Pogledaj Punu Verziju : Da li sam ja normalan?
Da li sam ja normalan?
Kako doći do sebe - metoda kliringa
http://razbibriga.net/imported/2011/09/27-2.jpg
Desimir Ivanović
Trener za ljudske resurse i učitelj kliringa Desimir Ivanović objašnjava kako se može doći
do samoostvarenja O načinu »lova« na ono što »koči« određenu jedinku, Ivanović kaže:
»Kada dugo radiš, ti si kao senzor za ljude, po načinu na koji govore znam da li tu »ima
nečega«
Piše: Spomenka Milić
Neki ljudi provedu čitav vek u svom ličnom kavezu, uporno se susrećući sa istim ili sličnim
problemima i nikada se i ne zapitaju da li je problem možda u njima samima. A neki drugi
ljudi pokušaju da dopru do suštine i da, lečeći sebe iznutra, »izleče« i svoj život. No, nije
uvek lako spoznati »kvaku« koja nam ne da da se ostvarimo, i često to ne možemo sami.
Teoretski, u tome vam može pomoći psihijatar, psiholog, sveštenik... ili trener kliringa.
Kliring je psihoterapeutska metoda koju je šezdesetih godina u Kaliforniji ustanovio Čarls
Berner, a kod nas je sprovodi Desimir Ivanović iz Zaječara, trener za ljudske resurse i
učitelj kliringa. Ivanović je, po svemu sudeći »putujuća reklama« za metod koji primenjuje,
jer je, po svemu sudeći, ostvarena ličnost: po »zvaničnom« obrazovanju je inženjer
organizacije rada, »uzgred« je majstor aikidoa (drugi dan), a psihoterapijom se bavi već
dvadeset pet godina, od čega poslednjih petnaest - profesionalno. Bio je član Komisije za
standarde treninga Evropske asocijacije za psihoterapiju (Beč, 1996-1999), potpredsednik
Evropske kliring asocijacije i predsednik Komisije za standarde treninga (Ženeva,
1995-2004). Radio je kao trener, predavač, psihoterapeut i supervizor u više evropskih
zemallja, SAD, Kanadi i Australiji, održao preko 500 stručnih seminara i radionica i više
hiljada sati individualnih sesija sa ljudima raznih rasa, nacija, kultura, klasa i problematike.
Demokratija unutar jedinke
Kada dođete kod Desimira »na obradu«, preporučuje se, za početak, seminar »Uvod u
kliring«.
- Cilj kursa je je da napravimo »demokratiju« unutar jedinke - da telo, um, instinkti, intucija i
spiritualni deo budu integrisani - objašnjava Ivanović.
Veliki korak ka saomoostvarenju. A šta je je što ljude najviše koči na tom putu? Radeći 18
godina u jednoj velikoj firmi, Desimir je shvatio je da je koren većine problema u teškoj i
lošoj komunikaciji. Stoga je upravo učenje komunikacije prvi deo »Uvoda u kliring«, a sledi
definisanje ciljeva, problema i konflikata, eliminisanje stida i griže savesti, redefinisanje
krutih crta ličnosti i, tek na kraju, emocionalno pročišćavanje.
Definisanje problema - pola posla
Mogu li na ovom kursu dobro proceniti šta im je najveći problem?
- To je ono u čemu mi pomažemo. A kada saznate gde je problem, pola posla je već
obavljeno.
A kako se dolazi do definisanja problema?
- Postavljam dobra pitanja, pažljivo slušam i pratim da li postoji naboj kada se govori o
nečemu konkretnom. Kada dugo radiš, ti si kao senzor za ljude, po načinu na koji govore
znamo da li tu »ima nečega«, kao lovac koji prati trag. Kada vidim da postoji emocionalni
naboj na određenom delu priče, zamolim da osoba »elaborira« taj deo, da ispolji tu
emociju. Tek kada se ona ispolji, dolazi do rasterećenja. Inače, emocije umeju da »zatupe«
čoveka, opadne mu kreativnost, i praktično - umire.
Uvod u kliring radi se u grupama od deset do petnaest ljudi, traje šezdesetak dana
(raspoređeno u tri godine), i posle toga »radionica« Desimira Ivanovića nudi dalju
»razradu« - tu su seminari na najrazličitije teme, u zavisnosti od toga kako ste definisali
svoj problem i gde vam je najviše »zapelo« u životu. Na raspolaganju su: »Kako započeti i
razviti sopstveni biznis«, »Seminar o novcu«, »Ja i vreme«, »Problemi i konflikti«, »Stres i
donošenje odluka«, »Muško-ženski odnosi«, »Ljubav i seks«...
Odlučite sami...
Kome se obratiti?
»Kako pomoći drugima« jeste profesija budućnosti - smatra Desimir Ivanović:
- Puno ljudi luta ulicom i ne zna šta će sa sobom. Psihijatar će mu samo dati lekove,
psiholog će ga testirati i evenutalno uraditi ponešto, ali ne mnogo, jer nije radio ni na sebi.
Može otići kod sveštenika, ali to je samo za pobožne. Može zalutati kod vidovnjaka ili u
sektu. Stoga je dobro što na Zapadu postoje brojne psihoterapijske škole organizacije,
sindikati, i može se lakše dobiti ta vrsta pomoći. Postoji potreba za ljudima koji su
edukovani, i koji imaju licencu svoj posao. Evropska asocijacija za psihoterapiju osnovana
je upravo da bi se psihoterapija čuvala od lekara i psihologa koji nisu trenirani. Vrlo je
opasno otići kod nekoga ko nema sistem kontrole iznad, ko je direktor sopstvenog
instituta, sopstvene škole, a nema nikoga iznad da kontroliše njegov rad.
Za razliku od psihijatrije i psihologiije, u psihoterapiji se svako uzima kao posebna jedinka,
ne prave se »fioke«, sistematizacije, dijagnoze, već je svako poseban - kao pojedinačna
zvezda. Prva stvar je da upoznamo kako ta zvezda funkcioniše. U psihoterapiji mi ne
dajemo brze dijagnoze, već upoznajemo »sistem«. Kada to ostvarimo, prelazimo u drugu
fazu da bismo saznali šta to zvezdi smeta da bolje sija, odnosno šta je to što koči osobu
ii ispoljavanju potencijala. I treća stvar je - pomoći toj osobi da ispuni te potencijale.
Ko je luđi?
Da li su ljudi u Srbiji manje ili više normalni od drugih?
- Uporedio bih to sa automobilskom industrijom: kola se kvare i ovamo i tamo, samo što su
to ovde »jugići« i »fiće«, a tamo »rols-rojsevi« i »mercedesi« - složeniji su i kompleksniji. Ali,
ne bih rekao da se se ovi naši češće »kvare« od onih zapadnih.
Psihijatrijska dilema
Deo svog psihoterapeutskog iskustva Ivanović je sažeo u knjigu interesantnog naslova:
»Da li sam ja normalan?«. Ukratko, navedeno je deset kriterijuma koji rešavaju dilemu oko
ovog pitanja, a to su: sposobnost za razmišljanje, razvijen kapacitet za dijalog sa
drugima, postojanje smisla, ličnih ciljeva i prioriteta, sposobnost transformacije problema
u projekte, izgrađivanje lične i profesionalne etike, odgovornost prema sebi i drugima,
odsustvo dramatizacije, osećati i održavati svoje telo, otvorenost prema sopstvenim i
tuđim emocijama i - prihvatanje sopstvene ograničenosti. No, ne završava se na tome - tu
i »lekovi«, odnosno vežbe za izgrađivanje svih navedenih »stavki«.
Na ideju o pisanju ove knjige Ivanovića je navela starija gospođa, psihijatar u penziji, koja
je na jednom predavanju u Beogradu pokušala da dobije odgovor na pitanje »Šta zapravo
znači biti normalan?«, rekavši: »Evo, ja sam otišla u penziju kao psihijatar, i da me neko
pita šta znači biti normalan, ne bih znala da kažem!«.
Desimir je tada obećao da će za mesec dana održati predavanje na temu »normalnosti«, i
već na putu ka Zaječaru počeo da »prebira« po iskustvima iz prakse i zapisuje teze u
notes.
- Nakon mesec dana imao sam pripremljeno predavanje, gospođa je došla sa prijateljicom
i na kraju su obe bile vrlo zadovoljne. I, devedeset odsto knjige praktično je bilo gotovo.
Ja pročitala naslov i zamislila se.. :hm: pa nisam stigla da pročitam. :lol:
Ti si pročitao? Vredi li priče?
i ja se zamislim debelo..
ali ja imam papir gde pise da nisam normalna.. tako da me briga :haha:
причалица
09-09-2011, 11:56
sposobnost transformacije problema u projekte
pa ja umem i kontra da uradim :raz_114:
Ko je luđi?
Da li su ljudi u Srbiji manje ili više normalni od drugih?
- Uporedio bih to sa automobilskom industrijom: kola se kvare i ovamo i tamo, samo što su
to ovde »jugići« i »fiće«, a tamo »rols-rojsevi« i »mercedesi« - složeniji su i kompleksniji. Ali,
ne bih rekao da se se ovi naši češće »kvare« od onih zapadnih.
Šta reče? :hm:
причалица
09-09-2011, 12:03
ispade da smo mi krševi od kola :( moreeee...mrš :mirka:
Pa da, to što psihijatar nije uspeo za četrdeset godina, Desimir je uspeo za
mesec dana. :lol: Što ti je genije. :haha:
E ja baš nešto ne mogu da se uozbiljim na ovoj temi. :haha:
причалица
09-09-2011, 12:06
E ja baš nešto ne mogu da se uozbiljim na ovoj temi. :haha:
a ja mogu :zrika:
:mm: samokontrola je cudo!
Odrasli imaju najveće prepreke pri utvrđivanju takvih dijagnoza..predrasude,prvenstveno..
Samoostvarenje.. :lol:
Samoostvarenje je doživotna robija. Prvo ih školujemo do 25. godine. Uz redovno školovanje,
obavezan je bar jedan strani jezik i sporti ili muzička škola. Nakon toga moraju da
se zaposle, zasnuju porodicu, grade karijeru, putuju što više, školuju svoje potomke,
i za sve to vreme vode računa da sa partnerom imaju idealan keksualno romantični
odnos. Pri tom moraju da izgledaju najbolje moguće, da imaju puno prijatelja, da idu
u korak s vremenom, zdravo se hrane i izbegavaju stres.........
I na kraju će dumru, al nema veze. Biće ostvarene ličnosti. :lol:
причалица
12-09-2011, 07:28
Samoostvarenje.. :lol:
Samoostvarenje je doživotna robija. Prvo ih školujemo do 25. godine. Uz redovno školovanje,
obavezan je bar jedan strani jezik i sporti ili muzička škola. Nakon toga moraju da
se zaposle, zasnuju porodicu, grade karijeru, putuju što više, školuju svoje potomke,
i za sve to vreme vode računa da sa partnerom imaju idealan keksualno romantični
odnos. Pri tom moraju da izgledaju najbolje moguće, da imaju puno prijatelja, da idu
u korak s vremenom, zdravo se hrane i izbegavaju stres.........
I na kraju će dumru, al nema veze. Biće ostvarene ličnosti. :lol:
:raz_114: e to mi se vrzma po glavudži poslednjih 6-7 godina
I meni. :aha: I što je najluđe, izgleda mi kao da sam normalnija od kako sam to primetila.
A po zvaničnim standardima.. :sad: bedak...
причалица
15-09-2011, 16:40
I meni. :aha: I što je najluđe, izgleda mi kao da sam normalnija od kako sam to primetila.
A po zvaničnim standardima.. :sad: bedak...
i meni izgleda tako...missim, znam neke koji me osuđuju zbog ovakvog stava, ali - šta da radim...kad već ne mogu da menjam kožu za neku u kojoj bi se bolje osećala, onda ću bar da izaberem stav koji me neće daviti svaki dan i noć i nabijati mi grč na srcu svaki put kad pogled na sat ne pokazuje željeno vreme.
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.