Људи с паранормалним способностима

[Ometač]

Дејан Ајдачић

Нови називи
људи с паранормалним способностима

После пораза комунистичко-материјалистичке идеологије у бившим социјалистичким
државама нестале су забране којим је ограничаван јавни говор о паранормалним
догађајима, што је довело до великог пораста интересовања за чудесне моћи неких
људи. Понуде и рекламе паранормалних услуга у специјализованим новинама и
часописима, наступи исцелитеља и пророка у радио и ТВ емисијама представљају
појаве које се одражавају и у савременим словенским језицима, пре свега у лексици
– називима људи с паранормалним моћима, терминологијом, речима које они користе
за означавање надприродних феномена, као и стилиским особеностима комуникације
између оних којима је помоћ потребна и оних који представљају посреднике с вишим
силама. Како се данас однос према паранормалним појавама релативно брзо мења,
за њихово разумевање нужно је забележити и анализирати називе људи са
паранормалним способностима у одређеном периоду.

[Ometač]

Кратка објашњења назива помоћи ће поимању културолошких димензија у погледу
на свет људи током деведесетих година 20. века који су се интересовали за
паранормалне силе. Тако језик показује однос онога ко говори према свом и туђем,
његов однос према старом (традиционалном) и новом, исказује вредносну оцену
сила о којима се говори, одражава однос према науци, мистици и др. Неки називи
људи с паранормалним способностима ослањају се на матерњи језик, а неки се
јављају као позајмљенице, као плод утицаја других језика. Интересантна су следећа
питања: какав је однос између језичких утицаја у називима и митолошко-
религиозних, идеолошких карактеристика културе, у ком степену они чувају елементе
националне обредне и митолошке традиције, у којој се мери појављују елементи
нових сазнања и митологија, је ли могуће у неким називима одредити вредносну
оцену човека који влада тим силама, да ли се потцртава професија или дар, јесу ли
називи неутрални по узрасном или полном одређењу, како се у именовању одражава
поглед на свет и др.

[Ometač]

Како је круг назначених проблема веома широк, а број назива из неколико словенских
језика велики, аутор их, ослањајући се на критеријуме сродности дели на групе. У
зависности од култура из којих изничу, биће издвојене следеће групе: народни,
магијски, источни, научни и псеудонаучни, научнофантастични називи. Коришћени
материјал потиче из разговора, текстова у новинама и часописима и са одговарајућих
Интернет страница.

Народни називи се ослањају на традиционалну културу: бајалица, врачка, врачара, гатара,
вражалица (срп.), гледачка, баячка, знахарка, билярка, правилац (буг.), ясновидщая, целитель –
целительница, знахарь – знахарка (рус.) ворожка, знахар – знахарка, віщунка, відунка, цілитель –
цілителька, ясновидець – ясновидиця (укр.). Стари називи продужавају своје постојање с новим
садржајем и значењем. Појмови се ретко користе у значењу „екстрасенс”. Посебну групу чине
именовања састављена од придева и личног имена, нпр. видовита Бранка. Несловенска реч шаман из
далеких и туђих мистичких традиција у ново време делимично се користи за означавање људи који,
падајући у транс, задобијају надљудске способности.

[Ometač]

Магијске традиције у називању људи који поседују паранормалне способности
имају древно порекло у окултним, магијским и езотеријским делима и учењима. У њима
је истакнуто владање сазнањем и вештинама. Обиље књига о магији и њихова
популарност у постсоцијалистичким земљама било је привлачно као откриће
забрањених светова. Мада је тај талас дошао са запада, он је такође обновио сопствене
мистичке и магијске традиције хришћанско-монашког типа или (нео)паганског типа.
Један од мотива људи био је покушај самообуке магијским вештинама познатих магова:
Блавацке, Штајнера, Хермеса Трисмегиста – те приручници задобијају огромну
популарност. И у ново време среће се одавно позната подела на белу и црну магију и,
одговарајуће, на именовање људи – као белих и црних магова (білий и чорний маг
укр., бели и црни маг, срп.). Реч маг користи се и у новоствореним речима, као нпр.
bio-mag (пољ.).

[Ometač]

Источне мистичко-магијске традиције су се шириле на основу сумње у европски
рационалистички поглед на свет. У постсоцијалистичким државама западна мода је
нашла присталице пре свега индијских учења – о чакри и карми. Исцелитељ тог
усмерења, чакдрджия предлаже да излечи и уравнотежи енергетске путеве у телу, што
треба да доведе до нормалног стања човека. Индијско учење о бескрајном кругу
живота и смрти постоји у дијагностици карме, а посредством откривања трећег ока
предлаже се овладавањем видовитошћу.

[Ometač]

Научни називи се често формирају посредством образовања сложеница. Тако
се у српском језику јављају речи биоенерготерапеут, енерготерапеут, биотерапеут,
регресотерапеут, еколог-натуртерапеут (и одговарајуће, биоэнерготерапевт – рус.,
біотерапевт укр., bioterepeut – пољ., итд., као и астронумеролог, психотроничар,
радиестезиста, парапсихолог (срп.). Називи специјалиста непосредно се повезују с
називима постојећих наука (нпр. биологија, психологија) и паранаука (астрологија)
или увођењем нових (психотроника, парапсихологија, енерготерапија). Утисак
научности саздају речи латинског или енглеског порекла – телепат, хилер (healer),
екстрасенс (од Extrasensory perception). Најраширенији назив екстрасенс се не
преводи на словенске језике. У 19. веку веома популарно је било звање магнетизер.
Данас се чешће но други појмови повезују енергија и терапија, а та веза одражава
схватање алтернативних дисциплина као нових наука. У последње време у
терминологију се укључује речи из семантичког поља речи информација,
информациони, нпр. информационо-таласна терапија, інформаційно-хвильова
терапія.

Посебном групом назива чији део чини навођење научних степена, потврђује се
научни ауторитет дисциплине: бакалавр окультных наук, instruktor ezoteryki,
dyplomowany ekolog-naturterapeuta, mistrz radiestezji, bioenergoterapii.

[Ometač]

Научнофантастични називи повезују се с научнофантастичним делима о НЛО –
неидентификованим летећим објектима, о посетама бића с других планета и
путовањима Земљана у космос, при чем се веза са оностраним светом остварује помоћу
ванземаљских бића. Бугари, Руси, Украјинци често користе назив контактер у значењу
човека који види будуће, види невидљиво или далеко или пак лечи помоћу
ванземаљаца – ванземаљских помоћника. Користи се и назив уфолог (од енглеског
UFO), контактант.

[Ometač]

Већ је речено да се називи паранормалних појава и њихово значење мењају –
нестају старе и појављују се нове речи, (пара)научне. Важно је истаћи да та промена
приморава истраживаче феномена да стално имају у виду то да један те исти назив,
чак и у два временски блиска тренутка, не морају нужно означавати и исту појаву.
Мада се промене дешавају скоковито, оне се ипак поступне у помацима акцената у
значењу речи.

Међу називима, наравно, нема негативних, са изузетком црних магова, који ретко
отворено представљају своја дејства. Оцена о људима који говоре да владају
парапсихолошким силама – у називима је неутрална или позитивна. Негативно
значење придаје се додавањем атрибута тобожњи, лажни, црни, тамни (исцелитељ,
маг и сл.). Мада у постсоцијалистичким културама нису ретки ни случајеви
злоупотребе парапсихологије, на лексичком нивоу се додавањем негативних
вредносних оцена истиче осуда лажног приказивања сопствене натприродне
способности у односу на стварни дар који неке друге особе поседују. Основни
називи – исцелитељ, маг – својим позитивним значењем потврђују реалност саме
појаве.

[Ometač]

Понекад се посебни називи користе синонимски, а семантички разни називи се
мешају. То је могуће објаснити променама саме појаве, које не прате усклађивање
јединственог назива у једном или у разним словенским језицима. С друге стране,
називи (нпр. маг) могу означавати разне способности.

Анализирајући међујезичке лексичке утицаје, могуће је приметити да у словенским
језицима постоје речи енглеског порекла: екстрасенс, парапсихолог, хилер. Ако се
осмотри род именица у вези с полном припадноћу названих лица, позајмљенице се
користе у мушком граматичком роду и у случајевима када се говори о женама. У
словенским традиционалним културама постојали су и називи и за мушкарце, и за
жене: колдун, колдуня (рус.), а сада се речи мушког рода односе и на мушкарце и на
жене.

Скица о називима људи с паранормалним способностима предстља покушај лексичке
систематизације без укључивања вредносног мерила. Аутор је желео да покаже разноврсност
појаве и неопходност обраћања истраживача социолингвиста и лексиколога на овај савремен
феномен. Предложена класификација указује на актуелна преплитања науке и мистике. Будући
текстови, показаће детаљније културолошке димензије парапсихологије у времену поколебане
вере и у Бога, и у науку.