Božićno drvo vere, sreće i snage

[Ometač]

Božićno drvo vere, sreće i snage
Piše: Slavoljub Marković

http://razbibriga.net/imported/2011/09/1a-1.jpg
Nema Božića bez badnjaka


“Svečanim unošenjem mladog hrastovog drveta u kuću otpočinje kod Srba svetkovanje
Božića. Hrastovo drvo najjače je drvo koje daje i najjaču toplotu. Jeste li namazali badnjak
medom? Jeste li se radovali sa svojom decom njegovoj svetlosti i toploti u roju varnica?
Drvo sreće, drvo slasti, drvo zdravlja i snage i mladosti, drvo života i ljubavi”, zapisao je
pre sedam decenija vladika Nikolaj Velimirović.

[Ometač]

Ovako nadahnuto pisanje o badnjaku svakako nije slučajno. Jer, u ciklusu božićnih običaja,
jedno od najznačajnijih mesta zauzima upravo badnjak (kome crkva daje smisao ognjišta,
toplote, ljubavi i svetlosti), odnosno njegovo spaljivanje na ognjištu. Prema predanju, to
je drvo koje su pastiri doneli u Vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i
malog Isusa. Istvovremeno, badnjak predstavlja i samog Hrista koji je svojim telesnim
rođenjem preporodio čoveka i u njemu razbuktao plamen ljubavi prema dobru, omogućivši
mu spasenje od greha, zla i večne smrti.

Poreklo obreda, međutim, seže i među najstarije manifestacije ljudske religijske prakse,
zasnovane na animističkom shvatanju sveta u koje se ubraja i poštovanje šuma, gajeva,
drveća i bilja. Ovo verovanje bilo je poznato i kod starih Slovena, a za njega su znali
antički narodi, pa Kelti i Germani.

[Ometač]

Paljenje badnjaka vodi poreklo od ritualnog paljenja vatre u vreme novogodišnjih praznika
radi obezbeđenja plodnosti na početku Nove godine. Te vatre, kao i potonje ritualno
sagorevanje mladog hrasta, trebalo je da utiču na Sunce u vreme zimskog solsticija, kad
ono ponovo jača.

Pri tom se baš hrastovo drvo najčešće seče za badnjak, opet nimalo slučajno. Jer, badnjak
treba da bude od tvrdog, “živog” drveta. Narodna poslovica kaže: “Da je svaki dan Božić,
ne bi bilo duba (hrasta)”, jer bi svi bili isečeni za badnjake. A sa badnjakom se obično
odseku još i dve hrastove oblice, ponegde zvane “polutke”, kojima se uveče “džara vatra
na ognjištu ispod badnjaka”.

[Ometač]

MOĆNA AMAJLIJA

Ovo listopadno drvo fascinantne veličine (u visinu može da izraste i do 50 metara), od
davnina važi za sveto u mnogim predajama, pa su mu date povlastice vrhovnog nebeskog
božanstva. Bez sumnje zato jer privlači grom i simbolizuje uzvišenost (Zevsov hram u
Dodini, Jupiterov u Rimu, Perunov kod Slovena…). U hrišćanstvu je atribut gromovnik
prenesen na ognjenog sveca, svetog Iliju – gromovnika koji je, ujedno, i bog oluje i
vremena uopšte.

I, budući da je veoma trajno (stablo hrasta može da prevali i milenijum starosti, mada
prosečno živi 300 do 500 godina), ljudi su ovo drvo uvek smatrali posebnim. Zato su
običavali i da u džepu sa sobom nose plod hrasta, žir, kao amajliju namenjenu
dugovečnosti. Žir podseća na glavu čoveka sa kapom koja štiti polovinu i više hrastovog
ploda. Odatle i običaj da se u kasnu jesen dođe pred stablo hrasta i kaže molitva: “Pomozi
ti meni kao što su bogovi tebi”, posle čega se žir otkida sa peteljke i od njega pravi
navodno moćna amajlija.

Koliko ovo drvo može da bude istrajno i dugovečno, svedoči i primer iz Stare Lazarice kod
Kruševca, gde jedan hrast i doslovno odbrojava vekove i veruje se da je star preko 600
godina.

[Ometač]

Predanje, naime, kaže da je na ovo mesto često i rado dolazio i sam knez Lazar, u svoje
vreme najveći srpski velikaš. Kad smo ga posetili, njegovo stablo bilo je opasano crvenim
koncem i raznim cvećem, sa utisnutim krstom, što je skroman ali tradicionalni znak da se
radi o zapisu, gde meštani pale sveće i mole se za pokoj duše umrlih i zdravlje živih. U tom
kraju je, međutim, zabeležen i neobičan fenomen pre dve godine kad su se iz stabla hrasta
lužnjaka u centru grada, na oko dva metra visine, pojavile suze, što se podudarilo sa
najavama da će to drvo biti posečeno kako bi ovde prošla ulica...

U svakom slučaju, hrast je uvek i svuda sinonim postojanosti i snage. Hrist i snaga
iskazuju se na latinskom istom rečju: robur. Od nje potiče i izraz “robustan”, jak kao
hrast, tvrd kao hrastovina. Po legendi, Herkulov štap bio je od hrastovog drveta. Odisej
na povratku dva puta dolazi po savet božanskom lišću velikog Zevsovog hrasta. O hrast
je bilo obešeno i Zlatno runo koje čuva zmaj: hrast je imao vrednost hrama.

[Ometač]

HRAST KAO CRKVA

Po jednima, hrast je i drvo raspeća Isusa Hrista, mada je po drugima to zelenika, a po
trećima jasika, jer se njene grane tresu “sa stablom”.

U svakom slučaju, stari, ogromni hrastovi predstavljali su za narod božanstvo, sveto
mesto za okupljanje i molitvu, pa i prinošenje žrtvi. Tada se na njihovo stablo urezivao
krst. “Niko ne sme da odseče takav hrast, niti i opalo suvo granje sa njega da gori, jer bi
se takvom kuća ugasila ili bi mu ruka usahla”, zapisao je Veselin Čajkanović.

Tako su nastali i zapisi, osveštano, sveto drveće oko sela. To je najčešće bio baš hrast,
mada ne obavezno. Drvo je tabuisano u najvećoj mogućoj meri. Verovalo se da štiti
naselje, pre svega od elementarnih nepogoda. Zapisi su u svoje vreme postajali pravi
seoski hramovi, pod kojima se vršio obred prizivanja kiše, priređivao se kolektivan ručak,
ljudi se molili... Osveštani hrastovi zamenjivali su crkve gde ih nije bilo, kako bi narod imao
gde da se okuplja i sveštenici da obavljaju verske obrede.

[Ometač]

Kult je u mnogim selima i naseljima očuvan i do naših dana i kulminira na dan seoske slave –
zavetine, kad se kiti cvećem i plodovima, a krst urezan u njegovu koru se obnavlja i
osveštava.

Narodno verovanje kaže i da u blizini hrasta, kao senovitog drveta, borave vile. O sudbini lica
koja su prekršila neku od zabrana vezanih za ovo drvo ispredane su razne priče, kakve
beleži i etnolog DuŠan Bandić.

Tako se u selima Belice i Temnića mnogo govorilo o jednom vilinskom hrastu na obali
Morave. Pominje se meštanin koji je, po naređenju poslodavca, kresao hrastove grane.
Posle nekoliko udaraca sekirom, pošla mu je krv na nos, pa je morao da obustavi posao.
Njegov poslodavac se iznenada razboleo i umro. Nedugo zatim, grane istog hrasta kresalo
je i jedno dete i ubrzo se udavilo u reci. Narod, svakako, sve ovo više nije smatrao
slučajnim…

[Ometač]

PROTIV ČINI I RADI BLAGOSTANJA

Ostalo je zabeleženo i da se Sokrat zaklinjao hrastom kao drvetom koje proriče i sve zna,
dok je antički istoričar Plinije pisao da su ljudi u starom Rimu i Grčkoj plod hrasta smatrali
najdravijom hranom. Tokom magijskih rituala, kao eliskir snage i sredstvo za komunikaciju
sa bogovima služio se žir ispečen u pepelu.

Od srednjeg veka, plod hrasta bio je namirnica u mnogim zemljama Evrope, a tvrdi se da
su ga na Balkanu jeli u vreme nestašice hrane, pa su zato ovdašnji narodi jedini izbegli
epidemiju crne smrti, kuge!

U narodu postoji verovanje da u maju, između Velike i Male gospojine, treba sakupljati
hrastovo lišće koje, navodno, pruža zaštitu od svih nevolja. Tako, “imela sa hrasta
sprečava epilepsiju, a sveže hrastovo lišće oslobađa od čini”. Čajkanović je zabeležio i
verovanje da se “tri hrastove grančice upotrebljavaju u manipulacijama oko teranja uroka
kad je dete urečeno”. Po predanju, hrastovu grančicu treba uneti u kuću kad god
domaćinu pođe po zlu. Sledi molitva, a zatim se grana stavlja na vidno mesto kako bi
zaštitila porodicu.

[Ometač]

A za ritual koji se izvodi nad rascvetalim žirom, veruje se da može prizvati puno para. U
noći mladog Meseca, pored upaljene crvene sveće, između rascvetalih “latica” žira nakapa
se vosak i na njega se zalepi neki lak kovani novčić. Pošto se tako ukrasi svaki žir, kaže se:
“Koliko hrast žirova imao, toliko para Bog meni podario”. Amajlija se stavlja u fioku u kojoj
se čuva novac ili važni poslovni dokumenti.

PRIRODNA MEDICINA

List, kora i žir hrasta koriste se u narodnoj medicini za zaustavljanje krvarenja, lečenje
čireva, protiv krvnih ispljuvaka, krvavog urina, belog pranja, preobilnih menstruacija,
hemoroida, nemogućnosti zadržavanja urina, prošrenja vena, ekcema, krvarenja desni.

Žuta imela sa hrasta sladuna, veoma čestog u Srbiji (prepoznatljiv je po krupnim listovima
sa dubokim urezima i režnjevima i po žiru i kupoli u kojoj se širi), ima antitumorozna
dejstva, tj. sprečava maligne tumore, pa je treba povremeno piti kao čaj ili vodeni nastoj u
proleće – preporučuje prof. Živko Slavković u knjizi posvećenoj divljoj travi i plodovima
kao monaškoj hrani u manastirima Studenici i Hilandaru.

[Ometač]

I poznati narodni travar Sadik Sadiković je posvetio dosta pažnje lekovitim svojstvima
hrasta. Njegovo mlado lišće (skuplja se u proleće) preporučio je “slabim ljudima,
rekovalescentima i na srcu bolesnima”. Evo Sadikovićevih recepata:

“Za čaj se uzme jedna kašika meda i prokuva sa jednom osminom zdravog crnog vina i
osminom litra vode, vrelo se prelije preko 25 grama malo prevrnutog svežeg lišća, pusti još
jednom da provri i ostavi da se pari 25 minuta, pa se uzima svakih pola sata do sat po
gutljaj. Ovaj je čaj još bolji kad se 20 grama hrastovog lišća pomeša sa tri grama kantarije i
dva grama pelina. Ovaj čaj se pije i radi čišćenja i jačanja krvi i želuca i protiv čireva svake
vrste”.

Takođe prema Sadikoviću, “hrastovo lišće u pola sirćeta i pola vode kuvano leči zubobolju”.

[Ometač]

LEKOVITA KAFA OD HRASTOVOG ŽIRA

Mnogi ne znaju da se od žira može napraviti i kafa. Žirevi se iseku na polutke i četvrtine,
oljušti se spoljašnja semenjača, osuši se na Suncu i spakuje u vreće. Prži se kao svaka kafa,
dok ne porumene delovi ploda, istuku se u avanu ili se samelju, a sadržina se zatim proseje
kroz gusto sito. Dobijena kafa je tamna. Kuva se po supena kašika na četvrtinu litra i –
veoma je ukusna. Dodaje se i mleku.

Kafa od žira može da posluži i kao lek protiv malokrvnosti, malaksalosti, depresije,
kostobolje, kao i protiv curenja iz ušiju.

[Ometač]

DOPIRE I U PODSVEST

Drveće se često pojavljuje i u našim snovima, što uopšte nije slučajno s obzirom da je
bremenito višeznačnom simbolikom. Sanjati hrast, prema narodnom verovanju,
nagoveštava ozdravljenje, odnosno dobro zdravlje i dug život, pun blagostanja i ljubavnih
blagodeti. Oboreni hrast, međutim, najavljuje da će se neko umešati u vaš život i
razočarati vas. Hrastova šuma u snu je predznak bogatstva.

A i u zavisnosti od toga koje drvo volite, možete saznati štošta o sebi, tvrdi Bogomir
Mihajlović u knjizi Tajni govor cveća i drveća. O ljudima koji vole hrast, Mihajlović kaže:

“Lepi i snažni, vole da se druže i prepiru s pripadnicima istog pola. Dobrog su zdravlja i ne
podnose prizore smrti i krvi. Uporni su i ne odustaju lako od namere, ne vole disciplinu, jer
cene slobodu ispred svega. Gostoprimivljivi su i kao prijatelji verni do groba. U braku su
manje verni, a za protivnike veoma opasni. Poslovi im idu od ruke. Žene imaju slične
osobine, a brak i porodica su im svetnja.”

[Ometač]

LJUDI - HRASTOVI

Za druide i Kelte hrast je bio sveto drvo (Kelti su ga posvetili Degdi, tvorcu) i simbol snage
i otpornosti. To je drvo onih koji su rođeni između 10. juna i 7. jula. Hrast im daje lepotu,
mir i odlučnost. Ljudi-hrastovi su, prema tzv. keltskom horoskopu, strogi i dobre vođe, ali
loše diplomate. Vole stabilnost. Osetljivi su na udar groma, pa tako preživljavaju snažne
emocije u ljubavi. Veruju u snagu porodice.

Poznato je da su i Gali izuzetno cenili drveće koje je za njih bilo izvor života, zaštite,
hrane, odbrane od neprijatelja, predmet magijskih obreda. Prema galskom horoskopu,
osobe rođene 22. marta pod uticajem su hrasta. Muškarac-hrast je jak, a žena snažnog
karaktera i posebne lepote, bez bilo čega krhkog. U tome im pomaže zdravlje koje ih dugo
drži – sve do duboke starosti. Mogu da budu veliki idealisti i heroji, koji poštuju tuđu
slobodu, a svoju obožavaju. Ne podnose kritike, imaju mnogo prijatelja, ali ne vole
putvanja i promene.

Hrast je srećno drvo. Rođene u ovom znaku kroz život prati sreća, ali samo tamo gde su
pustili korenje.

Prema staroslovenskom horoskopu, hrast je drvo onih koji su rođeni 21. marta.

[Ometač]

I na kraju…

Hrast je i doslovno sa čovekom i na samom kraju, odnosno kad napustimo ovaj svet. Jer,
nadgrobni krst se, po običaju, pravi od hrastovine…

DRVO SVETOG SAVE

Svetovno ime najvećeg srpskog hrišćanskog sveca, svetog Save, je Rastko i ono
najverovatnije potiče od (h)rasta: rast+ko=kao rast.

Osobine koje se Rastku Nemanjiću, svetom Savi, pripisuju u narodnom predanju, imaju
sličnosti sa osobinama koje se pripisuju hrastu, drvetu prema kojem naš narod ima veliko
poštovanje. Recimo, isceliteljstvo: “Bolest se može preneti, prebaciti na hrast”.

Hrast, inače, simbolizuje i celu godinu, na šta ukazuje i ova narodna zagonetka: “Jedan
dub (hrast), na njemu 12 grana, na svakoj grani po četiri gnezda, u svakom gnezdu po
sedam jaja”. Dub, naravno, predstavlja godinu, grane mesec, gnezda nedelje, a jaja dane.