vanzemaljci koji stignu na Zemlju biti prijateljski raspoloženi kao E.T. doživeće šok, tvrde naučnici. Oni upozoravaju da su vanzemaljci jako nezadovoljni dok posmatraju našu planetu zbog velike emisije štetnih gasova, pa je moguće da se spremaju za napad kako bi zaštitili druge planete.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/272319/Vanzemaljci-bi-mogli-da-uniste-Zemlju-kako-bi-spasili-druge-planete
причалица
26-08-2011, 09:12
Pogledajte kako crna rupa guta zvezdu
Novosti online | 25. avgust 2011. 16:19
Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici NASA prvi put u istoriji uspeli da snime gutanje zvezde
http://razbibriga.net/clear.gif
Crna rupa guta zvezdu
Astronomi NASE uspeli su po prvi put da uoče kako crna rupa guta zvezdu. Fenomen koji se događa samo jednom u sto miliona godina nije više misterija, pa su naučnici prvi put u istoriji uspeli da snime spektakularno proždiranje zvezde.
Naime, astronomi su posmatrali kako crna rupa razbija na delove jednu zvezdu, a zatim je i guta. Većina galaksija poseduje crnu rupu - deo svemira koji usisava sve što se nađe u njegovoj blizini, pomoću izuzetno jake sile gravitacije.
Sada se veruje da je pomenuta crna rupa postala još moćnija, jer je bogatija za masu progutane zvezde.
Ogromne crne rupe mogu sadržati čak milijardu solarnih masa što je veoma mnogo jer Sunce sadrži samo jednu masu.
http://www.youtube.com/watch?v=azLDH9ZPbVs&feature=player_embedded
причалица
25-09-2011, 12:19
Osluškivanje univerzuma
Zorana Nikolić | 25. 09. 2011. - 02:02h ''Blic''
Američko Udruženje za nauku i pronalaske uskoro će početi rad na izgradnji najveće mreže satelita koji će moći da prikupljaju informacije sa planeta udaljenih i do pedeset svetlosnih godina, a kako najavljuju, nakon toga, slika koju trenutno imamo o univerzumu mogla bi potpuno da se promeni.
http://razbibriga.net/clear.gif
Prototipi satelita širokog 16 metara postavljeni u južnoafričkoj pustinji
Budući da je svemir oduvek bio najveća misterija za čovečanstvo, ne čudi što naučnici uvek iznova pronalaze načine da otkriju šta se krije iza zvezda, a jedna od njihovih poslednjih ideja jeste pravljenje velike grupacije od tri hiljade satelita koji će se prostirati na površini od jednog kvadratnog kilometra, a pretvaranje ideje u stvarnost koštaće neverovatne 1,3 milijarde funti.
- Projekat SKA omogućiće revoluciju u našem viđenju svemira. Sa velikom površinom prijemnika, teleskop će prikazivati veoma kvalitetne snimke galaksija, i pomoći će da razumemo teoriju relativiteta, kao i misteriozne pojave kao što su crne rupe. I ne samo to, saznaćemo mnogo o istoriji svemira - izjavio je doktor Ijan Grifin iz Udruženja za nauku i pronalaske.
Sateliti koji će biti široki 15 metara, biće najosetljiviji sateliti ikada napravljeni, s obzirom na to da će radar detektovati dešavanja na pedeset svetlosnih godina od Zemlje. Sateliti će biti dopunjeni prijemnicima male i srednje frekvencije koji će omogućiti da se odjednom vidi više delova svemira, a obim podataka koje će proizvoditi jednak je petabajtu u sekundi, tačnije obimu podataka koji napravi petnaest miliona ajpoda od 64 gigabajta. Podaci će prolaziti kroz optički kabal koji bi mogao da se obmota čak dva puta oko planete, a superkompjuteri moći će da analiziraju milion triliona podataka u sekundi, što je više od hiljadu puta brže od najbržeg računara današnjice.
Na projektu izgradnje najveće mreže satelita SKA radiće 67 organizacija iz dvadeset zemalja, ali prava lokacija se još uvek ne zna. S obzirom na to da će ceo sistem biti izgrađen na čak pet kvadratnih kilometara i da je potrebno mnogo mesta za teleskope, elektriku i slično, u mogućim opcijama su Južna Afrika, Australija i Novi Zeland. Naučnici se nadaju da će izgradnja početi 2016, jer sateliti stižu tek krajem te godine.
причалица
05-10-2011, 15:27
Kometa udarila u Sunce uz spektakularnu eksploziju
N.Dž. | 05. 10. 2011. - 11:50h ''Blic''
Spektakularna eksplozija u svemiru dogodila se u nedelju kada je džinovska kometa utonula u Sunce. Kometu je otkrio amater astronom, a snimana je sedam sati pre nego što se utopila u Sunce.
Kada je kometa udarila u Sunce zabeležen je veličanstveni prasak koji je osvetlio noćno nebo, poput najvećeg vatrometa.
Oblaci elektrona, jona i atoma formirali su neverovatan prizor.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=dOOEaVwObgU
причалица
07-10-2011, 07:30
Otkriven ozonski sloj u atmosferi Venere
Srna | 06. 10. 2011. - 23:23h
U atmosferi Venere otkriven je ozonski sloj, saopštila je Evropska kosmička agencija. Do ovog otkrića naučnici su došli uz pomoć kosmičke sonde "Venera-ekspres", u čijem stvaranju su učestvovali i ruski naučnici, prenosi "Glas Rusije".
Poređenje ozonskih slojeva Venere, Marsa i Zemlje omogućiće naučnicima da izvuku dopunske zaključke o sastavu atmosfere, koji je potreban za postojanje života.
причалица
16-10-2011, 20:33
Sledi ledena smrt svemira
D. Milojković | 16. 10. 2011. - 14:00h ''Blic''
Dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade, fizičari Sol Perlmuter sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, Brajan Šmit i Adam Ris sa australijskog Nacionalnog univerziteta u Veston Kriku i Adam Gis sa Univerziteta „Džon Hopkins“ u Baltimoru su 1998, u okviru dva konkurentska projekta, došli do otkrića da se svemir ne samo širi - što je već odavno bilo poznato - već i da se brzina ovog širenja sve više povećava. A to znači da se i ubrzano hladi i da se objekti u njemu sve više međusobno udaljavaju.
http://razbibriga.net/clear.gif
Opšte prihvaćena je teorija da je pre 14 milijardi godina svemir nastao u takozvanom Velikom prasku. Jedan od glavnih oslonaca teorije Velikog praska bila je spoznaja da se sve galaksije u kosmosu udaljavaju od nas, a do nje se 20-ih godina došlo pomoću teleskopa Maunt Vilson u Kaliforniji. Ona se može objasniti samo time da se kosmos širi, a na početku ove kosmičke ekspanzije čitav kosmos je morao biti objedinjen u jednoj tački.
Dobitnike ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku komitet u Stokholmu je odabrao zahvaljujući tome što su ovu spoznaju proširili za još jedan, veoma iznenađujući element. Saznanje do kog su došli iznenadilo je i same fizičare, budući da su svojim istraživanjima zapravo hteli da izmere kojim tempom se širenje svemira usporava. S obzirom na silu gravitacije koja među galaksijama deluje, istraživači su, naime, pretpostavljali da će se tendencija širenja postepeno zaustaviti.
Tokom proteklih decenija fizičari su vodili žive diskusije o tome da li će svemir u jednom trenutku ipak početi ponovo da se skuplja pod dejstvom privlačnih sila, sve dok se najzad sam u sebe ne uruši. To bi dovelo do novog, “vatrenog” Velikog praska, kojim bi sve počelo iz početka, a ova teorija je poznata kao teorija o pulsirajućem svemiru.
Alternativa bi bila da se svemir sve više širi i postepeno hladi, sve dok ne doživi ledenu smrt, pri čemu se ipak u svakom slučaju očekivalo da se ovo širenje postepeno usporava. Ako se, međutim, potvrdi da su dobitnici Nobelove nagrade za fiziku za 2011. zaista bili u pravu, odnosno ako se kosmos samo sve više - i čak sve brže - širi, ledena smrt kosmosa se čini neizbežnom. Merni podaci do kojih su ovi fizičari došli ukazuju na to da će se kosmos zauvek sve više - i čak sve brže - širiti.
supermen*prvi
28-10-2011, 20:26
Lidstvo uniklo apokalypse v roce 1883 jen o vlas
Lidé a savci mohli vyhynout podobně jako dinosauři již v roce 1883, kdy Zemi zkřížila cestu kometa s hmotností miliard tun. Z pohledu astronomů, kteří na základě dobové zprávy a nových propočtů dokazují průlet ohromné rozpadající se komety, minula modrou planetu o pověstný vlas - několik set kilometrů. O možné apokalypse, která se nestala, informoval server Massachusettského technologického institutu.
Civilizacija izbegla apokalipsu za dlaku 1883 godine
Ljudi i sisari mogli su da izumru slicno kao dinosaurusi jos 1883 godine kada je Zemlja ukrstila svoju putanju sa kometom mase milijardu tona.
Sve iz pogleda astronoma, koji su na osnovu davne vesti i novih proracuna dokazali prolaz ogromne komete u raspadanju, koja je zaobisla plavu planetu za istorijsku dlaku - nekoliko stotina kilometara. O mogucoj apokalipsi koja se nije dogodila informisao je server Masacuseckog tehnoloskog instituta.
http://www.novinky.cz/veda-skoly/247723-lidstvo-uniklo-apokalypse-v-roce-1883-jen-o-vlas.html
supermen*prvi
28-10-2011, 20:35
Kud nas ne trefi onda da izbegnemo ovu sadasnju Apokalipsu. :sad:
причалица
07-11-2011, 16:20
Snimljena jedna od najvećih solarnih olujaNovosti online | 07. novembar 2011. 12:10 |
DŽINOVSKA Sunčeva pega, popularno nazvana Bad Boy, izazvala je jednu od najvećih solarnih oluja koju je NASA uspela da zabeleži.
Bad Boy je, inače, najveća pega snimljena u poslednjih nekoliko godina.
Solarna oluja je u roku od sat vremena izazvala smetnje u radio komunikacijama na Zemlji. Ali, smetnje nisu bile velike. Međutim, sledeća slična oluja usmerena ka Zemlji, mogla bi da izazove ozbiljne štete na satelitima i postrojenja za snabdevanje električnom energijom.
Pošto postoji mogućnost da će, kako pega bude prolazila prednjom stranom Sunca, doći do novih solarnih aktivnosti i problema na Zemlji, stučnjaci NASA
će nastaviti da prate ovo područje, naročito u narednih deset dana.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=m9qTPh97UD8
supermen*prvi
07-11-2011, 22:40
Kolika je nasa planeta Zemlja u odnosu na ostala nebeska tela svemira.
http://www.komik.cz/videa/2082-nase-zeme/
supermen*prvi
08-11-2011, 22:46
Ogroman asteroid večeras prolazi pored Zemlje
HJUSTON - Veliki asteroid proleteće večeras pored Zemlje.
Iako će proći pored naše planete bliže nego ikada u poslednjih 200 godina, ne postoji mogućnost da dođe do sudara.
U Američkoj svemirskoj agenciji (NASA) navode da će astronomi asteroid 2005 YU55 morati da prate i posmatraju pomoću teleskopa jer neće biti vidljiv golim okom ni kada se bude najviše približio Zemlji.
Asteroid, nalik tamnoj lopti prečnika 400 metara, često putuje u susedstvu Zemlje, Marsa i Venere, ali će se tokom večerašnjeg preleta najviše približiti našoj planeti u poslednjih 200 godina.
Poslednji asteroid ove veličine proleteo je pored Zemlje 1976. godine, a sledeći će to učiniti tek 2028. Biće to asteroid 2001 WN5 koji će proći na pola puta između Zemlje i Meseca.
"2005 YU55 spada u grupu potencijalno opasnih asteroida koji nam se povremeno približe jer se njihove orbite ili približe ili ukrštaju sa zemljinom orbitom", objasnio je Robert Mekmilan, naučnik Univerziteta Arizone koji je 2005. otkrio ovaj asteroid.
Analizom njegove putanje, astronomi su ustanovili da asteroid neće, barem ovog puta, udariti u Zemlju i da neće predstavljati nikakvu opasnost ni u narednih 100 godina.
Iako će asteroid biti bliži Zemlji od Meseca, "njegov gravitacioni uticaj neće imati nikakav efekat na Zemlji, ulkučujući i plime i tektonske ploče", ističu u NASA, prenosi AFP.
NASA je već započela radarsko posmatranje asteroida iz opservatorije Aresibo u Portoriku.
Za astronome će "poseta" ovog asteroida biti prilika da saznaju više o asteroidima C-klase koji su na bazi ugljenika i za koje postoji mogućnost da su nekada u prošlosti dostavili ugljenik i druge elemente na Zemlju što je, prema jednoj od teorija, omogućilo razvoj života na našoj planeti.
причалица
13-11-2011, 16:43
Istraživanje Venere u laboratoriji
Često se Venera i Zemlja opisuju kao sestrinske planete. Možda, ako se gledaju dimenzije i slično, ali druga planeta od Sunca očigledno je evoluirala na potpuno drugačiji način od Zemlje. Venerina površina je jako vrela, sa temperaturama koje premašuju 480 stepeni Celzijusa, i sa površinskim pritiskom koji je makar 90 puta veći nego na Novom Beogradu gde ja stanujem. Takvi ekstremi prave velike probleme naučnicima koji pokušavaju da razotkriju misterije donjih slojeva Venerine atmosfere i njene površine.
„Daljinska osmatranja površine i atmosfere, naročito u infracrvenom spektru, omogućile su nam da prodremo i do najdubljih regiona atmosfere i Venerine površine,“ objasnio je Håkan Svedhem, naučnik u projektu „Venus Express (http://www.answers.com/topic/venus-express)“. To je prva evropska misija koja je poslata da istraži Veneru. Lansirana je ruskom raketom „Sojuz-FG (http://www.answers.com/topic/soyuz-fg)“/„Fregat (http://www.answers.com/topic/fregat)“ u novembru 2005. godine sa kosmodroma Bajkonur (http://www.answers.com/topic/baikonur-cosmodrome).
причалица
13-11-2011, 16:44
nastavak:
„Na Zemlji, dobro shvatamo spektralne apsorbcione linije atmosfere, te lako možemo da izračunamo njihovo delovanje. Međutim, visoka temperatura i pritisak na Veneri čine naše napore mnogo složenijim. Ne znamo tačno kako oni utiču na spektar, tako da je nemoguće precizno interpretirati neke podatke.“
U želji da prevaziđu te probleme, timovi stručnjaka iz nekoliko zemalja pokušali su da reprodukuju ekstremne uslove na Veneri i istraže kako oni utiču na podatke koje šalju instrumenti kao što je VIRTIS (Visible InfraRed Thermal Imaging Spectrometer) na evropskom orbiteru „Venus Express“.
причалица
13-11-2011, 16:44
nastavak:
U berlinskoj Laboratoriji za planetnu emisivnost, Joern Helbert i kolege pokušavaju to da postignu zagrevajući uzorke kamenja i prašine na 500° C. Kako temperatura počinje da raste, uzorci počinju da svetle – prvo u infracrvenom a zatim i u vidljivom spektru. Pošto je relativna snaga takvog sjaja na različitim talasnim dužinama – njegova emisivnost – jedinstvena za svaki materijal, to može da se iskoristi za identifikaciju stena na površini planete.
„Visoke temperature menjaju unutrašnju strukturu minerala, tako da neki postaju sjajniji a drugi tamniji,“ kaže dr Helbert.
причалица
13-11-2011, 16:44
nastavak:
„Radimo na ovom problemu već tri godine, a pomaže nam jedinstveni uređaj u kome pržimo uzorke u posudama od nerđajućeg čelika u indukcionoj peći. To nam omogućava da vrlo brzo dobijemo visoku temperaturu i održavamo je vrlo stabilnom. Sada merimo bazalt, hematit i granit u laboratoriji, te ćemo moći da uporedimo sa emisionim podacima sa VIRTIS-a.“
Koristeći nova laboratorijska merenja, Herbertov tim veruje da će utvrditi minerologiju i istoriju Venerine površine, uključujući i jasno prekrivanje planete novim slojem lave koje se dogodilo pre najmanje milijardu godina.
причалица
13-11-2011, 16:45
nastavak:
Shvatanje svojstava atmosfere zasićene ugljen-dioksidom predstavlja naredni veliki izazov. Donji slojevi atmosfere Venere podsećaju na ekstremni ekspres-lonac stavljen na duplo veću temperaturu od rerne moje supruge. Sva svetlost sa površine mora da prođe kroz taj gusti, pregrejani sloj atmosfere pre nego što stigne do instrumenata na „Venus Expressu“.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Mineralni uzorak zagrejan na preko 400° C emituje infracrveno svetlo u berlinskim laboratorijama. Taj karakterističan spektar će se izmeriti i uporediti sa onim sa Venere u pokušaju da se odrede minerali koji čine površinu Venere.
Ugljen-dioksid blokira većinu infracrvenih zraka koji dolaze sa površine, ali optička svojstva gasa nisu potpuno poznata, specijalno za talasne dužine za koje je gas skoro „transparentan“. Naučnici bi želeli da razumeju kako atmosfera aprorbuje svetlost odozdo, i precizno definišu spektralne prozore koji daju jasan pogled na donje slojeve atmosfere i površinu. Tek tada će biti u stanju da sagledaju najfinije detalje spektra u otkriju prirodu planete sakrivenu iza jastuka oblaka i gasova staklene bašte.
причалица
13-11-2011, 16:46
nastavak:
Da bi pokrili tu prazninu u svom znanju, tim vođen Giuseppeom Piccionijem, glavnim istraživačem na instrumentu VIRTIS, pokušaće da u laboratoriji stvori iste atmosferske uslove kakvi vladaju na Veneri. Njihova istraživanja u IASF-Rome Nacionalnom institutu za astrofiziku u Italiji, uključiće i proučavanje CO2 spektra na temperaturi i pritisku sličnom onom na Veneri.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Slika prikazuje prozor na gasnoj ćeliji koja sadrži ugljen-dioksid na temperaturi i pritisku koji je utvrđen na površini Venere. Naučnici mere apsorpciju infracrvenih zraka u gasnoj ćeliji i rezultate upoređuju sa podacima VIRTUS-a.
VIRTIS će (zajedno sa „Venus Expressom“) slati podatke sve do kraja misije, za koji je ESA već odredila datum: 31. decembar 2012. gona. Sonda se trenutno nalazi na orbiti koja je dovodi na između 66.000 i 250 km iznad planete.
причалица
13-11-2011, 16:57
Fulareni su mnogo učestaliji u svemiru nego što se mislilo
Posmatranja koja su obavljena Spitzer Svemirskim Teleskopom iznenadila su astronome donoseći skroz novu sliku o zastupljenosti fulerena u svemiru, do sada najkrupnijih poznatih molekula u međuzvezdanoj sredini. Ustanovljeno je, suprotno od onoga što se u početku mislilo, da su fulereni slabo zastupljeni u oblastima koje su siromašne vodonikom, stoga su mnogo rasprostranjeniji nego što je iko mogao i da zamisli.
Vrsta fulerena koja je proučavana sastoji se od 60 ugljenikovih atoma raspoređenih u oblik koji podseća na fudbalsku loptu, i sačinjena je od heksaugaonih i pentaugaonih formi.
Laboratorijska ispitivanja ukazuju da se fulereni ne mogu formirati u sredini gde je vodonik prisutan jer vodonik može da naruši formiranje fulerena “ulazeći“ u njihovu strukturu. Stoga se došlo do zaključka da zvezde sa malom koncentracijom vodonika a visokom koncentracijom ugljenika kao što su Borealis zvezde pružaju odlične uslove za formiranje fulerena u svemiru.
Grupa astronoma je odlučila da ove laboratorijske rezultate stavi na proveru. Koristili su Spitzer teleskop za dobijanje infracrvenog spektra Borealis zvezda radi detekcije fulerena. Otkriveno je da se molekuli fulerena ne nalaze u oblastima oko posmatranih objekata, što je bilo suprotno od onoga što su laboratorijska ispitivanja govorila. Takođe je uočeno prisustvo fulerena tamo gde nije očekivano, a to su oblasti u kojima i vodonka.
Ova posmatranja dovela su do novih zaključaka da su fulereni mnogo zastupljeniji nego što se predhodno mislilo, iz razloga što se njihovo formiranje odvija u normalnim i hvodonikom bogatim sredinama koje su učestalije u svemiru nego sredine u kojima nema vodonika.
причалица
20-11-2011, 09:20
Oluja na Saturnu trajala 200 danaZ. N. | 19. 11. 2011. - 13:35h
Svemirska letilica američke agencije NASA napravila je snimak oluje na Saturnu koja je trajala čak 200 dana, i time postavila rekord kao najduža oluja na ovoj planeti od 1903. godine.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Poslednja oluja koja je zadesila gigantsku planetu desila se pre 21 godinu, a trajala je 55 dana.
Brzina vetra dostigla je 487 metara u sekundi, što je previše, ukoliko uporedimo brzinu uragana na Zemlji, koja iznosi oko 20 metara u sekundi.
Ovi super brzi vetrovi uzrokuju žuto-zlatne oblačiće koji su vidljivi na snimku koju je napravila letilica, koja leti u orbiti Saturna još od 2004. godine.
Do jula 2009. letilica "Kasini" napravila je više od 200.000 fotografija gigantske planete.
причалица
21-11-2011, 18:21
Pogledajte: Obilazak Marsa za 167 sekundi
J.O. | 21. 11. 2011. - 10:43h ''Blic''
Na ovom fascinantnom snimku od 167 sekudni može da se vidi 3.500 različitih fotografija iz raznih faza pustolovine vozila "Spirit", tako da mogu da se vide 24 frejma u sekundi.
Jedno od najvećih otkrića ovog sjajnog vozila bilo je pronalaženje znakova vode na Marsu, a pored toga, dragoceni su snimci stena, tla, kratera koji se nalaze na Marsu.
"Spirit" je izmerio i temperaturu na tlu crvene planete, kada je ustanovljeno da ona iznosi u proseku -55 stepeni Celzijusa.
U međuvremenu, "Spirit" je imao ozbiljan kvar, zbog kojeg je izgubljen kontakt NASA-e s njim još u martu 2010. godine, a zatim je u maju ove godine svemirska agencija SAD prestala da šalje signal ka njemu.
http://www.youtube.com/watch?v=6A3XGzkcDUA&feature=player_embedded
причалица
06-12-2011, 07:47
Američki naučnici otkrili dosad najveće crne rupe
FoNet | 06. 12. 2011. - 01:21h |
Američki naučnici su pronašli najveće do sada poznate crne rupe, a svaka od njih je deset milijardi puta veća od našeg sunca.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Tim naučnika sa Berklija otkrio je dve gigantske crne rupe u klasterima eliptičkih galaskija, koje su od nas udaljene više od 300 miliona svetlosnih godina, što je na
galaktičkoj skali relativno blizu.
Najveća do sada poznata crna rupa veća je od sunca šest milijardi puta.
Naučnici pretpostavljaju da bi dve novootkrivene crne rupe mogle da budu ostaci kvazara iz rane faze univerzuma. One su po masi slične mladim kvazarima i do sada su bile dobro skrivene.
Pronađene su uz pomoć zemaljskih teleskopa i teleskopa Habl, koji se nalazi u svemiru.
причалица
11-12-2011, 14:35
Stanovnici zapadnih oblasti SAD, Australije i većeg dela Azije imali su priliku da posmatraju redak nebeski fenomen - totalno pomračenje Meseca. Pomračenje Meseca koje je počelo juče u 6 sati i 6 minuta po pacifičkom vremenu, trajalo je 51 minut, preneo je AP.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Na velikom travnjaku ispred Opservatorije "Grifits" u Los Anđelesu, u blizini poznatog Holivudskog znaka, oko 300 ljudi, stežući šolje sa kafom na hladnom jutarnjem vazduhu, sedelo je na prostrtim ćebadima i stolicama.
Kada je pomračanje počelo, zvaničnici iz Opservatorije obavestili su okupljene, a iz gomile se prolomio spontani aplauz po njegovom završetku.
U Kini, zainteresovani su posmatrali Mesec iz Planetarijuma u Pekingu i imali nabolji pogled na totalno pomračenje tog nebeskog tela u proteklih 10 godina, saopštila je Kineska astronomska opservatorija.
U Australiji, građani su posmatrali pomračenje preko teleskopa u Sidnejskoj opservatoriji.
Totalno pomračenje bilo je vidljivo i na Havajima, u Indoneziji, jugoistočnoj Aziji, Japanu i velikim delovima Rusije istočno od Urala.
Ovo je drugo totalno pomračenje Meseca ove godine, kada se Mesec nalazi u najdubljoj senci Zemlje i deluje da je crven.
Prvo pomračenje bilo je u junu, a naredno se očekuje 2014. godine.
http://www.youtube.com/watch?v=tvT1b3FwLFU&feature=player_embedded
Bisernica
14-12-2011, 20:38
NASA : PRONAĐENA PLANETA KOJA IMA USLOVE ZA ŽIVOT
5.decembar 2011 23:17 (izvor : Tanjug)
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Podaci koje je prikupio orbitalni svemirski teleskop "Kepler" potvrđuju postojanje još jedne planete van Sunčevog sistema na kojoj postoji mogućnost razvoja životnih formi - saopštila je američka svemirska agencija NASA. Novopronađena planeta pod nazivom "Kepler 22b" se nalazi na udaljenosti od oko 600 svetlosnih godina, veća je od Zemlje približno 2,4 puta i orbitu oko svoje matične zvezde pređe za 290 dana. Naučnici još nemaju detaljnija saznanja o sastavu i površini "Keplera 22b", ali ukazuju da se planeta u odnosu na zvezdu nalazi na udaljenosti koja omogućava stvaranje i razvoj različitih oblika života, tj. povoljan raspon temperature, gustu atmosferu i dovoljnu količinu vode u tečnom stanju. Reč je o trećoj novootkrivenoj planeti za koju je ustanovljeno da orbitira u zoni pogodnoj za život, a teleskop "Kepler" je do sada identifikovao još 1.000 planeta koje su potencijalni kandidati za tu kategoriju.
причалица
20-12-2011, 21:23
Astronomi su otkrili prve planete veličine Zemlje, koje orbitiraju oko zvezde slične našem Suncu.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Kepler-20e i 20f u poređenju sa Venerom (L) i Zemljom
U dalekoj prošlosti, dve novootkrivene planete, nazvane Kepler-20e i Kepler 20-f, su možda podržavale život i jedna od njih je možda imala uslove slične ovima na našoj planeti, takozvani Zemljin blizanac, navode naučnici i ističu da su ove planete najvažnije otkriće van Sunčevog sistema.
Dr Fransoa Frezin, vođa istraživačkog tima sa Centra za astrofiziku Harvard-Smitsonijan u Kembridžu u Sjedinjenim Američkim Državama, kaže da ovo predstavlja početak “nove ere” u otkrićima planeta sličnih našoj.
Kepler 20-f je skoro iste veličine kao naša planeta, dok je Kepler -20e nešto manji, za 0.87 Zemljinog poluprečnika, i bliži njihovom Suncu.
Obe planete su bliže svojoj zvezdi nego što je Zemlja Suncu, pa završavaju svoju orbitu mnogo brže – 20e napravi krug oko svoje zvezde za svega šest dana, 20f završi orbitu za 20 dana, dok našoj planeti za to treba godina.
Naučnici kažu da su ove planete stenovite i slične Zemlji po sastavu. Frezin ističe da je je trećina njihovog sastava jezgro od gvožđa. Ostatak verovatno čini silikatni plašt. Frezin veruje da je Kepler-20f možda razvila debelu atmosferu od vodene pare.
Smatra se da su obe novootkrivene planete sada previše vrele da bi na njima bilo života kakav poznajemo.
Međutim, one su u prošlosti bile udaljenije od svoje zvezde i dovoljno hladne da imaju tečnu vodu na površini, što je neophodan uslov za postojanje života, ukazuje Frezin.
“Znamo da su ove dve planete mogle da se približe svom Suncu. Ona veća je možda bila Zemljin blizanac u prošlosti. Iste je veličine kao Zemlja i nekada je možda imala istu temperaturu”, istakao je naučnik.
Ovo je prva potvrda da planete veličine Zemlje i manje postoje van Solarnog sistema. Takođe je pokazano da je svemirski teleskop Kepler, kojim su planete otkrivene, sposoban da detektuje relativno male planete oko zvezda koje su udaljene od nas hiljadama svetlosnih godina.
Detalji istraživanja objavljeni su u žurnalu “Priroda” (Nature).
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/297107/Otkrivene-dve-planete-velicine-Zemlje
причалица
22-12-2011, 08:29
Naučnici su došli do zapanjujućeg zaključka: osim Meseca, Zemlja ima najmanje još jedan satelit koji orbitira oko naše planete u svako vreme! Zemljina gravitacija privremeno hvata ove "tajne mesece", za koje naučnici kažu da napuštaju orbitu tiho i bez prethodnih znakova, ali da smo bar jednom uhvatili jedan.
Mikael Granvik je sa svojim timom sa Univerziteta Havaji 2006. godine prvi otkrio misteriozno telo koje kruži oko naše planete.
Objekat RH120 sićušni asteroid širine svega nekoliko metara, kojeg je uhvatila Zemljina gravitacija, kružio je oko naše planete kao drugi mesec od septembra 2006. do juna 2007, kada je napustio orbitu.
RH120 je prvi pouzdani, dokumentovani primer "privremenog meseca". Od tada su naučnici proučavali kako ovaj gravitacioni sistem “Zemlja-Mesec” hvata tela u svoju orbitu i još utiče na njihovu učestalost i vreme orbitiranja.
Astronomi su otkrili da se ovi “privremeni meseci” pojavljuju veoma često.
“U svako vreme trebalo bi da najmanje jedan od prirodnih Zemljinih satelita, metar prečnika, orbitira oko naše planete”, naveli su naučnici.
Kako je izračunato, takvi objekti obično ostanu oko 10 meseci i naprave tri kruga oko Zemlje.
Drugim rečima, upravo u ovom trenutku, naša planeta verovatno ima tajni mesec koji kruži oko nje.
S obzirom da su ovi objekti svega oko metar-dva u prečniku, pomalo je sporno nazvati ih zvanično “mesecima”, ali je naučni značaj ovog otkrića ogroman.
**********************
Da li se Mesec udaljava od Zemlje?
Mesečeva orbita postaje sve veća, za oko 3,8 santimetara godišnje, zbog uticaja gravitacije. Orbita našeg satelita, inače, ima radijus od 384.000 kilometara.
Naučnici smatraju da će za 15 milijardi godina orbita Meseca stabilizovati i biti 1,6. puta veća u odnosu na sadašnju, a da će Zemljin dan biti dug 55 dana, koliko će ujedno trebati i Mesecu da napravi orbitu oko Zemlje.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/297366/Zemlja-u-svakom-trenutku-ima-najmanje-dva-meseca
причалица
22-12-2011, 08:33
Na površini Plutona možda postoji složeni ugljovodonik, zaključili su naučnici, nakon što je novim spektrografom na svemirskom teleskopu Habl otkriven jaki ultraljubičasti apsorber na patuljastoj planeti.
Ovo ukazuje na prisustvo složenih ugljovodonika i/ili molekula nitrila na površini, saopštio je tim sa Istraživačkog institute Sautvest i Univerziteta Veslien u Nebraski.
Ove hemijske supstance mogu se proizvesti interakcijom sunčeve svetlosti ili kosmičkih zraka sa ledenim površinama za koje je poznato da prekrivaju Pluton, uključujući metan, ugljen monoksid i azot.
“Ovo je uzbudljivo otkriće jer kompleks Plutonovih ugljovodonika i drugih molekula, koje mogu da budu odgovorne za karakteristike ultraljubičastog spektra otkrivene Hablom, mogu, između ostalog, da budu odgovorne i za rumenu boju Plutona”, izjavio je dr Alen Stern sa Sautvest Instituta.
Naučnici su takođe otkrili dokaze o promenama u Plutonovom ultraljubičastom spektru, analizom Hablovih merenja iz devedesetih godina.
Te promene možda su prosto rezultat drugačijeg terena koji se sada posmatra, ili drugih efekata, poput izmena na površini patuljaste planete povezane sa oštrim porastom pritiska u Plutonovoj atmosferi tokom istog vremenskog perioda.
Ovo nam poručuje da nas čekaju još uzbudljivija otkrića o evoluciji Plutonovog sastava i površine kada letelica američke svemirske agencije NASA stigne do rumene “planete” 2015, zaključio je Stern.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/297341/Na-Plutonu-otkriveni-slozeni-molekuli
Teleskopom “Habl” NASA je snimila neverovatnu “svemirsku ružu”, što je zapravo fotografija sudara dve galaksije koje se nalaze 300 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje.
http://razbibriga.net/imported/2011/12/200496_svemir_ff-1.jpg?ver=1324567831
“Ruža” je snimljena “Habl” teleskopom koji je u toj meri doveden do perfekcije da su mnogi pomislili da se radi o “fotošopu”. Ipak, ovaj teleskop je snimio dva ogromna gravitaciona polja dve galaksije koje se sudaraju, a osvetljavaju ih mlade i jake zvezde.
Fotografija je sastavljena od podataka koji su uzeti sa tri različita filtera Habl WFC3 aparata.
blic
причалица
27-12-2011, 08:05
Dve sonde veličine veš mašina dospeće u Mesečevu orbitu tokom novogodišnjeg vikenda radi merenja njegove neujednačene gravitacije i proučavanja uzroka te pojave.
Dve letilice imenovane Grejl-A i Grejl-B lansirane su u septembru, sa obale Floride. Na svoje odredište letele su nezavisno jedna od druge, i dospeće na cilj u razmaku od 24 časa.
Marija Zumer sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu, naučnica koja vodi misiju, rekla je da su dve sonde savršeno funkcionisale od svog lansiranja, ali je upozorila da se "u tom poslu ništa ne sme uzimati zdravo za gotovo".
Uoči nove godine, jedna od Grejl sondi će usporiti rad svog motora, što će joj omogućiti da bude privučena Mesečevom gravitacijom. Isto će biti učinjeno sa drugom letilicom sledećeg dana.
Inženjeri kažu da su šanse da sonde promaše cilj male, budući da su im putanje precizno izračunate.
Tokom prva dva meseca u orbiti, sonde će leteti u formaciji, dok ne budu na 56 kilometara iznad Mesečeve površine, sa prosečnim međusobnim rastojanjem od 200 kilometara. Sakupljanje podataka počeće u martu.
Prethodni pokušaji merenja Mesečeve gravitacije imali su različite uspehe. Misija Grejl je prva koja je isključivo namenjena tom ispitivanju.
Kako sonde budu kružile oko Meseca, promene u jačini gravitacionog polja u pojedinim oblastima nateraće ih da ubrzaju, odnosno, uspore, čime će se rastojanje između dve sonde blago menjati.
Radio signali koje budu prenosile sonde meriće razlike u rastojanjima, što će istraživačima poslužiti da naprave mapu Mesečevog gravitacionog polja.
Pomoću informacija o gravitaciji, naučnici mogu da zaključe šta se nalazi ispod površine ili na površini Meseca, a možda i daju neke odgovore na pitanje zašto je njegova udaljena strana manje ravna u odnosu na stranu koja je okrenuta Zemlji.
Naučnici očekuju da će misija doneti pregršt novih informacija o Mesecu, ali ne računaju da će SAD poslati na njega astronaute u skorije vreme.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/298245/Dve-sonde-za-Novu-godinu-stizu-na-Mesec
NEOštit za odbranu zemlje od asteroida
M. Milikšić | 21. 01. 2012. - 00:12h
Pokrenut je novi međunarodni projekat nazvan NEOštit (NEOShield), koji će procenjivati pretnje objekata u blizini Zemlje (Near Earth Objects – NEO) i tragati za najboljim mogućim rešenjima u slučaju da su neki veliki asteroid ili kometa na putu ka našoj planeti.
U vezi ovog projekta, kojeg vodi Institut za planetarna istraživanja Nemačke svemirske agencije (DLR) u Berlinu, ove nedelje održan je ključni sastanak.
NEOštit je incijativa koju finansira Evropska unija i koja će privući stručnjake Evrope, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, povezati sva poslednja saznanja iz oblasti nauke, pokrenuti više laboratorijskih eksperimenata i metoda kompjuterskih simulacija, nakon čega će pokušati da definitivno zauzme neke pozicije.
Partneri projekta, u koje spadaju nemačka, britanska i francuska odeljenja velike svemirske kompanije “Astrijum”, razmatraće inženjerski deo posla u sklopu uklanjanja asteroida ili komete sa putanje Zemlje.
Pokretači NEOštita će verovatno, nakon okončanja troipogodišnjeg perioda za proučavanje, predložiti političarima da lansiraju misiju kako bi se demonstrirala neophodna tehnologija.
Pretnje
Pretnja objekata blizu Zemlje deluje udaljeno, ali podaci pokazuju da je veoma stvarna.
U proseku, objekat veličine automobila uđe u Zemljinu atmosferu jednom godišnje, proizvodeći sagorevanjem spektakularnu vatrenu kuglu na nebu. Svakih 2.000 godina, objekat veličine fudbalskog terena će udariti Zemlju, uzrokujući značajnu lokalnu štetu.
Na kraju, svakih nekoliko miliona godina, pojavi se svemirski kamen čija se veličina meri kilometrima. Udar ovakvog objekta uzrokuje globalne efekte.
Prema poslednjim procenama, verovatno smo pronašli nešto više od 90 odsto stvarno velikih objekata i ne izgleda da će neki od njih da udari Zemlju.
Podaci sa teleskopa američke svemirske agencija NASA “Vajz” ukazuju da ima verovatno oko 19.500 objekata u blizini Zemlje, veličine od 100 do 1.000 metara u opsegu, a ogroman broj njih tek treba da se identifikuje i da mu se utvrdi putanja.
Metodi
Trenutno, u najjače kandidati za uklanjanje letećih nepogoda iz svemira spadaju:
"Kinetički udarač" – ovo podrazumeva svemirsku letelicu koja bi otpuštala udarač na veliki kamen ili kometu. Ovo nežno gurkanje, u zavisnosti kada i kako se radi, moglo bi da promeni brzinu kamena kako bi stigao prerano ili prekasno da udari Zemlju.
Naučnici ističu da zavisi dosta i od vrste asteroida, odnosno njegovih fizičkih karakteristika, da li je porozan ili gust, jer udarac može da stvori nove asteroide.
“Gravitacioni traktor” – uključuje postavljanje svemirske letelice blizu ciljanog objekta i korišćenje dugovečnih jonskih potisnih sistema za održavanje udaljenosti između objekta i letelice. Zbog gravitacione privlačnosti između letelice i objekta moguće je pomeriti asteroid ili kometu sa njene putanje. Pitanje je, međutim, da li se može pouzdati u potisni sistem da će raditi potrebno vreme, deceniju ili više, da li će letelica moći da radi samostalno i drugi tehničke problemi.
“Skretanje eksplozijom” – metod o kojemu se često diskutuje, a za koji se vezuju mnoge nesigurnosti. Reč je o detoniranju nuklearne bombe u blizini, na površini, ili čak u unutrašnjosti kamena koji se kreće ka Zemlji. Ukoliko se bomba postavi u dubinu kamena, mogla bi nastati gomila manjih, radioaktivnih asteroida koji bi možda predstavili veću pretnju, a i dubinsko bušenje u svemiru je maltene u domenu naučne fantastike. Ako bi se bomba postavila na površinu, asteroid bi skrenuo, ali se podseća da je upotreba nuklearnog oružja u svemiru zabranjena.
Naučnici će razmotriti čitav spektar tehnika na raspolaganju, kako bi videli koja može da se primeni i u kom slučaju. Nakon toga će oni moći da savetuju svemirske agencije koje žele uklanjanje određenog asteroida ili komete, na koji način da to urade.
U konzorcijumu “Astrijum”, podružnici Evropske aeronautičke odbrambene i svemirske kompanije (EADS), radi 15.000 stručnjaka iz Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Španije i Holandije – svih šest zemalja i kada se one slože podneće svoje predloge vladama na odluku.
Izvor: Blic Online
Pogledajte prvi ikad snimljen udar kometa u Sunce
Znanstvenici su po prvi put u povijesti svjedočili i snimili raspad kometa u Sunčevoj atmosferi. Ledeno nebesko tijelo nazvano C/2011 N3 (SOHO) prvi put je uočeno u srpnju, a danas je obljavljena snimka ulaska u Sunčevu atmosferu uz detaljnu analizu onoga što se dogodilo.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Komet C/2011 N3 (SOHO) pripada grupi kometa poznatijih pod nazivom ‘obitelj Kreutz’ koja je poznata po tome što kometi ‘krstere opasno blizu površini Sunca’. U posljednjih 10 godina opservatoriji koji proučavaju Sunce detektirali su više od 1.600 kometa iz obitelji Kreutz kako se ‘igraju’ oko korone (viši slojevi Sunčeve atmosfere). No, niti jedan do sada nije snimljen kako u nju ulazi tako da nitko nikada nije vidio što se događa nakon što u posljednjim trenucima kometa Kreutz, piše dnevnik.hr
No NASA-in opservatorij Solar Dynamics je uspio snimiti 20-minutni film puta kometa C/2011 N3 (SOHO) koji je se kretao brzinom od 600 kilometara u sekundi. Uspjeli su snimiti njegov ulazak u Sunčevu atmosferu i u konačnici i njegovu ‘smrt’. No, najzanimljiviji su zapravo, trenuci između ulaska u atmosferu i konačne sudbine koja ga je zadesila.
Kombinirajući podatke prikupljene iz tri različita opservatorija astrofizičar Carolus Schrijver i njegovi kolege su uspjeli sakupiti impresivnu količinu informacija o kometu – koliko mu je trebalo da se dezintegrira, koliko je bio daleko od površine Sunca kad je uništen, itd. Svi ti podaci objavljeni su u siječanjskom izdanju znanstvenog časopisa Science.
http://www.youtube.com/watch?v=_GNaW1c9fAA&feature=player_embedded
http://www.youtube.com/watch?v=4QumqXV1R1w&feature=player_embedded
Izvor: http://www.znanost.com (http://www.znanost.com/)
причалица
24-01-2012, 07:22
Solarna oluja stigla je na Zemlju i sve je jača. Sunce nas bombarduje radijacijom najjače oluje u poslednjih šest godina, a mnogo toga tek treba da se dogodi. Iako tek osrednja, erupcija na Suncu oslobodila je najveću radijaciju od 2005. godine, koja bi mogla da poremeti satelitsku komunikaciju, posebno u polarnim regionima. Danas, kada će oluja biti na vrhuncu, Zemlju će pogoditi brzi oblak plazme.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Erupcija na sunčevoj severoistočnoj hemisferi, blizu centra zvezde
Solarna oluja pojavila se u nedelju oko 4.00 časova ujutro, njena radijacija stigla je na Zemlju oko sat kasnije, a pogodiće nas sa tri različita efekta u tri različita vremena. Vrhunac će biti danas, 25. januara, a nastaviće se verovatno i tokom srede, čitavog dana. Najveća posledica je radijacija, navode iz Centra za predviđanje svemirskog vremena pri Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj kancelariji (NOAA) u Koloradu.
Radijacija izaziva najveću zabrinutost zbog mogućeg ometanja rada satelita i astronauta u svemiru. Oluja, klase M3.2, može da uzrokuje probleme u komunikaciji aviona koji putuju preko polova, istakli su naučnici.
Radijacija je u obliku protona došla od Sunca brzinom od 150 miliona kilometara na sat. Smatra se da je njen nivo jak. Prema skali NOAA-e, postoje dva visoka nivoa radijacije – jaka i ekstremna. Iako su su zabeležene jače sunčeve oluje, ovo je najjača radijacija od maja 2005.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Solarna oluja klase M3.2 stigla je na Zemlju
“Čitav prostor između nas i Jupitera je prosto ispunjen protonima i ne možete ih se samo tako rešiti. Zato će se efekti zadržati nekoliko dana”, objasnio je fizičar iz NOAA Dag Biseker.
Solarni i stručnjaci američke svemirske agencije NASA ispitali su očekivane efekte ove oluje i zaključili da šestoro astronauta na Međunarodnoj kosmičkoj stanici ne treba da brinu, niti da urade bilo šta da se zaštite od radijacije. Stručnjaci tvrde da astronauti nisu ni u kakvoj opasnosti.
Solarna erupcija praćena je sa jednim do tri udarca.
“Prvo dolazi elektromagnetna radijacija, praćena radijacijom u obliku protona. Onda, nas, konačno, pogađa izbačena koronalna masa (CME) – plazma samog Sunca. Ona obično putuje oko 1,6 do 3,2 miliona kilometara na čas, ali je ova oluja posebno brza i kreće se 6,4 miliona km/h”, naveo je Biseker, dodajući da eksplozija nije bila ništa posebno spektakularna, ali da je izbacila veoma brzu koronalnu masu.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303144/Solarna-oluja-pogodila-Zemlju-danas-vrhunac
причалица
24-01-2012, 07:25
nastavak:
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sunčeve pege 1402(R-TOP) i 1402(R). Rano jutros, u 03.59 GMT, pega 1402 je "izbacila" dugotrajnu oluju klase M
Danas, kada će oluja biti na vrhuncu, Zemlju će pogoditi brzi oblak plazme, kriveći magnetno polje naše planete. Upravo je sunčeva plazma ta koja uzrokuje većinu primetnih problema na Zemlji, poput prekida rada električne mreže.
Takođe može da “povuče” auroru borealis prema jugu. Naučnici smatraju da će aurora biti vidljiva iz gornjeg dela Severne Amerike sutra uveče.
Izgleda da je izbacivanje koronalne mase, ovaj put, umereno, sa mogućnošću da postane jako. Najgore efekte oluje osetiće, verovatno, severni deo Zemlje.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Naučnici su najviše zabrinuti zbog zdravlja astronauta na MKS i rada satelita
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303144/Solarna-oluja-pogodila-Zemlju-danas-vrhunac
причалица
24-01-2012, 07:25
nastavak:
Poslednjih nekoliko godina Sunce je bilo “tiho”, što bi se reklo kao zatišje pred buru. To je normalni, “mirni” deo sunčevog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti. Naučnici su prošle godine spekulisali da će naša zvezda ući u neuobičajeno “tihi” ciklus, koji se događa otprilike jednom u stoleću.
“Sada, međutim, izgleda da ipak nije reč o neobično mirnom ciklusu”, istakao je Biseker.
Naučnici su ranije istakli da je moguće da će se ljudi osećati “čudno” tokom solarne oluje, ali su istakli da osim malo verovatnog prekida rada satelita ili strujne mreže, te pojačane aurora borealis, neće biti drugih efekata.
“Ljudi kojima GPS treba da pokaže preciznost u santimetar treba da brinu, a ne oni koji hoće samo da pomere automobil 30 metra napred”, istakao je Biseker.
Studije su ranije pokazale povezanost vremena i klime na Zemlji sa sunčevim olujama, pa je moguće da su varijacije u temperaturi (U Srbiji, na primer, iznenadni talas toplog vremena - a za juče uveče je bilo najavljeno zahlađenje) upravo posledica sve jačeg naleta koronalne mase.
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/303144/Solarna-oluja-pogodila-Zemlju-danas-vrhunac
NASA snimila munjama obasjano nebo iznad Afrike iz svemira
Posada Međunarodne svemirske postaje (ISS) napravila je zapanjujuće snimke munjama obasjanog neba iznad Afrike, širine 400 kilometara.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Posada misije ‘Expedition 30′ sa ISS-a kojom zapovijeda Dan Burbank, snimila je video oluje iznad Afrike na području širokom 400 kilometara, koja se dogodila 29. prosinca oko 20 sati.
Oluja se protezala preko centralne Afrike, i zahvatila je Nigeriju, Indijski ocean i Madagaskar.Grmljavinski spektakl na nebu iznad Afrike NASA je objavila na svojim stranicama.
http://flic.kr/p/bfp344
причалица
03-02-2012, 10:24
Međunarodni tim astronoma saopštio je danas da je otkrio četvrtu planetu van našeg sunčevog sistema na kojoj bi život mogao biti moguć.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
GJ 667Cc je "gostoljubiva" planeta
Kako prenosi AFP, temperature na ovoj planeti, udaljenoj 22 svetlosne godine od Zemlje, ukazuju na mogućnost postojanja vode i života.
Istraživači su analizirali podatke koje je prikupila Evropska južna opservatorija o zvezdi GJ 667C, poznatoj kao patuljasta zvezda klase M koja isijava daleko manje toplote od Sunca.
Oko ove zvezde kruže najmanje tri planete, od kojih je jedna dovoljno blizu da apsorbuje isto toliko energije i svetlosti kao i Zemlja sa kojom ima sličnu površinsku temperaturu.
Obrćući se oko svoje zvezde za 28,15 dana, nova stenovita planeta GJ 667Cc je 4,5 puta veća od Zemlje, ističe se u studiji objavljenoj u časopisu "Astrophysical Journal Letters".
"Ova planeta je novi najbolji kandidat za koji se pretpostavlja da sadrži vodu, a moguće i život kakav nam je poznat", kazao je vođa istraživanja Guilem Anglada-Eskude sa Univerziteta u Getingenu, u Nemačkoj.
Da bi mogli da potvrde teoriju o postojanju vode, astronomi moraju prethodno da saznaju više o atmosferi na ovoj planeti.
Među drugim planetama koje kruže oko iste zvezde - koja je deo sistema sastavljenog od tri zvezde - mogao bi da bude jedan gasni džin i jedna super-Zemlja s orbitalnim periodom od 75 dana, ali su za njihovu potvrdu potrebna dodatna istraživanja.
Pojedini stručnjaci sumnjaju da patuljaste zvezde klase M mogu da imaju planete na kojima je moguć život, jer su isuviše slabe i sa puno solarne aktivnosti koja obližnjim planetama šalje smrtonosnu radijaciju.
Iako u poređenju sa našim Suncem, GJ 667C ima daleko manje elemenata težih od helijuma, kao što su gvožđe, ugljenik i silicijum - koji čine gradivne elemente zemljanih planeta - astronomi su, ipak, intrigirani njenim potencijalima.
"Očekivali smo da je to zvezda bez planeta, pa, ipak, one su tu", kazao je Stiven Vogt, koautor studije i profesor astronomije i astrofizike na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu.
"Otkriće ove planete, tako blizu i tako brzo, ukazuje da u našoj galaksiji ima na milijarde stenovitih planeta na kojima je život moguć", rekao je on.
Dosad su otkrivene tri egzoplanete za koje su astronomi potvrdili da ispunjavaju uslove za život.
To su Gliese 581d koju su otkrili francuski astronomi u maju ove godine, HD 85512d, za koju su u avgustu švajcarski astronomi ustanovili da se nalazi u zoni pogodnoj za život i Kepler 22b koju je početkom decembra otkrio američki svemirski teleskop Kepler.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/305074/Otkrivena-cetvrta-planeta-na-kojoj-je-zivot-moguc
причалица
14-02-2012, 09:18
Posmatrače neba krajem februara očekuje prava poslastica, jer će imati priliku da u jednoj noći golim okom vide Merkur, Veneru, Jupiter, Saturn i Mars, što je veoma redak fenomen.
Jedna ili više ovih planeta su obični skrivene iza sunca pa ne mogu da se vide u jednoj noći. Očekuje se da će svih pet njih biti vidljivo između 22. i 24. februara.
Venera i Mesec biće vidljivi zajedno između 23. i 24. februara. Pet planeta moći će se videti zajedno između 7.00 uveče i 1.00 ujutro u tom periodu.
Mars i Saturn su već lako vidljivi bez optičkim pomagala, od zalaska do izlaska Sunca. Mars se može videti golim okom na istoku, dok je Venera vidljiva na zapadu, nakon zalaska Sunca do 9.00 uveče, a Jupiter se može videti iznad Venere do 11 sati uveče.
Merkur će biti vidljiv uveče, tokom poslednje nedelje februara. Uran je takođe lako vidljiv ovih dana, istakli su naučnici. U sledećih nekoliko dana Uran će biti blizu Venere, pa će ga biti lakše pronaći.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/306766/Jupiter-Saturn-Mars-Venera-i-Merkur-vidljivi-golim-okom-u-istoj-noci
причалица
15-02-2012, 23:52
Astronomi su uz pomoć svemirskog teleskopa Habl otkrili grupu mladih, plavih zvezda koje okružuju prvu crnu rupu srednje mase ikad otkrivenu. Prisustvo grupe zvezda ukazuje da je crna rupa nekada bila u središtu sada dezintegrisane patuljaste galaksije.
Astronomi su rekonstruisali taj događaj, za koji misle da je bilo uništenje galaksije, sa retkom vrstom crne rupe koja je to preživela.
Vođa studije Šon Farel, sa Instituta za Astronomiju u Sidneju u Australiji, otkrio je ovu neobičnu crnu rupu 2009. godine, uz pomoć teleskopa za X-zrake Evropske svemirske agencije (ESA) XMM-Njuton. Poznata pod nazivom HLX-1, ta crna rupa ima masu kao 20.000 sunaca. Ona leži na ivici spiralne galaksije ESO 243-49, oko 290 miliona svetlosnih godina udaljene od Zemlje.
“Po prvi put imamo dokaze o okolini, samim time i poreklu, ove crne rupe srednje mase”, izjavio je Metju Servilat iz Centra za astrofiziku “Harvard-Smitsonijan”.
Astronomi znaju kako masivne zvezde propadaju i oformljavaju crne rupe stelarne mase, težine oko 10 puta veće od našeg Sunca, ali nije poznato kako se supermasivne crne rupe, poput “čudovišta” u centru našeg Mlečnog puta (sa masom četiri miliona većom od Sunca), stvaraju u središtima galaksija. Jedna teorija je da supermasivne crne rupe mogu da se izgrade spajanjem manjih crnih rupa, srednje težine (stotine do hiljade sunaca).
Najbolje objašnjenje je da je crna rupa HLX-1 bila u centru patuljaste galaksije. Veća “domaćinska” galaksija potom je uhvatila patuljastu. Većina zvezda patuljaste galaksije je nestala tokom sudara. U isto vreme, formirale su se nove, mlade zvezde. Interakcija koja je kompresovala gas oko crne rupe takođe je izazvala formiranje zvezda.
Naučnici su otkrili da je ta grupa zvezda sigurno nije starija od 200 miliona godina. To znači da su formirane nakon sudara patuljaste sa većom galaksijom. Starost zvezda ukazuje pre koliko godina su se dve galaksije sudarile.
Budućnost te crne rupe u ovoj fazi je nesigurna. Zavisi od njene putanje, koja je trenutno nepoznata. Moguće je da se uvuče u centar velike galaksije i na kraju spoji sa supermasivnom crnom rupom u njoj. Takođe, mogla bi da se smesti u stabilnu orbitu oko galaksije. Ono što je sigurno je da će nestati u X-zrakama kada iscrpi svoju zalihu gasa.
“Ova crna rupa je jedinstvena po tome što je jedina sa srednjom masom koju smo do sada otkrili. Njihova retkost ukazuje da su one vidljive neko kraće vreme”, rekao je Servilat.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/307326/Crna-rupa-prezivela-sudar-galaksija
причалица
22-02-2012, 20:49
NASA-in teleskop "Habl" zabeležio je neverovatan prizor koji je nastao kada su nove zvezde iz magline NGC 2174 svojim energičnim svetlom i vetrovima raspršile tu istu maglinu u kojoj su nastale. Struktura magline NGC 2174, koja se nalazi 6.400 godina daleko od Zemlje, je mnogo ređa od vazduha, ali zbog uticaja novonastalih zvezda deluje poput planine u svemiru.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Maglina NGC 2174
Naučnici procenjuju da će se pomenute zvezde sasvim ohladiti u roku od nekoliko miliona godina, kada će i cela ova "planina" potpuno nestati.
U "zvezdanim porodilištima" poput magline (nebule) NGC 2174 zvezde nastaju u strahovitoj trci za opstankom u kojem se zvezde hrane sastojcima nebule.
Problem je u tome što je proces nastanka zvezda neefikasan zbog prirode sastojaka maglina, koje čine uglavnom oblaci gasa i prašine i koji se lako rasprše.
U slučaju magline NGC 2174 taj proces je dodatno ubrzan prisustvom vrelih mladih zvezda koje stvaraju vetrove velike brzine koji gasove duvaju prema spolja. Osim toga, mlade zvezde "bombarduju" gasove intenzivnom radijacijom, stvarajući neverovatne vizuelne efekte, koji mogu da se vide i na NASA-inom snimku.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/234660/Zvezdane-planine-6400-svetlosnih-godina-daleko-od-Zemlje
причалица
25-02-2012, 10:04
Svetlost tri zvezde stare 12 milijardi godina na ivici galaksije Mlečni put ukazuje da one sadrže telur, superprovodni element redak na Zemlji, po kojoj je i dobio ime (lat. tellus; Zemlja). Takođe su otkriveni i drugi teški elementi.
Ovo otkriće podržava teoriju da su ti elementi bili sastavljeni u raspadajućim jezgrima retkih supernova.
“Možete naći gvožđe i nikl u bilo kojoj običnoj supernovi, bilo gde u univerzumu. Ali ovi teški elementi izgleda da se pronalaze samo u posebnim stelarnim eksplozijama”, izjavila je Ana Frebel, astrofizičarka sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.
Prema teoriji, teški atomi se formiraju tokom brze nuklearne fuzije u srcu supernove. Ovaj takozvani r-proces, počinje kada se uništi jezgro supernove, bombardujući žestoko atomsko jezgro sa neutronima. Rezultat je stvaranje atoma težih od gvožđa, koji potom pojure u svemir, obogaćujući oblak gasa i prašine koji na kraju formira drugu zvezdu. Ako je ta teorija tačna, neki od tih atoma završe u zvezdama poput ove tri drevne koje su proučili Frebelova i njen naučni tim, uz pomoć spektrografa Hablovog svemirskog teleskopa.
Ne samo što je u njima otkriveno prisustvo retkog telura, njegova količina – obilna u odnosu na druge teške element poput barijuma i stroncijuma – bila je ista u sve tri zvezde.
“To ukazuje da je retka vrsta supernove stvorila elemente u donjoj polovini periodnog sistema, uključujući telur”, smatra Frebelova.
Profesorka astronomije Dženifer Džonson, sa Univerziteta Ohajo, ističe da je telur teško detektovati jer on apsorbuje svetlost ultraljubičastog spektra. Sunčeva svetlost preplavljuje UV signale i nemoguće ih je primetiti teleskopom sa Zemlje.
“Ako pogledate periodni sistem elemenata, telur je u sredini elementata koje je teško izmeriti. Ako hoćemo da razumemo kako se r-proces odvija u univerzumu mi moramo da izmerimo taj deo periodnog sistema”, rekla je Džonsonova.
Naučni tim koji je otkrio telur u drevnim zvezdama sada planira da popuni periodni sistem, tražeći znakove drugih teških elemenata u zvezdanoj svetlosti.
“Još postoji par rupa. Tu i tamo dodamo neki element, što nam da nove smernice i olakša posao”, kaže Frebelova.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/308725/Redak-zemaljski-element-otkriven-u-drevnim-zvezdama
Svemirski vjetar koji se kreće 32 milijuna kmh!
NASA-in teleskop Chandra, koji promatra svemir u spektru rentgenskih zraka (X zrake), snimio je najbrži vjetar ikad zabilježen na rubovima crne rupe.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Radi se o crnoj rupi veličine zvijezde IGR J17091, čija strahovito jaka gravitacija povlači plin iz obližnje zvijezde te formira vrući disk oko same crne rupe, a sukladno s njim nastaje i zvjezdani vjetar, kojeg je zabilježila Chandra.
Crne rupe veličine zvijezda, ili takozvane stelarne crne rupe, nastaju obično kad velike zvijezde kolabiraju. Obično im je masa oko deset puta veća od našeg Sunca.
Chandra je zabilježila vjetar koji putuje brzinom od 32 milijuna kilometara na sat, odnosno brzinom od oko 3 posto brzine svjetlosti. To je otprilike deset puta brži vjetar od bilo kojeg dosad zabilježenog na rubu diskova crnih rupa.
Drugo veliko otkriće jest i to kako izgleda da taj vjetar odnosi više materijala u svemir nego što ga crna rupa uspijeva usisati u sebe. Na slici koju vidite umjetnički je prikaz crne rupe IGR J17091 i njezine prateće zvijezde.
Dnevnik
Izvor: www.znanost.com (http://www.znanost.com)
причалица
05-03-2012, 20:32
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Mars će večeras biti najbliža Zemlji što se događa svake dve godine
Za razliku od drugih planeta, Mars smo u prilici da posmatramo svake druge godine, a upravo je danas najbliži Zemlji.
Najbolje se može videti tokom noći, na istočnoj strani neba. Njegov sjaj se vidi tokom cele noći.
- Mars je danas udaljen od Zemlje 0,637 astronomskih jedinica, što je oko 100 miliona kilometara. Međutim, Mars se može i više približiti, kao 2003. godine, kada je prišao na 0,373 astronomskih jedinica. Tada se najbolje video - kaže Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
On kaže da će se sledeće, ovako veliko približavanje, desiti tek 31. jula 2018. godine.
- Ovo je retka pojava jer smo u mogoćnosti da tokom jedne noći vidimo pet planeta - kaže Simonović.
Planete Merkur,Venera, Jupiter, Mars i Saturn se vide od zapada prema istoku, a prepoznaćete ih po njihovom sjaju koji skreće pažnju posmatrača. (http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/309127/Na-nocnom-nebu-u-februaru-i-martu-mozete-videti-pet-planeta)
Inače, Venera i Jupiter će se približiti 13. i 14. marta i tada će ličiti na dva jednaka reflektora koja će nas, nakon zalaska sunca, obasjavati na zapadu. Ova dva velika nebeska tela moći ćete da sakrijete iza vrhova dva prsta.
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/310473/Pogledajte-u-nebo-Danas-je-Mars-najblizi-Zemlji
причалица
05-03-2012, 20:46
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Najnovija istraživanja naučnika su pokazala da na planeti Jupiter postoje uslovi za život. Naime, grupa naučnika je otkrila ledenu površinu na Jupiteru, ispod koje se, prema njihovim verovanjima, nalazi široki okean.
S obzirom na to da je voda prvi znak života, naučnici su sigurni da je na Jupiteru moguć život. Ovo otkrovenje će baciti u gorko razočarenje naučnike koji pokušavaju da otkriju život na drugim planetama.
Ipak, istraživači sugerišu da bi kiselost okeana koji su otkrili na Jupiteru mogla da bude prevelika što bi ugrozilo uslove za život. Ukupna kiselost okeana bila bi ista kao konzerva "Koka kole", što, prema rečima naučnika sa Floride nikako ne bi doprinelo prijatnom životu.
- Rezultat kiselosti okeana na Jupiteru sugurno ne bi bio prijatan za život. Najverovatniji preživeli u ovakvim uslovima bili bi neka vrsta mikroba, kaže Metju Pasek, naučnik sa Univerziteta na Južnoj Floridi, koji je jedan od autora studije o mogućnosti života na Jupiteru.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/310493/Naucnici-Moguc-je-zivot-na-Jupiteru
Kiseonik u atmosferi Saturnovog meseca
Letelica američke svemirske agencije NASA “Kasini”, koja kruži oko Saturna, otkrila je kiseonik u atmosferi Dione, ledenog meseca šeste planete od Sunca. Ne biste, međutim, želeli tamo da živite, napominju naučnici. Atmosfera Dione je pet triliona puta manje gustine od vazduha na površini Zemlje.
“Kasini” je detektovao ultra tanki sloj jona kiseonika na Dioni, tako redak da su uslovi tamo jednaki onima na 480 kilometara iznad Zemlje.
Na Dioni postoji svega jedan jon kiseonika na svakih 11 kubnih centimetara prostora, ali je to ipak dovoljno da se kvalifikuje kao atmosfera, istakli su naučnici.
“Znamo da je Diona izvor molekula kiseonika. To pokazuje da je molekularni kiseonik u stvari uobičajen u sistemu Saturna i da može proizaći iz procesa koji ne uključuju život”, izjavio je vođa studije Robert Tokar, iz Nacionalne laboratorije “Los Alamos” u Novom Meksiku.
Diona je jedan od manjih Saturnovih meseca, širine oko 1,123 kilometara. Orbitira oko druge najveće planete Sunčevog sistema svakih 2,7 dana, na udaljenosti od oko 377.400 kilometara, što je približno ista udaljenost kao između Zemlje i našeg satelita, naveli su stručnjaci NASA-e.
“Kiseonik na Dioni potencijalno se može stvoriti fotonima, ili visoko-energetskim česticama koje bombarduju ledenu površinu ovog meseca, podižući jone kiseonika tokom procesa”, objasnio je Tokar.
Druga teorija ukazuje da su Dioninu atmosferu možda stvorili geološki procesi na mesecu.
Diona je jedino stenovito telo sa atmosferom u našem Solarnom sistemu. Gusta atmosfera prekriva još Zemlju, Veneru i Mars, kao i Saturnov najveći mesec Titan.
Retka atmosfera na Reji, drugog po veličini satelita prstenaste planete, detektovana je 2010. godine i slična je ovoj na Dioni. To i otkriće ozona na ledenoj Dioni navelo je naučnike na zaključak da ovaj mesec ima retku atmosferu, ali je ova teorija potvrđena tek kada je “Kasini” uz pomoć plazma spektometra detektovao jonizovani kiseonik tokom bliskog prolaska u aprilu 2011, kada je letelica prošla na 503 kilometra od meseca.
Tada je zabeleženo da je Dionina atmosfera sačinjena od oko 2.550 jona na 90.000 kubnih metara, istakli su naučnici.
Istorijat
Dionu je 1684. otkrio astronom Đovani Kasini, po kome je i nazvana letelica, dok je sam mesec dobio ime po grčkoj boginji Dijani.
NASA je lansirala misiju “Kasini” 1997, a letelica je stigla do Saturna 2004, od kada je u njegovoj orbiti. Misija “Kasini” je više puta produžavana, a nedavno do 2017.
Izvor: Blic Online
Nova opasnost: Slučajno otkriven asteroid “2012 DA 14″ za 11 mjeseci udara u Zemlju
Kako bi izbjegli moguću katastrofu – ovaj put zakazanu za veljaču 2013. – znanstvenici su predložili da se konfrontacija s asteroidom 2012 DA14 obavi s raketama s bojevim glavama ili tako što će ga se „obojati“ specijalnim bojama koje upijaju Sunčevu svjetlost, kako bi on promijenio temperaturu i kako bi skrenuo sa sadašnje rute. Jedini je problem što je za građenje svemirskih raketa potreban duži vremenski period.
NASA-ini podaci pokazuju da su ovaj asteroid prvi opazili španjolski astronomi amateri koji su shvatili da je asteroid prije tri godine promijenio pravac kretanja. Na takav način će gotovo dotaknuti planetu za 11 mjeseci, to jest u veljači 2013. godine, što dodatno povećava strah od moguće kolizije.
Asteroid poznat pod imenom 2012 DA14 će proći pored Zemlje u veljači 2013. na udaljenosti manjoj od 27 tisuća kilometara. Što je bliže od geo-sinkrone orbite nekih satelita.
Postoji mogućnost da će asteroid udariti o Zemlju, no da bi se znala prava potencijalna prijetnja, potrebno je napraviti dodatne kalkulacije kao i stvaranje planova kako da se izbjegne moguća opasnost.
Doktor David Dunhan, NASA-in ekspert, je u izjavi studentima ruskog sveučilišta za elektroniku i matematiku rekao slijedeće:
„Zemljino gravitacijsko polje će značajno utjecati na putanju ovog asteroida. Potrebne su nam dodatne kalkulacije kako bi provjerili kolika je opasnost od kolizije. Astaroid bi se mogao slomiti na desetke manjih komada, ili bi se on mogao razdvojiti na nekoliko većih komada i izgorjeti u atmosferi. Mi smo u stanju otkriti o kakvom se asteroidu radi i kakva mu je mineralna struktura, to ćemo napraviti uz pomoć spektralne analize. S tim ćemo podacima predvidjeti njegovo ponašanje u atmosferi i što nam je potrebno uraditi kako bi spriječili eventualnu štetu.“
U slučaju kolizije, znanstvenici su izračunali kako bi oslobođena destruktivna energija bila jednaka eksploziji termo nuklearne bombe.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Trenutačni podaci tablice s udaljenošću i datumima.
„Znanstvenici za sada imaju u planu dvije opcije; rušenje ovog meteorita raketama s bojevim glavama ili bi ga obojali,“ rekao je Dunham. “Specijalna boja bi utjecala na način kako asteroid reflektira Sunčevu svjetlost i tako bi promjenom njegove temperature promijenili i njegovu putanju.”
„No ovo je još veća prijetnja jer bi se njegova putanja uvelike promijenila i on bi mogao postati još veća prijetnja kada se s njim susretnemo 2056. godine,“ rekao je Aleksandr Devaytkin voditelj ruske opservatorije Pulkovo za tiskovinu Izvestia.
Kako god bilo, za ovakav plan su potrebne rakete i svemirske letjelice, no za njihovu izgradnju bi nam trebalo barem dvije godine.
„Ovaj asteroid je gorko otkriće. On je u ovakvoj orbiti već više od tri godine i 2012 DA14 je prešao preko putanje Zemlje već nekoliko puta,“ otkrio je svemirski analitičar Sergey Noroenkov iz ruske akademije znanosti.
Čini se da s otkrivanjem opasnosti iz svemira još uvijek jako veliku ulogu igra čista slučajnost, dok obrambeni planovi za očuvanje planete postoje samo kao skice.
Ne bismo nazvali naš susret s 2012 DA14 kao sigurnu katastrofu.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Dijagram orbite 2012 DA14.
„Asteroid bi se mogao raspasti na male komadiće kada uđe u atmosferu. U takvom slučaju većina njegovih komada nikada ne bi došla do površine planete,“ primijetio je Dunham.
No ako cijeli asteroid udari o planetu, jakost udara će nalikovati onoj koja se dogodila 1908. godine za vrijeme Tunguske eksplozije kada je uništeno preko 2150 kvadratnih kilometara šume u Sibiru. To je gotovo veličina države Luksemburg.
S obzirom na podatke s kojima danas raspolažemo, kretanje asteroida se još uvijek treba izračunati da bi znali gdje će i kako završiti.
Izvor: Russia Today // Prijevod: Matrix World
Izvor:znanost.com
Što se događa sa Saturnovim prstenom?
NASA-in satelit Voyager snimio je Saturn 1980. godine, a prsten F bio je blijed i posut svijetlim mrljama. Do posjeta misije Cassini 2004. točkice su nestale, a prsten je postao dvaput svjetliji.
Saturnov prsten F misterija za astronome. Naime dok većina unutarnjih prstena ima jasne, dobro definirane rubove, F prsten, što je najudaljeniji od Saturnovih glavnih prstena, ima tanku središnju jezgru okruženu difuznim omotačem od velikih ledenih čestica.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Mnoge od tih pojava mogu se pripisati malom mjesecu Prometeju, koji u svojoj rotaciji oko Saturna prolazi unutar prstena F. Prometej se približava i udaljava od prstena u svom 17-godišnjem ciklusu, te utječe na njega svojom gravitacijom. Kada mu dođe previše blizu “krade” materijal iz prstena.
Znanstvenici su bili jako iznenađeni kada su usporedili slike misija Voyager 1 i 2, te snimke Cassinija i otkrili da je prsten postao čak dva puta sjajniji, triput širi i dvostruko neprozirniji, piše Net.hr.
‘Sve to znači da je u njemu danas mnogo više prašine nego prije’, rekao je istraživač Robert French s Institutu SETI Kaliforniji, piše New Scientist.
French je u početku sumnjao da je i za ovu pojavu kriv Prometej, međutim, kada se mjesec kasnije približio prstenu F, ovaj je ostao nepromijenjen. “Znali smo da se prsten F mijenja iz dana u dan, dapače iz sata u sat, zbog utjecaja Prometeja, ali smo mislili da je dugoročno stabilan”, kazao je French.
Da stvar bude čudnija, prsten je izblijedio u samo devet mjeseci od odlaska Voyagera 1 do dolaska Voyagera 2.
Zanimljiva se stvar dogodila 2006. godine, kada se na prstenu pojavila sjajna mrlja koja je povećala sjajnost prstena za 84 posto, a izblijedjela je tek za dvije godine. Ustanovljeno je da je uzrok mrlje bio maleni Saturnov satelit koji se zabio u prsten i stvorio oblak sjajnih čestica. Znanstvenici su stoga zaključili da bi i druge promjene mogle biti uzrokovane udarima manjih svemirskih objekata.
Znanstvenici pretpostavljaju i da postoji mogućnost da Prometej, kada se približi prstenu, svojom gravitacijom ubrzava kretanje čestica leda i razbija grude u njemu pa prsten jače sjaji. Kada se mjesec počne udaljavati, prsten se smiruje.
Izvor: znanost.com
NASA snimila ‘propadanje’ atmosfere na Titanu
NASA-in satelit Cassini, koji se nalazi u orbiti oko Saturna, zabilježio je zanimljive promijene na jednom od njegovih mjeseca.
Prema tim snimkama, čini se kako nebo iznad Titana ‘propada’ prema površini tog mjeseca, prenosi Science News. Od 2004. godine, Gornji dio atmosfere Titana, spustio se za preko 100 kilometara, što sugerira da promjena godišnjih doba na tom mjesecu čini i nešto više od stvaranja kiše.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Prve Cassinijeve snimke iz 2004. pokazivale su kako omotač oko Titana doseže visinu od 500 kilometara iznad površine, no nove snimke pokazuju kako je ‘upao’ na 360 kilometara visine.
Trenutna visina atmosferskog omotača oko Titana gotovo se u potpunosti podudara s onom, koju je zabilježio NASA-in Voyager 1981. godine. ‘Za mene je to zadivljujuće’, istaknuo je Robert West iz laboratorija Jet Propulsion u Pasadeni.
Jedna godina na Titanu traje koliko oko 30 godina na Zemlji pa to znači da Titan, više-manje, izgleda isto kao i 1981. godine. S iznimkom 2004. godine, kad je imao ‘napuhanu’ atmosferu. ‘To je doista spektakularno. Gledate kako se taj svijet mijenja upravo pred vašim očima, a onda se pojave ti sasvim nepredviđeni događaji. tada jedva čekate da vidite što će se sljedeće dogoditi’, Opisao je West.
Zasad, znanstvenici nisu uspjeli objasniti tu pojavu na Titanu, piše Dnevnik.
Izvor: znanost.com
Tisuću godina čekanja na kišu metana na Titanu
Na Saturnovu mjesecu Titanu postoje mjesta gdje kiša pada jednom svakih tisuću godina, zaključeno je u novom astronomskom istraživanju.
Zemlja i Titan jedini su svjetovi u Sunčevom sustavu, gdje tekućina kiši na čvrstu površinu – iako je na Titanu ta kiša metan, a ne voda. Izračun se temelji na nalazima sondi Cassini i Huygens o kišnim olujama koje su se dogodile 2004. i 2010.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Dr. Ralph Lorenz predstavio je pojedinosti o svom radu na Konferenciji mjesečeve i planetarne znanosti (LPSC) u Teksasu, izvijestio je u četvrtak BBC. Titan je fascinantno ‘isti, ali različit’ pandan Zemlje. Vjetar i kiša oblikovali su površinu, stvarajući riječne kanale, jezera, dine i obale.
No, tamo su tekući ugljikovodici zauzeli mjesto vode. Na Titanu, gdje je temperatura površine prosječne vrijednosti -179 C, pada kiša metana.
‘Mogu proći stoljeća između pljuskova, ali kada se oni dese, oni deponiraju nekoliko desetaka centimetara ili čak metara kiše’, kazao je za BBC dr. Lorenz s Johns Hopkins Laboratorija za primijenjenu fiziku (JHUAPL) u Marylandu. ‘To je u skladu s duboko urezanim riječnim kanalima koje vidimo’, dodao je.
Izvor: znanost.com
Lep nebeski šou: Mesec večeras najbliže Veneri i Jupiteru VIDEOVenera i Jupiter će večeras, oko 19.30 sati, na nebu prirediti lep nebeski šou. Venera i Jupiter ovih večeri, pred zalazak, stoje u skoro uspravnoj liniji nad horizontom, a ove večeri će im se u nebeskoj misiji pridružiti i Mesec, koji će sijati u njihovom društvu.
http://razbibriga.net/imported/2012/03/216998_13jupmesvenijugoistocnibedem2_f-1.jpg?ver=1332678994
Nije u pitanju nikakva neobična pojava, kažu astronomi, ali je svakako posredi veoma lep prizor.
http://razbibriga.net/imported/2012/03/228565_grafikavenerajupitermesec_ff-1.jpg?ver=1332687722
- Planete, pa tako i Mesec, kreću se duž jedne linije po nebu. To je krug ekliptike, što znači da se uvek ređaju duž njega. I Mesec se takođe kreće duž ovog kruga nebeske sfere, a večeras će se naći između sjajnije Venere i nižeg i tamnijeg Jupitera - objašnjava za “Blic” astronom Branko Simonović.
Mesec će se na zapadnom nebu naći ispod Venere, ali će se već sutradan na svom putu pomeriti ka istoku, pa će napustiti ovo društvo.
Tokom februara i marta bili smo svedoci zanimljivih događanja na noćnom nebu. Početkom marta planeta Mars bila je najbliža Zemlji, što se događa svake dve godine.
Planete Jupiter i Venera su se sredinom meseca toliko približile na nebu da su ličile na dva jednaka nebeska reflektora.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/313868/Lep-nebeski-sou-Mesec-veceras-najblize-Veneri-i-Jupiteru
причалица
08-04-2012, 21:07
Izviđački orbiter agencije NASA zabeležio je fotografiju zapanjujućeg tornada koji je besneo na Marsu. To još jednom potvrđuje da su snažne oluje koje nose sve pred sobom uobičajene i na drugim planetama osim Zemlje.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Prašnjavi đavo: "Pijavica" na površini Marsa
Kamera izviđačkog orbitera koji se 10. marta spustio na površinu Marsa zabeležila je prizor tornada koji naučnici zovu "prašnjavi đavo".
Reč je o tornadu visokom oko 20 kilometara koji podiže ogromne količine prašine sa tla. Ovakve pojave na Marsu mogu da budu još burnije nego na Zemlji, budući da je vazduh na crvenoj planeti suvlji.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/316251/Prasnjavi-djavo-Pogledajte-tornado-na-Marsu-visok-20-kilometara
причалица
20-04-2012, 07:44
Astronomi su po prvi put, uz pomoć “Habla”, fotografisali severnu svetlost kako obasjava ledenu atmosferu sedme planete od Sunca –Urana, objavljeno je danas.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Džinovski Uran, udaljen od Zemlje oko četiri milijarde kilometara, je čudan svet, koji je, kako se smatra, u nekom trenutku u prošlosti “oboren na stranu”, pa sada njegov “Severni pol” leži na mestu gde se kod većine planeta nalazi ekvator.
Uranova osa rotacije je nagnuta čak 98 stepeni u odnosu na putanju oko Sunca, takozvano retrogradno kretanje. Smatra se da su uzrok tome više uzastopnih sudara sa manjim telima iz istog pravca.
Aurora – u vidu male, bele tačke na fotografiji – samo doprinosi čudnoj reputaciji ove planete.
Severna svetlost se na Zemlji pojavljuje kada solarni vetar – tok nabijenih čestica sa Sunca – dođe u dejstvo sa magnetnim poljem naše planete. Dok se zemaljska aurora vidi kao džinovska, zelena zavesa svetlosti koja može da traje satima, aurore viđene nedavno na Uranu su relativno male i traju svega nekoliko minuta.
Naučnici ne znaju mnogo o Uranovom magnetnom polju, jer se ova planeta istraživala detaljnije samo jednom, kada je pre 25 godina pored nje proleteo “Putnik 2”(Voyager). Letelica je tada detektovala aurore, ali su neuspeli pokušaji da se ovaj atmosferski fenomen na Uranu ponovo ispita. Naučnici su pokušali da detektuju aurore na Uranu 1998. i 2005.
Takođe, uslovi na Uranu su bili veoma drugačiji kada je 1986. “Putnik” tuda prolazio. Severni pol planete tada je bio okrenut direktno ka Suncu, dakle izložen solarnim vetrovima, stvarajući aurore koje su trajale duže i uglavnom bile locirane na noćnoj strani Urana, slično kao na Zemlji.
Uran je sada ušao u prolećnu ravnodnevnicu i njegova osa je okomita u odnosu na tok nabijenih solarnih čestica. Naučnici smatraju da je ova čudna orijentacija uzrok posebnim aurorama koje je snimio “Habl”.
“Ovo je prvi put da možemo da vidimo ove emisije svetlosti sa zemaljskim teleskopom”, istakao je vođa istraživanja Loren Lami iz Pariske opservatorije.
On je u septembru prošle godine saznao da će solarna oluja pogoditi Uran, da bi šest nedelja kasnije naučnici primetili aurore u gornjem sloju atmosfere.
“Na žalost, Habl se bliži kraju svog životnog veka, pa je bitno da što više osmatramo ovaj fenomen”, dodao je Lami.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/317400/Prvi-put-fotografisana-aurora-borealis-na-Uranu
причалица
20-04-2012, 07:49
Mlada zvezda, dom najmanje jedne vanzemaljske planete, okružena je prstenom velikog, prašnjavog oblaka kometa, kao naš Solarni sistem, ali sa jednom velikom razlikom – ovde ima čak do oko 83 triliona kometa, od kojih se hiljade uništavaju svakodnevnim sudarima, objavili su naučnici Evropske svemirske agencije.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Fomalhaut
Štaviše, toliko je prašine oko zvezde da bi bilo potrebno da se svakog dana uništi 2.000 kometa, svaka širine kilometer, da bi se stvorio taj ledeni pojas prašine koji danas vidimo.
Zvaničnici ESA nazvali su ova svakodnevna uništenja “masakr kometa”.
Prašinu oko mlade zvezde Fomalhaut moglo je formirati i svega nekoliko velikih kometa, širine oko 10 kilometara, možda sa po dva sudara dnevno.
Sudarajuće komete okružuju Fomalhaut, koja se nalazi na oko 25 svetlosnih godina od Zemlje.
Vođa istraživanja Bram Eke i njegov tim proučili su pojas kometa uz pomoć ESA-ine Svemirske opservatorije “Heršel”. Oni su primetili prašinu stvorenu usled stalnih sudara kometa u pokretu.
Zavisno od veličine komete, u pojasu oko Fomalhaute moglo bi da bude između 260 milijardi i 83 triliona kometa. U prašnjavom pojasu oko mlade zvezde ima toliko materijala da bi njihova masa bila jednaka masi 110 Zemlji, otkrili su naučnici.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Poređenje Formalhautinog i Solarnog sistema
Poredak Fomalhautinog pojasa kometa sličan je Kuperovom pojasu, iza orbite Neptuna. Naučnici su znali za postojanje oblaka prašine oko Fomalhaut od ’80-tih godina, ali su uz pomoć Heršelove opservatorije otkrili više detalja vezanih za prsten oko zvezde.
Otkriveno je da se temperature pojasa, u proseku, kreću između minus 230 i minus 170 stepeni Celzijusovih. To bi značilo da su čestice u pojasu sićušne, svaka širine svega nekoliko milionitih delova metra. Svetlost Fomalhaute obično bi oduvala tako sitne čestice prašine, ali one i dalje opstaju, što je naučnike navelo na pomisao da sveža prašina stalno dolazi od brojnih sudara kometa.
Jedna strana Fomalhautinog pojasa je toplija od druge jer je pomerenija od centra, možda zbog gravitacionog uticaja planete, čije je prisustvo potvrđeno 2005.
Fomalhaut
Fomalhaut je najsjajnija zvezda sazvežđa Južne ribe i jedna od najsjajnih na našem nebu. Treća je najsjajnija zvezda koja ima planetu u orbiti, nakon Poluksa i našeg Sunca. Njeno ime na arapskom znači “riblja usta” (usta Južne ribe), zvezda je klase A stara svega 100 do 300 miliona godina, a prognoza je da će živeti milijardu godina. Ona se može videti nisko na južnom nebu severne hemisfere tokom jeseni i rane zime. Fomalhaut zalazi otprilike kada se Sirijus diže i ne pojavljuje se sve dok ne zađe Antares.Ova zvezda ima posebno mesto u istraživanjima ekstrasolarnih planeta, jer je ona centar prvih stelarnih sistema sa takvom planetom (Fomalhaut b). Temperatura na površini Fomalhauta kreće se oko 8,478 stepeni Celzijusa, a masa joj je oko 2,1 puta, a prečnik 1,8 puta veći od našeg Sunca, dok je njena svetlost 18 puta sjajnija.
"Heršel"
Heršelova opservatorija je najveći i najmoćniji infracrveni svemirski teleskop u orbiti danas. ESA je lansirala tu opservatoriju 2009. godine. “Heršel” nosi ogledalo prečnika 3,5 metara. Dva meseca nakon lansiranja, opservatorija je dosegla udaljenost od 1.500.000 kilometara od Zemlje.
Ovaj teleskop može da “uhvati” najhladnije i najprašnjavije objekte u svemiru. Ime je dobio po Vilijamu Heršelu, koji je otkrio infracrveni spektar i planetu Uran.
причалица
28-04-2012, 07:38
Na stotine velikih spiralnih tvorevina otkriveno je na površini Marsa, a naučnici smatraju da je to dokaz postojanja novog tipa lave koji ranije nije primećen na Crvenoj planeti. Novi oblici mogu se videti na fotografiji koju je objavila američka svemirska agencija NASA.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Fotografiju spiralnih tvorevina zabeležio je orbiter agencije NASA
Snimak površine Marsa u regiji koja se zove "Athabasca Valles" pokazuje zanimljive spiralne promene.
Dok većina naučnika misli da su u pitanju vodene tvorevine, jedan deo tvrdi da je reč o stvrdnutim naslagama lave.
"Prizor regije "Athabasca Valles" pokazuje oblike za koje je vrlo verovatno da potiču od lave. Iako bi određeni aspekti pojave mogli da se pripišu vodi i ledu, uvereni smo da to nije slučaj", izjavio je vođa istraživanja Endrju Rajan za "National Geographic".
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/319420/Pogledajte-Neobicne-spirale-na-povrsini-Marsa-na-fotografiji-NASA
причалица
30-04-2012, 08:26
Ono što na prvi pogled podseća na vrata raja, zapravo je impresivan snimak zabeležen svemirskim teleskopom “Habl”. Reč je o dramatičnom periodu u životu umiruće zvezde, kada ona ostaje bez neklearnog goriva i emituje svetlosne zrake nalik na reflektore.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Umiruća zvezda ostaje bez neklearnog goriva i emituje zrake nalik na reflektore
Ova faza je poznata kao preplanetarna ili protoplanetarna maglina, a na “Hablovom” snimku se vidi nebula CRL 2688, karakteristična po svom jajastom obliku - prva protoplanetarna maglina ikada otkrivena. Bilo je to pre nešto manje od 40 godina, ali naučnici priznaju da su za njih mnogi aspekti ovog fenomena i dalje misterija.
Prema rečima operatera teleskopa, NASA-e i Evropske svemirske agencije (ESA), vreli ostaci zvezde, koja stari nekoliko hiljada godina, ostaju u središtu magline, to jest, oblaka prašine, zagrevaju ga i “izbacuju” svetleći gas.
Na sredini slike, sakrivena u gustom oblaku prašine, vidi se centralna zvezda. Četiri zraka, poput reflektora, isijavaju kroz maglinu. Astronomi tvrde da maglina ima slojevitu stukturu nalik na crni luk, nastalu usled eksplozije materijala koji umiruća zvezda izbacuje svakih nekoliko stotina godina.
Stručnjaci dve svemirske agencije, međutim, dodaju da protoplanetarne magline imaju kratak životni vek, da ih nema mnogo i da su jedva primetne, te se mogu videti samo pomoću moćnih teleskopa. Procenjuje se da je ova maglina udaljena oko 3.000 svetlosnih godina od Zemlje.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/319681/Teleskop-Habl-snimio-umirucu-zvezdu
причалица
04-05-2012, 07:33
Evropska svemirska agencija (ESA) planira da 2022. godine pošalje sondu da istražuje Jupiterove ledene satelite u potrazi za primitivnim oblicima života.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Jupiterovi meseci: Io, evropa Ganimed, Kalisto
Sonda JUICE (Jupiter Icy moons Explorer – Istraživač ledenih meseca Jupitera) biće lansirana iz evropskog kosmičkog centra u Kuruu, u Francuskoj Gvajani, na raketi "Arijana", a na odredište će stići 2030. gde će najmanje tri godine obavljati detaljna posmatranja, saopštila je ESA.
Zadatak svemirske letelice, čija će misija koštati više od milijardu evra, biće da proučava atmosferu gasnog diva kao i njegove mesece Evropu, Ganimeda i Kalista, za koje se veruje da poseduju unutrašnje okeane, sredine potencijalno pogodne za nastanak primitivnih oblika života.
"Proučavaćemo uslove koji bi ove satelite mogli da učine pogodnim za život", kazao je Fabio Favata, direktor koordinacionog odbora za naučno planiranje ESA, dodajući da će JUICE biti prva sonda koja će ući u orbitu jednog od Jupiterovih meseca.
"Ti meseci imaju debelu koru leda ispod koje se najverovatnije nalazi okean. Ukoliko ima nečeg, poput bakterijskog života, ono se nalazi u tim okeanima", objasnio je on.
JUICE će najpre obaviti merenja debljine ledenog pokrivača na Evropi, da bi 2032. ušao u orbitu oko Ganimeda, proučavajući njegovu ledenu površinu i unutrašnji okean pomoću kamera, spektrometara i radara.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/320262/ESA-salje-sondu-da-pronadje-zivot-na-Jupiterovim-satelitima
причалица
14-05-2012, 09:05
Solarna eklipsa – pomračenje Sunca – oduvek je fascinirala čovečanstvo, a posebno ako je u pitanju totalna.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Anularna solarna eklipsa 3. oktobra 2005.
Sledeće nedelje, tačnije 20. maja, dogodiće se takozvana anularna solarna eklipsa, koja je slična totalnom pomračenju Sunca.
To znači da će Mesec zakloniti Sunce, ali je premalen da prekrije čitav disk u potpunosti, pa će naš satelit biti okružen prstenom sunčeve svetlosti. Eklipsa će biti vidljiva iz južne Azije, severnog Pacifika i zapada Sjedinjenih Američkih Država, nažalost ne iz naših krajeva.
Totalno pomračenje Sunca odigraće se 13. novembra ove godine i biće vidljivo iz Australije, Novog Zelanda, juga Latinske Amerike i dela Antarktika, dok će 10. maja 2013. doći do ponovne anularne eklipse, koja će se videti iz Australije i Novog Zelanda, te delova Južne Amerike.
Hibridna (anularno-totalna eklipsa) odigraće se 3. novembra 2013, a videće se iz istočnih delova Severne Amerike, južne Evrope i Afrike.
Pomračenje Sunca ne treba gledati bez zaštite. Suprotno uvreženom mišljenju, Sunce se može bezbedno posmatrati tokom totalne eklipse, ali samo kada je solarni disk u potpunosti zaklonjen.
izvor: www.blic.rs (http://www.blic.rs)
причалица
15-05-2012, 21:59
Asteroid 2012 JU prošao je tik od naše planete na udaljenosti od 190.400 kilometara u nedelju u noći što, prema astronomskim merilima, znači “za dlaku”.
Kako prenosi "Dejil mejl", stena veličine autobusa bila nam je bliže nego što je Mesec, koji je od Zemlje udaljen 380.800 kilometara.
Na sreću, od 12 metara širokog asteroida nije nam pretila opasnost, ali je to ipak još jedan podsednik da postoji mogućnost sudara sa nekim od ostataka s početka nastanka Sunčevog sistema.
Asteroid 2012 JU prethodna dva meseca putovao je iz pravca Marsa ka nama, a sada je nastavio put Jupitera.
Nasa trenutno prati kretanje 8.900 asteroida u našoj blizini, nadajući se da će primetiti eventualnu opasnost pre nego što stigne do nas, kao što se dogodilo pre 65 miliona godina, kada je došlo do sudara, što je za posledicu imalo nestanak dinosaurusa.
Prilikom kruženja oko Sunca, asteroid na svom putu prolazi pored orbita Marsa i Zemlje, i to svake 3,2 godine.
izvor: www.blic.rs
причалица
02-06-2012, 08:53
Sudar kataklizmičnih razmera između galaksija Mlečni put i Andromeda je neizbežan, ali za četiri milijarde godina, saopštila je američka svemirska agencija NASA.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sudar Mlečnog puta i Andromede, prema predviđanju NASA-e
- Naš model statistički odgovara frontalnom sudaru galaksija Andromeda i Mlečni put - objasnio je na konferenciji za novinare Reland van der Marel, astrofizičar instituta Spejs teleskop sajens (Space Telescope Science) iz Baltimora.
Do tog zaključka došlo se na osnovu merenja brzine i smera kretanja Andromede, što je komplikovana operacija dobijena zahvaljujući svemirskom teleskopu Habl (Hubble).
Andromeda, koju nazivaju i M31, trenutno se nalazi na udaljenosti od 2,5 miliona svetlosnih godina (jedna svetlosna godina jednaka je 9.460 milijardi kilometara), ali se neumitno kreće prema Mlečnom putu.
Galaksije se kreću jedna prema drugoj zbog njihovih sila gravitacije, kao i nevidljive tamne materije koja ih okružuje.
- Posle skoro jednog veka spekulacija u naučnoj zajednici o sudbini Andromede i njoj susednog Mlečnog puta, najzad imamo jasnu predstavu o kosmičnim događajima u milijardama godina koje dolaze - kazao je Sangmo Toni Son iz baltimorskog instituta.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Sunce će se posele sudara nalaziti u novoj oblasti u svemiru, ali Zemlji ne preti uništenje
Scenario je sličan ulozi udarača u bajzbol meču, igrača koji posmatra kako me se lopta približava velikom brzinom, navode astrofizičari.
Iako se Andromeda našoj galaksiji približava 2.000 puta brže, biće joj potrebno četiri milijarde godina do sudara sa Mlečnim putem.
Kompjuterske simulacije urađene na osnovu podataka teleskopa Habl pokazale su i da će posle sudara dve galaksije biti potrebne još dve milijarde godina za okončanje njihovog potpunog spajanja.
Iz toga će proizaći jedna galaksija eliptičnog oblika, objašnjavaju astronomi.
Sunce će se tada nalaziti u novoj oblasti u svemiru, ali Zemlji i našem solarnom sistemu ne preti uništenje, tvrde naučnici.
Uprkos spajanju dve galaksije, zvezde koje se u njima nalaze veoma su udaljene jedne od drugih i veoma je moguće da se neće sudariti tokom procesa spajanja.
Zvezde će promeniti mesto i naći će se u drugim orbitama, a simulacije pokazuju da će solarni sistem biti pomeren dalje od centra galaksije u odnosu na današnji raspored.
izvor: www.blic.rs
причалица
02-06-2012, 08:58
Na razočarenje istraživačkih krugova, naučnici su utvrdili da metan sa Marsa ne potiče od živih organizama.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Kada je pre devet godina otkriven metan u atmosferi crvene planete, naučnici su zaključili da ili ga proizvode vulkani ili, čemu su se nadali, biološki procesi - Mars izgleda da svake godine generiše oko 200 do 300 tona metana.
Međutim, istraživači Instituta za hemiju “Maks Plank” u Majncu, te Univerziteta u Utrehtu i Edinburgu, otkrili su da metan “beži” sa meteorita ukoliko je ozračen ultraljubičastom svetlošću, u uslovima crvene planete.
S obzirom na to da ugljenikom bogati meteoriti i interplanetarna prašina iz svemira stalno udaraju Marsovu površinu, oni su zaključili da metan potiče odatle.
- Metan proizvode bezbrojni, mikro-meteoriti i čestice interplanetarne prašine koje padaju na Marsovu površinu iz svemira. Energiju obezbeđuje veoma intenzivna ultraljubičasta radijacija – kaže atmosferski hemičar Frank Kepler.
Za razliku od Zemlje, četvrta planeta od Sunca nema zaštitni ozonski omotač koji bi apsorbovao većinu UV zračenja iz svemira. Štaviše, Marsova atmosfera je veoma retka, tako da sagori mnogo manje meteorita.
Naučnici su svoju teoriju zasnovali na eksperimentu u kojem su uzorke sa meteorita Murčison, koji je pao na Zemlju 1969. godine u Australiji, ozračili ultraljubičastom svetlošću.
- Ovaj meteorit sadrži nekoliko procenata ugljenika i ima sličan hemijski sastav kao i većina onih koji padnu na Mars – kaže kosmo-hemičar Ulrih Ot.
Kada su naučnici ozračili uzorke pod uslovima identičnim onima na Marsu, skoro istog trenutka izbačene su značajne količine metana. Oni su zaključili da jako ultraljubičasto zračenje razlaže ugljenična jedinjenja, stvarajući pri tom molekule metana.
Što su topliji uslovi, otpušta se više metana, što objašnjava zašto su najveće koncentracije metana otkrivene na ekvatorijalnom region Marsa, najtoplijem području crvene planete.
Ovo ne znači da nema života na Marsu koji bi proizvodio metan, ali je malo verovatno, ukazali su naučnici.
izvor: www.blic.rs (http://www.blic.rs)
причалица
09-06-2012, 08:52
Američka svemirska agencija NASA veruje da je primetila svetlost prvih objekata u univerzumu, sa do sada najvećom preciznošću.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Uz pomoć teleskopa “Spicer”, naučnici su uočili “pege”, ili “grudve” infracrvene svetlosti, koja bi mogla da dolazi od masivnih zvezda ili crnih rupa.
Ovo potvrđuje pretpostavke da je veoma rani univerzum imao veliki broj gorućih objekata.
- Ti objekti bi bili strahovito sjajni – kaže Aleksander Kašlinski iz Svemirskog centra “Godard”.
- Još ne možemo da isključimo nepoznate izvore te svetlosti, koja možda dolazi iz blizine, ali sada postaje sve verovatnije da hvatamo odsjaj drevne epohe. “Spicer” pravi mapu za novi teleskop NASA-e, “Džejms Veb”, koji će nam tačno reći šta su ti objekti i gde su bili – dodao je on.
“Spicerom” su naučnici prvi put uhvatili nagoveštaje ove udaljene šeme svetlosti, poznate kao kosmička infracrvena pozadina, 2005. godine, a potom sa više preciznosti 2007.
Naučnici su posmatrali dve “mrlje”, više od 400 sati svaku, a onda su pažljivo oduzeli sve poznate zvezde i galaksije sa slika. Ostale su slabe šeme svetlosti sa nekoliko odajućih karakteristika kosmičke infracrvene pozadine. “Grudve” u posmatranoj šemi su u skladu sa načinom na koji su, kako se smatra, grupisani veoma udaljeni objekti.
Univerzum se formirao pre oko 13,7 milijardi godina, a prve zvezde, galaksije i crne rupe počele su da se oblikuju oko 500 miliona godina kasnije. Njihovo prvo svetlo poteklo bi na vidljivim, ili čak ultraljubičastim talasnim dužinama, i onda bi se, zbog širenja univerzuma, razvuklo na duže, infracrvene talasne dužine, koje je primetio “Spicer”. Novo istraživanje meri upravo tu kosmičku infracrvenu pozadinu.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/327457/NASA-uocila-sjaj-prvih-objekata-u-univerzumu
Klimatske promene pretvorile Mars u beživotnu planetu?
Nove fotografije dva kratera na Marsu pokazuju da je suva klima na crvenoj planeti u prošlosti bila vlažnija i poput zemaljske, dakle sposobna da podrži život kakav poznajemo.
http://razbibriga.net/imported/2012/06/251269_kraterimarsesa_ff-1.jpg?ver=1339526854
Topografski prikaz kratera Danijelsona i Kalokse govori sam za sebe
Evropska svemirska agencija (ESA) objavila je slike dva kratera, Danijelsona i Kalokse, koji su položeni jedan pored drugog u pustom region Arabija Tera, navodeći da to otvara nova vrata u istraživanju Marsove prošlosti.
Fotografije, koje je načinila letelica “Mars ekspres” 19. juna 2011. godine, pružaju tografski dokaz da je veći krater, Danijelson, jednom bio ispunjen vodom.
U Danijelsonu, širokom oko 60 kilometara, nalaze se strmi, vetrom oblikovani brežuljci, nazvani “grebeni”, koje karakterišu jasni slojevi taloga, koji izbijaju na dnu kratera.
Naučnici ESA-e veruju da je talog koji formira te “grebene” nagomilan na tom mestu zahvaljujući jakim severno-severnoistočnim vetrovima i da je potom očvrsnuo (zacementirao) od vode, koja je verovatno došla iz drevnog, dubokog rezervoara podzemne vode.
Za razliku od Danijelsona, uzvišeniji krater Kaloksa, širine oko 32 metra, ima glatko dno bez isturenih struktura, verovatno zato što nije bio dovoljno dubok da dosegne podzemne vode.
Šta se, onda, dogodilo s vodom? Naučnici smatraju da je postepeno pomeranje Marsove ose tokom više miliona godina uzrokovalo drastične klimatske promene, koje su dovele do naizmeničnih suvih i vlažnih perioda.
Sudeći po “grebenima”, izgleda da je isti jaki severni vetar koji je naneo slojeve, “išibao” te nanose prašinom i peskom, tokom suvog perioda nakon nestanka vode, i tako su “grebeni” zadobili svoj karakteristični oblik, kažu naučnici.
Smatra se da su slične promene ose donele cikluse ledenog doba na Zemlji.
Izvor: Blic Onine
Kad eksplodira džinovska zvezda Betelgez, na nebu će zasjati kao pun Mesec
Betelgez, jedna od najsjajnijih zvezda na noćnom nebu, mogla bi da eksplodira u supernovu i postane sjajna kao pun Mesec, što bi trajalo oko godinu dana. Sjajna džinovska zvezda crvenkaste boje, koja zimi može da se vidi u gotovo svim krajevima sveta, mogla bi da eksplodira kao supernova već sutra, ali i bilo kad u narednih 100.000 godina, što je samo treptaj vremena u beskonačnosti svemira.
http://razbibriga.net/imported/2012/06/253405_betelgez_ff-1.jpg?ver=1340272109
Sunce je u odnosu na Betelgez veliko kao jedan piksel na ovoj slici
Takozvani crveni džin, koji je nekada bio toliko veliki da bi, kada bi se nalazio u Sunčevom sistemu, mogao da dosegne Jupiterovu orbitu, smanjio se, doduše, tokom poslednjih deset godina za 15 odsto, ali to nimalo nije umanjilo njegov sjaj.
- Ova promena je veoma fascinantna. Pažljivo ćemo pratiti proces tokom narednih nekoliko godina kako bismo videli da li će nastaviti da se smanjuje ili možda povratiti nekadašnju veličinu - kaže Čarls Tauns, penzionisani profesor fizike sa Univerziteta Berkli, koji je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za pronalazak lasera.
Ako Betelgez iz sazvežđa Orion eksplodira u supernovu, mogla bi da omogući astronomima da izbliza vide kako supernove nastaju i fizičke procese koji stoje iza njih.
Betelgez hiljadu puta širi od Sunca
http://razbibriga.net/imported/2012/06/253206_biteldzuz01nasa_ff-1.jpg?ver=1340198556
Betelgez na uvećanoj fotografiji Nasinog teleskopa "Habl" podseća na Hala iz "Odiseje u svemiru"
Da bi se imala slika o tome koliko je tačno Betelgez velik, trebalo bi reći da je ova zvezda u prečniku hiljadu puta veća od našeg Sunca. To znači da bi u njega moglo da stane oko milijardu Sunaca.
O razmerama veličine ove dve zvezde dovoljno govori i ovaj video:
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=zppa-Zkp74E
"Betelgez bi mogao da eksplodira i sutra uveče"
Iako je teoretski tačno da bi Betelgez mogao da eksplodira već ove godine, mali su izgledi da će se to zaista dogoditi.
- Mogla bi da eksplodira sutra uveče, ili tek za 100.000. godina. Ne možemo znati kada će se to dogoditi - kaže Taunsov kolega Edvard Višnov.
Betelgez je deset puta veća od Sunca i veruje se da je star svega 10 miliona godina. Što je zvezda veća, to joj je kraći životni vek.
причалица
25-06-2012, 07:38
Američki astronomi su otkrili neobičan par planeta koje orbitiraju oko udaljene zvezde. Jedna je mala i stenovita, druga velika i gasovita. Ono što je neobično je što obe orbitiraju veoma blizu svoje zvezde i prolaze jedna pored druge na udaljenosti od svega 1,93 miliona kilometara.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Umetnički prikaz Keplera 36-c na nebu iznad stenovitog Keplera 36-b
- Ovde imamo par planeta sa veoma bliskim orbitama, ali sa veoma različitom gustinom. Kako su se one tu našle i preživele je misterija – kaže astronom Stiv Kavaler sa Univerziteta Ajova, koautor studije.
Neobične planete kruže oko zvezde Kepler-36, u sazvežđu Labuda, udaljene od Zemlje oko 1.200 svetlosnih godina. Naučnici su ranije otkrili da je u orbiti oko te zvezde bila jedna planeta, a sada je otkrivena i druga, preneli su američki mediji.
Manja planeta je nazvana Kepler 36-b i stenovita je, poput Zemlje, ali joj je prečnik veći 1,5 puta, a masa 4,5, u odnosu na našu planetu. Naučnici procenjuju da se sastoji od 30 odsto gvožđa, manje od jedan odsto vodonika i helijuma u atmosferi, i ne više od 15 odsto vode.
Kepler 36-c, koji je ili gasoviti svet kao Jupiter ili vodeni, je masivan kao 8,1 Zemlja, a poluprečnik mu je veći 3,7 puta od plave planete. Pretpostavlja se da ima stenovito jezgro okruženo značajnom količinom atmosferskog vodonika i helijuma.
Kepler-36b orbitira oko svoje zvezde na 14 dana, na prosečnoj daljini manjoj od 17,7 miliona kilometara. Kepler 36-c kruži oko iste zvezde na 16 dana i udaljenosti od oko 19,3 miliona kilometara. Svakih 97 dana, u proseku, planete dolaze na međusobnu razdaljinu od oko 1,93 miliona kilometara, što je za pet puta veća udaljenost Zemlje od Meseca.
Manja planeta deluje da je baš veličine našeg satelita, posmatrano sa površine Keplera 36-c, ali sa suprotne strane pogled je mnogo spektakularniji, naveli su naučnici.
Gasovite planete kao Kepler 36-c normalno mogu da se formiraju samo na velikoj udaljenosti od svojih zvezda, gde su temperature dovoljno hladne da se gas kondenzuje. One ponekad migriraju bliže matičnoj zvezdi, ali tada “uklanjaju” manje planete. Zašto se to nije dogodilo Kepleru 36-b je misterija.
Teleskopom “Kepler”, uz čiju pomoć su naučnici otkrili neobičan par, do sada su identifikovane 72 planete.
izvor: www.blic.rs
причалица
06-07-2012, 08:45
Juče je Sunce bilo najdalje
Možda vam današnji dan nije tako delovao ali juče je naša planeta bila najdalja od Sunca. Juče ujutro, 5 jula u 6 sati po našem vremenu Zemlja se nalazila na 152.092.424 km od Sunca. Ova tačka na orbiti Zemlje, u kojoj je ona najdalja od Sunca naziva se afel.
Zemlja, kao i druge planete, oko Sunca se kreće po orbiti koja ima oblik elipse. Svake godine planeta prolazi kroz dve karakteristične tačke: afel (najdalja od Sunca) i perihel (najbliža Suncu).
Sličan efekat postoji i u kretanju Meseca oko Zemlje, ali se tada najbliža odnosno najdalja tačka nazivaju perigej i apogej.
Tokom narednih 6 meseci Zemlja će se polako približavati Suncu, sve dok ne postane najbliža 2. januara 2013. godine. Razlika u rastojanju Zemlja – Sunce u trenutku kada je to rastojanje najmanje i najveće je oko 3%. Ova razlika u rastojanju, kao što možete da primetite, ne utiče na smenu godišnjih doba.
Zbog ove promene rastojanja od Sunca tokom godine prečnik Sunčevog disk se malo menja između perihela i afela. Ovu promenu je nemoguće primetiti golim okom ali se moguće videti na fotografijama.
причалица
14-07-2012, 08:05
Patuljasta planeta Pluton ima i peti satelit, otkrio je tim astronoma uz pomoć teleskopa “Habl”.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Privremeno imenovan “S/2012 (134340) 1”, ili P5, novi mesec otkriven je analizom devet setova fotografija koje je načinila kamera na “Hablu” krajem juna i početkom jula.
Procenjuje se da je novootkriveni satelit sićušan, širine svega oko 10 do 24 kilometara, i nepravilnog oblika, te da mu je prečnik orbite oko Plutona oko 93.000 kilometara.
Naučnici smatraju da je moguće da Pluton ima još satelita.
- Otkriće tolikog broja malih meseca ukazuje nam da mora da postoji još mnogo sitnih čestica koje se neprimećeno kreću Plutonovim sistemom – izjavio je Harold Viver, istraživač Laboratorije za primenjenu fiziku pri Univerzitetu “Džon Hopkins” i član tima koji je otkrio novi objekat.
Plutonov najveći mesec, Haron, otkriven je 1978, a tek 2006. “Hablom” su otkrivena dva manja satelita, Nikt i Hidra. Prošle godine pronađen je P4. Naučnici ističu da ti meseci formiraju niz uredno sređenih orbita.
Otkriće petog meseca je važno jer pomaže u boljem razumevanju porekla Kuperovog pojasa u kojem se Pluton nalazi. Naučnici smatraju da su svi Plutonovi sateliti ostaci sudara između ove patuljaste planete i nekog velikog objekta iz Kuperovog pojasa pre više milijardi godina.
S obzirom da se Pluton nalazi na ivici Sunčevog sistema, nije iznenađujuće da je dobio još jedan mesec, uprkos svojoj maloj veličini, kažu astronomi.
- Plutonova orbita zalazi u Ortov oblak, a ako imate nešto sa dovoljno gravitacije da uhvati objekat poput Harona, sigurno je da može da uhvati manje stvari. Pluton je poput gravitacionog usisivača – ako naleti na nešto, može i da to zadrži – kaže Pol Čiz, profesor kosmičkog inženjeringa Univerziteta Sent Luis.
izvor: www.blic.rs
причалица
06-08-2012, 08:41
Astronauti koji koji su išli u “šetnje” van Međunarodne kosmičke stanice (MKS) stalno govore o specifičnom mirisu svemira, koji osećaju na svojim odelima i opremi.
Oni, naravno, ne mogu da osete taj miris dok su u svemiru, zbog svojih odela u kojima samo osećaju miris plastike, ali kad se vrate u stanicu i presvuku se osećaju jak, specifični miris svemira, koji se “hvata” na njihove skafandere, rukavice i alatke.
Astronauti tvrde da osećaju “rezak miris sprženog odreska, vrelog metala i zavarivanja”.
- To je kao nešto što nikada pre nisam pomirisao. Nikada neću zaboraviti taj miris – rekao je još 2009. iz orbite Kevin Ford, astronaut američke svemirske agencije NASA.
Njegov kolega Don Peti izjavio je nakon misije 2003. da je teško opisati taj miris, a da je najpribližnije nazvati ga metalnim.
- Reč je o prilično ugodnoj, slatkoj, metalnoj aroma. Podseća me na studentska leta kada sam radio mnogo sati, popravljajući tešku opremu alatima za zavarivanje. Podseća me na ugodni, slatki miris zavarivanja. To je miris svemira – naveo je on.
Hemičar američke svemirske agencije NASA Stiven Pirs smatra da metalna aroma možda dolazi od vibracije jona.
Unutrašnjost MKS, međutim, miriše više “zemaljski”. Peti, koji se nedavno vratio sa šestomesečne misije u orbiti, rekao je da stanica miriše između radionice i laboratorije, a kad pripremaju obroke tu je i aroma pečene govedine.
izvor: www.blic.rs
причалица
09-08-2012, 14:31
Naučnici su objavili teoriju koja možda nudi razrešenje jedne od najvećih misterija svemira. Godine 2010. Nasini stručnjaci otkrili su četiri zvezde u poređenju s kojima sve ostale izgledaju kao patuljci. Ove zvezde su čak 300 puta veću masu od Sunca i dvostruko veće nego što se smatralo da jedna zvezda uopšte može da bude.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Na oko 160.000 svetlosnih godina od Zemlje nalaze se ČEtri zvezde koje su mnogo veće nego što su naučnici mogli i da zamisle
Naučnici Univerziteta u Bonu tvrde da su ove zvezde, koje pripadaju zvezdanom jatu R136 u Velikom Magelanovom oblaku, udaljenom oko 160.000 svetlosnih godina od Zemlje, možda dostigle tu veličinu zahvaljujući “spajanjima” i “preuzimanjima”.
Sve do otkrića ovih nebeskih tela, posmatranja Mlečnog puta i ostalih galaksija navodila su na zaključak da zvezde koje se danas formiraju u svemiru mogu da budu najviše 150 puta veće od Sunca.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Simulaciju je otežavao efekat nuklearnih reakcija i energija koju oslobađa svaka zvezda prilikom sudara s drugom zvezdom
Bonski naučnici, predvođeni dr Sambaranom Banerdžijem, napravili su model interakcija između zvezda u jatima zvezda nalik na R136. Kompjuterskom simulacijom sastavljali su model pridodajući jednu po jednu zvezdu i na kraju dobili više od 170.000 gusto zbijenih zvezda uobičajene veličine.
Da bi se utvrdilo kako se čak i ovaj relativno jednostavan sistem menja tokom vremena, model je više puta morao da reši 510.000 jednačina. Simulaciju je otežavao efekat nuklearnih reakcija i energija koju oslobađa svaka zvezda prilikom sudara s drugom zvezdom, što se često događa na tako gusto “naseljenom” prostoru.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Ove tzv. simulacije problema-N tela veoma su pouzdan i precizan način za stvaranje modela zvezdanih jata.
- Nakon ovih kalkulacija, ubrzo je postalo jasno da izuzetno velike zvezde nisu nikakva misterija - kaže Sambaran.
- One nastaju u veoma ranoj fazi života zvezdanog jata. Kada ima toliko velikih zvezda gusto zbijenih u parovima, često dolazi do njihovih bliskih susreta, od kojih se neki završavaju sudarom i formiranjem težih nebeskih tela, a dobijene zvezde lako mogu da dostignu veličinu onih otkrivenih u zvezdanom jatu R 136 - objašnjava on.
izvor: www.blic.rs
причалица
12-08-2012, 13:32
Naučnici koji su učestvovali u projektu Digitalnog istraživanja neba Sloan III (SDSS-III) objavili su do sada najveću trodimenzionalnu mapu univerzuma.
Uz pomoć podataka koje je prikupio teleskop opservatorije u Nju Meksiku, naučnici su uspeli da postave lokacije i razdaljine 1,35 miliona galaksija na mapu.
“Želeli smo da stavimo na mapu do sada najveći deo univerzuma i da je koristimo kako bi razumeli ubrzavanje širenja kosmosa”, naveo je u saopštenju Danijel Ajzenštajn, director SDSS-III.
Nažalost, mapa nije dostupna za pogledati – ona će biti predstavljena, ali ne sada. Naučnici kažu da rade na tome, a za utehu je astronom Miguel Aragon Kalvo, sa Univerziteta Džons Hopkins, napravio kratki film uz pomoć kojeg možete da vidite uglavnom tačan 3D model univerzuma.
Na filmu pred vama proleće oko 400.000 galaksija, koje su postavljene na prava mesta na osnovu tada dostupnih podataka, a Kalvo je morao da ih uveća kako bi ih videli. On kaže da će se možda u narednih nekoliko meseci, na osnovu novih podataka, napraviti verzija u stilu “Gugl mape ulica”.
http://www.youtube.com/watch?v=08LBltePDZw&feature=player_embedded
izvor: www.blic.rs
причалица
15-08-2012, 10:27
Teleskop Habl snimio je prelepu sliku magline Tarantula, udaljene 17.000 svetlosnih godina od Zemlje. Teleskop lansiran u orbitu još 1990. godine, kako bi pravio najzanimljivije fotografije svemirskih tela i pojava, napravio je još jedan neverovatan snimak koji izaziva veliko uzbuđenje.
http://www.dodaj.rs/f/f/YX/3czDlT1c/tarantula.jpg
Najnoviji snimak magline Tarantule nastao teleskopom Habl
Kako navode u NASA-i, maglina Tarantula je najsjanija i najaktivnija maglina poznata u našoj galaksiji, koja sadrži nekoliko oblaka prašine i gasa, i dva sazvežđa.
Oni takođe fotografiju opisuju kao “tanke plave i vodene oblake, prožete tamnim vlaknima i zvezdama". Maglina se konstantno kreće, pa je Habl često fotografiše.
Iako su Tarantulu videli i ranije, nova fotografija daje potpuno novu perspektivu ove forme.
Slike uzete teleskopom Habl čuvaju se u arhivi, a zaslugu za otkriće najnovije fotografiju magline Tarantula nosi Džudi Šmit.
http://www.youtube.com/watch?v=nkpyYyUJPVE&feature=player_embedded
izvor: www.blic.rs
причалица
30-08-2012, 07:00
Astronomi su po prvi put otkrili dve planete koje kruže oko para zvezda – potpuni solarni sistem sa Suncima-blizancima, baš kako je predstavljen izmišljeni svet Tatuin u naučnofantastičnom filmu Džordža Lukasa “Ratovi zvezda”.
http://www.blic.rs/data/images/2012-08-29/269672_kepler-47-solarni-sistem-sa-dve-planete-oko-dva-sunca-afp_f.jpg?ver=1346265584
Većina zvezda nisu “samci”, već dolaze u parovima i orbitiraju jedna oko druge, takozvani binarni sistem. Naučnici su sada otkrili dve, takozvane “kružno-binarne” planete sa dva Sunca, preneo je “Diskaveri njuz”.
Analizom podataka sa svemirskog teleskopa Kepler, koji je od lansiranja u martu 2009. detektovao više od 2.300 potencijalnih vanzemaljskih svetova i četiri sistema sa kružno-binarnim planetama (Kepler-16, 34, 35 i 38), astronomi su otkrili prvi sistem sa više planeta koje kruže oko para zvezda i nazvali ga Kepler-47. Zvezde i njihove planete - Kepler-47b i 47c - nalaze se u sazvežđu Labuda, na udaljenosti od oko 5.000 svetlosnih godina od Zemlje.
- Kepler-47 pokazuje nam da binarne zvezde mogu da imaju blizu sebe planetarne sisteme, baš kao oni sa jednim suncem – izjavio je za “Spejs.com” vođa studije Džerom Oroz sa Univerziteta San Dijego.
- Većina zvezda u galaksiji su u binarnim ili višestrukim sistemima, stoga je važna činjenica da planetarni sistemi mogu da postoje u ovakvim okruženjima. Kada bi bili ograničeni na potragu za planetama oko jednog sunca, propustili bi većinu zvezda u galaksiji – dodao je on.
Kepler-47b i 47c su, naravno, previše daleko da bi se videle golim okom, a otkrivene su zatamnjenjem svetlosti zvezde tokom prolaska planete ispred nje. Ovaj trenutak zatamnjenja je bio sićušan, svega 0,08 odsto za Kepler-47-b i 0,2 odsto za Kepler-47c - radi poređenja, Venera je blokirala oko 0,1 odsto površine našeg Sunca tokom nedavnog tranzita.
Jedna od dve zvezde je poput našeg Sunca, a druga je oko trećinu njegove veličine i 175 puta slabije svetlosti. Planete su veličine otprilike tri i 4,6 puta Zemljinog prečnika – ova manja je najmanja kružno-binarna planeta ikad viđena. Orbita manjeg sveta iznosi 49,5 (zemaljskih) dana, dok većem treba 303,2 dana da napravi krug oko sunaca. Same zvezde kruže jedna oko druge na 7,5 dana.
Veća planeta, smatraju naučnici, nalazi se u zoni pogodnoj za nastanjivanje, gde je za stenovite planete poput Zemlje prava temperature za postojanje tečne vode na površini.
- Naučili smo da kružno-binarne planete mogu biti poput naših u Solarnom sistemu, iako sa dva sunca – izjavio je koautor studije Džošua Karter, sa Centra za astrofiziku “Harvard-Smitsonijan”.
Iako je veća planeta verovatno gasni džin, malo veći od Urana i, stoga, nepogodan za život kakav poznajemo, ova otkrića pokazuju da kružno-binarne planete mogu da postoje u nastanjivoj zoni.
- Malo je verovatno da život postoji na Kepleru-47c, ali ako ima velike mesece, to bi bili veoma zanimljivi svetovi – dodao je koautor istraživanja Vilijam Velš sa Univerziteta San Dijego.
Naučnici pretpostavljaju da klima na Kepleru-47b i 47c uvelike varira. Na Zemlji, Sunce je relativno stabilan izvor svetlosti, a energija koju primamo varira svega oko 0,1 odsto.
- Zbog toga mi ne treba da brinemo oko toga šta Sunce radi, bar ne na vremenskoj skali od nekoliko godina ili decenija. Za planetu koja orbitira oko binarnog sistema može biti promena u primanju sunčeve energije za više procenata na vremenskoj skali od nekoliko dana do nedelja. Takođe, ako je osa rotacije planete nagnuta, i to ima uticaj. Tako su sezone na tom svetu komplikovane i brzo se menjaju – objasnio je Oroz.
- Ako je, primerice, rotacije planete 24 sata kao na Zemlji, zbog toga što su tu dva sunca, a ne jedno, možete da imate više od 12 sati dnevne svetlosti, zavisno do pozicije zvezda na izlasku i zalasku – dodao je on.
S obzirom da sve kružno-binarne planete otkrivene Keplerom imaju orbite blisko povezane sa međusobnim orbitama svojih zvezda, stalno bi viđali sunca kako pomračuju jedno drugo.
- U slučaju Keplera-47, gde sekundarna zvezda prolazi ispred primarne, ukupna svetlost opada za 15 odsto. To bi se događalo svakih 7,5 dana – istakao je Oroz.
izvor: www.blic.rs
причалица
30-08-2012, 07:02
Astronomi su prvi put našli jedan od životnih sastojaka - šećer - u oblaku gasa oko jedne mlade zvezde, udaljene oko 400 svetlosnih godina od Zemlje.
http://www.blic.rs/data/images/2012-08-29/269650_secer-zvezda-eso-nasa_ff.jpg?ver=1346257440
Tim evropskih i američkih astronoma saopštio je da je utvrdio postojanje prostog molekula sećera - glikolaldehida, nedaleko od 10.000 godina stare zvezde, slične Suncu.
Glikolaldehid je neophodan za izgradnju ribonukleinske kiseline (RNK), slične DNK. Uloga RNK u sintezi belančevina je nezamenjiva.
Jes Jorgensen iz Instituta Nils Bor u Kopenhagenu rekao je danas da je glikolaldehid najverovatnije nastao uticajem radijacije mlade zvezde nazvane IRAS 16293-2422, na još prostije molekule koji plutaju svemirom.
izvor: www.blic.rs
причалица
01-09-2012, 08:06
Američka svemirska agencija NASA otkrila je gomilu supermasivnih crnih rupa i “ekstremnih” galaksija, nazvanih “hot dog” (hot DOGs – dust-obscured galaxies - galaksije u maglini).
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-01/270197_galaksije-i-supermas-crne-rupe-jutjub_ff.jpg?ver=1346452906
Uz pomoć fotografija sa svemirskog teleskopa Vajz (WISE) pronađeni su milioni magličastih kandidata za crne rupe širom univerzuma, te oko 1.000 još magličastijih objekata za koje se smatra da su među najsjajnijim galaksijama ikada otkrivenim.
Upravo su ove moćne galaksije, koje sjaje jarkom, infracrvenom svetlošću, nazvane “hot dog”, prenela je NASA.
- Otkrili smo asteroid koji se kreće ispred Zemlje u njenoj orbiti, najhladnije nebesko telo, nalik zvezdi, a sada i supermasivne crne rupe i galaksije koje se kriju iza plašteva prašine. Vajz je razotkrio čitavu menažeriju skrivenih objekata – izjavio je Hašima Hasan, naučnik misije Vajz.
Teleskopom Vajz pregledano je “čitavo nebo” dva puta u infracrvenom svetlu, Istraživanje je završeno početkom 2011. godine, a načinjeni su milioni fotografija.
Astronomi su identifikovali oko 2,5 miliona aktivnih supermasivnih crnih rupa širom neba, koje se protežu na udaljenosti više od 10 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.
Oko dve trećine ovih crnih rupa nikada pre nisu detektovane jer je prašina blokirala njihovu vidljivu svetlost. Vajz, međutim, lako vidi ova “svemirska čudovišta”, jer ove moćne, nagomilane crne rupe zagrevaju prašinu, zbog čega one sjaje infracrvenom svetlošću.
Istraživači su otkrili i kandidate za najsjajnije poznate galaksije, što je bio jedan od glavnih ciljeva misije. Do sada je otkriveno oko 1.000 ovakivih kandidata.
Ovi “ekstremni” objekti mogu da emituju više od 100 biliona (hiljadu milijardi) svetlosti od našeg Sunca. A toliko su zamagljeni da se prikazuju samo na najdužim talasnim dužinama infracrvene svetlosti koje je uhvatio Vajz.
Uz pomoć teleskopa Spicer, otkriveno je dodatno da, osim što su domaćini ovim supermasivnim crnim rupama, “hot dog” galaksije su zauzete i formiranjem novih zvezda.
- Ove prašnjave, kataklizmične formirajuće galaksije su toliko retke da je Vajz morao da pregleda čitavo nebo da ih nađe – rekao je Piter Ajzenhart, vođa studije. – Podaci pokazuju i da su ovi rekorderi možda formirali svoje crne rupe pre nego zvezde. Jaja su možda bila pre kokoški.
http://www.youtube.com/watch?v=U2fWbhv8WxA&feature=player_embedded
izvor: www.blic.rs
причалица
06-09-2012, 06:41
Astronomi su otkrili prašnjavi rep, nalik na kometin, koji dolazi od udaljene egzoplanete planete, ukazujući da se ovaj sićušni, vreli svet raspada.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-05/271050_dezintegrisuca-planeta-nasa_ff.jpg?ver=1346881397
Naučnici su u maju ove godine objavili otkriće egzoplanete, veličine Merkura, koja se dezintegriše usled intenzivne vreline svoje zvezde, preneo je portal “Spejs”.
Sada su, uz pomoć svemirskog teleskopa Kepler, pronađeni čvrsti dokazi za to – ogromni, prašnjavi oblak, sličan repu komete, koji izbija iz planete udaljene od Zemlje 1.500 svetlosnih godina.
Nesrećna planeta, nalazi se vrlo blizu svoje zvezde, koju obiđe za svega 15 sati. Temperatura na ovoj maloj planeti je neverovatno vrela, te na površini iznosi oko 1.982 stepeni Celzijusa.
Astronomi su uočili neobična pomračenja svetlosti njene zvezde, nazvane KIC 12557548. Oni smatraju da ove prekide u svetlosti uzrokuje neko amorfno telo, koje menja oblike, te da je egzoplaneta verovatno okružena velikim omotačem prašine i gasa.
Drugi tim naučnika potvrdio je postojanje repa prašine kod planete. Oni su otkrili da velike količine prašine raštrkuju i apsorbuju svetlost njene zvezde.
- Deo ove prašine pobegne u svemir, gde je intenzivna stelarna radijacija brzo pretvori u paru. Promenljiva količina te prašine dovodi do varijabilnosti u pomračenju svetlosti zvezde – smatra vođa studije Mateo Brogi, sa Univerzitete Lejden u Holandiji.
Istraživanje je objavljeno u žurnalu “Astronomija & astrofizika”.
izvor: www.blic. rs
причалица
15-09-2012, 16:44
Astronomi su prvi put otkrili planete koje orbitiraju oko zvezda nalik suncima u gustom zvezdanom jatu, i to Mesje 44 (M44), u sazvežđu Raka.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-14/273382_planete-u-zvezdanom-jatu-mesje-44-nasa_ff.jpg?ver=1347658565
Umetnička vizija: Jedna od dve novootkrivene džinovske planete u jatu M44
Novootkriveni svetovi su “zveri”, poput Jupitera, previše vreli da bi bili nastanjivi. Međutim, njihovo postojanje pokazuju da se planete mogu oformiti u raznim okolinama, poput gustih zvezdanih jata.
Naučnici su otkrili dva “Jupitera” – Pr0201b i Pr0211b, u različitim orbitama oko zvezda sličnih suncima u jatu M44, nazvanog još i “košnica”, u kojem oko 1.000 zvezda kruži oko zajedničkog centra. Svaka planeta verovatno ima prenatrpano zvezdano noćno nebo, mnogo više nego što smo navikli da vidimo sa Zemlje.
Novootkriveni svetovi su “zveri”, poput Jupitera, previše vreli da bi bili nastanjivi. Međutim, njihovo postojanje pokazuju da se planete mogu oformiti u raznim okolinama, poput gustih zvezdanih jata.
Naučnici su otkrili dva “Jupitera” – Pr0201b i Pr0211b, u različitim orbitama oko zvezda sličnih suncima u jatu M44, nazvanog još i “košnica”, u kojem oko 1.000 zvezda kruži oko zajedničkog centra. Svaka planeta verovatno ima prenatrpano zvezdano noćno nebo, mnogo više nego što smo navikli da vidimo sa Zemlje.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-14/273384_zvezdano-jato-mesje-44-nasa_ff.jpg?ver=1347658912
Naučnici su istakli da su prethodno otkrili dve planete oko masivnih zvezda iz jata, ali da nikada do sada nije otkriven vanzemaljski svet oko zvezda sličnih suncima unutar jata.
“Otkrivamo sve više planeta koje mogu da opstanu u ekstremnim okolinama poput ovih obližnjih jata. Naša galaksija sadrži više od 1.000 ovakvih otvorenih jata, koji mogu da predstavljaju fizičke uslove za udomljavanje mnogo više ovih džinovskih planeta”, naveo je u saopštenju Mario Perez, naučnik programa Poreklo solarnih sistema.
“Znamo da se većina zvezda formira u okruženjima jata, poput magline Orin, pa ukoliko ova zbijena okolina smeta formiranju planeta, sada bar znamo da neke zvezde poput sunaca u otvorenim jatima mogu da imaju planete”, dodao je vođa studije Sem Kvin, sa Univerziteta Džordžija.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/342897/Prvi-put-otkrivene-planete-u-zbijenom-zvezdanom-jatu
причалица
23-09-2012, 06:49
Glavno svetsko astronomsko telo usvojilo je definiciju “astronomske jedinice” (AU), merne jedinice koja se koristi za izračunavanje udaljenosti između zvezda i planeta.
http://www.blic.rs/data/images/2012-03-18/226212_mesijer-9-jato-zvezda-blizu-centra-galaksije-afp_f.jpg?ver=1348320105
AU, koja se zasniva na udaljenosti između Zemlje i Sunca, dugo je u upotrebi od strane astronoma, a odluka Međunanordne astronomske unije (IAU) samo je otklonila sitnu marginalnu grešku od tri metra.
“Do sada se vrednost metara izražena u AU određivala eksperimentalno, u zavisnosti od modela, posmatranja i referentnih sistema koji su korišćeni”, saopštila je Unija.
Zvanično, AU iznosi tačno 149.597.870.700 metara.
Ovu odluku zvanično je priznala generalna skupština IAU, održana u Pekingu između 20. i 31. avgusta, izjavila je u petak Pariska opservatorija, jedan od najvećih astronomskih centara na svetu, na konferenciji za štampu.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/344070/Astronomi-zvanicno-usvojili-astronomsku-jedinicu
причалица
23-09-2012, 06:50
Novootkrivena “super Zemlja”, Gliz 163c, glavni je pretendent među potencijano nastanjivim planetama, objavili su naučnici.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-22/275161_gliz-163c-umetnicka-vizija_f.jpg?ver=1348342233
Egzoplaneta Gliz 163 c ima procenjenu temperaturu na površini oko 60 stepeni Celzijusa i ružičasto nebo, a krug oko svoje zvezde obiđe za 26 dana
Gliz 163c nalazi se na ivici nastanjive zone oko svoje zvezde, taman na pravoj udaljenosti na kojoj bi mogla ta postoji tečna voda.
Ksavijer Bonfils, sa Univerziteta Grenobl, i njegov tim astronoma proučili su skoro 400 crvenih patuljaka. Gliz 163c jedna je od dve vanzemaljske planete koje orbitiraju oko zvezde Gliz 163, u sazvežđu Zlatne ribe, udaljena od Zemlje oko 50 svetlosnih godina. Naučnici smatraju da je i treći objekat koji kruži oko Gliza 163 planeta, ali to još ne može da bude potvrđeno.
Gliz 163c ima sedam puta veću masu od Zemlje, a naučnici kažu da je u pitanju ili stenovita planeta ili relativno mali gasni džin.
- Nismo sigurni da li je u pitanju većinski kopnena planeta. Planete takve mase mogu biti kopneni ili okeanski svetovi, ili slične Neptunu – istakao je Bonfils.
Glizu 163c treba 26 dana da napravi krug oko svoje zvezde, koja je značajno slabije svetlosti od našeg Sunca. Druga planeta, Gliz 163b, ima orbitalni period od svega devet dana, dok treća, još nepotvrđena, kruži na većoj udaljenosti oko zvezde.
Bonfils kaže da postoji dva odsto šanse da Gliz 163c prođe između svoje zvezde i Sunca iz perspektive Zemlje. To bi omogućilo naučnicima da posmatraju udaljeni svet u tranzitu preko svoje zvezde.
Abel Mendez iz Laboratorije za proučavanje nastanjivosti planeta (PHL), Univerziteta Portoriko, kaže da je jedan scenario da Gliz 163c ima okean i atmosferu 10 puta gušću od zemaljske. Nebo je možda ružičasto i prekriveno oblacima. Procenjeno je da je njen poluprečnik veći od Zemljinog između 1,8 i 2,4 puta, zavisno da li je uglavnom sastavljena od vode ili stena. Gliz 163c prima 40 odsto više svetlosti od svoje zvezde, što znači da je ovaj svet topliji od Zemlje.
Naučnici ukazuju da, ako pretpostavimo da je ova “super Zemlja” toplije atmosfere, temperatura na površini mogla bi da iznosi oko 60 stepeni Celzijusa. To je previše vrelo za ljude, kompleksne biljke i životinje, ali bi neki mikrobi mogli da prođu. Takođe je moguće da je ova planeta previše vrela čak i za njih, ističu naučnici.
Peti na listi svetova pogodnih za život
U katalogu PHL Gliz 163c je peti na listi vanzemaljskih svetova potencijalno pogodnih za život. Planete se na listi PHL-a rangiraju prema tome koliko je njihova masa, veličina i temperature slična Zemlji. Od šest planeta na listi PHL-a, četiri su otkrivene u prošloj godini – Kepler-22b, Gliz 667Cc, Hd85512b i novootkrivena Gliz 163c.
- Nalazimo sve više potencijalno nastanjivih planeta. Većina od ovih šest su relativno blizu, pa možemo da očekujemo da ćemo pronaći još bliže i bolje, kako se naša tehnologija za pronalazak planeta poput Zemlje poboljšava – kaže Abel Mendez iz PHL-a.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/344120/Otkrivena-nova-super-Zemlja-u-sazvezdju-Zlatne-ribe
причалица
30-09-2012, 17:42
Džinovske brazde na asteroidu Vesta možda su se formirale nakon što je drugi asteroid udario u južni pol Veste.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-29/276926_asteroid-vesta-nasa_ff.jpg?ver=1348955958
Vesta je najsjajniji asteroid u Sunčevom sistemu i, sa širinom od 530 kilometara, drugi najveći svemirski kamen koji kruži između orbita Marsa i Jupitera, u glavnom asteroidnom pojasu.
Naučnici su otkrili da je Vesta podeljena na jezgro, omotač i koru, što podržava teoriju da je ovaj asteroid ustvari protoplaneta, koja se nikad nije u potpunosti razvila u planetu.
Letelica američke svemirske agencije NASA “Zora” (Dawn) provela je godinu dana u orbiti Veste, ali je nedavno napustila ovaj asteroid i krenula ka patuljastoj planeti Ceres, koja se smatra najvećim asteroidom Sunčevog sistema. Podaci sa “Zore” otkrivaju da je Vesta obavijena iznenađujuće velikom količinom vodonika.
Takođe, ovaj asteroid je prekriven nizom džinovskih brazdi, od kojih najveća, nazvana Divalija Fosa, sa svojih 465 kilometara premašuje u dužini američki Veliki kanjon. Divalija Fosa široka je 22 kilometra i duboka pet. Radi uporedbe, Veliki kanjon je dug 446 kilometara, širok 29, a dubok oko 1,8 km.
- Brazde na Vesti su spektakularne, izgledaju više kao obeležja koja smo viđali na stenovitim planetama i mesecima nego na asteroidima – izjavila je vođa studije Debra Bučkovski, geolog Laboratorije za primenjenju fiziku Univerziteta Džons Hopkins u Merilendu.
Neobične brazde muče naučnike otkako su otkrivene 2011. godine. Površinski deformiteti na asteroidima uglavnom su prave pukotine nastale u sudarima sa drugim asteroidima, ali brazde na Vesti su suviše kompleksne da bi se objasnile prostim udarima.
- Kompjuterski modeli pokazuju da su ova obeležja tako neverovatna jer je Vesta stvarno više poput planete ili meseca, nego asteroida – ističe Bučkovskijeva.
Nove analize fotografija Vestine površine i merenja njene topografije pokazuju da je do formiranja brazdi došlo nakon velikog udara. Svaki od Vestinih slojeva bi pri tome varirao u gustini i reagovao drugačije na na silu udara.
- To bi bilo moguće samo ako je asteroid bio podeljen, odnosno ako ima jezgro, omotač i koru. Zato što je Vesna podeljena, njeni slojevi imaju različitu gustinu, koja drugačije reaguje na silu udara i omogućava rasedu da se pomera. To što govorimo da je ona podeljena, drugačija, želimo da kažemo da je Vesta bila mala planeta u pokušaju – kaže Bučkovskijeva.
Veliki udar bi stvorio pukotine na površini koje bi se pomerile u stranu, a rezultat bi bili takozvani grabeni, stenski blok između niza paralelnih raseda. Primer grabena na Zemlji je Dolina smrti u Kaliforniji, dok su drugi slučajevi viđani na Mesecu, Marsu, Merkuru, Veneri i Jupiterovom najvećem mesecu Ganimedu.
Fotografije sa “Zore” pokazuju da Vestine brazde imaju mnoga obeležja grabena, ističu naučnici.
Vestine brazde možda su se oformile upravo nakon udara na njenom južnom polu, koji je asteroidu dao trenutnu brzinu obrtanja, tokom koje se on okrene oko svoje ose svakih 5,35 sati. Naučnica Britni Šmit iz Instituta za geofiziku u Teksasu misli da je ovo obrtanje uzrokovalo da se Vestin ekvator ispupči spolja toliko daleko i brzo da je došlo do stvaranja brazdi.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/345342/Asteroid-Vesta-protoplaneta
причалица
01-10-2012, 16:08
Nedavno otkrivena kometa 2012 S1, prema procenama astronoma, trebalo bi krajem 2013 i početkom 2014. godine da obasja nebo, prenosi “Nacionalna geografija”.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-30/277166_rcometlarge570-ap_f.jpg?ver=1349035834
Astronomi kažu da bi ona mogla biti jedna od najsjajnijih kometa ikada
Ta kometa se trenutno može videti jedino pomoću snažnog teleskopa i izgleda kao tačka u sazvežđu Raka.
Međutim, astronomi kažu da bi ona mogla biti jedna od najsjajnijih kometa ikada viđenih sa Zemlje. Kometa je već sada veoma sjajna, iako je mnogo udaljena od Sunca.
Naučnici su procenili da je široka oko tri kilometara i da će proleteti toliko blizu Sunca da bi sa Zemlje izgledala sjajnije, ali ne i veće, od Meseca.
Osim toga, ona prati i putanju Velike Komete iz 1680. godine, jedne od najspektakularnijih ikada viđenih sa naše planete.
- Ako nam se ostvare očekivanja, ova kometa bi mogla da bude jedna od najsjajnijih u istoriji – izjavio je astronom Raminder Sing Samra iz H.R. Makmilijan svemirskog centra.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-30/277165_kometa_ff.jpg?ver=1349035870
Kometa 2012 S1 viđena iz opservatorije Remanzako u Italiji
Kometu 2012 S1 prvi put su pre desetak dana primetili ruski astronomi Artjom Novičonok i Vitalij Nevski iz Međunarodne naučne optičke mreže (ISON).
U ponedeljak je otkriće potvrdila Međunarodna astronomska unija.
Astronomi još uvek nisu sigurni odakle potiče ova kometa.
Njena orbita ukazuje da je kometa “pobegla” sa spoljne granice Sunčevog sistema, odnosno iz Ortovog oblaka, pretpostavljenog sfernog oblaka kometa.
- Za nas astronome su uzbudljiva ovakva otkrića tela koja potiču iz tolike daljine jer nam omogućavaju da proučavamo neke od najstarijih objekata u Sunčevom sistemu u njihovom originalnom, iskonskom obliku – rekao je Samra.
Kometa se trenutno nalazi na oko 990 miliona kilometara od Zemlje, između orbita Saturna i Jupitera. Trebalo bi da bude najsjajnija nedeljama nakon što se 28. novembra 2013. godine najviše približi Suncu.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/345440/Sledece-godine-nebo-bi-mogla-da-obasja-kometa-sjajnija-od-Meseca
причалица
01-10-2012, 16:12
Rover američke svemirske agencije NASA “Oportjuniti” stigao je do brda Matijević, lokacija se koje “puca” pogled na 23 kilometra širok krater Endevor.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-30/277124_brdo-dzejk-matijevic-nasa_ff.jpg?ver=1349089087
Brdo Matijević
“Oportjuniti”, koji je već devetu godinu na Marsu, će nekoliko sledećih nedelja istraživati ovu geološki intrigantnu lokaciju, a već je počeo da ispituje kuglice hematita koje podsećaju, ali su drugačije od onih primećenih na mestu prvobitnog sletanja rovera na Mars, udaljenom oko 35 kilometara od brda Matijević.
Kako je navedeno, kuglice oksid gvožđa kod Džejka Matijevića prečnika su do tri milimetra i imaju različiti sastav i unutrašnju strukturu. Naučni tim “Oportjunitija” trenutno razmatra kako su one nastale.
Kuglice otkrivene ranije su takozvane konkrecije, mase sedimentnog kamena formirane kretanjem vode bogate mineralima unutar stenja. Međutim, to je samo jedan od načina njihovog nastanka.
Naučnici trenutno rade na teoriji da su novootkrivene “borovnice”, kako ih zovu, takođe konkrecije, ali sa različitim sastavom. Druge mogućnosti su da su nastale erupcijom vulkanskog pepela, udarom asteroida ili formacijom kristala od prethodno otopljenog materijala.
Brdo Matijević, oko kojeg “Oportjuniti” trenutno ispituje teren, nazvano je u čast Jakoba Matijevića (1947-2012), matematičara i vođe inženjerskog tima za istraživačke misije “Spirit” i “Oportjuniti”. Matijević, rodom iz Čikaga, je radio za Laboratoriju za mlazni pogon NASA-e u Pasadeni, od 1981. do prošlog meseca, kada je 20. avgusta preminuo u svom domu u Los Anđelesu, svega dve nedelje nakon sletanja “Kjuriositija” na crvenu planetu.
Bio je i glavni inženjer za površinske operativne sisteme “Kjuriositija”, rovera treće generacije. Tokom devedesetih vodio je inženjerski tim za prvi rover na Marsu – “Sodžurner”.
Prethodno je i kamen koji je nedavno istraživao “Kjuriositi” poneo ime Džejk Matijević, a nalazi se “na pola puta oko planete od brda Matijević”, navela je NASA.
- Ako ima jedna osoba koja predstavlja srce i dušu sve tri generacije Marsovih rovera – “Sodžurnera”, “Spirita” i “Oportjunitija”, te “Kjuriositija”, to je Džejk – rekao je Džon Kalas, projektni menadžer Laboratorije u Pasadeni.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/345431/Rover-na-Marsu-stigao-do--Dzejka-Matijevica
причалица
11-10-2012, 22:04
Astronomi su otkrili ogromnu planetu gotovo u celosti sačinjenu od dijamanta koja orbituje oko zvezde vidljive golim okom. Ovo nebesko telo, nazvano "55 Cancri e", dvostruko je veće od Zemlje i kruži oko zvezde slične našem Suncu, udaljene 40 svetlosnih godina, u sazvežđu Raka.
http://www.blic.rs/data/images/2012-10-11/279689_cancri-01-reuters_ff.jpg?ver=1349968620
Dijamantska planeta "55 Cancri e" kruži oko svog sunca, na crtežu koji je objavila NASA
Dijamantska planeta, koju je otkrio američko-francuski istraživački tim, kreće se velikom brzinom tako da jedna godina na njoj traje jedva 18 sati.
Novootkrivena planeta ima dva puta veći radijus i, s obzirom da je daleko gušća, osam puta veću masu od Zemlje. Takodje je izuzetno vrela, sa površinskim temperaturama koje dostižu 1.648 stepeni Celzijusa.
- Površina planete je prekrivena grafitom i dijamantom umesto vodom i granitom - izjavio je za Rojters Niku Madhusudan, istraživač sa Jela, čija će studija biti objavljena u Astrofizičkom žurnalu.
"Fundamentalno drugačiji sastav od Zemlje"
http://www.blic.rs/data/images/2012-10-11/279688_cancri-01_ff.jpg?ver=1349968794
Zemlja u odnosu na "55 Cancri e"
Prema studiji, na kojoj je saradjivao i Olivije Muzis sa Instituta za astrofizička i planetološka istraživanja u Tuluzu, u Francuskoj, najmanje jedna trećina mase dijamantske planete, što je jednako tri Zemljine mase, sačinjena je od dijamanta.
Astronomi su i ranije pronalazili dijamantske planete, ali je ovo prvi put da su otkrili jednu koja orbituje oko zvezde nalik našem Suncu i mogli da je tako detaljno proučavaju.
- Ovo je naš prvi uvid u stenoviti svet koji ima fundamentalno drugačiji hemijski sastav od Zemlje - rekao je Madhusudan.
On kaže da otkriće planete bogate ugljenikom navodi na zaključak da se više ne može pretpostavljati da udaljene stenovite planete imaju hemijski sastav, unutrašnjost, atmosfere ili biologiju sličnu našoj planeti.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/347315/Astronomi-otkrili-planetu-duplo-vecu-od-Zemlje-sacinjenu-od--dijamanta
причалица
20-10-2012, 07:53
Poslednja u nizu “druga Zemlja” pronađena je kod zvezda Alfa i Beta Kentauri, u sazvežđu Kentaur, na 4,37 svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje, što je čini nama najbližoj egzoplaneti.
http://www.blic.rs/data/images/2012-10-19/281800_umetnicka-vizija-planete-oko-alfa-i-bete-kentaurija-wiki_f.jpg?ver=1350682642
Umetnička vizija planete kod zvezda Alfa i Beta Kentauri
Egzoplanete su važne zbog mogućnosti da podrže život kakav poznajemo – zbog prisustva vode ili, ponekad, samo veličine. Tokom poslednje decenije otkriveno je nekoliko stotina planeta i sve je verovatnije da ćemo uskoro pronaći novu Zemlju, koja bi bila nastanjiva, smatraju istraživači.
Novootkrivena planeta - Alfa Kentauri Bb - je stenovita, a njena masa je veoma slična Zemlji, istakli su naučnici, međutim, svaka sličnost se tu zadržava.
Alfa Kentauri Bb ima masu najmanje 113 odsto Zemljine. Njena veličina je poput Zemljine, ali orbita je veoma drugačija – nalazi se na 25 puta bližoj poziciji svom suncu nego što smo mi našem. Novootkrivena planeta orbitira oko svog sunca na svega šest miliona kiliometara, što je četiri odsto udaljenosti između Zemlje i Sunca, a 10 puta bliže od Merkurove orbite.
http://www.blic.rs/data/images/2012-10-19/281799_alfa-beta-i-proksima-kentauri-wiki_hs.jpg?ver=1350682696
Alfa, Beta i Proksima (crveni kružić) Kentauri
Orbita Alfa Kentaurija Bb, traje 3,236 Zemljina dana, a temperatura na površini je oko 1.200 stepeni Celzijusovih što je, u suštini, čini komadom vrelog stenja i stakla.
Sunce nove planete – Alfa Kentauri B, malo je manje i hladnije od našeg.
Naučnik Greg Laflin, sa Univerziteta Kalifornija, kaže da je ova planeta nenastanjiva i ni nalik Zemlji. Zašto je onda ona važna? Astronauti ističu da samo njeno prisustvo ukazuje da bi tu moglo biti više planeta sličnih Zemlji.
Prema podacima sa svemirskog teleskopa “Kepler”, postoje sličnosti između sistema sa više planeta, posebno kada je reč o stenovitim. Naučnici ne traže samo planete koje sliče Zemlji, već i stelarne sisteme koji nalikuju našoj galaksiji Mlečni put.
Jedan od izazova za astronaut je upravo potraga za planetama koje kruže oko Alfa Kentaurija B, zvezde u susedstvu Alfa Kentaurija A (binarni sistem Alfa Kentauri AB). Alfa Kentauri A je toliko sjajna da je teško samo primetiti planete koje kruže oko nje, a kamoli da li su pogodne za život.
Alfa Kentauri
http://www.blic.rs/data/images/2012-10-19/281802_alfa-kentauri-wiki_t.jpg?ver=1350683783
Alfa Kentauri je najsjajnija zvezda u južnom sazvežđu Kentaura. Iako golom oku deluje kao jedna zvezda, ovo je binarni sistem, koji se sastoji od Alfa Kentauri A i B. Njihova zajednička svetlost čini ovaj sistem trežom najsjajnijom zvezdom na noćnom nebu, posle Sirijusa i Kanopusa.Treća zvezda, Proksima Kentauri, ili Alfa Kentauri C, verovatno je u gravitacionom odnosu sa Alfa Kentauri AB. Sistem sadrži najmanje jednu planetu - naravno Alfa Kentauri Bb.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=SmFq3dpQ_Yc
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/348772/Druga-Zemlja-pronadjena-kod-zvezde-Alfa-Kentauri-B
причалица
10-11-2012, 23:34
Patuljasta zvezda HD 40307, locirana na 44 svetlosne godine od Zemlje, domaćin je sistema sa šest planeta, uključujući jedna na orbitalnoj udaljenosti baš koliko je potrebno da se podrži život kakav poznajemo.
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-14/273382_planete-u-zvezdanom-jatu-mesje-44-nasa_f.jpg?ver=1352567013
Planetu bi, teoretski, mogli da fotografišu svemirski sateliti sledeće generacije, čiji je dizajn u toku.
Vanzemaljski svet, klasifikovan kao “super Zemlja”, nazvan je HD 40307g i šesta je planeta od svog sunca, od kojeg je udaljeno oko 90 miliona kilometara. To znači da je u nastanjivoj zoni, u regionu planetarnog sistema u kojem bi tečna voda na površini mogla da postoji. U našem sistemu, Zemlja i Mars orbitiraju u okviru sunčeve nastanjive zone.
Masa egzoplanete HD 40307g je najmanje sedam puta veća od Zemljine. Godina dana na ovom svetu traje 197,8 Zemljinih dana, preneo je portal Spejs. Naučnici smatraju da je HD 40307g dovoljno udaljena od svoje zvezde da se rotira oko svoje ose umesto da ima jedno lice trajno okrenuto ka suncu. To znači da je verovatno da tamo postoje ciklusi dana i noći, što povećava šanse da je na HD 40307g evoluirao život.
Ostale planete u orbiti HD 40307 su blizu zvezde, dakle previše vrele da bi podržale život kao na Zemlji, ali je zato novootkrivena egzoplaneta baš na udaljenosti koja mu omogućava da ima temperaturu i klimu kao na Zemlji.
Naučnici smatraju i da bi njena atmosfera mogla da bude slična Zemljinoj. Još nije poznato da li je planeta stenovita ili gasovita.
Zvezda HD 40307 spektralnog je tipa K2.5V, što znači da je u pitanju hladniji, narandžasti patuljak (klasifikacija je po slovima O, B, A, F, G, K i M, gde su zvezde O najvrelije, a M najhladnije, dok se njihova svetlost izražava rimskim brojevima I, II, III, IV i V; u klasi I su superdžinovi, u III džinovi, a u klasi V patuljci ili glavnog niza zvezda. Na primer, naše Sunce je spektralnog tipa G2V, a Sirijus A1V).
Zvezda HD 40307 otkrivena je još 2008. godine.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/352397/Otkrivena-planeta-sa-klimom-kao-na-Zemlji
причалица
15-11-2012, 20:45
Međunarodni tim astronoma izradio je prvu mapu svemira kako je izgledao pre 11 milijardi godina, u periodu između Velikog praska i brze ekspanzije koja je potom usledila.
Studija, objavljena u časopisu "Astronomija & Astrofizika", prikazuje svemir u periodu od oko tri milijarde godina nakon Velikog praska, u trenutku usporavanja ekspanzije, pre nego što će se umešati tzv. "tamna energija" i ubrzati udaljavanje galaksija jedne od drugih.
O razvoju svemira posle Velikog praska naučnici su puno saznali zahvaljujući studijama svetlosti u kosmičkom pozadinskom zračenju, a njegova ubrzana ekspanzija tokom više milijardi godina može se pratiti posmatranjem kretanja udaljenih galaksija.
- Tek smo sada u prilici da vidimo kako je izgledao njegov "pubertet" ... pre nego što je krenuo naglo da se širi - kazao je jedan od autora studije Mat Pieri sa Univerziteta Portsmut u Velikoj Britaniji.
Iako se vrlo malo zna o tamnoj energiji i tamnoj materiji, astronomi ističu da ta sila mora da postoji, jer se jedino tako može objasniti brzina širenja univerzuma. Tamna energija i tamna materija čine zajedno oko 96 odsto svemira.
Nova studija podržava teoriju po kojoj je tamna energija nastala u vreme ekspanzije svemira, detaljno prikazujući period u kojem je gravitacija prevagnula i usporila ekspanziju.
- Ako svemir posmatramo kao tobogan, onda danas jurimo nizbrdo, dobijajući na ubrzanju - kazao je Pieri.
- Naša nova merenja nam govore o vremenu kada se svemir peo uzbrdo i bio dodatno usporen gravitacijom - objasnio je on.
Mapa, delo 63 naučnika iz devet zemalja, izrađena je pomoću nove tehnike za proučavanje intenzivne svetlosti sa 50.000 udaljenih kvazara prilikom prolaska kroz oblake vodonika u svemiru na putu ka zemlji.
- Kvazari su pozadinska svetla i način na koji gas ispred njih apsorbuje deo te svetlosti pruža astronomima detaljnu sliku udaljenih gasovitih oblaka, poznatih kao intergalaktički medijum - naveo je Pieri u izjavi za Rojters.
Studija je prvi rezultat petogodišnjeg projekta koji je započet 2009. Astronomi, okupljeni oko trećeg projekta "Sloan Digital Sky Survey", nameravaju da, do kraja projekta, prošire istraživanje na svetlost sa oko 160.000 kvazara.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/353070/Prva-mapa-svemira-kako-je-izgledao-pre-11-milijardi-godina
причалица
18-11-2012, 19:16
njena svetlost do nas putovala oko 13,3 milijardi godina, saopštila je NASA.
http://www.blic.rs/data/images/2012-11-17/289194_nasa-01_ff.jpg?ver=1353146076
Galaksiju su locirali teleskopi Habl i Spicer
S obzirom na to da je svemir star 13,7 milijardi godina, to znači da je svetlost sa ove galaksije putovala prema nama kroz skoro celu istoriju vremena i prostora.
Nazvana MACS0647-JD, vremešna galaksija, koju su astronomi mogli da posmatraju onakvu kakva je bila svega 420 miliona godina nakon Velikog praska, otkrivena je pomoću svemirskih teleskopa Habl i Spicer, kao i prirodnog fenomena, poznatog kao gravitaciono sočivo.
Gravitaciono sočivo je jedan od efekata koji se javlja kada objekat (grupe galaksija) snažne gravitacije savije svetlost koja potiče od nekog udaljenog izvora, prema jednoj žižnoj tački, čineći udaljeni objekat bližim.
- Ovaj fenomen radi ono što nijedan teleskop koji je čovek napravio ne može da učini. Bez tog prirodnog "zumiranja" bili bi nam potrebni nadljudski napori da vidimo tu galaksiju - kazao je Mark Postman iz Instituta za svemirske teleskope u Baltimoru i vodja tima koji je otkrio ovu galaksiju.
MACS0647-JD deluje kao mala galaksija, daleko manja od Mlečnog puta - široka je svega 600 svetlosnih godina, dok se naša galaksija prostire na 150.000 svetlosnih godina.
Astronomi veruju da će se MACS0647-JD spojiti sa drugim galaksijama kako bi se stvorila jedna mnogo veća.
- Ovaj objekt bi mogao biti jedan od onih fundamentalnih blokova od kojih su sačinjene sve galaksije. Tokom narednih 13 milijardi godina desiće se na desetine, stotine pa čak i hiljade spajanja galaksija ili delova galaksija - rekao je Den Ko koji je, takođe, učestvovao u istraživanju nove galaksije.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/353513/NASA-locirala-najudaljeniju-galaksiju-do-sada
причалица
24-11-2012, 07:51
Astronomi su prvi put analizirali Makemake, jednu od pet patuljastih planeta u Sunčevom sistemu, i otkrili da je reč o zamrznutoj lopti bez atmosfere.
http://www.blic.rs/data/images/2012-11-23/290779_makemake-umetnicka-vizija-ap_f.jpg?ver=1353697117
Makemake je otkivena pre sedam godina u Kajperovom pojasu.
U aprilu 2011, planeta je prošla između Zemlje i udaljene zvezde, što je astronomima omogućilo da je detaljno prouče uz pomoć sedam različitih teleskopa razmeštenih širom Brazila i Čilea.
Oni su posmatrali patuljastu planetu tokom jedne minute, dok se nalazila ispred zvezde Nomad 1181-0235723 blokirajući joj svetlost.
Makemake, nazvana po bogu iz mitologije Uskršnjeg ostrva, ledena je lopta promera dve trećine Plutona i nalazi se na oko 7,8 milijardi kilometara od Sunca.
Naučnici su očekivali da će imati tanku atmosferu kao i Pluton, ali je nagla promena svetlosti zvezde dok je Makemake prolazila ispred nje bila znak da ovo svemirsko telo nema atmosferu.
Pored Makemake i Plutona, u Sunčevom sistemu postoje još tri patuljaste planete. To su Ceres, Haumea i Eris.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/354637/Patuljasta-planeta-Makemake-nema-atmosferu
причалица
11-12-2012, 23:50
Asteroid 4179 Tutatis, širok 4,8 kilometara, proleteće noćas blizu Zemlje.
http://www.blic.rs/data/images/2012-12-11/295723_toutatis-nasa_f.jpg?ver=1355265280
Tutatis će proći pored Zemlje na najbližoj udaljenosti od oko sedam miliona kilometara, rano ujutro u sredu, 12. decembra.
To je dovoljno daleko (oko 18 puta veća udaljenost između naše planete i Meseca) da asteroid ne predstavlja pretnju po Zemlju, ali dovoljno blizu da se može lepo osmotriti putem teleskopa, istakli su naučnici.
Zahvaljujući opservatorijama na raznim stranama sveta, prolazak asteroida moći će se pratiti sa više kamera na internetu u razna vremena.
Tako ćete proletanje Tutatisa moći da pratite “uživo” zahvaljujući svemirskoj kameri Sluh, koja će prenositi događaj noćas u 3.00 sata GMT, putem teleskopa postavljenog u Arizoni.
http://www.blic.rs/data/images/2012-12-11/295722_tutatis-nasa_ff.jpg?ver=1355265304
Projekat virtuelni teleskop, kojeg vodi astronomska opservatorija Belatriks u Italiji, prenosiće prolazak Tutatisa u četvrtak, 13. decembra, u 20.00 sati GMT.
Asteroid Tutatis prvi put je primećen 1934, a zvanično je otkriven 1989. Svake četiri godine on načini svoj put oko Sunca.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/357536/Pratite-nocas-uzivo-prolazak-asteroida-Tutatis-pored-Zemlje
причалица
04-01-2013, 10:42
Astronomi su prvi put prisustvovali "obroku" planete koja je tek rođena na 450 svetlosnih godina od Zemlje, a "obrok" čini gas koji planeta usisava gravitacijom.
http://www.blic.rs/data/images/2013-01-02/301276_hd-142527-afp_f.jpg?ver=1357155107
Zahvaljujući radioteleskopu ALMA, velikom međunarodnom astronomskom projektu u čileanskoj pustinji Atakama, naučnici su mogli da posmatraju taj ključni trenutak koji potvrđuje teoriju o nastanku velikih planeta od gasa.
Astronomi Evropske opservatorije zvezda su posmatrali nebesko telo nazvano "HD 142527", okruženo ogromnim diskom gasa i kosmičke prašine.
Taj disk je u dva dela koje razdvaja ogroman prazan prostor. Dimenzije su čak veće od čitavog Sunčevog sistema.
Teoretičari navode da džinovska planeta raste apsorpcijom gasa kroz "mostove" kojima gas teče prema planeti.
- Astronomi su predvideli ta curenja, ali prvi put to možemo da posmatramo - rekao je Simon Kazasus sa Univerzieteta u Čileu.
Zahvaljujući mreži antena ALMA-e, Kazasus i njegova ekipa su mogli da analiziraju gas i kosmičku prašinu oko nebeskog tela.
- Mislimo da se tu krije džinovska planeta i da je ona uzrok dotoka gasa - naveli su naučnici.
Međutim, nemoguće je direktno posmatrati planetu koja nastaje jer je duboko u gasu i prašini.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=iEZt2-5ayzc
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/360810/Astronomi-posmatrali-radjanje-planete
причалица
03-02-2013, 21:14
Asteroid veličine pola fudbalskog terena proći će 15. februara pored Zemlje bliže nego mnogi sateliti, ali neće udariti u našu planetu, objavili su naučnici američke svemirske agencije NASA.
http://www.blic.rs/data/images/2013-02-02/310493_asteroid-2012-da14-nasa2_ff.jpg?ver=1359837329
Putanja asteroida
Asteroid 2012 DA14, tipa S (silikatni) proleteće pored Zemlje na udaljenosti od 27.680 kilometara, što je bliže od Meseca, ali i dobro unutar staza navigacionih i komunikacionih satelita, preneo je portal “Spejs”.
-Ovo je rekordno bliz prolazak. Otkako je devedesetih godina počelo nadgledanje neba, nikad nismo videli da jedan objekat te veličine prođe toliko blizu Zemlje – kaže Don Jeomans, šef programa NASA-e za praćenje asteroida pri Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, Kalifornija.
http://www.blic.rs/data/images/2013-02-02/310492_asteroid-2012-da14-nasa_ff.jpg?ver=1359837353
Asteroid 2012 DA14 snimili su astronomi-amateri 11. decembra prošle godine
On je istakao da, iako će “svemirski kamen” proleteti pored Zemlje bliže od geosinhronih satelita, koji orbitiraju na oko 35.800 kilometara visine, asteroid ne predstavlja pretnju po našu planetu.
-2012 DA14 definitivno neće pogoditi Zemlju. Orbita asteroida je dobro poznata i možemo da isključimo udar – rekao je Jeomans, dodajući da su šanse za to “ekstremno male”.
-Ovaj asteroid, širok 45 metara, pored Zemlje prođe svakih 40 godina, ali udari samo jednom u svakih 1.200 godina. Udar takvog objekta ne bi bio katastrofalan na širokom području – precizirao je on.
http://www.blic.rs/data/images/2013-02-02/310494_asteroid-2012-da14-nasa3_ff.jpg?ver=1359837425
Veličina asteroida u poređenju sa spejs šatlom
Asteroid 2012 DA14 otkrio je prošle godine tim astronauta-amatera u opservatoriji “La Sagra” u Španiji.
Iz NASA-e kažu da će pomno pratiti prolazak tog asteroida pored Zemlje. S obzirom da će objekat proći preko neba veoma brzo, kako je rekao Jeomans “skoro puni stepen (dva puta širina Meseca) svake minute” samo će najiskusniji astronauti-amateri moći da ga uhvate.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/365837/Asteroid-ce-proleteti-rekordno-blizu-Zemlje-15-februara
причалица
26-02-2013, 19:21
Da li kosmos ima rok trajanja?
http://www.nationalgeographic.rs/thumbnail.php?file=images/2013/02/ima_li_kosmos_rok_trajanja_aps_494230095.jpg&size=article_large
Na osnovu istraživanja osobina Higsovog bozona, naučnici ukazuju na mogućnost da bi kosmosu mogao da istekne rok, jednog dana
Nova saznanja o osobinama Higsovog bozona navela su naučnike na interesantne pretpostavke o budućnosti kosmosa.
Pojam nestabilnog vakuuma otvara mogućnost da je kosmos nestabilan i da u određenom momentu, milijardama godina kasnije, može nastati novi, stabilniji oblik vakuuma koji bi okončao postojanje našeg kosmosa.
Sve to zavisi od određenih preciznih vrednosti vezanih za Higsov bozon, koje su trenutno predmet brojnih istraživanja.
Higsov bozon se vezuje za energiju koja prožima čitav svemir i objašnjava postojanje mase u kosmosu. On podupire postojanje sve materije oko nas.Od kako je otkriven, Higsov bozon je pokrenuo velike naučne debate o tome kakve bi implikacije mogao da ima za postojeća saznanja iz fizike.
Jedna od mogućih teorija nastala nakon otkrića Bozona jeste da bi kosmos mogao biti nestabilan i sklon cikličnim promenama iz jednog sistema u drugi koji je uvek stabilniji.
„Kada se zna masa Higsovog bozona, postoji računica koja može da se uradi u okviru standardnog modela fizike elementarnih čestica“, objašnjava dr Džosef Liken „... kada upotrebimo sva dosadašnja znanja iz fizike i uradimo jednostavnu kalkulaciju novosti nisu dobre“.
Opasnost koja preti kosmosu je da će se usled kvantne fluktuacije stvoriti mali mehur vakuuma nižeg energetskog stanja. Pošto su niža energetska stanja uvek stabilnija, naš kosmos će težiti da pređe u njega i ovaj mehur će se širiti, brišući sve pred sobom brzinom svetlosti.
Ovo ipak nije razlog za veliku brigu, tvrde naučnici, jer verovatnoća je velika da bi se ovo dogodilo u toliko dalekoj budućnosti da u tom momentu ni Sunce ni Zemlja više ne bi postojali.
Iako ljudska rasa verovatno nikada neće doživeti posledice ovakve promene u svemiru, ova teorija je posebno interesantna jer baca novu svetlost na dosadašnja znanja o Velikom Prasku, otvarajući mogućnost da je ovaj događaj zapravo samo poslednji u lancu večitog lanca promena iz jednog energetskog stanja u drugo.
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/878-da-li-kosmos-ima-rok-trajanja.html
причалица
28-02-2013, 14:03
NASA-in teleskop Chandra, koji posmatra svemir u spektru rentgenskih zraka (X zrake), snimio je najbrži vetar ikad zabeležen na rubovima crne rupe.
http://cdn3.slike.com/wp-content/uploads/sites/14/2012/02/stelarni-vjetar.jpg
Radi se o crnoj rupi veličine zvezde IGR J17091, čija strahovito jaka gravitacija povlači gas iz obližnje zvijezde i formira vrući disk oko same crne rupe, a u skladu s tim nastaje i zvezdani vetar, kojeg je zabeležila Chandra.
Crne rupe veličine zvezda, ili takozvane stelarne crne rupe, nastaju obično kad velike zvezde kolabiraju. Obično im je masa oko deset puta veća od našeg Sunca.
Chandra je zabeležila jetar koji putuje brzinom od 32 miliona kilometara na sat, odnosno brzinom od oko 3 posto brzine svetlosti. To je otprilike deset puta brži vetar od bilo kojeg dosad zabeleženog na rubu diskova crnih rupa.
Drugo veliko otkriće je i to kako izgleda da taj vetar odnosi više materijala u svemir nego što ga crna rupa uspeva usisati u sebe. Na slici koju vidite umetnički je prikaz crne rupe IGR J17091 i njezine prateće zvezde.
Izvor: http://znanost.geek.hr/clanak/svemirski-vjetar-koji-se-krece-32-milijuna-kmh/#ixzz2MCMTQo7b
причалица
01-03-2013, 16:34
Međunarodni tim astronoma bio je u prilici da, uz pomoć moćnog teleskopa na severu Čilea, prvi put "u direktnom prenosu" posmatra trenutak nastanka planete u gustom sloju gasa i prašine, saopštila je Evropska južna opservatorija (ESO).
http://www.blic.rs/data/images/2013-03-01/318595_planeta-01afpfoto-l.-calada_ff.jpg?ver=1362151819
Rađanje planete u prstenu mlade zvezde HD100546
Astronomi su precizirali da bi disk gasa i prašine oko mlade zvezde HD100546, udaljene 335 svetlosnih godina od Zemlje u Mlečnom putu, mogao da bude "gasni div sličan Jupiteru".
Dosad je nastanak planete moglo, uglavnom, da se proučava pomoću kompjuterskih simulacija, izjavio je Saša Kvanc sa Univerziteta ETH u Cirihu.
- Ako smo zaista otkrili planetu u fazi rađanja, naučnici će moći da po prvi put proučavaju proces formiranja jedne planete i njenu interakciju sa prirodnom okolinom na empirički način, i to na samom početku tog fenomena - dodao je švajcarski istraživač, prenose strani mediji.
Astronomi su, takođe, naveli da ovo otkriće potvrđuje teoriju po kojoj džinovske planete rastu usisavanjem gasa i kosmičke prašine nakon formiranja zvezde.
Tim istraživača je detektovao planetu pomoću kamere povezane za ESO teleskopom postavljenim u čileanskoj pustinji Atakama.
ESO okuplja naučnije iz 15 evropskih zemalja i koristi brojne teleskope u Čileu, među kojima je i VLT teleskop (Very Large Telescope), najmoćniji teleskop na svetu.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/370220/Mali-prasak-Astronomi-teleskopom-sa-severu-Cilea-gledali-radjanje-planete
причалица
04-03-2013, 19:15
Nova kometa na nebu
http://www.nationalgeographic.rs/thumbnail.php?file=images/2013/03/hova_kometa_na_nebu_aps_381503559.jpg&size=article_large
Uoči najnovijeg prolaska komete koja će biti vidljiva i golim okom, CPN organizuje tribinu posvećenu udarima nebeskih telа
U susret novim uzbuđenjima na nebu, Centar za promociju nauke organizuje Tribinu četvrtkom, ovaj put pod nazivom „Čekajući kometu“, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u Beogradu 7. marta, u 19 časova.Tribina se organizuje uoči novog zanimljivog astronomskog događaja – prolaska komete C/2011 L4, koja će u našim krajevima biti vidljiva golim okom.
Nakon brojnih članaka i televizijskih priloga poslednjih dana, na ovoj tribini će se prvi put uživo, pred publikom u Beogradu, razgovarati o potencijalnoj opasnosti od udara nebeskih tela, o mogućnosti zaštite naše planete i drugim temama u vezi sa svemirom. Biće reči i o tome na koji se način ove nebeske pojave pominju u popularnoj naučno-fantastičnoj literaturi, stripu, filmu, ali i u starim hronikama i drevnim rukopisima.
Učesnici tribine CPN su najpoznatiji naučnici i promoteri nauke koji se bave ovom temom u Srbiji. Pitanje malih nebeskih tela će pritom biti osvetljeno iz različitih uglova. Sa publikom u SKC-u će razgovarati astrofizičar Milan M. Ćirković iz Astronomske opservatorije u Beogradu, slobodni konstruktor Voja Antonić, astronom Igor Smolić iz Instituta za fiziku u Beogradu, Nikola Božić iz Istraživačke stanice „Petnica“, Sebastian Adanko iz Društva ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić” i Dragana Grbić iz Instituta za književnost i umetnost.
Kometa C/2011 L4
Prethodnih nedelja bili smo svedoci nekoliko astronomskih događaja koji su privukli pažnju, ali i izazvali mnogo nedoumica, tako da ih je potrebno detaljnije predstaviti. Najnoviji u nizu je prolazak komete koju su astronomi nazvali C/2011 L4 (PANSTARRS). Ona će proći najbliže Zemlji 5. marta, ali i tad će biti udaljenija od rastojanja između Sunca i Zemlje.
Procenjeno je da će kometa dostići sjaj dovoljan za vidljivost golim okom, a biće najbliža Suncu 10. marta, posle prolaska kroz perihel (najmanju udaljenost od Sunca).
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/906-nova-kometa-na-nebu.html
причалица
10-03-2013, 08:37
Ljubitelji astronomije od sinoć mogu da uživaju u pojavi komete C/2011 L4 PanStars nad Beogradom. Na horizontu posle zalaska sunca pojavljuje se sjajna magla vidljiva golim okom.
http://www.blic.rs/data/images/2013-03-05/319739_kometa-pan-starrs-ap_f.jpg?ver=1362854451
Iako njena vidljivost nije izrazita, pobuđuje dosta pažnje radoznalim građanima.
- Prolazak komete PanStars pored Zemlje od sinoć je vidljiv iz Beograda u periodu od pola sata posle zalaska sunca. Ova kometa će na zapadnom delu neba biti vidljiva i sledećih 10 do 15 dana u obliku blede, magličaste svetlosti - kaže Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Kako je u Beogradu svetlosno zagađenje veliko, kometa će biti manje vidljiva nego iz ostalih krajeva ili iz prirode.
- U narednih nekoliko dana, ukoliko vreme bude odgovarajuće, zainteresovani građani će pojavu na nebu moći da posmatraju iz Narodne opseravtorije - kaže Aleksandar Otašević iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković".
Ova kometa je prvi put uočena 2011. godine, a njena vidljivost je najveća ove godine. Osim u Beogradu, priliku da uživaju u ovoj nesvakidašnjoj pojavi, imaće i ostali Evropljani.
Sama kometa je oko 20-30 kilometara u prečniku, ali gas i prašina oko nje se može prostirati i na milione kilometara.
http://www.blic.rs/data/images/2013-03-09/321037_kometa-pan-starrs-nasa_f.jpg?ver=1362859996
Najbolja šansa da se vidi kometa biće 12. i 13. marta, kada bude odmicala od Sunca. Ovo je prvi put da prolazi kroz Sunčev sistem i najverovatnije se neće ponovo pojaviti u narednih 100.000 godina.
Uz pomoć dvogleda biće vidljiva i glava komete, kao i dve vrste repa. Kometa će tokom celog marta biti vidljiva, samo će menjati poziciju na noćnom nebu.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/371501/Kometa-PanStars-vidljiva-nad-Beogradom-posle-zalaska-Sunca
причалица
12-03-2013, 16:42
Nasin svemirski teleskop Kepler ne prestaje da pronalazi nove planete van solarnog sistema, a istina koju o njima otkriva daleko nadmašuje naučnu fantastiku.
http://www.blic.rs/data/images/2013-01-02/301276_hd-142527-afp_f.jpg?ver=1363098865
Neke od novootkrivenih planeta nisu veće od Meseca, dok su druge čak nekoliko puta veće od Jupitera. Naki od čudnih svetova koji kruže na orbitama oko dalekih zvezda sijaju poput dijamanata, dok su drugi crni kao ugalj.
- Otkrivamo ogromnu raznolikost planetarnih tipova, i to je prilično iznenđenje za nas - kaže tim povodom Vilijam Borucki, iz Nasinog Istraživačkog centra Ejms u Mofet Fildu, Kalifornija, glavni zaduženi za proučavanje “Keplerove “ misije pronalaženja nastanjivih planeta van našeg Sunčevog sistema.
Do sada je otkriveno oko 350 egzoplaneta po veličini sličnih Zemlji, ali ni jedna od njih se ne nalazi u “nastanjivoj zoni”, poznatoj i kao “zona zlatokose”, ni predaleko ni preblizo od svoje zvezde, odnosno tamo gde nije ni pretoplo ni previše hladno da bi mogla da postoji tekuća voda.
- Počinjemo da pronalazimo i planetarne sisteme u kojima oko zvezde kruži više od jedne planete, i oni su za sad svi prilično drugačiji od našeg Sunčevog sistema - priča dr. Borucki.
Planete kao od stiropora koje bi plutale u vodi
http://www.blic.rs/data/images/2012-09-14/273382_planete-u-zvezdanom-jatu-mesje-44-nasa_f.jpg?ver=1363101514
U nastanjivoj zoni je, pak pronađeno 40, 50 mogučih kanidata, ali u njoj nema planeta po veličini sličnih Zemlji. Analizom orbita, kretanja i spektra svetlosti koji planete apsorbuju, utvđeno je da planeta ima daleko više da su daleko čudnije nego što su naučnici prethodno prognozirali.
Postoje, recimo, planete gustine stiropora, koje bi plivale po vodi da se u nju urone, pa čak i dvostruko manje gustine, dok s druge strane ima i planeta koje su po gustini jednake gvožđu, ili pak onih koje se sastoje od tečnih metala.
Neke planete zajedno kruže oko svojih zvezda, što bi podrazumevalo da su sličnih gustina, ali ispostavlja se da su pritom neke od njih od kamena, dok su druge gasovite.
Brojne pretpostavke o formiranju planeta i planetarih sistema koje su naučnici razvili na osnovu našeg Sunčevog sistema naprosto se pokazuju kao netačne.
To, recimo, važi za pretpostavku da planeta ne može biti veća od Jupitera, jer bi dodatna masa u tom slučaju samo povećavala njenu gustinu, a ne i veličinu, kao i za preptpostavku da stenovite planete nalik Zemlji moraju da kruže po orbitama bližim zvezdi, a gasovite po daljim orbitama.
U međuvremenu su, naime, otkrivene planete višestruko veće od Jupitera, kao i takve koje kruže po sasvim nepredvidljivim i neočekivanim orbitama, za šta nauka za sad nema ama baš nikakvo objašnjenje.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/371872/NASA-otkrila-uvrnute-planete-od-kojih-bi-neke-plutale-po-vodi
причалица
12-03-2013, 16:51
Habl precizira vreme nastanka najstarije poznate zvezde
http://www.nationalgeographic.rs/thumbnail.php?file=images/2013/03/godiste_zvezde_aps_700487641.jpg&size=article_large
Tim astronoma je uz pomoć Nasinog svemirskog teleskopa na pragu otkrića „krštenice“ zvezde koja sija na nebu univerzuma veoma dugo
„Otkrili smo da je u pitanju najstarija poznata zvezda, a i vreme njenog nastanka je sada prilično sigurno određeno“, kaže Hauard Bond sa Univerziteta u Penslivnaji.
Zvezda bi mogla da bude stara oko 14.5 milijardi godina (plus minus 0, 8 milijardi godina), što je na prvi pogled čini čak starijom od univerzuma, koji prema trenutnim računicama ima oko 13, 8 milijardi godina. Istraživanja iz 2000 godine već su otkrila ovo nepoklapanje, a na prema tadašnjim procenama, zvezda je stara čak 16 milijardi godina.
„Možda je kosmologija pogrešila, ili je fizika pogrešila, a možda je pogrešno procenjena udaljenost zvezde“, kaže Bond. „Zato smo zadali sebi zadatak da precizno odredimo udaljenost“.Zvezda nazvana HD 140283, otkrivena je pre više od jednog veka, zahvaljujući velikoj pokretljivosti i brzini prelaska preko neba.
Pokretljivost je dokaz da je zvezda samo povremeni prolaznik u našem zvezdanom komšiluku. Njena orbita je vodi kroz galaksiju iz udaljenog jata zvezda koje okružuje Mlečni put. Zvezda je u prvoj fazi pretvaranja u crvenog patuljka, a može se videti uz pomoć dvogleda, kao sedmi po veličini objekat u sazvežđu Vage.
Nove opservacije svemirskog teleskopa Habl imale su za cilj da precizno definišu udaljenost, za koju se ispostavilo da iznosi 190,1 svetlosnu godinu. Bond i njegov tim izveli su merenje uzimajući u obzir trigonometrijsku paralaksu, a svoje rezultate su objavili u časopisu Astrophysical Journal Letters. Kada je udaljenost precizno određena, mogla je da se odredi i sjajnost zvezde, koja je ključna za izračunavanje godišta.
Bondov tim uspeo je da smanji mogućnost greške na minimum, a dalja istraživanja koja će se bazirati i na merenju kiseonika, mogla bi doneti još preciznije rezultate.„Kada se sve različite metode iskombinuju dolazimo do starosti od 14.5 milijardi godina, a uz mogućnost greške, ovo godište se u suštini poklapa sa starošću univerzuma“, rekao je Bond. „Ovo je najbolja zvezda na nebu za precizno datiranje, zbog njene blizine i sjajnosti“.
Zvezda Metuzalem doživela je brojne promene tokom svog životnog veka. Najverovatnije je nastala u drevnoj patuljastoj galaksiji, koja se vremenom širila i spojila sa Mlečnim putem pre oko 12 milijardi godina. Zvezda je od tog događaja zadržala svoju izduženu orbitu.
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/925-habl-precizira-vreme-nastanka-najstarije-poznate-zvezde.html
причалица
03-04-2013, 16:12
Bliži nam se „kometa veka“
http://www.nationalgeographic.rs/thumbnail.php?file=images/2013/04/kometa_veka_aps_711272644.jpg&size=article_large
Foto: Shutterstock
Nasina letilica spazila je novu kometu koja bi mogla imati jedan od najblistavijih prolazaka u skorašnjoj istoriji
Nasina letilica koja traga za najmoćnijim eksplozijama u svemiru snimila je kometu ISON, ledenu lutalicu koja bi mogla da zaslepi ljubitelje posmatranja neba krajem ove godine, prilikom svog prolaska pored Sunca.
Satelit Swift, koji se obično koristi za praćenje jakih eksplozija gama zraka sa udaljenih zvezda, fotografisao je kometu ISON 30. januara ove godine, a svemirska agencija je objavila fotografije pre nekoliko dana. Nakon dva meseca slikanja komete, Swift je omogućio astronomima da saznaju nove informacije o veličini komete, kao i o brzini kojom izbacuje gasove i prašinu.
„Kometa ISON bi mogla biti jedna od najblistavijih kometa u poslednjih 50 godina, što bi nam pružilo priliku da u dužem vremenskom periodu posmatramo njene promene do detalja“, kaže Denis Bodvic, glavni istraživač i astronom Univerziteta u Merilendu koji je učestvovao u posmatranju nove komete.
Neki astronomi čak i predviđaju da će ISON postati „kometa veka“ kada se krajem novembra na svojoj putanji nađe najbliže suncu.
ISON je prvi put zapažena septembra 2012. od strane ruskih astronoma u blizini Kislovodska i zvanična oznaka joj je kometa C/2012 S1 (ISON).
Bodvic i kolege sa univerziteta su zajedničkim snagama radili na slikanju komete ISON uz pomoć Swift letilice. Satelitska slika od 30. januara prikazuje kometu kao svetlu i mutnjikavu belu loptu. U tom momentu kometa je bila na udaljenosti od 670 miliona kilometara od Zemlje i 460 miliona kilometara od sunca.
Koristeći slike koje je Swift snimio u prethodna dva meseca, tim je napravio početne procene kometine proizvodnje vode i prašine i na osnovu njih računao prečnik njenog zaleđenog jezgra.
Svakog minuta, ISON izbaci oko 51.000 kilograma prašine i oko 60 kilograma vode.
Sve komete se sastoje iz prašine i smrznutih gasovitih čestica koji zajedno čine „prljavu grudvu“ u svemiru, objašnjavaju Nasini zvaničnici. Zaleđena voda u kometi obično ostaje u zamrznutom stanju sve dok se ona ne približi do razdaljine koja je tri puta veća od Zemljinog rastojanja od sunca – što je trenutak kada se se led zagreva do te mere da voda prelazi direktno u gasovito stanje i isprava. Ovim procesom, koji se naziva sublimacija, nastaju mlazovi materijala koji čine kometu blistavijom.
„Činjenica da postoji velika razlika između količine prašine i vode koju ISON trenutno proizvodi ukazuje na to da je još uvek suviše daleko od Sunca i da sublimacija još uvek nije počela“, kaže Bodvic. „Trenutno snaga ISON-a dolazi iz leda sačinjenog od ugljen-dioksida i ugljen-monoksida, koji isparavaju na većim udaljenostima od Sunca.“Takođe, ISONova svetlost trenutno je oko 5.000 puta slabija nego najudaljeniji objekat koji bi ljudsko oko moglo da opazi.
Prvog oktobra kometa će proći blizu Marsa, a 28. novembra se očekuje najbliži prolaz pored Sunca, kada bi kometa trebala da bude vidljiva golim okom čak i preko dana.Najbliži prolazak pored Zemlje očekuje se 26. Decembra, na razdaljini od 64.2 miliona kilometara.
Da li će kometa zaista postati jedna od najblještavijih koje smo ikada videli ili će se njen intenzitet smanjiti kako bude zalazila u unutrašnjost sunčevog sistema ostaje neizvesno. Ipak, dosadašnja posmatranja ukazuju na to da bismo krajem godine mogli biti svedoci veoma interesantnog fenomena.
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/995-blizi-nam-se-kometa-veka.html
Moonster
27-04-2013, 03:29
Pogledajte: Tri godine Sunca u tri minuta
Novi video američke svemirske agencije NASA o sunčevom životu u poslednje tri godine sačinjen je od fotografija sa Solarne dinamičke opservatorije (SDO) spojenih zajedno – dve slike dnevno za tri godine.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=piuKlpJmjfg
SDO fotografiše Sunce svakih 12 sekundi na 10 različitih talasnih dužina, navode iz NASA. Fotografije koje su deo novog video snimka načinjene su u ekstremnom ultraljubičastom opsegu, preneo je portal “Spejs”.
“Na toj talasnoj dužini lako je videti sunčevu 25-dnevnu rotaciju, kao i kako se solarna aktivnost povećala u poslednje tri godine”, naveli su naučnici u saopštenju. Solarna dinamička opservatorija lansirana je u februaru 2010. Opremljena je nizom instrumenata kako bi mogla da posmatra Sunce 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.Sunce se trenutno nalazi na vrhuncu svog 11-godišnjeg ciklusa aktivnosti, u Solarnom ciklusu 24.
Izvor: Blic
причалица
18-05-2013, 07:27
Asteroid 1998 QE2, dužine oko tri kilometra, proći će najbliže Zemlji 31. maja u 20.59 sati GMT.
http://www.blic.rs/data/images/2012-03-01/218491_asteroid_ff.jpg?ver=1368826158
Ovaj masivni svemirski kamen otkriven je pre 15 godina, ali naučnici nisu sigurani odakle je potekao.
-Međutim, površina asteroida prekrivena je misterioznom, lepljivom, crnom materijom, koja ukazuje da je možda reč o kometi koja je proletela preblizu Suncu – rekla je Ejmi Majnzer iz Laboratorije za mlazni pogon u Kaliforniji, preneo je “Los Anđeles tajms”.
Ona je dodala da je moguće mesto porekla i asteroidni pojas između Marsove i Jupiterove orbite.
Astronomi planiraju da od 30. maja do 9. juna pomno prate prolazak asteroida.
U najbližem prilazu Zemlji, 31. maja, asteroid će biti na udaljenosti od oko šest miliona kilometara, što je otprilike 15 puta veća distanca između naše planete i Meseca.
Naučnici su istakli da “nema šanse” da 1998 QE2 udari u Zemlju (ovog puta), a sledeći najbliži prolazak dogodiće se tek 2119.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/383185/Masivni-asteroid-prolece-blizu-Zemlje-31-maja
причалица
31-05-2013, 21:28
Ogromni asteroid večeras će proći pored Zemlje, na najmanjoj distanci u sledeća dva veka. Astronomi su, na sopstveno iznenađenje, otkrili da asteroid 1998 QE2 nije sam – radarske slike pokazale su da ga prati orbitirajući mesec.
http://www.blic.rs/data/images/2013-05-31/346904_asteroid-1998-qe2-nasa_ff.jpg?ver=1370025249
Prve radarske slike asteroida 1998 QE2
-Ovo je nešto što nismo očekivali – rekla je Marina Brozovic, naučnica Laboratorije za mlazni pogon u Pasadeni, Kalifornija.
Neobični par prići će Zemlji na najbližnoj udaljenosti od 5,8 miliona kilometara večeras u 20.59 sati GMT. Ovo je 15 puta veća udaljenost od one između Zemlje i Meseca.
Nema šanse da ovaj asteroid udari u Zemlji, istakli su naučnici.
Ukoliko bi se to dogodilo, udar asteroida ove veličine – a 1998 QE2 je širok 2,7 kilometara – doveo bi do katastrofe neviđenih razmera, a potencijalno bi izbrisao našu vrstu sa lica Zemlje.
Asteroid 1998 QE2 je prvi put primećen u avgustu 1998. Deo je objekata blizu Zemlje čiji broj se verovatno kreće u milionima. Do danas je otkriveno svega 10.000 ovih svemirskih kamenja relativno blizu naše planete.
Kada je najviše udaljen od Zemlje, 1998 QE2 leti na spoljnoj ivici glavnog asteroidnog pojasa, blizu Jupitera. Današnji prolazak biće njegov najbliži prilaz Zemlji u sledećih 200 godina.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/385613/Pratite-veceras-uzivo-proletanje-dzinovskog-asteroida-blizu-Zemlje--iznenadjenje-prati-ga-mesec
причалица
07-06-2013, 19:32
Mali, novootkriveni asteroid proći će između Zemlje i Meseca ovog vikenda, a njegov prilazak možete večeras pratiti “uživo” preko interneta.
http://www.blic.rs/data/images/2013-02-14/314193_asteroid-2012-da14-approaching-from-the-south-ap_f.jpg?ver=1370628132
Asteroid 2013 LR6, veličine kamiona, širok je između pet i 16 metara i nema opasnosti da pogodi Zemlju, istakli su naučnici, preneo je portal “Spejs”.
U svom najbližem prilasku asteroid će biti na oko 110.000 kilometara iznad površine naše planete.
“To je veoma sigurna distanca, a šou će biti sjajan”, poručio je u saopštenju astrofizičar Đanluka Masi, saradnik na Projektu virtuelnog teleskopa.
U vreme prenosa “uživo”, koji će početi u 19.30 sati GMT, asteroid će biti udaljen od Zemlje oko 300.000 kilometara.
Sutra, kad bude na najmanjoj distanci od naše planete, 2013 LR6 će biti vidljiv samo sa južne hemisfere. Njegov sjaj je na astronomskoj skali veličine 16,5, što znači da je previše mutan da bi se video golim okom.
Nedavno je pored Zemlje proleteo drugi svemirski kamen - u petak, 31. maja, blizu naše planete prošao je asteroid 1998 QE2, veličine devet kruzera, kojeg je pratio orbitirajući mesec širok 600 metara. Neobični par je proleteo pored Zemlje na udaljenosti od 5,8 miliona kilometara.
Ova godina je za sada bogata što se tiče bliskih susreta sa objektima blizu Zemlje. U februaru je asteroid veličine fudbalskog terena prošao pored naše planete na udaljenosti od svega 27.680 kilometa, a istog meseca je meteor eksplodirao iznad Rusije, kada su povređene stotine ljudi i naneta je velika šteta.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/386891/Pratite-uzivo-Asteroid-prolece-izmedju-Zemlje-i-Meseca
причалица
13-06-2013, 21:48
Duge tanke linije - koje se nazivaju erozionim brazdama - otkrivene su na Marsu, a moguće je da ih nije načinila voda, već suvi led, tačnije blokovi smrznutog ugljen-dioksida. Čini se da su ovi blokovi klizili niz peščane dine na Marsu na jastucima ugljen-dioksida u gasnom stanju, poput hoverkraft vozila koje su “na svom putu urezivale brazde”.
http://www.blic.rs/data/images/2013-06-13/351466_nasa-01_f.jpg?ver=1371138482
Ledene "hoverkraft" brazde snimljene na površini Marsa
Ovo otkriće, koje je načinio Nasin orbiter za osmatranje Marsa, objavljeno je u stručnom časopisu “Ikarus”.
Otkrivene erozione brazde se nalaze na Marsovim peščanim dinama, a dužina im varira od nekoliko stotina metra do 2,5 km.
Brazde su pronađene na dinama koje su tokom Marsove zime prekrivene mrazom. Svake zime oblast Marsovog Južnog pola se, naime, prekriva slojem suvog leda, debljine do jednog metra.
U proleće, ove polarne ledene kape sublimiraju - odnosno pretvaru se direktono iz čvrstog u gasovito stanje.
- Ove linearne erozione brazde ne izgledaju poput erozinih brazdi na Zemlji, niti liče na ostale na Marsu, i to je proces kakav na Zemlji ne bi mogao da se dogodi - kaže Serina Dinijega, autor objavljenog stručnog članka i planetani istraživač u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju.
Na Zemlji, naime, nema blokova suvog leda nastalih prirodnim putem.
причалица
11-07-2013, 18:13
Međunarodni tim astronoma saopštio je danas da je otkrio još jednu plavu planetu van našeg Sunčevog sistema, ali da ovo nebesko telo nije nikakav vodeni svet već užarena lopta, krajnje negostoljubivo mesto na kojem pada staklena kiša.
http://www.24sata.rs/resources/img/02-02-2012/single_horizontal/267565-ilus.jpg
Kako prenosi AFP, naučnici Američke svemirske agencije (NASA) i njene evropske verzije (ESA) po prvi put su uz pomoć svemirskog teleskopa Habl ustanovili pravu boju jedne egzoplanete, svemirskog tela koji orbituje oko zvezde van našeg Sunčevog sistema.
Oni su utvrdili da je HD 189733b, gasni gigant sličan Jupiteru, udaljen 63 svetlosne godine od Zemlje, kobaltno plave boje, "slične boji naše planete vidjene iz svemira".
- Ali, tu se završava svaka sličnost - ističu astronomi, navodeći da ova vansolarna planeta orbituje veoma blizu svoje zvezde, na udaljenosti od samo 4,8 miliona kilometara (30 puta je bliža nego Zemlja Suncu) i da temperatura njene atmosfere premašuje 1.000 stepeni Celzijusa.
Na njoj "pada staklena kiša, i to postrance, s ozbirom da vetrovi duvaju brzinom od 7.000 kilometara na sat", dodaju medjunarodni istraživači.
- Utvrđivanje njene boje je bez presedana - možemo zaista da zamislimo kako bi ova planeta izgledala kada bismo direktno gledali u nju - kazao je Frederik Pont sa Univerziteta u Egziteru koji je koautor studije, objavljenoj u časopisu Astrophysical Journal Letters.
Pont i njegov tim su izmerili količinu svetlosti koja se odbija sa površine planete, svojstvo poznato kao albedo, kako bi izračunali njenu boju.
Plava boja ne nastaje od refleksije sa tropskog okeana, kao u slučaju Zemlje, već magličaste, turbulentne atmosfere za koju se veruje da je prošarana silikatnim česticama, od kojih se sastoji i staklo, a koje emituju plavu boju.
Astronomi su od 1995. godine kada je otkrivena prva vansolarna planeta, potvrdili njih ukupno 723, dok više od 3.000 drugih čeka da bude potvrđeno.
Dosad nijedna od ovih planeta nije pokazala da ima potencijal da postane naš drugi dom - stenovita planeta koja orbituje u prijateljskoj zoni, na kojoj postoji voda u tečnom obliku i koja može da podrži život.
причалица
18-07-2013, 18:43
http://www.24sata.rs/resources/img/18-07-2013/single_horizontal/895382-svemir-nasa.jpg
Proučavajući strukturu univerzuma analizom svetlosti iz udaljenih galaksija, astrofizičari (među njima i oni koji rade za NASA) su primetili da neke daleke grupacije galaksija formiraju kosmičku struju ili nešto nalik kosmičkoj reci, koja brzinom od tri miliona kilometara na sat teče ka kraju poznatog svemira. Nazvali su je “tamni tok”.
Britanski kosmolog Dejvid Glen tvrdi da je misteriozni "tamni tok" nešto što će progutati čitav poznati svet. Međutim, etablirani i cenjeni naučnici smatraju da čovek još uvek ne poseduje tehnologiju kako bi naučno ustanovio pravu prirodu ove pojave.
Glen tvrdi da “van svemira postoji nešto ogromno što privlači te galaksije“.
- Prema svemu što znamo, to mora da je toliko veliko da je veće od svega što su naučnici primetili u poznatom svemiru. To nešto bi moralo da bude toliko masivno da “usisava” cele grupacije galaksija - kaže Glen.
Prema nekim naučnicima, ova nepoznata struktura je toliko velika da “krivi” naš univerzum.
Ipak, etablirani naučnici priznaju da čovečanstvo još nema tehnologiju da sazna bilo šta o strukturama izvan vidljive vasione, koja ima prečnik od oko 93 milijarde svetlosnih godina.
Druga hipoteza je da galaksije “usisava” i iz našeg svemira izvlači susedni svemir, kroz neku vrstu spoja između dva univerzuma. O čemu je zapravo reč, saznaćemo za nekoliko hiljada godina. Ili kroz nekoliko miliona, kada nas proguta.
причалица
19-07-2013, 09:15
Kako je nastalo zlato?
http://www.nationalgeographic.rs/thumbnail.php?file=images/2013/07/otkud_zlato_na_zemlji_133909308.jpg&size=article_large
Do sada, astronomi su verovali da zlato na Zemlji, ali i čitavom univerzumu potiče od drevne supernove. Ipak, novi dokazi upućuju na daleko dramatičniji nastanak ovog plemenitog metala
Kataklizmički sudar dve neutronske zvezde zapravo bi mogao biti uzrok stvaranja zlata. Sudar je uzrokovao kratke, ali intenzivne izbačaje gama zraka, pri čemu je nastao i oblak „otpadnog materijala“, ispunjen složenim koktelom teških elementa, među kojima je bilo i zlata – i to u velikim količinama.
Koristeći Nasin Svift satelit koji traga za gama zracima, astronomi su detektovali upravo jednu takvu eksploziju koja se dogodila u udaljenom delu svemira. Nazvana GRB 130603B, eksplozija je bila izuzetno intenzivna, a locirana je na 3,9 milijardi svetlosnih godina od Zemlje. Tim istraživača je procenio da materijal koji je tada nastao (a koji uključuje i zlato) iznosi jednu stotinu mase Sunca, a izbačen je u svemir posle praska gama zraka.
Edo Berger, vođa istraživanja i astrofizičar na Harvard-Smitsonijan centru za astrofiziku, i njegov tim, pratili su infracrveni sjaj koji je nastao posle eksplozije i trajalo danima pre nego što je nestalo sa vidika. Takav sjaj mogu da proizvedu samo radioaktivni teški elementi kojih ima mnogo u neutronskim zvezdama, pa je tim zaključio da su izbačaji gama zraka proizvod sudara dve neutronske zvezde.
S obzirom da se od Velikog praska, odnosno u poslednjih 14 milijardi godina, dogodilo mnogo takvih sudara, Berger i njegov tim pretpostavljaju su upravo sudari neutronskih zvezda primarni faktor za nastanak zlata u kosmosu.
„Procenili smo da je količina zlata proizvedena i izbačena tokom sudara dve neutronske zvezde, verovatno jednaka masi deset Meseca, što je prilično mnogo“, rekao je Berger u saopštenju. Na današnjem tržištu, ta količina zlata vredela bi 10 oktiliona dolara - što je brojka sa 28 nula, dodao je Berger. Za razliku od supernove, koja može da proizvede lakše elemente poput ugljenika i gvožđa, eksplozije gama zraka su najdramatičniji događaji u univerzumu i dovoljno su snažni da proizvedu plemenite metale.
„Da parafraziram Karla Sagana: Mi smo svi napravljeni od zvezda, a naš nakit je napravljen od sudara dve zvezde“, kaže Berger.Ova studija o nastanku o zlata čeka na odobrenje za objavu u časopisu The Astrophysical Journal Letters, a dostupna je online. (http://arxiv.org/abs/1306.3960)
http://www.nationalgeographic.rs/vesti/1285-kako-je-nastalo-zlato.html
paculjkica
22-09-2013, 15:03
MESEČEVA DUGA: Prirodni fenomen iznad Dunava
Lunarna duga bila je vidljiva na nebu iznad Dunava, od mesta Divici na rumunskoj strani do Srebrnog jezera, od 20,15 do 20,45 sati.
http://www.dodaj.rs/f/1s/pf/4CCCHH0r/meseceva-duga-prirodni-f.jpg
VELIKO GRADIŠTE- U noći između subote i nedelje, iznad Velikog Gradista pojavila se noćna duga, neuobičajena prirodna pojava koja se retko viđa.
Lunarna duga bila je vidljiva na nebu iznad Dunava, od mesta Divici na rumunskoj strani do Srebrnog jezera, od 20,15 do 20,45 sati.
Padala je sitna kiša, a uzvodno od Velikog Gradišta nebo je bilo prekriveno crnim oblacima i potpuno tamno, dok na suprotnoj strani iz pravca Moldove u Rumuniji, sijao pun mesec koji se tek pojavio nahorizontu, rekao je Zoran Kondić. ribolovac. koji je dugu posmatrao sa pristaništa kod Carine
kurir-info.rs
paculjkica
23-09-2013, 17:36
Revolucionarno: Teorija „Velikog praska“ je pogrešna!?
Spremni ili ne, ali svemir kakav danas poznajemo, možda je zapravo rezultat kolapsa četvorodimenzionalne zvezde, a ne ‘Velikog praska’, pokazala je nova studija.
Naširoko je prihvaćena teorija da je svemir nastao takozvanim ‘Velikim praskom‘, ali nova studija objavljena na Arxiv-u, nudi drugačije objašnjenje – naš svemir možda je nastao iz sasvim drugačijeg izvora.
U zaista sažetom obliku, teorija ‘Velikog praska’ sugeriše kako je svemir nastao kao gotovo beskonačno gusta grudva materije, koja se počela hladiti i širiti u svim smerovima, slično efektu naduvavanja balona. Hlađenje svemira omogućilo je formiranje subatomskih čestica te, saglasno s tim, zvezda i planeta.
Ali, nije ta teorija bez svojih neobjašnjivih poteškoća. Naprimer, šta bi moglo prouzrokovati da ultragusta grudva materije eksplodira i počne da se širi?
Nova studija zato sugeriše kako je svemir kakvog mi poznajemo nastao kolapsom takve crne rupe, kakvu uopšte ne možemo niti zamisliti, a koja predstavlja spomenutu četvorodimenzionalnu zvezdu.
http://www.dodaj.rs/f/t/2h/2jHvXClk/svemir-zvezda-crna-rupa-.jpg
U tom modelu, naš trodimenzionalni svemir je membrana koja pluta kroz ‘Ukupni svemir’, koji ima četiri dimenzije. Tim naučnika je uočio da ako ‘ukupan svemir’ ima četvorodimenzionalne zvezde, neke od njih mogu kolabirati i formirati četvorodimenzionalne crne rupe, na sličan način kao što masivne zvezde proizvode crne rupe u našem svemiru. Tako bar stoji u pojašnjenju koje prenosi popsci.com.
Ako crne rupe u našem svemiru imaju dvodimenzionalnu membranu, onda četvorodimenzionalne imaju 3D membranu. Šta to znači? Pa naučnici tvrde da kolaps 4D zvezde baca materijal u 3D svemir, naš svemir.
To bi, naravno, značilo da verovatno onda postoji više 3D svemira, koji su nastali iz 4D svemira. Razumljivo, ovakve podatke teško je ‘prožvakati’ odjednom, ali u svakom slučaju radi se o zanimljivom modelu.
Tim koji je napisao studiju ističe kako će još dodatno poraditi na svom modelu, tako da još ništa nije sigurno ili blizu sigurnom.
U krajnjoj liniji, bogatiji smo za još jedno moguće objašnjenje postanka svemira u kojem živimo.
Vestinet.rs(Dnevnik)
paculjkica
10-10-2013, 18:02
Otkrivena planeta koja lebdi svemirom
http://www.dodaj.rs/f/3G/Zq/qgKrB3P/planeta-kosmos-univerzum.jpg
Astronomi su objavili da su van sučevog sistema pronašli usamljenu planetu koja ne kruži ni oko ijedne zvezde.
Velika gasna egzoplaneta, nazvana PSO J318.5-22, udaljena je svega 80 svetlosnih godina od Zemlje i ima masu šest puta veću od Jupitera. Nastala pre 12 miliona godina, planeta se smatra „novorođenčetom“ među parnjacima.
„Nikada dosad nismo videli nebesko telo koje slobodno lebdi u svemiru, a da ovako izgleda. Ima sve karakteristike mladih planeta pronađenih oko drugih zvezda, ali lebdi potpuno sama“, kazao je vođa istraživačkog tima Majkl Liu iz Astronomskog instituta Havajskog univerziteta u Manoi.
„Često sam se pitao da li takva usamljena tela postoje, a sada znamo do postoje“, dodao je on.
Istraživači, čiji je rad objavljen u časopisu Astrophysical Journal Letters, identifikovali su planetu koristeći teleskop Pan-STARRS 1 koji se nalazi na vulkanu Haleakala na havajskom ostrvu Maui.
vestinet.rs(Tanjug)
причалица
11-10-2013, 21:31
Astronomi su otkrili ostatke velikog asteroida s vodom u orbiti umiruće zvezde, što govori da su u tom sistemu nekada možda bile planete sposobne da podrže život, piše “Spejs”.
http://www.blic.rs/data/images/2012-10-27/283832_apofis-esa_f.jpg?ver=1381439806
Naučnici su otkrili velike količine vode u asteroidu
Naučnici su otkrili znakove stenovite površine i velike količine vode u atmosferi belog patuljka GD 61, što je prvi put da su dva ključna sastojka za potencijalno nastanjivu planetu pronađena zajedno van Sunčevog sistema.
“Otkriće vode u velikom asteroidu znači da su postojali, a možda postoje još uvek, ključni elementi za nastanjivu planetu u sistemu GD 61, i verovatno oko značajnog broja sličnih roditeljskih zvezda”, naveo je u saopštenju vođa studije Džej Farihi, sa Univerziteta Kembridž u Engleskoj.
“Ključni elementi bogati vodom, i stenovite planete koje oni grade, možda su uobičajeni – sistem ne može da stvori objekte velike poput asteroida, a izbegne izgradnju planeta, a GD 61 ima sastojke da isporuči velike količine vode na njihove površine. Naši rezultati pokazuju da je tamo definitivno postojao potencijal za nastanjivu planetu u ovom egzoplanetarnom sistemu”, dodao je on.
GD 61 udaljen je od Zemlje oko 150 svetlosnih godina. To je zvezda slična suncu, koja umire.
Pre oko 200 miliona godina ona je spala na veličinu planete, odnosno postala je beli patuljak. Sličnu sudbinu doživeće i naše Sunce za oko šest milijardi godina.
Farihi i njegov tim su, analizom podataka sa “Habla”, otkrili magnezijum, silicijum, gvožđe i kiseonik u atmosferi belog patuljak, očigledan dokaz da je GD 61 uništio i apsorbovao komade stenovitog tela, poput asteroida.
Bilo je toliko mnogo kiseonika da nije mogao sav da se veže u stenje. Naučnici su izračunali da je raskomadani asteroid činilo oko 26 odsto vode, što znači da je bio vlažan kao patuljasta planeta Ceres u Sunčevom sistemu.
Dalje su zaključili da je objekta verovatno bio asteroid, a ne kometa, jer njegovi smrvljeni komadi nisu sadržali ugljenik, kojim su komete bogate.
Asteroid je, kako pokazuju podaci s “Habla”, originalno bio širok najmanje 90 kilometara, verovatno i veći, možda kao Vesta, protoplaneta u Sunčevom sistemu koja od kraja do kraja meri 530 kilometara.
Kamen je verovatno privučen ka GD 61 gravitacionim silama jedne ili više velikih planeta u daljoj orbiti oko belog patuljka.
Moguće je da je asteroid bio deo potpuno formirane egzoplanete, ali naučnici misle da je verovatnije da je bio nosilac ključnih sastojaka za stvaranje takvog sveta.
“Takva vrsta kamena, zajedno sa vodom, poput Zemljine površine – to do sada nije viđeno”, istakao je Farihi.
Ovaj asteroid je takođe primer objekta koji je možda doneo vodu na Zemlju. Naučnici misle da je Zemlja bila relativno suva kad se oformila, te da je akumulacijom vode sa asteroida, koji su udarali o njenu površinu, ispunila površinu okeanima.
причалица
03-11-2013, 20:19
U delovima Afrike, Evrope i Amerike danas je bilo vidljivo retko pomračenje Sunca.
U nekim područjima Mesec je potpuno zaklonio Sunce, a u drugima tek delimično.
Najbolji pogled na potpuno pomračenje Sunca imali su stanovnici centralnog Gabona, gde je ovaj spektakularni fenomen trajao oko minut. Pomračenje se potom pomeralo prema istoku afričkog kontinenta.
Stanovnici pojedinih južnih delova Evrope i na istoku SAD i Kanade mogli su da vide delimično pomračenje.
Reč je retkoj pojavi, tzv. hibridnom pomračenju koje od prstenastog prelazi u potpuno, u zavisnosti od udaljenosti Meseca od Zemlje.
Kada je na većoj udaljenosti, Mesec ne može u potpunosti da zakloni Sunce, pa se oko njega vidi svetli prsten.
Ukoliko je bliži Zemlji, Mesec tada u potpunosti prekriva Sunce, delimično praveći svetlucavi prsten u obliku polumeseca.
“Hibridno pomračenje” dešava se svakih 18 godina.
http://www.youtube.com/watch?v=3h3NK5frEFU#t=25137
причалица
19-11-2013, 07:37
Kometa ISON mogla bi da eksplodira u komade čak i pre nego što se približi Suncu u perihuelu (najbližoj tački), čime bi ostali uskraćeni za željno očekivani nebeski spektakl, piše "Redžister".
http://www.blic.rs/data/images/2013-11-18/402264_ison-eso_ff.jpg?ver=1384812038
Ukoliko preživi susret sa Suncem, ISON-ov sjaj će biti 15 puta jači od Meseca, kažu naučnici, zbog čega je i smatraju potencijalnom kometom veka.
ISON je trenutno vidljiv golim okom na istočnom nebu nešto pre zore, ali možda neće dugo biti tamo, poručuju naučnici Odeljenja za istraživanje Sunčevog sistema, pri Instituti Maks Plank i Astronomskog instituta, Univerziteta Ludvig Maksimilijan.
Oni su na kometi primetili “krila”, što možda ukazuje da se njeno jezgro raspalo.
“Krila kome (atmosfere neposredno oko jezgra) govore nam o prisustvu dva ili više sub-jezgra sa pojedinačnim širenjem atmofere u generalnoj komi komete, te može da znači da se jezgro raspada”, naveli su naučnici u postu na Fejsbuk stranici “Komete i asteroidi” Međunarodnog astronomskog udruženja.
Fizičar Karl Betems složio se da krila mogu da budu znak fragmentacije, ali i drugih stvari.
http://www.blic.rs/data/images/2013-11-18/402265_ison2-eso_ff.jpg?ver=1384812050
“Simetrički poredak krila ne ide u prilog teorije o fragmentaciji jezgra, jer se nukleus komete obično raspadne asimetrično”, naveo je on u blogu američke svemirske agencije NASA o ISON-u.
Betems je takođe rekao da su krila možda emisije prašine usled već uočenih mlazeva iz jezgra, ili rep od jona solarnog vetra, pokupljenih kada je kometa uletela u neki solarni vetar, ili izbačenu koronalnu masu.
“Ako se kometa raspala, trebalo bi da vidimo dramatične promene u sledećih nekoliko dana. U ovakvim situacijama obično očekujemo veliko uvećanje njenog sjaja, te njegovo veliko smanjenje. Ukoliko su u pitanju mlazevi, očekujemo da krila opstanu i rastu. Ukoliko se radi o solarnim vetrovima, onda ćemo videti kontinuirane promene, kako se menja solarni vetar”, naveo je Betems.
Ako se prethodno ne raspadne, kometa ISON doseći će tačku najbližu Suncu (perihel) za manje od dve nedelje (28. novembra), kada će od površine naše zvezde biti udaljena 1,16 miliona kilometara. ISON će se tada zagrejati na do 2.760 stepeni Celzijusovih, ali je moguće da će preživeti ako već dođe dotle.
A ako preživi, imaćemo najsjajnije nebo u skorije vreme (početkom decembra). Stručnjaci kažu da će prizor u tom slučaju biti spektakularan i da će se kometa videti i po danu.
http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/420825/Kometa-ISON-mogla-bi-da-eksplodira-svaki-tren
причалица
08-12-2013, 08:28
Na najdaljoj dosad utvrđenoj orbiti oko jedne matične zvezde otkrivena je za naše pojmove ogromna egzoplaneta, čak 11 puta veća od Jupitera.
http://www.blic.rs/data/images/2013-12-07/409366_svemir-01_f.jpg?ver=1386439735
Novajlija u svemiru: Nikakav model formiranja zvezde ili planete ne objašnjava u potpunosti ono što tu vidimo na planeti HD 106906 b
Ova novootkrivena planeta, prema kojoj sva planetarana nebeska tela našeg sunčevog sistema deluju kao patuljci, nazvana je HD 106906 b, a oko svoje zvezde kruži na razdaljini koja je 650 puta veća od prosečne udaljenosti Zemlje od Sunca.
Postojanje tako krupne planete, sa tako udaljenom orbitom, pokreće brojna nova pitanja o načinu na koji su za naša shvatanja tako bizarni svetovi uopšte mogli da nastanu, tvrde istraživači.
- Ovaj sistem je posebno fascinanatan, jer nikakav model formiranja zvezde ili planete ne objašnjava u potpunosti ono što tu vidimo - kaže Vanesa Bejli, student postdiplomac odseka za astronomiju Univerziteta u Arizoni i vođa vođa studije o kojoj je reč.
http://www.blic.rs/data/images/2013-12-07/409367_svemir-02_ff.jpg?ver=1386439821
Nova planeta prikazana termalnim infracrvenim svetlom
U većini opšte prihvaćenih teorija o formiranju planeta smatra se da planete koje kruže blizu svoje matične zvezde, kao Zemlja, počinju kao mala nebeska tela tipa asteroida, koja se mađusobno spajaju u primordijalni disk gasa i prašine oko zvezde oko koje kruže.
Taj proces, međutim, funkcioniše previše sporo da bi objasnio nastanak divovskih planeta, veoma udaljenih od svoje zvezde.
Alternativne hipoteze sugerišu da bi udaljena džinovska planeta mogla da se formira na način sličan nastanku minijaturnih binarnih zvezdanih sistema (sistema od dve zvezde).
- Binarni zvezdani sistem može da nastane kada dve bliske gasne formacije kolabiraju, odnosno uruše se, manje ili više nezavisno, i formiraju zvezde, pri čemu su te zvezde međusobno dovoljno blizu da uzajamno deluju gravitacijom, koja ih vezuje u jednu orbitu - objašnjava Bejlijeva.
Kod sistema planete HD 106906 je moguće da su se zvezda i planet urušile nezavisno, ali da je materijal koji se tom prilikom zgusnuo kako bi formirao planetu bio nedovoljan da ona naraste dovoljno kako bi se rasplamsala u novu zvezdu, smatra Bejlijeva.
Planeta još uvek isijava prvobitnu toplotu nastalu prilikom svog formiranja
http://www.blic.rs/data/images/2012-03-05/220055_jupiter02-ap-_ff.jpg?ver=1386439601
Jupiter: u Sunčevom sistemu div, u poređenju s novom planetom patuljak
I taj scenario je, međutim, problematičan. Kao prvo, razlika u masi između dveju zvezda binarnog sistema obično nije veća od odnosa 1:10, dok je u slučaju novootkrivene planete i njene zvezde 1:100. To ne odgovara pretpostavkama teorije formiranja binarnih zvezdanih sisitema, baš kao što ni formiranje planete tako daleko od matične zvedzde ne odgovara pretpostavkama teorije o formiranju planeta.
Planeta HD 106906 stara je samo 13 miliona godina - 350 puta mlađa od Zemlje, koja je stara 4,5 milijardi godina - i još uvek isijava prvobitnu toplotu nastalu prilikom svog formiranja. Pored toga, oko nje i njene matične zvezde još uvek postoje i ostaci materijala iz faze njihovog formiranja. To ih čini naročito zanimljivim za proučavanje, koje bi naučnike moglo da dovede do novih i neočekivanih teorija i saznanja.
izvor: www.blic.rs (http://www.blic.rs)
paculjkica
26-12-2013, 10:53
BRITANSKI ASTRONOM: 4. januara 2014. ljudi će lebdeti na Zemlji
Tačnije rečeno, 4. januara u 9 i 47 ujutru, planeta Pluton će proći iza Jupitera u odnosu na našu planetu, što će uzrokovati slabljenje gravitacione sile Zemlje.
Britanski astronom Patrik Mur šokirao je javnost otkrićem da će se 4. januara 2014. godine desiti neobičan astronomski događaj koji će omogućiti da ljudi lebde na Zemlji.
Tačnije rečeno, 4. januara u 9 i 47 ujutru, planeta Pluton će proći iza Jupitera u odnosu na našu planetu, što će uzrokovati slabljenje gravitacione sile Zemlje. To će donekle*omogućiti ljudima da „lebde“.
Da pojasnimo. Ovaj astronom je tvrdio da ako tog dana tačno u 9 i 47 skočite u vazduh, umesto da se prizemljite za 0.2 sekunde, to će se dogoditi tek za 3 sekunde.
Postavlja se pitanje da li će se ovo zaista i dogoditi jer je tako nešto najavio i u aprilu 1976., ali se to tada nije dogodilo. Tako da je velika mogućnost da se i ovoga puta njegove prognoze ne ostvare.
Ipak, ostaje da se vidi.
http://www.vestinet.rs/aktuelno/britanski-astronom-4-januara-2014-ljudi-ce-lebdeti-na-zemlji
:kapa:
причалица
11-02-2014, 07:23
Australijski astronomi otkrili su zvezdu koja je stara oko 13,6 milijardi godina, prenosi magazin “Nature”.
http://www.blic.rs/data/images/2014-02-10/433629_zvzeda-afp_ff.jpg?ver=1392068151
Strelica pokazuje zvezdu čija je starost nedavno utvrđena
Ta zvezda se nalazi u našoj galaksiji i udaljena je “svega” 6.000 svetlosnih godina od Zemlje.
Ona je mlađa od univerzuma nekoliko stotina miliona godina, a oko 400 miliona godina je starija od do sada najstarije poznate zvezde, koju su nedavno otkrili naučnici iz SAD i Evrope.
Starost novootkrivene zvezde je utvrđena analiziranjem gvožđa u njenom sadržaju.
“Znak koji govori da je zvezda prastara jeste potpuno odsustvo bilo kakvih tragova gvožđa koje je moguće otkriti u spektru svetlosti koja izlazi iz zvezde”, rekao je doktor Stefan Keler, naučnik iz opservatorije Australijskog Nacionalnog Univerziteta.
Zvezda, registrovana kao SMSS J031300.36-670839.3 otkrivena je u januaru dok su astronomi digitalno mapirali nebo Južne hemisfere.
Astronomi smatraju da ona pripada drugoj generaciji zvezda, odnosno da je nastala od osataka ogromne zvezde koja je eksplodirala.
“One su bile veoma ogromni objekti koji su živeli brzo i umrli mladi. Imale su ogromne eksplozije a udarni talas je iznedrio ovu zvezdu koju sada posmatramo. Ona se sastoji od materijala koji je činio prvu zvezdanu generaciju”, rekao je Keler.
Ta primordijalna zvezda koja je “rodila” zvezdu druge generacije, verovatno je imala masu oko 60 puta veću od Sunčeve, ali je eksplodirala sa manje energije, nego što bi se očekivalo, smatra naučnik.
To je omogućilo crnoj rupi koja je zatim nastala da proguta većinu teških elemenata, pre nego što se formirala nova zvezda u blizini.
Gvožđe i drugi teški hemijski elementi se postepeno grade u zvezdama koje se rađaju iz supernovi, pa tako sastav našeg Sunca ukazuje na to da je ono formirano u stotinama ciklusa eksplozija zvezda i ponovnog rađanja.
Sve zvezde se ponašaju kao vremenske kapsule, kaže doktor Keler i novootkrivena zvezda nam ukazuje na sastav gasova u univerzumu kakav je bio pre 13, 6 milijardi godina.
“Ona nam govori mnogo toga o tim prvim zvezdama. Da bi se formirala zvezda, kao ova sada identifikovana, bila je potrebna verovatno samo jedna supernova”, kaže naučnik.
izvor: www.blic.rs
причалица
25-02-2014, 07:47
Jedan španski astronom uživo je u septembru 2013. posmatrao udar asteroida veličine frižidera u Mesec, što je vrlo redak fenomen, navelo je britansko Kraljevsko astronomsko društvo, koje je i izvestilo o ovom događaju u svom mesečniku.
http://www.blic.rs/data/images/2014-02-24/439137_udar-asteroida1_f.jpg?ver=1393270041
Španski astronom i profesor na Univerzitetu Uelva Hoze Maria Madeido proučavao je 11. septembra Mesec pomoću dva teleskopa kada je primetio snažan bljesak u predelu "Mora oblaka" (Mare Nubium), jednog od basena na Mesecu koji je ispunjen ohlađenom lavom.
Bljesak koji je primetio bio je skoro podjednako svetao kao i zvezda Severnjača i mogao je biti viđen i golim okom sa Zemlje, navodi se.
Bljesak je pratilo svetlucanje koje je trajalo osam sekundi.
"U tom trenutku sam shvatio da sam prisustvovao vrlo retkom i izuzetnom događaju", rekao je Madeido, koji je svoje snimke objavio na internetu.
Prema proračunima ovog astronoma i njegovih kolega, asteroid je bio težak oko 400 kilograma i imao obim između 60 i 140 centimetara.
U površinu Meseca udario je brzinom od oko 60.000 kilometara na čas. Njegova brzina je bila takva da je u trenutku udara odmah ispario i napravio krater obima 40 metara. Za razliku od svog prirodnog satelita, Zemlja je od udara ovakvih
meteorita zaštićena svojom atmosferom, zahvaljujući čemu oni sagore pre nego što udare na površinu planete.
Poređenja radi, meteorit koji je eksplodirao iznad ruskog grada Čeljabinsk pre oko godinu dana imao je obim od dvadesetak metara i bio težak oko 13.000 tona.
причалица
27-03-2014, 18:50
http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2014//03/26n/738_620x0.jpg
Brazilski istraživači otkrili su asteroid sa prstenovima. To je dosad najmanji svemirski objekat i tek peto telo, iza Jupitera, Saturna, Uranusa i Neptuna, koji ima ove "obruče".
Dva prstena oko kamena, nazvanog Čariklo, uočena su u junu prošle godine, tokom okultacije koja je bila vidljiva samo iz Južne Amerike.
Kao što je i bilo očekivano, zvezda je nakratko nestala kada je Čariklo zaklonio njenu svetlost, ali je ova mini-eklipsa astronomima otkrila daleko više nego što su se mogli nadati.
"Nekoliko sekundi pre, a potom i nekoliko sekundi nakon okultacije, pojavile su se na momenat dve senke na sjaju zvezde. "Nešto je oko Čarikla blokiralo njenu svetlost", navodi se u saopštenju Evropske južne opservatorije (ESO).
Ispostavilo se da su to dva uska prstena - fenomen za koji se verovalo da je svojstven samo gasnim džinovina našeg solarnog sistema.
Upoređivanjem podataka različitih teleskopa, astronomi su uspeli ne samo da rekonstruišu oblik i veličinu Čarikla već i izgled, širinu i orijentaciju njegova dva obruča, koje su nazvali Ojapoke i Čui prema rekama u Brazilu.
Jedan Čariklov prsten je širok sedam, a drugi tri kilometara dok razmak između njih iznosi devet kilometara. Kao i Saturnovi, i Čariklovi prstenovi su sačinjeni od zaleđene vode.
"Nismo tražili prsten, jer nismo mislili da ga mala tela poput Čarikla upošte mogu imati. Otkriće i mnoštvo detalja koje smo uočili potpuno su nas iznenadili", kazao je Felipe Braga Ribas iz brazilske Nacionalne opservatorije, prenosi AFP. Čariklo, kamen širine 257 kilometara, otkriven je 1997. godine i nazvan po vodenoj nimfi iz grčke mitologije. To je najveći asteroid koji kruži oko Sunca, u prostoru između Saturna i Urana, više od milijardu kilometara od Zemlje. Njegovi prstenovi su, po mišljenju astronoma, najverovatnije ostatak davnog svemirskog sudara. "Verujemo da Čariklo ima barem jedan mali mesec koji tek treba da otkrijemo", dodao je Ribas.
причалица
03-04-2014, 20:08
Mars i Zemlja biće 14. aprila u takozvanoj opoziciji, odnosno najbliže jedno drugom u poslednje dve godine. Ova pojava dešava se na svakih 26 meseci.
Razdaljina između Zemlje i Marsa smanjivaće se do 14. aprila za 300 kilometara svakog minuta, kada će jedan od drugog biti udaljeni 92 miliona kilometara. Pre 11 godina, došlo je bilo do takozvane Velike Marsove opozicije, kad je razdaljina između dve planete bila “samo” 65 miliona kilometara. Naredna velika opozicija Marsa očekuje se 2018. godine.
- Mars se već i sada vidi, u drugom delu noći oko 21, 22 sata, kada “smeni” Jupiter koji se vidi u prvom delu noći. Mars prepoznajemo kao sjajnu zvezdu crvenkastog sjaja, koja, kao i sve planete, ne treperi. Prva “zvezda” koja se sada upali na nebu je zapravo Jupiter. Svakog petka i subote, kada je vedro, od 20 do 22 sata ljudi mogu da dođu u Narodnu opservatoriju i posmatraju planete, a 14. aprila mars se neće znatno drugačije videti nego u noćima pre ili nešto posle tog datuma - kaže za “Blic” Branko Simonović, astronom AD Ruđer Bošković.
Zemlja i Mars imaju elipsaste putanje oko sunca, a njihova međusobna razdaljina se kreće od maksimalnih 401 milion kilometara do minimalnih 55 miliona.
причалица
26-04-2014, 08:07
Izuzetno svetla supernova, 30 puta svetlija od ostalih zvezdanih eksplozija, od otkrića 2010. godine zbunjivala je naučnike, ali njena misterija konačno je razrešena: supernova PS1-10afx izgleda 100 milijardi puta svetlije od Sunca zato što njenu svetlost, kao "kosmička lupa", povećava galaksija koja se nalazi između nje i Zemlje
http://www.b92.net/news/pics/2014/04/25/341061779535a47cc57dba375019582_640x360.jpg
Ta "kosmička lupa", o čijem su postojanju naučnici do sada samo spekulisali, sada je definitivno locirana, teleskopom sa Havaja, a otkriće je objavljeno u magazinu “Science”.
Godine 2010, tim naučnika posmatrao je supernovu PS1-10afx i utvrdio da sija 30 puta jače od bilo koje druge zvezdane eksplozije "svoje klase". Tada su zaključili da je reč o potpuno novoj vrsti stelarne eksplozije.
Iako je do sada zabeleženo nekoliko supernova čija bi svetlost mogla da se poredi sa ovom, u celom slučaju je, tvrdi dr Robert Kvimbi sa Univerziteta u Tokiju, od samog početka "bilo nešto čudno".
"PS1-10afx razlikovala se od ostalih eksplozija na skoro svaki mogući način. Prebrzo se razvijala, njena galaksija je prevelika, previše je crvena", objašnjava Kvimbi.
Tim naučnika imao je ideju - to je obična supernova kroz uvećavajuće sočivo! Međutim, to nisu mogli da dokažu.
"Naše objašnjenje zahtevalo je malo magije... a naučnici u principu nisu skloni magiji", kaže Kvimbi. Iako je supernova u međuvremenu izbledela, naučnici su znali da - ako je "kosmička lupa" bila u nekom međuprostoru, nema razloga da još uvek nije tu.
Za proučavanje galaksije koja je bila domaćin zaslepljujućoj supernovi, tim naučnika je koristio teleskop na Havajima.
"Gledajući spektar, proveravali smo da li svetlost dolazi iz dva izvora na dve različite udaljenosti, i to je upravo ono što smo otkrili: postoji druga, ranije neotkrivena galaksija, koja se krije u jasnom vidokrugu, ispred supernove", priča Kvimbi.
"Objektiv-galaksija" propuštena je ranije jer se njena svetlost gubila u blesku supernove. "Iako nam je galaksija sa sočivom bliža, ona izgleda bleđe, jer je čine starije zvezde koje, kao lampe sa starim baterijama, ne sjaje tako jako", objašnjava on.
Naučnici se nadaju da će im najnovija otkrića pomoći u merenju širenja svemira - jer je PS1-10afx prva supernova svoje vrste koja je uvećana "jakim gravitacionim sočivom", koje je stvorilo višestruke slike zvezdane eksplozije i zaslepljujuće svetlo.
"Svaka slika stići će u različitom trenutku, sa zakašnjenjem koje u potpunosti zavisi od brzine širenja svemira. U principu, merenje tog zakašnjenja obezbeđuje direktan put za merenje ekspanzije kosmosa", obrazlaže Kvimbi za BBC.
Na žalost, naučnici nisu mogli da izvrše merenja na slučaju supernove PS1-10afx, jer je izbledela pre nego što su otkrili njen stvarni značaj. Ali, sada će znati šta da traže, jer otkriće nagoveštava da postoji još mnogo supernova koje prolaze kroz "kosmičke lupe".
izvor: www.b92.net (http://www.b92.net)
причалица
05-05-2014, 21:47
Iz posmatranja ESO-ovog Veoma velikog teleskopa prvi put je izmerena brzina rotacije jedne vansolarne planete. Jedan dan na planeti Beta Pictoris b traje samo osam sati, prenosi u svom saopštenju Evropska južna laboratorija.
http://www.b92.net/news/pics/2014/05/04/1586969471536616f1c4503374342748_640x400.jpg
Ovo planeta rotira značajno brže od planeta Solarnog sistema – njen ekvator se kreće brzinom od skoro 100 000 kilometara na čas. Ovaj novi rezultat pokazuje da se odnos mase i brzine rotacije zabeležen kod planeta Sunčevog sistema može primeniti i na vansolarne planete. Tehnike slične ovoj omogućiće astronomima da u budućnosti detaljno mapiraju vansolarne planete pomoću Evropskog izuzetno velikog teleskopa (engl. European Extremely Large Telescope - E-ELT).
Vansolarna planeta Beta Pictoris b kruži oko zvezde Beta Pictoris vidljive golim okom, koja se nalazi na oko 63 svetlosne godine od Zemlje u južnom sazvežđu Slikar (lat. Pictor). Ova planeta je otkrivena pre skoro šest godina i jedna je od prvih direktno posmatranih vansolarnih planeta. Ova planeta kruži oko svoje zvezde na udaljenosti samo osam puta većoj od rastojanja Zemlja-Sunce – što je čini vansolarnom planetom koja je najbliža svojoj zvezdi.
Koristeći se CRIRES instrumentom, delom Veoma velikog teleskopa, grupa holandskih astronoma sa Univerziteta u Lajdenu i Holandskog instituta za svemirska istraživanja izmerili su brzinu rotacije na ekvatoru vansolarne planete Beta Pictoris b i ona iznosi skoro 100 000 km/h. Poređenja radi, brzina rotacije na ekvatoru Jupitera iznosi oko 47 000 km/h, dok je Zemljina tek 1700 km/h. Beta Pictoris b je 16 puta veća i 3000 puta masivnija od Zemlje, dok dan na njoj traje samo 8 sati.
„Nije poznato zbog čega neke planete rotiraju brže, a druge sporije“ – govori koautor Remco de Kok, „ali ovo prvo merenje brzine rotacije jedne vansolarne planete pokazuje da se osobina koja je primećena u Sunčevom sistemu, da masivnije zvezde imaju veću rotacionu brzinu, može primeniti i u slučaju vansolarnih planeta. Ova osobina mora biti univerzalna posledica načina na koji se planete formiraju.“
причалица
05-05-2014, 21:48
nastavak:
Beta Pictoris b je veoma mlada planeta u poređenju sa Zemljom (koja je stara 4.5 milijardi godina), stara je samo 20 miliona godina. Vremenom, vansolarna planeta bi trebala da se hladi i smanjuje, što će dovesti do porasta njene brzine rotacije. Sa druge strane, drugi procesi koji utiču na brzinu rotacije takođe mogu biti u igri. Na primer, Zemljia vremenom usporava svoju rotaciju usled plimskih interakcija sa Mesecom.
Astronomi se koriste veoma preciznom tehnikom – visokodisperzionom spektroskopijom, da podele svetlost na njene sastavne boje – različite talasne dužine u spektru. Zahvaljujući Doplerovom efektu i promenama u talasnoj dužini, uspeli su da detektuju da se različiti delovi planete kreću različitim brzinama i u različitim smerovima u odnosu na posmatrača. Pažljivim odstranjivanjem efekata koje proizvodi veoma sjajna zvezda oko koje planeta rotira, uspeli su da izdvoje rotacioni signal same planete.
„Izmerili smo talasne dužine zračenja emitovanog od strane planeta sa preciznoću od 1/100 000 , zbog čega možemo da izmerimo Doplerov efekat, te se može ustanoviti brzina emitujućeg objekta“ izjavio je autor Ignas Snellen.„Koristeći se ovom tehnikom, zaključili smo da se različiti delovi površine planete kreću ka nama, ili od nas, različitom brzinom, što je moguće jedino ako planeta rotira oko svoje ose“.
Ova tehnika je usko povezana sa Dopler imidžingom, koji se koristi već nekoliko decenija za mapiranje površine zvezda, i u skorije vreme jednog braon patuljka – Luhman 16B (eso1404 (http://www.eso.org/public/news/eso1404/)). Velika brzina rotacije planete Beta Pictoris b znači da će u budućnosti biti moguće proizvesti mapu celokupne planete, ukazujući na moguće rasporede oblaka i velikih oluja.
„Ova tehnika se može koristiti na mnogo većem uzorku vansolarnih planeta sa izvrsnom rezolucijom i osetljivoću E-ELT-a koristeći visokodisperzioni spektrograf. Sa planiranim aparatima - Mid-infrared E-ELT Imager i Spektrograph (METIS), moći ćemo da pravimo mape vansolarnih planeta i okarakterišemo izgled i osobine i mnogo manjih planeta od Beta Pictoris b, koristeći se istom tehnikom.“ – izjavio je glavni istraživač i koautor rada, Bernhard Brandl.
причалица
03-06-2014, 20:09
Naučnici iz Harvard-Smitsonian Centra za astrofiziku otkrili su potpuno novu vrstu planete, nazvanu “Mega Zemlja”, za koju su teoretičari verovali kako uopšte ne postoji.
http://www.b92.net/news/pics/2014/06/03/1965951456538da74298c0d875367785_orig.jpg
Novootkrivena planeta dobila je ime Kepler-10c. Stara je oko 11 milijardi godina (više nego duplo u odnosu na Zemlju koja je stara 4,5 milijardi), a oko svog sunca se zarotira tokom 45 dana.
Otkrio ga je NASA-in svemirski teleskop Kepler.
Ova Godzila među planetama je 2.3 puta veća od Zemlje i čak 17 puta teža od nje. Pretpostavlja se kako bi tako masivna planeta privlačila gasove vodonika i helijuma iz atmosfere i tako postala plinski div poput Jupitera potpuno neprilagodljiv za život.
Ipak, ova planeta se smatra potencijalnim mestom za život izvan Zemlje. To je prvenstveno zbog činjenice kako se ne smatra gasovitom planetom već se izvodi zaključak kako je stvorena od stena i ostalih čvrstih materijala.
“Kepler-10c nije izgubio svoju atmosferu tokom vremena. Planeta je dovoljno masivna da ju je sigurno zadržala ako ju je ikada imala”, tvrdi Ksavijer Dumusk koji je i otkrio ovog giganta koji je nastao u ranoj fazi stvaranja svemira.
Naime, upravo u najranijim danima svemira postojali su samo vodonik i helijum. Teži elementi od kojih su sastavljeni kamenite planete, poput Zemlje, stvoreni su tek nakon prvog talasa eksplozije zvezda.
Kepler-10c je formiran svega tri milijarde godina nakon Velikog praska i pokazuje kako su kamenite planete nastale i pre nego što se do sada mislilo.
“Otkrivanje Keplera-10c govori nam kako su kamenite planete nastale ranije nego što smo mislili. A ukoliko na gasovitoj planeti može da nastane kamenje, tada je moguće na njemu stvoriti i život”, tvrde naučnici.
“Međutim, ne smemo da zaboravimo da je ovo masivna planeta, što znači da su minerali na njoj praktično kompresovani. Ono što vidimo u gustini je uglavnom zbog kompresije a ne zbog različitog sastava. U pitanju je kombinacija stena i vode, verovatno 5 do 15 odsto vode”, izjavio je profesor Saselov iz Harvard-Smitsonijan Centra.
причалица
05-06-2014, 19:07
Nova kompozitna slika koju je napravio svemirski teleskop Habl otkrila je "galaksije u pubertetu" u kojima se tek razvijaju nove zvezde.
http://www.b92.net/news/pics/2014/06/04/884698395538ef76a660d9635454828_640x585.jpg
Teleskop Habl je između 2003. i 2009. napravio slike oblasti svemira u sazvežđu Fornaksa, udaljenog između pet do 10 milijardi svetlosnih godina.
Sada naučnici imaju priliku da vide "kariku koja nedostaje" u formiranju zvezda.
Ranija istraživanja pružila su uvid u formiranje zvezda u obližnjim galaksijama i "u najudaljenijim galaksijama, koje deluju da su u najprimitivnijim fazama razvoja".
Međutim, ono što je bilo nepoznato je ono što se dešava sa galaksijama koje su u "srednjoj fazi" razvoja
U svemiru otkriven dijamant veličine ZemljeAstronauti su otkrili veoma hladnu i bledu zvijezdu, veličine Zemlje.
http://www.6yka.com/img/s/656x350/upload/images/1%20Juni%202014/zvijezda%20dijamant.jpg (http://www.6yka.com/upload/images/1%20Juni%202014/zvijezda%20dijamant.jpg)
Ona je stara 11 milijardi godina i toliko hladna da se njen ugljenik kristalizovao i pretvorio u dijamant.
Zvijezda patuljak bi mogla da bude jedna od najhladnijih ikada otkrivenih.
Astronauti su izračunali da njena prosječna temperatura iznosi samo oko 2.700 stepeni celzijusa.
Poređenja radi, temperatura površine našeg Sunca iznosi oko 5.500 stepeni celzijusa, a temperatura njegovog jezgra je oko 15 miliona stepeni.
- To je stvarno izuzetan objekat. Trebalo bi da ih ima više, ali zato što su tako blijedi, teško se pronalaze – rekao je David Kaplan, profesor Univerziteta Viskonsin-Milvoki i jedan od autora studije o novootkrivenoj zvijezdi objavljene u The Astrophysical Journey.
Bijeli patuljak nalazi se oko 900 svetlosnih godina daleko od Zemlje.
причалица
19-09-2014, 20:59
Galaksija NGC 1566 nam je jutros pripremila jedan zadivljujući spektakularni svetlosni efekat. Reč je o eksploziji supernove ( tip dva), koji se javlja u trenutku smrti zvezde izuzetno velike težine.
http://www.blic.rs/data/images/2014-09-18/515161_galaksija-ngc-1566-foto-nasa_ff.jpg?ver=1411046230
Sutra ujutru će doći do eksplozije supernove
Dotična zvezdana eksplozija uočena je prošle nedelje pomoću teleskopa ASASSN ( Sky Survey for SuperNovae), pa je po shodno tome dobila naziv ASASSN-14ha.
Zanimljivo je da jedino zvezde s težinom osam do 50 puta većom od Sunca mogu da proizvedu ovaj tip supernove.
Astronomi ipak ne mogu sa sigurnošću da kažu o kakvoj se eksploziji radilo, dok je temeljnije ne prouče.
- Pokazuje sve elemente supernove u galaksiji koja je gotovo 40 miliona svetlosnih godina udaljena od nas - istaknuo je Bob Berman, astronom Slooha za Biznis Insajder.
Inače, astronomi su samo ove godine uočili već 100 ovakvih događaja, pa se može reći da taj svemirski fenomen nije retka pojava. Ipak, ovo je bila prva eksplozija ovog meseca.
Ovaj spektakl mogao je da se prati i uživo na stranicama Slooh svemirskog opservatorijuma.
причалица
20-09-2014, 17:17
Najveća eksplozija koju možete da zamislite nije ni blizu onome šta univerzum može da stvori. Kada zvezde 150 puta veće od našeg sunca eksplodiraju, one stvaraju nasvetlije izvore svetla u univerzumi i za nekoliko sekundi oslobode energije koliko će naše Sunce stvoriti tokom svog celog životnog veka od 10 milijardi godina
http://www.b92.net/news/pics/2014/09/20/2037355525541d63b259d54683751034_orig.jpg
U pitanju je energija koja je jednaka energiji koja se nalazi u 10 triliona triliona milijardi bombi od jednog megatona.
Ove eksplozije stvaraju talase radijacije visoke energije, koje astronomi smatraju najmoćnijim stvarima u univerzumu. Pritom, ovi talasi možda nam onemogućavaju da pronađemo život na drugim planetama.
Naučnici smatraju da nismo sami u univerzumu, ali ukoliko je to tačno, gde je taj život? Jedno objašnjenje bi moglo da bude da je život u kosmosu zaista redak zbog toga što ovi talasi radijacije sterilišu kosmos.
U pitanju su neverovatni naleti radijacije koji traju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, ali ponekada mogu trajati i nekoliko časova.
Na Zemlji se gama radijacija generiše iz radioaktivnog raspadanja elementata i izuzetno je opasna za živa bića.
Ove zrake gama radijacije – gama nalete – stvara najmoćniji tip zvezdane eksplozije, hipernova.
Hipernove predstavljaju spektakularnije verzije nešto poznatijih supernova – masivnih eksplozija svetla i energije do kojih dolazi kada eksplodira zvezda velike mase. Kada se to desi, eksplozija lansira ogromne količine štetne gama radijacije u svemir izuzetno velikim brzinama.
Ukoliko se naša planeta nađe na putu, možemo da se pozdravimo sa masovnim, ako ne i kompletnim istrebljenjem. Ovakvi događaji bi možda mogli i da sterilišu svemir.
Pritom, ukoliko su druge planete poput Zemlje, onda bi bile potrebne milijarde godina evolucije kako bi ta civilizacija stigla do tačke da može da izgradi svemirske brodove kako bi napustila svoj solarni sistem i krenula u istraživanje drugih svetova.
Gama zraci su najsvetliji izvori svetlosti u univerzumu i prvi put su otkriveni sasvim slučajno, na vrhuncu Hladnog rata. Krajem 60-ih godina prošlog veka, SAD su poslale seriju vojnih satelita koji su imali zadatak da posmatraju svemir i tragaju za ostacima gama radijacije koje bi izazvala nuklearna testiranja Rusa. Sateliti su pronašli gama radijaciju, ali od izvora udaljenih milijardama svetlosnih godina.
Zbog toga što su toliko svetli, gama zrake možemo posmatrati sa izuzetno velikih udaljenosti i u svim delovima kosmosa.
Padalica
25-02-2015, 23:52
Spremite se za fantastično pomračenje Sunca
Najveće od 1999. godine i jedino do 2026, evo kada stiže...
Za mesec dana ćete moći da posmatrate fantastično pomračenje Sunca i to najveće od 1999. godine koje će se videti iznad Evrope i Afrike. Potpuno pomračenje će se 20. marta ove godine desiti u Norveškoj i na Farskim ostrvima, dok će u našem delu Evrope biti prekriven dobar deo Sunca. Biće jedino pomračenje sunca u 2015. godine.
Zapravo, atronomi kažu da sledeće pomračenje možete očekivati tek 2026. godine pa bi vam bilo bolje da se dobro spremite i pogledate u nebo.
Pomračenje će trajati oko 90 minuta a sve će se dešavati ujutru, dok će vrhunac u Srbiji biti oko 10 sati kada će mesec "sakriti" oko 50 posto površine Sunca. Interesantno je da je 20. marta i prolećna ravnodnevica, a uz to su astronomi najavili i takozvani "super mesec" kada izgleda veće i svetlije, pa će ceo događaj biti zaista jedinstven.
Do pomračenja Sunca inače dolazi kada se Mesec postavi između Zemlje i Sunca praveći senku. Poslednje totalno pomračenje iznad Evrope se dogodilo 11. avgusta 1999. godine i moglo je da se vidi sa severa naše Zemlje, recimo iz Subotice.
причалица
18-08-2015, 07:01
Kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko, koju u stopu prati sonda "Rozeta", stigla je prošle noći u perihel, odnosno tačku u svojoj orbiti koja je najbliža Suncu, javila je Evropska svemirska agencija (ESA) .
Kometa, za koju naučnici kažu da bi mogla da rasvetli misteriju porekla života na Zemlji, približila se jutros na "samo" 186 miliona kilometara od Sunca.
Fotografije koje je snimila Rozetina navigaciona kamera pokazuju da je pod pritiskom solarnog vetra i toplote 67P "veoma aktivna", rekao je Silven Lodio, inženjer zadužen za sondu u Operativnom Centru ESA u Nemačkoj.
"Na sve strane su vidljivi mlazovi gasova i prašine", kazao je za AFP.
Rozeta, koja nastavlja da prati kometu na njenom šest i po godina dugom putovanju oko Sunca, "radi kao podmazana", naveo je Lodio.
Sunčeva toplota izazvala je niz hemijskih reakcija na kometi koja ispušta na stotine kilograma gasa i tonu prašine u sekundi.
Sa približavanjem Suncu, sonda se od komete udaljila na sigurnu razdaljinu od 300 kilometara kako bi zaštitila svoje zvezdane senzore od otpada koje za sobom repatica ostavlja.
Kometa je sačinjena od minerala, leda i - što je od presudne važnosti za naučnike - organskih molekula koji bi mogli biti slični onima koji su preneli iskru života u prvim okeanima na Zemlji.
Naučnici se nadaju da će pod uticajem toplote u perihelu beživotni svemirski putnik izgubiti značajni sloj svoje zaleđene kore.
Ukoliko se to desi, iz komete bi se oslobodile neke od čestica koje potiču iz vremena nastanka sunčevog sistema, pre 4,6 milijardi godina.
Podaci prikupljeni tokom preleta u najbližoj tački od Sunca biće analizirani tokom narednih nedelja i meseci, rekao je Lodio.
Što se, pak, Filea tiče, malog robota koji je Rozeta ispustila na 67P u novembru prošle godine, on još uvek "ćuti". Naučnici i dalje ne znaju da li je on nastavio da prikuplja informacije sa komete i da li se veza s njim uopšte može uspostavi.
причалица
26-10-2015, 07:01
Naučnici su na 160.000 svetlosnih godina od Zemlje, u Velikom Magelanovom oblaku otkrili izuzetno redak par masivnih zvezda VFTS 352 koje su toliko blizu jedna drugoj da se međusobno proždiru
http://www.b92.net/news/pics/2015/10/25/1080410445562d3e327e474039636384_v4_big.jpg
Mlade plave binarne zvezde podjednako su velike, a nalaze se u maglini Tarantule. Otkrivene su velikim teleskopom Južne evropske osmatračnice (ESO), a rad o njima objavljen je 13. oktobra. VFTS 352 sastoji se od dve vrlo sjajne, vruće zvezde temperature oko 40.000°C jednakih veličina koje jedna oko druge obiđu za malo više od dana. Toliko su blizu da im se površine preklapaju, a razmenjuju oko 30 odsto materijala svojih atmosfera, a jerovatno čak i delove unutrašnjosti. Da se ne okreću velikim brzinama, već bi se stopile u jednu.
Ovako vruće, masivne zvezde, koje spadaju u superdivovske zvezde tipa O, žive vrlo kratko. Obično izgaraju već kroz nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona godina. Zbog toga ih je vrlo teško pronaći teleskopom uprkos jakom sjaju. Smatra se da su takve ekstremne zvezde glavni tvorci elemenata kao što je kiseonik.
Budućnost VFTS 352 je neizvesna. Uglavnom postoje dve hipoteze. Prema prvoj one bi se mogle stopiti u jednu vrlo brzo rotirajuću zvezdu. Ako se ona nastavi okretati, mogla bi okončati u dugom bljesku visokoenergetskih gama zraka. Prema drugom scenariju mogle bi završiti eksplozijom supernova u kojoj bi mogao nastati binarni sistem od dve crne rupe koje će kružiti jedna oko druge. Zbog ogromnih brzina i koncentracija masa, takav bi sistem mogao postati izvor gravitacionih talasa.
https://www.youtube.com/watch?v=mndNcAn2WRk
причалица
07-11-2015, 07:26
Minijaturni svet planete udaljene oko 30 svetlosnih godina od Zemlje mogao bi da krije egzotične pojave poput kiše dijamanata ili ključalih okeana.
http://www.b92.net/news/pics/2015/11/05/1988762472563b22544672b611621340_v4_big.jpg
Do jezgra unutar gasovitih planeta – poput Neptuna ili Urana u našem Sunčevom sistemu – često je veoma teško dospeti zbog neprovidnih oblaka gasa koji ga okružuju.
Ali, grupa astronoma nedavno je pomoću NASA-inog teleskopa Habl i opservatorije Čandra uspela da uoči isparavanje velikog oblaka vodonika oko planete GJ 436b.
Uprkos tome što zbog ‘repa’ podseća na kometu, potvrđeno je da je u pitanju planeta, jedina te vrste do sada zabeležena. Ona obilazi oko crvenog patuljka, a od Zemlje je veća 22 puta.
http://www.b92.net/news/pics/2015/11/05/375962220563b2254530a1665336714_v4_big.jpg
Iako naučnici ističu da će proći mnogo vremena pre nego što se jezgro jasnije ukaže, navode da su srećni zbog ukazane prilike za istraživanje ovog neobičnog fenomena.
"Količina gasa koja se širila od planete prosto me je zapanjila”, izjavio je David Eernrajh, astronom opservatorije na Univerzitetu u Ženevi u Švajcarskoj.
причалица
07-11-2015, 07:27
NASA je u septembru objavila animaciju koja pokazuje kako od ovih jezgara mogu nastati nastanjive egzoplanete, slične Zemlji:
https://www.youtube.com/watch?v=TbWX7-ZoJAk
причалица
07-11-2015, 18:16
Sledeće nedelje očekuje nas spektakularni “vatromet” na nebu
http://www.b92.net/news/pics/2015/11/07/927119377563de3558fed3194978608_v4_big.JPG
Meteorska kiša Taurida, koja je dobila ime po sazvežđu Bika (Taurus) biće naročito lepa ove godine.
Prvih dana novembra već su viđene svetleće lopte iznad Poljske i Bangkoka, a očekuje se da će kiša potrajati sve do polovine meseca.
Ovi meteori specifični su po tome što su veći, sporiji, vidljiviji i raznobojniji od ostalih. Mnogi će se naravno raspasti na svom putovanju, ali oni veći koji uđu u atmosferu biće vidljivi na nebu, pogotovo onom “nezagađenom” gradskim osvetljenjem.
Očekuje se da će meteorska kiša biti najvidljivija u noći 12. novembra.
причалица
29-06-2016, 06:44
Astronomi su objavili da je pronađena najmlađa planeta do sada, koja kruži u orbiti zvezde udaljene oko 500 svetlosnih godina od našeg solarnog sistema.
Planeta K2-33b, kako su je nazvali, stara je između 5 i 10 miliona godina i nalazi se blizu svoje zvezde oko koje napravi krug svakih pet zemaljskih dana.
Astronomi su merenjima pomoću teleskopa Spitzer uvideli da je oko zvezde tanak disk planetarnih čestica što pokazuje da je ovde pri kraju faza formiranja planeta.
Međutim, naučnike najviše zabrinjava izuzetno mala udaljenost planeta i zvezde. Planeta je skoro 10 puta bliže zvezdi nego što je Merkur udaljen od Sunca.
Za nauku, formiranje planeta je nepoznat i kompleksan proces oko kojeg postoje i dalje mnoge nepoznanice. U dosadašnjem toku istraživanja svemira otkriveno je oko 3.000 planeta i skoro sve su oko zvezda koje su stare najmanje milijardu godina.
https://www.youtube.com/watch?v=KFvd228o7HU
причалица
22-08-2016, 06:17
NASA je otkrila par patuljastih galaksija koje su, nakon formiranja u relativnoj izolaciji, u relativno pustim oblastima svemira, tek nedavno ušle u sredinu bogatu gasom i pogodnu za stvaranje zvezda.
Te patuljaste galaksije koje sadrže nekoliko miliona zvezda, predstavljaju preteču potpuno formiranih galaksija, kao što je naš Mlečni put.
Galaksije, koje su nazvane Ribe A i Ribe B, udaljene su od Zemlje 19 i 30 miliona svetlosnih godina. Formirane su pre nekoliko milijardi godina i, u teoriji, trebalo bi da su se do sada mnogo više razvile, ali nisu. To je zbog toga što se te galaksije nalaze u delu svemira širokom 150 miliona svetlosnih godina pod nazivom „Lokalna praznina“.
„Te galaksije su možda provele veći deo svog života u praznini. Ukoliko je to tačno, prazna sredina bi usporila njihovu evoluciju“, izjavio je Erik Tolrad sa Instituta za istraživanje svemira.
„Čini se da te galaksije imaju primitivniji sastav, a ne obogaćeni sastav savremenih galaksija, zbog manje energične istorije formiranja zvezda.“
Fotografije koje je napravio teleskop Habl pokazuju da te galaksije počinju da se privlače u naseljenije delove svemira.
Posmatranja pokazuju da svaka galaksija sadrži oko 20 do 30 plavih zvezda, što ukazuje da su relativno mlade, mlađe od sto miliona godina.
Za sada te galaksije pružaju naučnicima vredne informacije o načinu na koji se formiraju zvezdana tela.
„Hablove fotografije bi mogle da pokažu kako su današnje patuljaste galaksije izgledale u svojim prvim fazama razvoja“, rekao je Tolrad.
„Proučavanje tih i sličnih galaksija omogućava nam dalji uvid u formiranje i razvoj patuljastih galaksija.“
причалица
22-09-2016, 05:23
Astronomi su otkrili znake rađanja ogromne planete oko zvezde koja je udaljena 176 svetlosnih godina od Zemlje i koju su posmatrali preko teleskopa u Čileu.
Prema navodima Astronomske opservatorije u Japanu, smatra se da je nova planeta slična Uranu ili Neptunu i sačinjena je od leda.
Istraživači su otkrili rođenje nove planete uz pomoć teleskopa ALMA i veruju da je ovo otkriće veliki korak ka razumevanju porekla drugih planeta.
Teleskop ALMA se sastoji od 66 antena postavljenih na astronomskim opservatorijama na nadmorskoj visini od preko 4.800 metara u pustinji Atakama na severu Čilea.
Astronomi su uspeli da vide prašinu koja je prekrila delove neba dok su antene uspele da zabeleže radio talase.
Zvezda TW Hidra je jedna od najbližih zvezda Zemlji i procenjuje se da je stara oko 10 miliona godina.
причалица
07-05-2017, 07:18
Nasred galaksije Mlečni put nalazi se nepoznati izvor gama zraka, koji već dugo zbunjuje naučnike. Ipak, rezultati najnovijih istraživanja mogli bi da označe kraj ove misterije.
http://www.b92.net/news/pics/2017/05/06/957635833590e01125a352423568170_v4_big.jpg
Naučna javnost upoznata je sa neobjašnjivim izlivima gama zračenja iz središta Mlečnog puta još od 2009. godine, a astronomi od tada prate ovu pojavu putem Fermijevog gama-zračnog svemirskog teleskopa.
U međuvremenu je osmišljen matematički model koji bi mogao da da odgovor na pitanje šta uzrokuje misteriozne izlive energije. Reč je o pulsarima - gustim zvezdanim jezgrima, koja se okreću oko svoje ose velikom brzinom.
Naučnici su prvo sastavili listu 400 objekata koji bi mogli da doprinose otkrivenoj anomaliji, a spisak je nedavno sveden na 66 kandidata. Kada su novi podaci uneseni u kompjutersku simulaciju, dobijeni su rezultati koji bi mogli da upućuju na neobjašnjivog zračenja.
“Sudeći prema našem istraživanju, u prostoru oko centra galaksije nalazi se grupa pulsara koja je najverovatnije uzrok izliva gama zračenja”, izjavio je profesor Matija di Mauro sa Kavli instituta za astrofiziku i kosmologiju na Stenford univerzitetu.
Naučni tim sada planira da sprovede dodatno istraživanje putem radio-teleskopa, kako bi potvrdio novo otkriće.
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.