Krovni prozor daje najvise svetlosti

[kojica]

Napisao Stela Racunica

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori1-1.gif

Posle tri godine teorijskog i praktičnog rada, danski Institut za istraživanje u
građevinarstvu (SBI) objavio je „Studiju o dnevnoj svetlosti“ u kojoj potvrđuje da krovni
prozor proizvodi najveći faktor dnevnog osvetljenja, i to dva puta veći od vertikalnog
prozora i više od tri puta veći od prozora na krovnom ispupčenju - badža.

U kompaniji VELUX su dugi niz godina tvrdili da krovni prozori postavljeni na krovu pod
nagibom od 45 stepeni daju i do 40 odsto više svetlosti od prozora na badži. Međutim,
sadašnji proračuni i testovi pokazuju da je razlika čak i veća.

SBI je državni institut pod pokroviteljstvom ministavrstva za ekonomske i privredne
poslove u Danskoj a ovu studiju je sproveo uz podršku i asistiranje kompanije VELUX .

Studija je obuhvatila veliki broj simulacija obavljenih za svaki prozor tri sobe u oblačnim,
umereno oblačnim i sunčanim vremenskim uslovima.

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori2-1.gif


Kao sredstvo za analizu koristio se sistem simulacije osvetljenja. Upoređivali su se uslovi
dnevnog osvetljenja na raznim tipovima prozora uz praćenje većeg broja parametara za
osvetljenje. Čak i bez univerzalne definicije kvaliteta dnevnog osvetljenja, dobijeni
rezultati su dali jasne indikacije koja bi soba bila najsvetlija, pod kojim uslovima bi
blještanje bilo problem i koji tip prozora bi dao najboju varijaciju za osvetljenje (ili
vizuelnu zainteresovanost).

Posmatrane su tri sobe identične površine poda 12,5 m², sa visinom od poda do plafona
od 2.5m. U njma su bili prozori identičnih površina 1,3 m² (0,94m x 1,40m) a površinski
racio prozor/pod je bio 10%. Prozori su bili ugrađeni sa identičnom visinom parapeta (1
m) a sobe su imale i identičnu moć odbijanja zida, poda i plafona.

[kojica]

Druga faza istraživanja pokazala je da krovni prozor daje manje blještavosti sa
prihvatljivijim prelazima osvetljenja u pogledu prema prozoru – dok je prozor na badži,
uopšteno govoreći, stvorio efekat “tunela” koji proizvodi koncentrisaniji svetlosni snop i
daje niže vrednosti osvetljenja u sobi.

Studija je, takođe, uzela u obzir i potrebu za solarnim zamračivanjem i efekte žaluzina.
Krovni prozor je kao rezultat imao direktnije osvetljenje tokom leta a tokom zime je
propuštao manje direktne sunčeve svetlosti od vertikalnog prozora. Što se tiče energije,
pokazalo se da je pogodnije koristiti uređaj za zamračivanje tokom leta (radi sprečavanja
prekomernog zagrevanja) u odnosu na zimu kada su koristi sunčeve toplote i svetlosti
dobrodošle. Studija pokazuje da upotreba spoljašnjih roletni je veoma efektno rešenje za
solarno zamračivanje, kao i da smanjuje rizik od blještavosti.

Dnevna svetlost je ključna vrednost kompanije VELUX i o njoj će se pričati i na Drugom
simpozijumu o dnevnoj svetlosti koji se planira u proleće u španskom gradu Bilbao.

[kojica]

Značajno više svetla

Glavni nalazi:
Krovni prozor je propustio značajno više svetlosti u sobu nego vertikalni prozori ili badže u
svakom dobu osim prilikom položaja sunca na visini ispod 25 stepeni (zima/sunčano)

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori3-1.gif

Prosecan „faktor dnevnog osvetljenja“ (u procentima) u horizontalnoj ravni na 0,7 metara
iznad nivoa poda u 12:00 sati za period decembar-jun

Glavni nalazi:
Krovni prozor je zabeležio faktor dnevnog osvetljenja koji je bio oko dva puta veći od onog
zabeleženog za vertikalni prozor i više od tri puta u odnosu na badžu.

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori4-1.gif

Kumulativna distribucija frekvencija za faktor denvnog osvetljenja (u procentima) u horizontalnoj
ravni, na 0,7 metara iznad nivoa poda, pod oblačnim vremenskim uslovima.

Glavni nalazi:
Ovaj rezultat je bitan jer je faktor dnevnog osvetljenja bio izmeren pod oblačnim nebom, vremenski
uslov koji preovladava u Danskoj u 65 odsto slučajeva.

Glavni nalazi:
Krovni prozor je pružio širi opseg vrednosti faktora dnevnog osvetljenja u odnosu na vertikalne prozore
ili prozore na badži – što ukazuje na veću varijaciju u osvetljenju.
Ova varijacija može biti bolja jer je prethodno istraživanje utvrdilo da ljudi više vole da im enterijer
ima dozu “vizuelnog osvetljenja” u kombinaciji sa izvesnim stepenom "vizuelne zainteresovanosti".

[kojica]

O nivoima faktora dnevnog osvetljenja

Prema britanskom vodiču za osvetljenje (CIBSE, 1997), prosečan faktor dnevnog
osvetljenja od 5 odsto, ili više, obezbediti će da enterijer izgleda značajno obasjan
svetlošću.

Prosečan faktor dnevnog osvetljenja od 2 odsto često čini da soba izgleda dosadna;
električno osvetljenje će najverovatnije biti često upotrebljeno.

Prema britanskim propisima za praksu preporučuju se prosečni faktori dnevnog
osvetljenja od najmanje:


1 odsto u spavaćim sobama,
1,5 odsto u dnevnim sobama
2 odsto u kuhinjama

[kojica]

Visoke vizuelne performanse i potencijal uštede energije


Glavni nalazi:
Viši faktor dnevnog osvetljenja ima važne implikacije za vizuelne performanse (mogućnost da se
dobro vidi jer ima dovoljno svetla).

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori7-1.gif

Izgled horizontalne ravni na 0,7 metara iznad nivoa poda, termografski i prikaz isolux
kontura koje prikazuju iluminaciju (lux) u oblačnim vremenskim uslovima. Spoljašnja
horizontalna iluminacija je bila 14,613 lux (podelite ovim brojem da biste dobili faktor
dnevnog osvetljenja.

[kojica]

Glavni nalazi:
Viši faktor dnevnog osvetljenja ima bitne implikacije u pogledu uštede energije jer podrazumeva
da će se veštačko svetlo manje paliti sa ugrađenim krovnim prozorom.
Niska iluminacija i faktor dnevnog osvetljenja koji su zabeleženi kod prozora na badži su itekako
uticali na vizuelne performanse tako stvarajući potrebu da se veštačka svetla češće pale ili poveća
površina prozora (u oba slučaja sa negativnim uticajem na uštedu energije).

Manje blještavosti

Glavni nalazi:

Krovni prozor je propustio prihvatljivije prelaze u osvetljenju u pogledu prema prozoru zbog obloga
koje okružuju prostor prozora kao i zbog reflektovanog svetla od zadnjeg kraja sobe prema zidu na
kome se nalazi prozor.

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori8-1.gif

Prosečna luminacija unutar obruča od 40°, centriran oko oka posmatrača gledajući pravo napred
prema prozoru u oblačnim vremenskim uslovima. Krov daje veću luminaciju zidu i blage prelaze
luminacije od prozora do vidnog dela u odnosu na ostale prozore.

[kojica]

Glavni nalazi:
Badža je, uopšteno, stvorio efekat "tunela”, propuštajući koncentrisaniji snop
svetlosti i niže nivoe osvetljenja u sobu, sa tamnijim, turobnijim površinama enterijera (zidova).

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori9-1.gif

Pcon vrednosti i termografski prikaz. Prvi i trći red prikazuju (oponašajući ljudski vid)
pogled prema zidu na kome se nalazi prozor i zadnjem zidu. Drugi red je termografski
prikaz pogleda prema zidu na kome se nalazi prozor. Vreme je oblačno.

[kojica]

Potreba za zamračivanjem

Dodatni nalazi:
Krovni prozor je kao rezultat dao izuzetno veliku razmeru i intenzitet direktnih sunčanih
delova tokom leta, što znači da bi potreba za korišćenjem proizvoda za zaštitu od sunca
u tom periodu bila akutna.

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori10-1.gif

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Junu u 10:00

[kojica]

Dodatni nalazi:
Potrebno zamračivanje tokom cele godine:
520 sati za vertikalni prozor kao i za prozor na badži
840 sati za krovni prozor

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori11-1.gif

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Junu u 10:00

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori12-1.gif

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Januaru u 10:00

[kojica]

Dodatni nalazi:
Sa tačke gledišta energije, bolje je koristiti proizvode za zamračivanje tokom leta
(radi prevencije od preteranog zagrevanja) nego tokom zime kada je korist od slobodne
sunčeve toplote i svetlosti dobrodošla

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori13-1.gif

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Junu u 10:00

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori14-1.gif

Prozori okrenuti ka jugu u sunčanim vremenskim uslovima u Januaru u 10:00

[kojica]

Efekti roletni

Dodatni nalazi:
Žaluzina značajno smanjuje iluminaciju i nivoe luminacije. Sve prosečne iluminacije su
svedene na oko jednu trećinu kada je zastor bio upotrebljen

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori15-1.gif

Luminacije u vidnom polju,kada se gleda prema prozoru, u martu u 12:00 sati sa
prozorima okrenutim ka jugu. Donje tri krive (SH)prikazuju prosečne luminacije sa tamno-
sivim platnenim zastorom.

[kojica]

Efekti venecijanera

Dodatni nalazi:
Venecijaneri su smanjili iluminaciju i nivo luminacije u sobi značajno više nego proizvodi
za zaštitu od sunca.
Prosečne najviše vrednosti su bile nešto više nego sa paravanom dok su uopšteni nivoi
luminacije bili značajno niži

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori16-1.gif

Luminacije u vidnom polju, kada se gleda prema prozoru, u martu u 12:00 sati sa
prozorima koji su okrenuti ka jugu. Donje 3 krive(vb)prikazuju prosečne luminacije sa
venecijanerima, sa letvicama nameštenim na poziciju odbijanja direktne sunceve
svetlosti (videti Sliku 91). Osim vrha prozora, uopšteni nivo je bio smanjen na manje od 5
odsto kada su roletne bile u upotrebi.

[kojica]

Dodatni nalazi:
Paravan je smanjio blještavost (DGI vrednost) značajno, dok su venecijaneri povećali
DGI za sve prozore.
Razlog ovome može biti da je luminacija površine prozora samo svedena na oko jednu
trećinu, dok je luminacija na ostalim površinama pala na 1-2 odsto.

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori17-1.gif

Izračunate vrednosti zračnog sjaja za Indeks Blještavosti Dnevnog Osvetljenja, DGI, za
dva tipa prozora - sa jednostrukim i dvostrukim staklom, sa dve upotrebljenje sprave za
zamračivanje.

[kojica]

Opremljene sobe

Dodatni nalazi:

Rezultat osvetljenja sa nameštajem je: utisak značajno svetlije sobe sa krovnim
prozorom, što je takođe potvrđeno sa termografskim prikazom

http://razbibriga.net/imported/2011/09/krovni_prozori18-1.gif

Pcond vrednosti i termografski prikaz za sve tri sobe sa nameštajem.

[Lilu]

stvarno? ja imam krovne prozore, gde si bio prosle godine kada sam ih menjala....

[kojica]

Obrađivač krovnih prozora? :bravo:

Zašto sumnjivog kvaliteta? Ovo je veoma ozbiljan rad.
Doduše ne govori o postavljanju i obradi prozora, već o osvetljenju.

Možda možete da napišete nešto o ugradnji? :hm:

[kojica]

nebitno, pitam se šta je cilj pisanija...

Informisanje.

Imate neku informaciju da podelite sa nama? :palac:

[Lilu]

pa da krovni prozori daju vise svetlosti od ostalih... a uglavnom se misli obrnuto...


ups... ja zakasnih sa odgovorim, pa sad ispade bzvz... zvonio mi telefon u medjuvremenu...

[DaDole]

definitivno je da daju veću količinu svjetlosti,ali i romantični su skroz:)

[kojica]

pazi, jagodice, da ne davim, ali naručena istraživanja se rade u korist naručioca...

a ključ "rada" krovnih prozora nije u akademskom istraživanju, nego u postavljanju i obradi, da ne spominjem pripremu

Potpuno ste u pravu. Ovaj rad je naručio Velux. :lol:
I ne sumnjam da im ide u prilog. Ali su bili dovoljno pristojni, pa možda i lukavi,
da ne lažu i ne iznesu lošu stranu krovnih prozora. Samo su istakli najbolju osobinu,
a to je da daje najviše svetlosti.

Evo još jednom Vas molim da napišete loše strane.

[kojica]

loše strane?...

u principu ih nema, pogotovo ako se ugrađuju veluksovi, a ne neka falš boranija i slične imitacije

međutim, tu se javlja problem pripreme, čitaj jajarskog odnosa investitora i neznanja priučenih arhitetki, akademaca bez veze sa praksom

Bog te mazo, na šta smo spali.. da ne umemo krovni prozor da ugradimo.. :neutral:
A kakve smo silne projekte radili u Titovo vreme, što u zemlji, što u inostranstvu.

Eto dao si mi ideju za novu temu.. :hm:

[kojica]

Kako džaba? Evo na ovoj temi naučismo koji su krovni prozori najkvalitetniji
i koji daju najviše svetlosti. Malo li je? :lol:

I to sve zahvaljujući tome što sam ja prepisivala. :jasenka:

Nemoj da se ljutiš. I mi što ništa ne znamo, pa moramo da prepisujemo
imamo dušu. :rumenko:

[ribizla]

ne volim svetlost u sobi..
:qq:
da se ja pitam.. nikad ne bih imala ovoliko prozora na sobi :kk: sa dve strane.. istocna i juzna.. u prozorima.. i sa juzne izlaz na terasu + prozor.. :kk:
ne volim ne volim..
zamracena mi je soba 365 dana godishnje.
a jos ovi krovni.. :qq:
nadam se da necu imati nikad :eek:

[причалица]

ne volim svetlost koja dolazi s plafona, pa makar bila i prirodna :(