Shvatanje života

[kojica]

:palac:

Ja ne umem ni uvod da napišem. :hm:

Kako vi shvatate život?

[Zolton]

evo pocinjemo

[Zolton]

Svako zivot shvata na svoj nacin, jelte. Faktor koji najvise utice na shvatanje zivota je drustvo u kome zivimo...

[ribizla]

Josh jedna stranica mog dnevnika,napisana... Josh jedan vazan dogadjaj u mom zhivotu. Svako poglavlje predstavlja jedan novi zivot.
Tamna noc se spushta na moj mali grad..... Zvezde prekrivaju nebo i prave lavirinte. Obuzima me neko chudno osecanje,neki umor. Josh jedan dan, zavrshen, za jedan dan sam starija... Svaki dan donosi sa sobom neshto novo,neka nova poznanstva, dogadjaje ,nove ljude koji ti u zhivotu puno znache. Pa tako i ja iz dana u dan postajem pametnija, zrelija. 'Jutro je pametnije od vecheri', stara narodna poslovica, ali veoma poucna. Noc nam oznachava kraj josh jednog dugog dana, josh jednog iskusstva...I dok me noc tera u san, ostavljam svoj dnevnik ispod jastuka i tonem u san...


eto.. to moze uvod :palac:

[Zolton]

Josh jedna stranica mog dnevnika,napisana... Josh jedan vazan dogadjaj u mom zhivotu. Svako poglavlje predstavlja jedan novi zivot.
Tamna noc se spushta na moj mali grad..... Zvezde prekrivaju nebo i prave lavirinte. Obuzima me neko chudno osecanje,neki umor. Josh jedan dan, zavrshen, za jedan dan sam starija... Svaki dan donosi sa sobom neshto novo,neka nova poznanstva, dogadjaje ,nove ljude koji ti u zhivotu puno znache. Pa tako i ja iz dana u dan postajem pametnija, zrelija. 'Jutro je pametnije od vecheri', stara narodna poslovica, ali veoma poucna. Noc nam oznachava kraj josh jednog dugog dana, josh jednog iskusstva...I dok me noc tera u san, ostavljam svoj dnevnik ispod jastuka i tonem u san...


eto.. to moze uvod :palac:

ovo ko pesmica, kraj se mnogo rimuje :)

[ribizla]

ovo ko pesmica, kraj se mnogo rimuje :)

pa sta ako se rimuje?

[kojica]

Josh jedna stranica mog dnevnika,napisana... Josh jedan vazan dogadjaj u mom zhivotu. Svako poglavlje predstavlja jedan novi zivot.
Tamna noc se spushta na moj mali grad..... Zvezde prekrivaju nebo i prave lavirinte. Obuzima me neko chudno osecanje,neki umor. Josh jedan dan, zavrshen, za jedan dan sam starija... Svaki dan donosi sa sobom neshto novo,neka nova poznanstva, dogadjaje ,nove ljude koji ti u zhivotu puno znache. Pa tako i ja iz dana u dan postajem pametnija, zrelija. 'Jutro je pametnije od vecheri', stara narodna poslovica, ali veoma poucna. Noc nam oznachava kraj josh jednog dugog dana, josh jednog iskusstva...I dok me noc tera u san, ostavljam svoj dnevnik ispod jastuka i tonem u san...


eto.. to moze uvod :palac:

:bisa: ti si genije...

[Zolton]

Svako zivot shvata na svoj nacin, jelte. Faktori koji najvise uticu na shvatanje zivota je drustvo u kome zivimo, iskustva koja prodjemo, greske koje ucinimo i dobre stvari koje uradimo. Mnogi pokusavaju da shvate i definisu zivot ali nikako da im podje za rukom, sto ce se i meni desiti u ovom pokusaju da podelim to sa vama u ovom pismenom zadatku.

[ribizla]

:bisa: ti si genije...

:bela:

[Zolton]

Svako zivot shvata na svoj nacin, jelte. Faktori koji najvise uticu na shvatanje zivota je drustvo u kome zivimo, iskustva koja prodjemo, greske koje ucinimo i dobre stvari koje uradimo. Mnogi, od kako je sveta i veka, pokusavaju da shvate i definisu zivot ali nikako da im podje za rukom, sto ce se i meni desiti u ovom pokusaju da podelim to sa vama u ovom pismenom zadatku.
Napisao sam uvod ali ne znam kako da nastavim i o cemu da pisem dalje jer je ovo tema na kojoj bi najveci filozofi i umovi sveta zbunjeno i duboko razmisljali o tome sta da kazu, kako da se izraze a da to sto napisu bude realno i vredno za procitati. Tesko je shvatiti zivot ako ne znam sta me ceka posle ali je lako shvatiti sta ciniti tokom zivota i uciniti ga boljim, sto bi na neki nacin moglo da se definise kao ''shvatanje zivota''. Jos uvek sam mlad a vec sam primetio koliko dani i godine brzo prolaze i zbog toga mislim da je bitno da sto pre shvatim poentu ove price...

[kojica]

da.. ovakve teme pomažu da primetimo, koliko nam dana ili godina proleti, a da se ni jednom ozbiljno ne zapitamo.. :aha:

[kojica]

Ovakve teme postavljaju deci za pismeni iz srpskog. :aha:

[mikili]

Za koji razred?to psiholozi i pedagozi namecu budibogsnama..a deca i nastavnici valjda size..:sizika:

[Zolton]

Svako zivot shvata na svoj nacin, jelte. Faktori koji najvise uticu na shvatanje zivota je drustvo u kome zivimo, iskustva koja prodjemo, greske koje ucinimo i dobre stvari koje uradimo. Mnogi, od kako je sveta i veka, pokusavaju da shvate i definisu zivot ali nikako da im podje za rukom, sto ce se i meni desiti u ovom pokusaju da podelim to sa vama u ovom pismenom zadatku.
Napisao sam uvod ali ne znam kako da nastavim i o cemu da pisem dalje jer je ovo tema na kojoj bi najveci filozofi i umovi sveta zbunjeno i duboko razmisljali o tome sta da kazu, kako da se izraze a da to sto napisu bude realno i vredno za procitati. Tesko je shvatiti zivot ako ne znam sta me ceka posle ali je lako shvatiti sta ciniti tokom zivota i uciniti ga boljim, sto bi na neki nacin moglo da se definise kao ''shvatanje zivota''. Jos uvek sam mlad a vec sam primetio koliko dani i godine brzo prolaze i zbog toga mislim da je bitno da sto pre shvatim poentu ove price. Cesto pre spavanja razmisljam gde to gresim, sta je ispravno a sta ne, koliko su ljudi patetichni pa i ja ali shvatim da nekad treba ignorisati neke stvari jer smo mi ipak ljudi, ljdska bica koja nemaju predstavu o zivotu...

[ribizla]

Josh jedna stranica mog dnevnika,napisana... Josh jedan vazan dogadjaj u mom zhivotu. Svako poglavlje predstavlja jedan novi zivot.
Tamna noc se spushta na moj mali grad..... Zvezde prekrivaju nebo i prave lavirinte. Obuzima me neko chudno osecanje,neki umor. Josh jedan dan, zavrshen, za jedan dan sam starija... Svaki dan donosi sa sobom neshto novo,neka nova poznanstva, dogadjaje ,nove ljude koji ti u zhivotu puno znache. Pa tako i ja iz dana u dan postajem pametnija, zrelija. 'Jutro je pametnije od vecheri', stara narodna poslovica, ali veoma poucna. Noc nam oznachava kraj josh jednog dugog dana, josh jednog iskusstva...I dok me noc tera u san, ostavljam svoj dnevnik ispod jastuka i tonem u san...

Sedela je,ne pomicuci se, rastrgnuta izmedju zivota i smrti. Nije verovala da jedan beznachajni trenutak mozee promeniti ceo njen zivot... U pochetku nije verovala. Kasnije je ipak shvatila da se treba pomiriti sa sudbinom. Josh uvek je sedela, obavijena mrachnim silama koje su je zadesile. Htela je da je istog trena, tu, proguta mrak i da vishe ne vidi svetlost dana. U sobi se nije chula ni muva. Samo tiho,isprekidano disanje, praceno bolom napacene dushe te jadne devojke. Rak kostiju. Uzasna bolest sa tragichnim ishodom. Doktori su joj rekli da joj preostaje samo jos mesec dana zivota, a mozda i manje... Zaplakala je. Gusila se u suzama koje su polako kvasile tepih njene sobe. Sve je u tom trenutku postalo nevazno. Shvatila je da na svetu jos postoje samo ona i-smrt.

Gledala je u sve te ljude koji su nosili bol u srcima i tugu u ocima. Posmatrala ih je i zapazila da je skoro polovina obolelih njenog uzrasta. Stresla se. Hladan znoj oblio je celim telom, a kolena su joj klecala i osecala je kako polako gubi snagu. Uvek joj bude lose kada pomisli na sve napacene dushe koje su kaznjene tom opakom bolescu-rakom. Celo telo je bolelo pri samoj pomisli da ce za nedelju-dve njeno telo nagrizati crvi i bubashvabe, a jedini zaklon ce joj biti budjavi komadi zemlje koji ce joj ulaziti u ochi, ushi, usta... Postala joj je muka od same pomisli na taj uzasan prizor. Prestala je da razmishlja o tome.
Ko ce da me oplakuje? Niko... Sama sam na ovom svetu, nemam chak ni nekog daljeg rodjaka koji bi zalio za mnom. Sama sam, zarobljena, kao ptica u kavezu koja nema izlaza i kojoj preti skora smrt. Osecam da je smrt sve blize... shunja se poput lakog povetarca ne bi li me uplashila. Istina je... Plashim se... Iz dana u dan gledam kako mi telo postaje slabashnije i tanje. Osecam kako mi se svaka koshchica lomi i kako mi nema izlaza.
Plashim se da pogledam u oshi tom ogromnom chudovishtu sa srpom koje dolazi po mene. Znam da necu otici u pakao... zbogom...
...Vise nije osecala hladnocu... Nije cula glasove prolaznika... Samo je koracala dalje i dalje, napred... Hrabro, kao i uvek. Noge su joj tonule duboko u sneg koji je skripao... Ostavljala je vidljive tragove za sobom... Nije bila sposobna da donosi odluke, jednostavno se prepustila secanju da je vodi. Mesecina joj se uplitala u kosu osvetljavajuci joj put...
Hodala je satima i stade tek kad stize do neke reke... Razmisljala je, secala se, plakala je... "Samo tada su cvetale ruze u januaru, one velike crvene, samo tada je sneg imao neku neobicnu toplinu i sve je mirisalo na ljubicice... Secas li se mesece?! Secas li se bar ti?!" Zajecala je... Nije bilo nikoga da je cuje, samo je mesec i dalje prosipao sedefasti sjaj po njoj. Kao i svake predhodne zime... Samo je mesec jos uvek bio tu na istom mestu.
Njegovi zraci licali su joj na stazu kojom mora krenuti, na put koji je vodio daleko od svega... u zaborav... Nije imala snage za dalje... Nije se radovala novom jutru... Zelela je da krene tamo kuda ju je mesec slao. Zakoracila je na stazu koja nije postojala... Otisla je.. I vise nije bilo bitno kuda... Nije bilo bitno zasto... Vazno je da je mesec jos uvek uz nju..
Nedelju dana kasnije Ona je preminula. Rak kostiju je skroz dotukao. Pronadjena je u svojoj sobi, unakazena i iscrpljena. Ovaj svet tvoja je vezbanka, stranice na kojima vezbas sabiranje. Ona nije stvarnost, iako onde mozes izraziti stvarnost ako pozelis. Takodje mozes slobodno da pises gluposti.. ili lazi ili da iscepas stranice. Oblak ne zna zbog cega se krece upravo tim smerom I tom brzinom. On oseca impuls.. “onamo sad moram” Ali nebo zna, zbog cega I kuda svi oblaci idu, I t ices to znati akad se uzdignes dovoljno visoko da vidis IZNAD HORIZONTA i zivota.

[kojica]

Neko je pitao, da li je ovo pormašena tema i zašto je tako strašna i mračna.

Prvo nije mračna, ovo se dešava. Dešava se običnim smrtnicima koji su sasvim kao mi, samo nemamo vremena
ili hrabrosti da ih pogledamo. Znači, ovo je realnost.

Drugo...
Nažalost, samo ovako teške situacije koje se dešavaju nama ili nama bliskim ljudima, mogu da nas nateraju da se
zapitamo. U protivnom ne razmišljamo uopšte ni o životu ni o smislu, već jurimo po navici za ko zna čime.

Zahvaljujući retkim talentima, koji umeju da nam prenesu emociju, ne moramo baš mi to da doživimo ili neko nama
blizak da bi promislili.

Hvala Ribizla. :srce:

[Kijamet]

:palac:

Ja ne umem ni uvod da napišem. :hm:

Kako vi shvatate život?

:hm:

.. paaa..nešto što ne možeš da izbegneš,nešto što moraš da podneseš kad boli,da prihvatiš da će proći- kada je lepo i kada si srećan..i nešto što će se pre ili kasnije završiti..

[причалица]

:palac:

Ja ne umem ni uvod da napišem. :hm:

Kako vi shvatate život?

pa shvatam ga tako da ga treba živeti.
taj glagol svaki dan ima neko drugo značenje, ali je važno da ''živeti'' donosi ispunjenje....ako na kraju dana ležem prazna ili potištena - znam da je to propao dan...a ako ne mogu da zaspim od sreće - to je bio dobar dan.
blizina smrti ne mora da znači da se život shvata suštinskije, naprotiv...ima u takvim situacijama mnogo samosažaljenja, optuživanja...koprcanja u panici.
retki su hrabri, koji mogu da odvoje dušu od tela i da uvek (ili skoro uvek) znaju ko su i šta ih čini dobrim ljudima.
eto...to - ''živeti život'' je uslov da budeš srećan i da činiš tako srećan dobro drugima.

[Kijamet]

- ''živeti život'' je uslov da budeš srećan i da činiš tako srećan dobro drugima.

zavisi šta je za koga definicija sreće.. :rumenko:

[причалица]

zavisi šta je za koga definicija sreće.. :rumenko:

svakako ne mislim na sreću jednog psihopate :lol:..nego ''običnog'' čoveka.

[Kijamet]

šta je definicija običnog čoveka?:rumenko:

[malalina]

:palac:

Ja ne umem ni uvod da napišem. :hm:

Kako vi shvatate život?

vrlo jednostavno, kako ga napravis tako ti je...sve zavisi od tebe

[kojica]

:hm:

.. paaa..nešto što ne možeš da izbegneš,nešto što moraš da podneseš kad boli,da prihvatiš da će proći- kada je lepo i kada si srećan..i nešto što će se pre ili kasnije završiti..

Nešto nepodnošljivo bez čega se ne može? :hm:

[kojica]

pa shvatam ga tako da ga treba živeti.
taj glagol svaki dan ima neko drugo značenje, ali je važno da ''živeti'' donosi ispunjenje....ako na kraju dana ležem prazna ili potištena - znam da je to propao dan...a ako ne mogu da zaspim od sreće - to je bio dobar dan.
blizina smrti ne mora da znači da se život shvata suštinskije, naprotiv...ima u takvim situacijama mnogo samosažaljenja, optuživanja...koprcanja u panici.
retki su hrabri, koji mogu da odvoje dušu od tela i da uvek (ili skoro uvek) znaju ko su i šta ih čini dobrim ljudima.
eto...to - ''živeti život'' je uslov da budeš srećan i da činiš tako srećan dobro drugima.

Ima u takvim situacijama sebičluka i pohlepe. Ali ako shvatimo da ćemo svi umreti jednoga
dana i da će sve što je nastalo nužni i nestati, onda se rađa jedna vrsta saosećanja
koja nam pomaže da se uzdignemo iznad lične sreće.


Dhammapada

6
Većina ljudi neće da shvati
da smo ovde osuđeni na smrt.
Među onima koji to shvate
svađe se lako izmiruju.

Buda

[причалица]

dobar je početak bitne rečeneice ''ako shvatimo...''....a ako ne shvatimo?

[kojica]

dobar je početak bitne rečeneice ''ako shvatimo...''....a ako ne shvatimo?

:hm: pa šta ja tu mogu...

[причалица]

:hm: pa šta ja tu mogu...

ništa...samo kažem da se susrećem zaista sa dosta ljudi koji :krsti: misle da su besmrtni....a tako se i ponašaju - čudno, bahato, zahtevno...žive kao danemaju dušu, eto.

[kojica]

Svi smo skloni tome da kada se smrt pomene, prvo pomislimo na svoju smrt.
''jao jadan ja ću umreti''.. :kk:
Ili kada se pomene život, prvo pomislimo na svoj život.
''blago meni, ja sam živ'' :lol:

Ja i moje nas uvek udaljavaju od suštine.

[причалица]

da me ne shvatiš pogrešno - nikad ne mislim tako...
kad čujem da je neko umro, prvo pomislim u kakavom mu je stanju bila duša....ima ljudi koji smireni odu, a ima onih koji odu stegnutih vilica...ne znam, stanje duše je važno u svakom danu u ovom trošnom telu, a kamoli kad se njega oslobodi.

[ribizla]

Neko je pitao, da li je ovo pormašena tema i zašto je tako strašna i mračna.

Prvo nije mračna, ovo se dešava. Dešava se običnim smrtnicima koji su sasvim kao mi, samo nemamo vremena
ili hrabrosti da ih pogledamo. Znači, ovo je realnost.

Drugo...
Nažalost, samo ovako teške situacije koje se dešavaju nama ili nama bliskim ljudima, mogu da nas nateraju da se
zapitamo. U protivnom ne razmišljamo uopšte ni o životu ni o smislu, već jurimo po navici za ko zna čime.

Zahvaljujući retkim talentima, koji umeju da nam prenesu emociju, ne moramo baš mi to da doživimo ili neko nama
blizak da bi promislili.

Hvala Ribizla. :srce:


:bela: hvala jagodo

[Filozof]

Život je suviše ozbiljan, da bi ga ozbiljno shvatili.

[DaDole]

Svako od nas nosi neku hipoteku još od djetinjstva..budi ozbiljan,uči,život te neće maziti,moraš biti svoj na svome,završi školu,završi fakultet"da ne moraš raditi"..moraš ovo,moraš ono...i od malena nekako ulazimo u svijet ozbiljnih i odraslih ljudi tako da se uozbiljimo htjeli mi to ili ne..
vremenom neki ljudi shvate,a neki ne shvate nikad,da je život jedna velika čarobna školjka,da neke događaje i ljude,neke odnose i probleme shvataju preozbiljno..
godinama sam jurila i stvarala sebe,svijet oko sebe i materijalne uslove..ali dođe vrijeme da čovjek stane jer nekako život je zapravo sve ono što prolazi pored nas dok jurimo za sticanjima egzistencijalnim i ostvarenjima ličnim..

[причалица]

meni je žao kad neko kaže da je život stihija....to se graniči s tim, bar tako mislim, da je život prilčno anarhično ustrojen, a stvarno ne bih mogla s tim da se složim.