kojica
28-06-2011, 08:46
О пореклу назива
О пореклу народног назива за овај празник поÑтоји више верзија, али
ниједна није доказана одноÑно потврђена. По једној је овај празник наÑтавак
Ñлављења ÑловенÑког паганÑког божанÑтва Световида, који је био бог обиља и
рата и који је можда био ÑрпÑки врховни бог. По другој интерпретац ¸Ñ˜Ð¸ Ñу
поштовање Ñветог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели Ñа Ñобом немачки католички
рудари СаÑи, а њихов Ñветац је прилагођен локалном Ñтановништву . То тумачење
Ñе може лако побити када Ñе узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара
иако БугарÑка никада није била под утицајем Ð*имокатоличк е цркве, такође не
треба Ñв. Вида иÑкључиво доводити у везу Ñа римокатоличРнÑтвом, јер је он
Ñ€Ð°Ð½Ð¾Ñ…Ñ€Ð¸ÑˆÑ›Ð°Ð½Ñ ÐºÐ¸ Ñветац, који Ñе поштовао још пре поделе хришћана на
правоÑлавце и католике. Међутим треба имати у виду да Ñу у Полабљу где је
такође поштован Световид, његова Ñветилишта махом замењена црквама
поÑвећеним Ñветом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања
ÑтароÑÐ»Ð¾Ð²ÐµÐ½Ñ ÐºÐ¾Ð³ паганÑког божанÑтва Световида замењен култом Ñв. ВитуÑа (Ñ‚. ј.
код западних Словена култом Ñв. Вита, а код јужних Словена култом Ñв. Вида). Код
Срба и Бугара који иако признају Ñв. Вида, као Ñ€Ð°Ð½Ð¾Ñ…Ñ€Ð¸ÑˆÑ›Ð°Ð½Ñ ÐºÐ¾Ð³ Ñвеца, овај дан Ñе
поштује више као народни празник Видовдан. Видовдан је фикÑни празник који
Ð*имокатоличк а црква обележава 15. јуна и поÑвећен је Ñв. Виду (лат. Sanctus
Vitus, у преводу Ñа латинÑког Ñвети ВитуÑ, Ñ‚. ј. Ñвети Вид), а Ñам култ Ñв. Вида је
био врло јак на ЈадранÑком приморју. И Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð° ЈадранÑком приморју поÑтоје
топоними и храмови који ноÑе име Ñв. Вида, а Ñв. Вид је и заштитник града Ð*ијеке
(итал. Fiume, у преводу Ñа италијанÑког река(на ијекавÑком говору ријека)) која
Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је Ñкренути пажњу да
званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, Ñамо што тај 15. јун због
разлике у календару пада на 28. грегоријанÑк и јун, као што и СрпÑка Ðова Година
чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер Ñе СПЦ придржава
јулијанÑког, а не грегоријанÑк ог календара).
:dijenek:
О пореклу народног назива за овај празник поÑтоји више верзија, али
ниједна није доказана одноÑно потврђена. По једној је овај празник наÑтавак
Ñлављења ÑловенÑког паганÑког божанÑтва Световида, који је био бог обиља и
рата и који је можда био ÑрпÑки врховни бог. По другој интерпретац ¸Ñ˜Ð¸ Ñу
поштовање Ñветог Вида (лат. Sanctus Vitus) донели Ñа Ñобом немачки католички
рудари СаÑи, а њихов Ñветац је прилагођен локалном Ñтановништву . То тумачење
Ñе може лако побити када Ñе узме у обзир да је овај празник познат и код Бугара
иако БугарÑка никада није била под утицајем Ð*имокатоличк е цркве, такође не
треба Ñв. Вида иÑкључиво доводити у везу Ñа римокатоличРнÑтвом, јер је он
Ñ€Ð°Ð½Ð¾Ñ…Ñ€Ð¸ÑˆÑ›Ð°Ð½Ñ ÐºÐ¸ Ñветац, који Ñе поштовао још пре поделе хришћана на
правоÑлавце и католике. Међутим треба имати у виду да Ñу у Полабљу где је
такође поштован Световид, његова Ñветилишта махом замењена црквама
поÑвећеним Ñветом Виту, што упућује на закључак да је култ поштовања
ÑтароÑÐ»Ð¾Ð²ÐµÐ½Ñ ÐºÐ¾Ð³ паганÑког божанÑтва Световида замењен култом Ñв. ВитуÑа (Ñ‚. ј.
код западних Словена култом Ñв. Вита, а код јужних Словена култом Ñв. Вида). Код
Срба и Бугара који иако признају Ñв. Вида, као Ñ€Ð°Ð½Ð¾Ñ…Ñ€Ð¸ÑˆÑ›Ð°Ð½Ñ ÐºÐ¾Ð³ Ñвеца, овај дан Ñе
поштује више као народни празник Видовдан. Видовдан је фикÑни празник који
Ð*имокатоличк а црква обележава 15. јуна и поÑвећен је Ñв. Виду (лат. Sanctus
Vitus, у преводу Ñа латинÑког Ñвети ВитуÑ, Ñ‚. ј. Ñвети Вид), а Ñам култ Ñв. Вида је
био врло јак на ЈадранÑком приморју. И Ð´Ð°Ð½Ð°Ñ Ð½Ð° ЈадранÑком приморју поÑтоје
топоними и храмови који ноÑе име Ñв. Вида, а Ñв. Вид је и заштитник града Ð*ијеке
(итал. Fiume, у преводу Ñа италијанÑког река(на ијекавÑком говору ријека)) која
Видовдан (15. јун) обележава као дан града (потребно је Ñкренути пажњу да
званичан датум Видовдана није 28. јун, већ 15. јун, Ñамо што тај 15. јун због
разлике у календару пада на 28. грегоријанÑк и јун, као што и СрпÑка Ðова Година
чији је званичан датум 1. јануар пада на 14. јануар, јер Ñе СПЦ придржава
јулијанÑког, а не грегоријанÑк ог календара).
:dijenek: