Zeleno građevinarstvo

[kojica]

Zdrave i bolesne kuće
D.Bulajić

Svetska zdravstvena organizacija više od decenije radi na projektu ispitivanja kvaliteta
zgrada sa aspekta njihovog uticaja na zdravlje ljudi. Posebno su analizirane
takozvane “bolesne kuće”, pravljene od štetnih materijala. Prof. dr Slobodan Krnjetin, sa
građevinskog fakulteta u Novom Sadu, ističe da se posledice, najčešće ispoljavaju kroz
oboljenja disajnih organa i alergije, a česti su primeri malignih oboljenja kao i raznih
genetskih promena. Istraživanja međunarodnih ekspertskih komisija takođe svedoče o
značaju, koji se i u svetu poklanja ovom problemu. Na međunarodnoj konferenciju u
Milanu 1995. godine, posvećenoj ovoj temi, posebno su navedeni sledeći kriterijumi za
definiciju tzv. “zdravih kuća”: termički kvalitet sredine, velika osvetljenost, dobra
zvučna izolacija, sigurnost, funkcionalnost, mala potrošnja energije i prirodnih i
mineralnih resursa i malo zagađenje okoline.

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/08/arhitektura20scan203-1.jpg

[kojica]

Prof. Krnjetin smatra da većina postojećih zgrada, ne ispunjava ove kriterijume. Najčešći
slučaj je da se radi zadovoljenja unutrašnjeg konfora, narušena spoljna životna sredina.

Prof. dr Radivoje Mančić, sa arhitektonskog fakulteta prištinskog univerziteta, koji
obavlja i funkciju podpredsednika balkanske eko federacije, navodi da je bioklimatska
gradnja jedan od najaktuelnijih trendova savremene arhitekture, zasnovana na prirodnim
principima korišćenja mikroklimatskih uslova. Jedan od njenih vidova je i tzv. solarna
arhitektura, koja se pre svega koristi radi zagrevanja prostora.

Visoke domete u razvoju projekata zdravih zgrada u našoj zemlji ostvario je Novosađanin
Veljko Milković, koji je svoje projekte izlagao na međunarodnom seminaru u Milanu, 1995,
i u Tokiju, 1996. godine. Po njegovim rečima, zgrade izvedene po principima pasivne
solarne arhitekture, pojavljuju se kao potpuno ukopani objekti (atrijumske kuće) sa
vertikalnim osvetljenjem, delimično ukopani objekti sa bočnim osvetljenjem i nadzemne
solarne zgrade.

Potpuno ukopani objekti su naročito pogodni za područja sa ekstremnom klimom, kao što
su pustinjska i arktička prostranstva, gde su velike oscilacije i odstupanja od optimalnih
temperatura. U jednoj podzemnoj strukturi, zbog dobre termoizolacije zemlje,
temperatura vazduha je na konstantnoj visini od oko 12 step.C.

[kojica]

Kuća za sve terene

Posebnim kreiranjem unutrašnjosti, može se popraviti ugodnost boravka. U Japanu,
grupa stručnjaka iz firme Shimizu Corporation, razvija poseban sistem unutrašnjeg
uređenja sa mešanjem svetlosti, zvuka, strujanja vazduha i mirisa, kojim bi se stimulisao
duži boravak pod zemljom, dok podzemni delovi Univerziteta u Minesoti (USA), imaju
ugrađene periskope kojima se reflektuje pogled na okolinu i dnevno svetlo.

Nadzemne samogrejne zgrade mogu da se podižu na svim terenima, nezavisno od nivoa
podzemnih voda i oblika terena. Iskustva prof. Krnjetina govore da ovakve zgrade mogu
biti izvedene sa direktnim ili indirektnim izlaganjem sunčevoj energiji ili sa daljinskim
toplovodima. Ozelenjavanjem spoljnih i delom unutrašnjih zidova, povećava se zaštita i
oplemenjuje se okolina. Zemljana zaštita (termoizolacija) se postavlja između dva
spoljna zida i po krovu, slično kao na zemunicama. Bočna vegetacija (bršljen ili loza),
mrežom se odvaja od zida za oko 5 cm, čime se ostvaruje efekat krzna. Sa reflektujućim
površinama na krovu i prozoru, dodatno se uvodi sunčana svetlost i toplota, i time se
ostvaruje prijatan boravak u objektu tokom čitave godine.

[kojica]

Inženjer Aleksandar Nikolić iznosi pre svega lična iskustva u primeni ovakve gradnje, jer i
sam živi u ovakvoj kući u Novom Sadu. Po njegovim rečima, najvažniji uslov kod njene
izgradnje je orijentacija fasade sa otvorima isključivo prema jugu, a zbog jednostavnije
izgradnje je pogodan teren u blagom nagibu, takođe, prema jugu. Ukopavanje objekta
ide do dubine od 1,2 m, (samo toliko da se spreče toplotni gubici kroz parapetni fasadni
zid). Zaštita ostalih spoljašnjih zidova i tavanice se izvodi zemljanim nasipom debljine od
20 do 80 cm, a uvođenje sunčeve svelosti je omogućeno direktno preko prozora
okrenutih ka jugu.

Nikolić navodi da termo-energetska analiza pokazuje da se sa ovakvim kućama može
ostvariti ušteda u utrošku energije i do 80 odsto u odnosu na klasično građene
nadzemne zgrade. Konstrukcija je armirano betonska, sa ravnom krovnom pločom.
Jedino, južni fasadni zid je urađen od lakog gas betona a taj material, kao i drvo, prema
preporukama međunarodnih organizacija, spada u materijale koji su najmanje štetni po
zdravlje stanara.

[kojica]

Bašta na krovu

Za najekonomičnije zagrevanje solarne zemunice kao i svih pasivnih solarnih objekata,
veoma je važan raspored sunčanih dana. Najidealniji slučaj u našem podneblju su periodi
od po 2 sunčana i 3 oblačna dana, ako u grejnoj sezoni prosečno imamo 60 odsto
oblačnih dana. U periodu do 3 oblačna dana temperatura vazduha u zemunici (od 20(C)
se održava na osnovu prethodnog sunčanog perioda, kao i na osnovu akumulisane
toplote u pregradnim betonskim zidovima i termoizolovanim duplim betonskim podovima.
Nikolić navodi da se naročito pogodnim rešenjem smatra Milkovićeva solarna zemunica sa
reflektujućim površinama na prozorima u kojoj je i do 3 puta više iskorišćena toplotna
energija Sunca.

U reflektujuće površine, kaže Milković, spadaju sjajni premazi (lakovi i boje),
aluminijumski limovi i folije na čvrstoj podlozi, koji reflektuju direktno i difuzno zračenje
Sunca (od preko 80 odsto). Ove površine su najjeftiniji solarni uređaj koji pored
toplotnog efekta obezbeđuju i povećanje unutrašnje osvetljenosti prostorija. Sa
odgovarajuće postavljenim reflektujućim površinama osvetljavaju se pod i plafon
neposredno uz prozor, tako da ne dolazi do zaslepljivanja. Milković posebno ističe da su
naročito korisne donje reflektujuće površine, jer se od njih svetlo odbija u plafon i
difuzno osvetljava unutrašnjost objekta bolje nego kada su postavljeni veći prozori.

Sloj zemlje na objektu ima blagi nagib u nazad, pa ne zadržava vlagu, a bez zalivanja na
njemu se mogu uzgajati korisne i ukrasne biljke. Posebna specifičnost ovih kuća je
unutrašnja toplotna izolacija, čija je veća efikasnost u odnosu na spoljašnju
termoizolaciju dokazana na eksperimentalnim modelima.

[kojica]

Ušteda od 15.000 kWh

Prema vlasniku ove kuće lako je uočiti direktne prednosti solarne zemunice nad
klasičnom kućom. Iz svog iskustva kaže da, ako se izračunaju troškovi grejanja u zimskoj
sezoni i hlađenja leti, u jednoj stambenoj zemunici površine 140 kvadratnih metara i u
isto takvoj klasičnoj kući, ukupna razlika utrošene energije u korist zemunice je čitavih
15.000 kWh godišnje. Zemunica će za 50 godina uštedeti više od 50.000 evra. Zbog
orijentisanosti svih unutrašnjih prostorija ka suncu, u zemunici imamo i direktnu uštedu u
električnom osvetljenju od oko 30 odsto. On takođe podseća, da površina fasade
solarne zemunice iznosi samo jednu desetinu površine klasične kuće, pa su troškovi
malterisanja i održavanja fasade kod zemunice samo jedna desetina takvih troškova na
klasičnoj kući.

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/08/arhitektura2-1.jpg

Ovim kućama takođe nisu potrebne gromobransku instalaciju, ili oluci za odvođenje vode
sa krova. Značajna prednost svakako je i velika sigurnost stanovanja u zemunici u
slučaju zemljotresa, olujnih vetrova, pa i ratova. Treba napomenuti da je problem buke i
vibracija sa izgradnjom zemunice uspešno rešen. Zemunica je jedina kuća u kojoj se ne
oseća ni košava, ni severac, a ni promaja!

[kojica]

Trajnost do 200 godina

Umesto klasičnih zidova od blokova ili opeka, zemunica zahteva spoljne zidove od
armiranog betona. To je za gradnju, komplikovanije i nešto sporije, a i zahteva relativno
skupu oplatu za izlivanje betona. Ovako povećani troškovi gradnje zidova i placa mogu
se u potpunosti opravdati sa tri puta većom trajnošću solarne zemunice. Većina
neupućenih ljudi ne veruje u vek trajanja zemunice od 200 godina i to zbog poređenja sa
vekom klasične kuće od maksimalno 75 godina. Aleksandar Nikolić kaže da skeptici
zaboravljaju da je zemunica potpuno zaštićena u zemlji od svih atmosferskih uticaja,
prvenstveno od razornog dejstva mraza i ekstremnih temperatura koji postepeno
razaraju fasadu i zidove klasičnih kuća.

Ekološke kuće kao stambeni prostori nude čoveku humanije viđenje sveta. Adekvatna
eko-naselja obezbedila bi smanjenje prenaseljenosti, gužve i zagađenosti što posredno
utiče na ljude i na njihovo psihofizičko stanje. Ovakvi objekti čine potpunim čovekov
doživljaj stanovanja za razliku od sadašnjih naselja koja nude osećaj stešnjenosti,
izolacije i zatvorenosti između zidova. Oni su najbolji način da se pomirimo sa prirodom, a
na taj način i sami sa sobom.

[maja-ana]

86088607