Basne

[Bisernica]

Basna je kratka priča u kojoj su glavni likovi životinje koje imaju ljudske osobine ,poput govora,a imaju za cilj da na alegorijski način opišu ljudske mane i vrline.Svaka basna na kraju šalje specifičnu poruku,moralni nauk koji proističe iz onog što je bila tema basne.Kao književni oblik ,zaživele su još u antičkoj Grčkoj,iako se smatra da su mnogo starije,prahistorijski vid usmene *književnosti*.Najpoznatiji basnopisac iz vremena antike je Ezop.
Basna je prisutna i u indijskoj književnosti i najpoznatija je zbirka basni Pančatantra,nastala u 4. veku pre nove ere.
Moderna književnost beleži Jana de la Fontena ,kao najpoznatijeg basnopisca.

[Bisernica]

Lisica i gavran


Gavran je negde našao poveći komad sira i stojeći na grani drveta držao je čvrsto sir u kljunu.

Lisica to opazi i pošto se privukla drvetu poče da hvali gavrana:

- Ti si veoma lepa ptica - reče ona - i imaš prekrasno perje! Niko na svetu ne bi bio tako savršen kao ti, samo kad bi umeo i da pevaš.

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i zagrakta.

Sir mu ispade iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobeže.

- E moj gavrane - mislila je ona - imap ti i sjaja i glasa, ali nemaš pameti.

[Bisernica]

Medved i pčele


Medved se prikrade košnicama. Iz jedne košnice uze saće s medom i poče da se sladi. Izleti pčela pa ga ubode u njušku.

Medved se naljuti, podigne košnicu i udari je o zemlju. Tada izlete sve pčele i razdražene navale da ga bodu bez milosti. Zaletale su mu se koja u oči, koja u uši, te medved naže da beži braneći se koliko je mogao

- Zar mi nije bilo bolje da pretrpim ubod jedne pčele - gunđao je on - nego što sam želeći osvetu, izazvao protiv sebe ceo roj?

[Bisernica]

Ovan i jelen


Ovnu dosadi da živi pod neprekidnom pažnjom pastira. Jednog dana ugrabi priliku, udalji se od stada i ode u planinu. Tu sretne jednog odraslog jelena, koji se iznenadi što vidi ovna samog u šumi.

Jelen zapita ovna šta radi tu i kuda je krenuo. Ovan iskreno ispriča šta je naumio. Reče da mu je dosta pastira, jer pastir je mučitelj: striže i muze ovce, pa ih čak i prodaje ili kolje i jede. Jelen se na tu priču osmehnu:

- Bezazleno stvorenje - reče on ovnu - poslušaj šta ću ti ja reći, a govoriću ti iz čistog prijateljstva, za tvoje dobro. Koliko god pastiri prodavali i klali ovce, ipak će ovaca biti više na svetu, nego kad počnu vukovi da ih kolju. Vidiš li moje rogove? Veći su i jači od tvojih! Ipak, da me brze noge ne spasu od vukova, rogovi mi ne bi pomogli. Ovce bez čuvara i pastira, to je kao da ih nema. Ukratko, tebe prijatelju, ako se ne vratiš stadu, čeka pogibija. Čim te prvi vuk stigne, uvidećeš da sam ti govorio istinu.

Ovan se razmisli, zatim zahvali jelenu i vrati se svojem stadu.

[Bisernica]

Lav i zec


Lav, tražeći šta bi pojeo za ručak, vide zeca koji je spavao u žbunju. Lako je mogao da ga uhvati, ali istog časa malo dalje opazi jelena. Lav skoči i potrča za jelenom, a na to se cec probudi i pobeže. I jelen je bio brži od lava.

Lav se vrati zecu, ali ga na onom mestu više nije zatekao.

Mašući glavom, lav poče da se vajka:

-Eto ti! Hoću jelena, a neću zeca.

[Bisernica]

Cvrčak i mrav


Cvrčak usred zime zakuca na prozor kuće u kojoj je stanovao mrav. Kada mrav otvori prozor, cvrčak ga zamoli za nekoliko zrna žita da se nahrani, da ne bi od gladi umro.

-A šta si radio letos? - upita mrav cvrčka.

-Svirao sam.

-Svirao si? Onda idi igraj sada da te glad prođe - odgovori mrav.

[Bisernica]

Kos u kavezu


Kos, zatvoren u kavez, odbijao je da peva danju. Pevao je samo noću. Upitali su ga zašto čini tako.

-Kad sam pevao u sred bela dana - odgovori kos - pronašli su me gde sam i lako su me uhvatili. Naučio sam se zato pameti!

-Sad je malo dockan, - odgovoriše kosu - pevaj ti brale, sad slobodno i danju, nemaš čega više da se bojiš.

[Bisernica]

Lav i miš


Lav je bio umoran. On leže u hlad da se odmori i zaspa. Prolazeći tuda, miš reši da pretrči preko lava. Međutim, lav se probudi i ščepa miša.

- Je li, malecki ? Zar se ti, kod tolike širine, usuđuješ da preko mojih leđa praviš put? Šta ćemo sada, govori? - viknu lav.

- Moćni lave - odgovori miš umiljato. - Mnogo sam pogrešio, priznajem. Molim te da mi oprostiš. Nikada više neću to da učinim, ovo je prvi i poslednji put. Uostalom pomisli: kakva bi to slava bila za lava da ubije miša?

Lav se nasmeja i pusti miša zdravog i čitavog.

Posle nekoliko dana, lav se nesrećno uhvati u jaku mrežu koju su postavili lovci. Nije mogao da se izvuče, pa je rikao od jada isrdžbe.
To je čuo miš. Odmah je dotrčao. Kada je ugledao svog dobrotvora u mreži, nije gubio vreme. Počeo je da grize užad i malo po malo načinio dovoljno veliki otvor kroz koji se lav izvukao i tako izbavio.
- Kakve se čudne stvari događaju na ovom svetu! - reče lav. - Ko bi ikad pomislio da i miš može da spase lava od smrti!

[Bisernica]

Divlja jabuka i ružica

U šupljinu divlje jabuke uljeze roj pčela i napuni je meda. Onda se ona počne ponositi i hvaliti medom u sebi:

"Nerazumna i luda gordosti!, reče joj ruža, što se tuđom slašću ponosiš? Učini ti,
ako si kadra, da sladost meda uđe u plod tvoj, ako želiš udostojiti se da te ljudi hvale i blagosivljaju".

Pouka - Agelisaju, lakedemonskom vojvodi, počnu neki koji su u Persiji bili, prikazivati i hvaliti odelo, bogatstvo i veličanstvo cara persijskoga. "Šta vi tu u vetar besedite, reče im ovaj. Kažite vi meni je li on mudriji, iskusniji i kreposniji od mene? I ako to
nije, on je ništa prema meni"...

Dositej Obradović

[Bisernica]

Paun i čavka


Ptice se sakupe na zbor da izaberu sebi poglavara. Najviše se među njima šepurio paun želeći da izaberu njega zato što je najlepši.

- Uzalud se širiš i kočoperiš - reče paunu čavka. - Od kakve će nam pomoći biti tvoje perje kad se budemo tukli sa orlom? Treba da izaberemo najslobodnijeg, najsmelijeg, najjačeg, a to nisi ti, mada ti je rep šaren.

[Bisernica]

Lisica i Tigar

"O, da mi je tvoja snaga i brzina, reče lisica tigru, veoma bi mi drago bilo!"
"A zar za moju šarenu kožu ne mariš? reče joj tigar.
Onda bi se pokazala i spolja sušta kakva si iznutra: lukava i šarena".
"Na tome ti lepo hvala! odvrati ova. Ja ne želim da se pokažem takva kakva sam".

Pouka - Nema ti gore, bednije ni skarednije, od svagdašnjeg
života u pretvornosti, a to onde more biti , gde lisičje
pogane naravi preovladavaju...


Dositej Obradović

[jasterb1]

Zdravo!

Ja sam Poljak i studiram srpsku filologiju. Moram da napisem referat o narodnih srpskih basnama ali nazalost ja nigde ne mogu da ih nadjem :/ Da li vi mozete da pomozite meni? Mozda na internetu ili u nekoj knjizi... Bio bih veoma srećan!
Hvala puno za odgovor! : )

[Bisernica]

Jastrebe ,dobrodošao na književnost :juhu:
Ne znam da li će ti pomoći mnogo ,ali potrudit ću se da ti
nađem to što ti treba ,samo mi treba podatak do kada
nije kasno ?

[Bisernica]

Narodne basne

U njima se, preko likova životinja, biljaka, predmeta otkrivaju osobine ljudi i ukazuje se na njihove nedostatke i mane kao razumnih bića.
Pojedine životinje uvijek predstavljaju /oličavaju/ odredjene osobine čovjekove: vuk je zao i krvoločan, medvjed je trapav i glup, lav je
snažan i nezavisan, lisica je lukava i prepredena, zec je plašljliv, jagnje je bezazleno i umiljato, mrav radan i neumoran.

U basnama se saopštavaju dvije situacije /scene, zgode/, rijetko tri, i iste su uzročno-posljedično povezane. Često se sastoje iz dijeloga
sa jasno naglašenim završetkom poentom, porukom/. Poznate basne su: Crv i lav, Nije vjera tvrda u jačega, Kako se medvjed prevario i druge.

[Bisernica]

Pred jednom pećinom u kojoj je živio lav bilo je nekakvo veliko drvo. Ono je raslo, debljalo i zagradilo vrata pećine
da je lav jedva mogao ući i izaći. Lav se naljuti na ono drvo i htjede da ga obori, ali ni krenuti a kamo li oboriti.
Vidje ga jedan crv iz drugog , trulog drveta, pa reče: "Što se mučis, bolan? Zar misliš da ćeš svojom snagom oboriti
na jedan mah to drvo? Nego, ako ti smeta, nađi ti drugu kuću dok ja drvo oborim."
Lav se nasmija i poče se crvu rugati: "Ćuti, ludo! Ti da ovoliko drvo oboriš kad ja ne mogu iako sam car nad zvjerima?"
Crv uđe u ono drvo pa počne svoj posao, i prije godine drvo padne. Onda on zovne lava i rekne:
"Kaži mi sad: ko je od nas dvojice jači?"

Narodna basna

[Bisernica]

Nije vjera tvrda u jačega


Udruže se tri vola, te se dogovore i otidu u planinu veliku, đe su dosta trave i vode našli. Tu se nastane.
Dođe vuk da ih pokolje, ali oni se pribiju jedan uz drugoga; pa dočekaju vuka na rogove, te im vuk ne mogne ništa.
Vuk se domisli, pa upotrebi lukavstvo. Privuče se blizu Bijelonje, pa ga zovnu i reče mu: - Dogovorite se ti i Rudanja,
te mi izdajete Galonju, i nemojte ga braniti, a to je i za vas korisno, jer će ostati sva paša vama dvojici.
Bijelonja pristane na vukov savjet, pa još i Rudonju nagovori, te vuku izdadu Galonju. Pošto vuk smiri Galonju, opet
prizove Bijelonju i posavetuje ga da mu ovaj izda Rudonju, pa da za njega samoga sva paša ostane. Bijelonja pristane
i Rudonju vuku izda. Pošto vuk i Rudonju smiri, onda kidiše put Bijelonje. Bijelonja mu reče: - Zar ćeš pogaziti vjeru, vuče?
Vuk mu odgovori: - Nije vjera tvrda u jačega!

[Bisernica]

Kako se medvjed prevario?


Izišavši medvjed rano u proljeće iz svoje jame ugleda drijen đe je ucvatio,
a ostala drveta još i ne misle da cvate, pa pomisli da će drijen tako i sazreti
prije sviju ostalijeh drveta, pak se izvali podanj da čeka.
I tako ležeći onđe i čekajući da drenjine sazre, ostalo sve voće sazri i prođe.

[Bisernica]

Potrudi se pronaći u biblioteci knjigu "Srpske narodne basne"
autor je Nikola Strajnić

[jasterb1]

E hvala ti puno : ) Ja moram da napisem referat u petak a tacna tema zvuci "Zivotinje kao junaci u srpskim narodnim basnama". Trazio sam veoma dugo i nasao sam samo basne od Ezopa, La Fontaina i tako dalje : (

[Bisernica]

Poslala sam vam poruku u kojoj su dva linka koji mogu pomoći ,nadam se :).
Temu spajam sa već postojećom temom o basnama.

[jasterb1]

Hvala jos jedan put : ) Ja sam koristao vec iz jednog diplomskog rada, i napisao sam zahvaljujuci tome tri stranice mog referata : ) Sada ja moram da nadjem narodne basne, posto ja bih hteo da je objasnim i takodje objasnim pouku : (

[Bisernica]

Pa ,tri narodne basne su postirane ,ako mogu da vam pomognu.
Ako stignem do petka naći još bar nekoliko,bit će na temi :)

[Bisernica]

Međed, svinja i lisica


Združe se međed i svinja i lisica, pa se dogovore, da oru zemlju i da siju šenicu, da se hrane. Zapitaju jedno drugoga, šta će koje raditi i kako će sjeme naći. Svinja reče:
- Ja ću provaliti koš i ukrasti ću sjeme; i ja ću svojom surlom uzorati.
Međed reče:
- Ja ću posijati.
A lisica reče:
- Ja ću svojim repom podrljati.
Uzoraše, posiješe. Dođe žetva. Staše se razgovarati, kako će požeti. Svinja reče:
- Ja ću žeti.
Međed reče:
- Ja ću snoplje vezati.
Lisica reče:
- Ja ću klasje kupiti.
Požeše i snoplje povezaše. Sad se staše dogovarati, kako će vrijeći. Svinja reče:
- Ja ću gumno načiniti.
Međed reče:
- Ja ću snoplje snijeti i ja ću i vrijeći.
Svinja reče:
- Ja ću pretresati i rastavit ću slamu od šenice.
Lisica reče:
- Ja ću svojim repom trniti pljevu sa šenice.
Svinja reče:
- Ja ću ovijati; a međed reče:
- Ja ću žito razdijeliti.
Ovrhoše. Međed žito podijeli; ali ga ne podijeli pravo, jer ga svinja zamoli, te joj dade samo slamu, a šenicu svu uze sam, lisici ne dade ništa. Rasrdi se lisica, pa otide na tužbu i kaza im, da će im dovesti jednog carskoga čo'eka koji će žito pravo razdijeliti. Uplaši se svinja i međed, pa reče međed svinji:
- Zakopaj se ti, svinjo u slamu, a ja ću se popeti na ovu krušku.
Zakopa se svinja u slamu, a međed se pope na krušku. Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na gumno, da hvataju miše. Znajući mačka, da na gumnu ima dosta miša, pođe rado, pa sad iznad puta sad ispod puta trči za ticama. Opazi je međed s kruške poizdaleka, pa kaže svinji:
- Zlo, svinjo! Eto lisice gdje vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice hvata oko puta.
U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na gumno, i tražeći miša stane šuškati po slami. Svinja podigne glavu da vidi šta je, a mačka pomisli od njezine surle, da je miš, pa skoči, te svinju za nos. Svinja se uplaši, pa rukne i skoči, te nada u potok; a mačka se prepadne od svinje, pa nada uz krušku; a međed pomisli, da je ona već svinju udavila, pa ide sad na njega, pa od straha padne s kruške na zemlju, te se razbije i crkne, a lisici ostane sve žito i slama.

[jasterb1]

hteo bih sto pre : P Hvala jos jedan put : )

[Bisernica]

Lisica se osvetila vuku


Jedna lisica umijesi od zemlje kolače, i ispekavši ih namaže ih medom, pak onda tijem kolačima dođe k tučarima i zaište jedno tuče u njih, a ona njima da da medenijeh kolača. Tučari joj ne šćenu dati tučeta, nego joj kažu da ide k svinjarima, da će joj oni dati prase. Onda ona otide k svinjarima i zaište u njih jedno prase, a ona njima da da medenijeh kolača. Svinjari joj ne šćenu dati praseta, nego je pošlju ka govedarima, da će joj oni dati tele. Onda ona otide ka govedarima i zaište u njih jedno tele, a ona njima da da medenijeh kolača. Govedari joj ne šćenu dati teleta, nego je oprave ka konjušarima, da će joj oni dati ždrebe. Onda ona dođe i ka konjušarima, pa zaište i u njih da bi joj dali jedno ždrebe za medene kolačiće. Konjušari joj dadu jedno ždrebe, a ona njima kolače, ali im dobro prikriči da ni po što ne lome kolača dok ona ne prijeđe preko onog brda. Oni je poslušaju, ali kad poslije prelome i zagrizu, vide da su kolači od zemlje i da ih je lisica prevarila, pak onda odmah za njom u poćeru, ali ona bijaše već daleko umakla na svojoj dobiti, te se oni vrate prazni i umorni natrag. Lisica došavši svojoj kući metne ždrebe u košaru, i stane ga timariti: svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god polazila po travu i po vodu, svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine riječi: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice", pa ni na kakav drugi glas da ne otvora vrata na košari. Jednom dođe vuk koji je više puta slušao kako lisica ždrebetu viče da otvori vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Ali ždrebe pozna da to nije onaj tanki glas lisičin, pa mu ne šće otvoriti, a vuk kad to vidi, sakrije se za sjek od košare. Malo vremena za tijem postoji, al eto ti lisice s vodom i sa travom. Kako dođe pred košaru stane po običaju na vratima tanko govoriti: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.'' Ždrebe poznavši glas njezin odmah joj otvori, pak stane pripovijedati kako je neko dolazio i govorio kao i ona da mu otvori vrata, ali krupnijem glasom, i kako ono nije šćelo otvoriti. Onda lisica reče: "Ne otvoraj ni po što na krupan glas, već na vrlo tanak." Sjutradan kad lisica opet otide po vodu i travu, dođe vuk koji je za sjekom slušao sav njihov razgovor, pa se stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Jadno ždrebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep ostavi, pa onda otide a vrata se na košari za njim zatvore kao što su i bila. Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: "Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice." Ali niti se ko javlja niti vrata otvora. Onda ona proviri kroz brvna i kad opazi u košari samo glavu i rep od ždrebeta, odmah se svome jadu dosjeti, te obije vrata i stave ridati i naricati nad mrtvom glavom ždrebetom, a najposlije od teške tuge i žalosti otide pa se umrtvi na putu. Malo za tijem udari onuda jedan čoek s kolima, i našavši lisicu na putu digne je i baci u kola misleći kad dođe kući da je odere. Ovaj je čoek imao u kolima u torbi tri sirca. Lisica koja se bila utajala, digne se polako pak izvuče sva tri sirca iz torbe, pa pobjegne s njima. Kad podobro umakne, a ona pojede dva sirca odmah, a treći natakne na vrat, pa onda pođe dalje. Idući tako sukobi se s vukom, koji joj je ždrebe ujeo, a vuk kad vidi u nje sirac zapita je otkuda joj, a ona mu odgovori da je izlokala iz vode. "A đe je ta voda?" zapita opet vuk, a lisica mu reče: "Hodi, ja ću ti pokazati." To bijaše oko ponoći o uštapu, i nebo bijaše vedro. Lisica dovede vuka na jednu vodu, i pokazavši mu u vodi mjesec, reče: "Eno vidiš koliki je sirac u vodi, nego loči, pa ćeš ga izlokati kao i ja svoj što sam izlokala." Onda siromah vuk loči, loči, dok mu trgne voda nazad. Lisica mu onda jamu zatisne, pa mu reče: "Loči, vujo, sad ćeš izlokati." A vuk siromah opet loči, loči, dok mu voda trgne i na uši. Lisica mu zatisne č uši, pa mu opet reče: "Loči, vujo, sad ćeš izlokati." A vuk siromah opet loči, loči, dok mu trgne voda na nos i na usta. Onda mu lisica zatisne i nos i usta, pa uzjaše nanj i reče da je bolesna i da ne može ići, već da je on nosi. Jadni vuk počne je nositi, a ona otegne pjevati; "Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi." I kad je ona ovo jednako ponavljala, zapita je vuk: "Šta ti, teto, govoriš?" A ona mu kaže: "Ništa, vujo, bunacam." Pa opet udesi: "Bolan zdravu nosi, bolan zdravu nosi;" i tako jednako do pred jednu kuću u kojoj su bili svatovi. Čujući svatovi što lisica govori, iziđu pred kuću i počnu hvaliti njezinu pjesmu, a ona im kaže da bi i bolje pjevala da ih hoće pustiti u kuću a za tijem i na tavan. Svatovi ih puste. Pošto vuk s teškom mukom iznese lisicu na tavan, koji je bio od ljese, ona onda otvori sve jame vuku, i izlije se sva voda iz njega te polije dolje svatove. Svatovi polete na tavan, lisica skoči s tavana i uteče, a jadnoga vuka svega isprebijaju. Kad se poslije sastanu vuk i lisica, zapita jedno drugo kako uteče; vuk odgovori da je sav isprebijan i da je jedva utekao; tako i lisica reče. Sad lisica pozove vuka da preskakuju preko jedne stožine sijenske, koja je onđe blizu bila. Vuk je i to posluša naopako po sebe. Pošto nekoliko puta preskoče, reče lisica vuku da dobro ne preskakuje, da preveć na stranu skače, a ne upravo iznad stožine. Onda on pođe da preskoči upravo iznad stožine, te se na nju nabode. Lisica videći to obeseli se vrlo i reče vuku: "Miči, vujo, miči, sad ćeš saći." A vuk mičući doćera do dna stožine; onda ga ona ostavi sveteći mu se: ,Odavno ja oko tebe derem opanke; jer si ti moje ždrebe ujeo."

[jasterb1]

da li to su basne? Izgledaju kao pripovetke :(

[Bisernica]

Izgleda kao pripovetka ,ali su glavni akteri dešavanja životinje,
koje imaju osobine ljudi,tako da se može posmatrati i kao basna ,a nosi i određenu poruku,
koja bi se mogla svesti u srpsku narodnu izreku - nemoj pa se ne boj.