Zanimljivosti - Vesti iz sveta ekologije

[kojica]

Brod na solarnu energiju

Türanor je navjeći svetski katamaran koji za pogon koristi solarnu energiju. Dobio je ime
inspirisano Tolkinovim “Gospodarima prstenova”, a znači „Snaga Sunca“. Težak je 85t i
dugačak 31 m. Opremljen je sa 38.000 visoko efikasnih solarnih ćelija. Ove ćelije pune
litijum jonsku bateriju koja je toliko velika da može da pokreće brod brzinom 7.5 čvorova
čak 72 sata bez sunca. Brod može da primi do 40 putnika.

Vlasnik katamarana je Immo Ströher i on sa ekspedicijom ima za cilj putovanje na kome
će pomoću solarne energije obići ceo svet. Türanor treba da pređe 63.000 km.

Ova ekspedicija putuje ekvatorijalnim pojasom na kojem ima više Sunčeve energije, a
skipere na putovanju navode francuski meteorolozi koji ih savetuju kako da plove kroz
trenutno najosunčanija područja.

[kojica]

http://razbibriga.net/imported/2011/09/LargestSolar-1.jpg

[Ometač]

Opšta bolnica Jagodina nabavlja solarne kolektore

http://razbibriga.net/imported/2011/10/solar_collector-1.jpg

Opšta bolnica Jagodina planira da sanitarnu vodu zagreva uz pomoć solarnih panela.
Tender za isporuku i ugradnju opreme sistema za zagrevanje sanitarne potrošne tople
vode i podršku sistemu bazenske tehnike pomoću solarnih kolektora za potrebe Opšte
bolnice Jagodina je raspisan i traje do 23. oktobra.

Opšta bolnica u Jagodini odlučila je da instalira solarne
kolektore koji će dosadašnju potrošnju energije umanjiti za 30 do 40%, odnosno obezbediti
besplatnu sanitarnu toplu vodu tokom četiri do pet meseci godišnje.

[Ometač]

Uskoro izgradnja prve solarne elektrane u Srbiji


Na Zlatiboru će sutra biti postavljen kamen temeljac za izgradnju elektrane za solarnu
energiju u Srbiji, najavila je danas Kompanija “Dunav osiguranje”.

U februaru su predstavnici Elektroprivrede Srbije, Dunav osiguranja i Opštine Čajetina
potpisali protokole o izgradnji mini-elektrana i elektrana na solarnu energiju.

Prema rečima predsednika Opštine Čajetina Milana Stamatovića, prema proračunima,
izgradnja solarnih kolektora koštala bi oko dva miliona evra.

On je tada rekao da bi prvi solarni kolektor trebalo da bude završen krajem ove godine.

Izvor : (Beta)

[Ometač]

Amtrak-ov voz na govedinu

U aprilu 2010.godine objavljeno je da Amtrakovom linijom između Oklahome i Teksasa
saobraća voz čijih se 20% rezervoara puni biodizelom. Taj biodizel se pravi od ostataka
(čitaj: masti) stoke koja se odgaja na obližnjoj farmi. Biodizel smanjuje zagađenje
vazduha i pomaže Amtraku koji je u lošoj finansijskoj situaciji da uštedi. Inače ovo gorivo
sagoreva čistije od onog koje je biljnog porekla. Voz na ovoj liniji potroši nešto manje od
400.000 litara dizela, i u zavisnosti od toga kako motori budu reagovali na kravlji biodizel,
planovi su da se u budućnosti prebace potpuno na njega.


http://razbibriga.net/imported/2011/10/HeartlandFlyer-1.png

[Ometač]

Deep green podvodni zmaj

Švedska firma Minesto je osmislila koncept korišćenja podvodnih talasa uz pomoć
jednostavnih turbina nalik na zmajeve koji koriste snagu vetra. Sistem bi mogao da
generiše 18 teravata godišnje, što je otprilike 2/3 godišnje potrošnje u Srbiji.

U početku su Šveđani isprobavali ovaj dizajn za iskorišćenje vetra ali su shvatili da bi
koncept mnogo bolje funkcionisao u vodi koja je 832 puta gušća od vazduha. Zmajevi su
vezani za dno mora i kontrolišu se krmom koja ih lagano postavlja u odgovarajuću
putanju.

Skoro polovina svih vodenih potencijala u Evropi nalazi se u britanskim vodama i prva
ozbiljna upotreba ove ideje se očekuje iduće godine blizu obala Severne Irske.

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/art_minestro_750-1.jpg

[Ometač]

Bio-odeća

Ako zanemarimo bube koje je proizvode, svila je izuzetno lepa tkanina. Sada je još jedna
bubica zaslužna za pravljenje odeće – bakterija koja fermentiše zeleni čaj u piće zvano
kombuča. Suzan Li, istraživač na prestižnom londonskom umetničkom koledžu, otkrila je da
u procesu varenja šećera ove bakterije nastaje celuloza. Suzan je pronašla način kako da
skupi tu celulozu i osuši je. Tkanina koja nastaje liči na svilu može da se upotrebi za
proizvodnju košulja i kaputa. Međutim, ona još uvek nije savršena: ako se pokvasi upije
skoro svu tečnost i postane teška i gnjecava. Trenutno se istražuje da li bi ova bakterija
mogla da se razvije i na nekoj kulturi koja odbija vodu. U svakom slučaju, biće bolje od
poliestera koji se sve više koristi.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/suzannelee1-1.jpg

[Ometač]

maslačak – enzim = guma

Naučnici sa Frojnhofer instituta u Minhenu su otkrili da maslačak može da se koristi kao
zamena za gumu. Odavno se zna da je bela tečnost iz stabljike prirodan lateks, ali biljna
tečnost nije dovoljno dobra za industrijsku upotrebu jer se odmah stvrdne. Naučnici su
identifikovali enzim u biljci koji je uzrok brze polimerizacije i otkrili da se od biljne tečnosti
može proizvesti pet puta više lateksa kada se taj enzim hemijski «isključi». S obzirom na to,
maslačci mogu biti interesantni kao zamena za kaučuk iz Jugoistočne Azije koji je prilično
ugrožen gljivicom.

[Ometač]

Vetrenjače kompatibilne sa radarima

Hiljade potencijalnih megavata koje bi mogle da se dobiju iz vetroelektrana u SAD su
blokirane jer radar meša njihove turbine sa avionima. Britanska firma QinetiQ i danska
firma Vestas su proizvele turbinu koju radari ne primećuju jer je obložena specijalnim
«stealth» materijalom.


Luk koji proizvodi struju

Jedna američka firma proizvodi 150 tona ljusaka od luka dnevno. Umesto da ih bace, oni
ove otpatke koriste za proizvodnju struje koja će pokretati fabriku. Postavili su mašine
koje gule i cede ljuske u preko 100.000 litara lukovog soka koji odlazi u drugu mašinu gde
se od njega proizvodi metan koji napaja dva akumulatora od 300kW. Sistem takođe
presuje čvrste ostatke u 20 tona težak komad lukovih ostataka koji se dalje prodaje kao
stočna hrana. Plan je da se ovaj 9.5 miliona vredan projekat isplati za šest godina.

[kojica]

U Beogradu predstavljen "porše" na struju

http://razbibriga.net/clear.gif

BEOGRAD - "Poršeov" ekološki "eRuf roudster" (eRuf Roadster) na električni pogon
predstavljen je u četvrtak u Beogradu, u okviru "Simens zelene nedelje", a prvi ga je
testirao ambsador Nemačke Volfram Mas.

Električni "porše", koji može da dostigne brzinu od 250 kilometara na čas, napravljen je
na osnovu jedinstvenih "Simensovih" tehnološko-inovativnih rešenja i predstavlja
prototip. "Simens" je iskoristio "eRuf roudster" kao platformu za budućnost
elektrotehnologije, u kojoj elektromobilnost predstavlja ključ za održivi energetski sistem.

[kojica]

Prototip električnog "poršea" predstavljen je na stazi ''Autokomerca'', a priliku da se
upoznaju sa Simensovim rešenjima za ''pametne mreže i elektromobilnost'' i testiraju taj
automobil imali su predstavnici vlade, EPS-a, poslovni partneri kompanije i ličnosti iz
javnog života. Druga test vožnja je pripala državnom sekretaru u Ministarstvu za
infrastrukturu i energetiku Dušanu Mrakiću.

Zahvaljujući litijum-jonskim baterijama koje služe kao akumulator, pri prosečnom načinu
vožnje, taj automobil na struju može da pređe 200 kilometara bez dodatnog punjenja,
koje traje između šest i osam sati. Automobil je napravljen na osnovu modela "porše 911
" i raspolaže Simensovim pogonskim sistemom sa maksimalnom snagom od 370 konjskih
snaga.

Opremljeno keramičkim kočionim diskovima sa prednje i zadnje strane, ovo bešumno
vozilo teško je oko 1.750 kilograma. Električni "porše" još nije ušao u serijsku
proizvodnju, a već dve godine se promoviše kao prototip. ''Električni porše je prototip
onoga što ćemo u budućnosti sve češće viđati na ulicama, primena pametnih mreža u
saobraćaju ali i u zgradama predstavlja koncept koji može gradove da učini ekološki
prijatnim mestom za život'', izjavio je generani direktor Simensa u Srbiji Tihomir Rajlić.

Na promociji je istaknuto i da ekologija i zelene tehnologije imaju sve veći značaj za
čovečanstvo. (Tanjug)

[kojica]

Studentski eko kamp na Velikom Ratnom ostrvu od 10. oktobra

http://razbibriga.net/clear.gif

BEOGRAD - Tradicionalni jesenji studentski eko kamp na Velikom Ratnom ostrvu biće
održan od 10. do 13. oktobra, na temu "Integrativna zaštita prirode (zaštićena
područja, vrte i prirodna dokumenta)".

Kamp, već peti put za redom, organizuje JKP "Zelenilo Beograd", u skladu sa Programom
zaštite i razvoja zaštićenog prirodnog dobra Veliko Ratno ostrvo. Učesnici će biti
predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine i
Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, kao i oko 50 studenata sa državnih i privatnih
prirodnih i društvenih fakulteta u Beogradu. (Tanjug)

[kojica]

Sajmovi ekologije i energetike od 12. do 14. oktobra

BEOGRAD - Na Beogradskom sajmu od 12. do 14. oktobra biće održani međunarodni
sajmovi zaštite životne sredine "Eko fer" (Ecofair) i energetike, na kojima će ukupno
učestovovati oko 250 domaćih i stranih izlagača.

http://razbibriga.net/clear.gif

Na konferenciji za novinare Beogradskog sajma, poomoćnik ministra životne sredine
Srbije Aleksandar Vesić je najavio da će na sajmu ekologije biti dosta kvalitenih okruglih
stolova i skupova o toj oblasti. Ministar životne sredine Oliver Dulić će održati sastanak
sa nevladinim organizacijama koje se bave ekologijom, rekao je on. Vesić je dodao da će
na sajmu biti reči i o novom pristupu Vlade u politici zagađenja vazduha i voda, kao i o
uticaju ozonske rupe na Evropu i na Srbiju. Na međunarodnom sajmu energetike
učestvovaće, kako je najavljeno, najznačajnije kompanije koje se bave proizvodnjom i
distribucijom struje, uglja, gasa i nafte, obnovljivih izvora energije, kao i energetskom
efikasnošću. Sajmove, koji se održavaju pod sloganom "Prirodno", otvoriće ministar
životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić. Pokrovitelji sajmova su
srpska minstarstva životne sredine i infrastrukture. Cena pojedinačne ulaznice je 200
dinara, dok ulaznica za grupne posete košta 100 dinara. (Beta)

[причалица]

Beta | 04. 10. 2011

Francuska je danas zatražila od Japana da odustane od lova na kitove na Antarktiku, najavljenog za sledeću nedelju, i ponovila da se protivi takvim aktivnostima koje se navodno vrše u naučne svrhe, saopštilo je danas francusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Francuska, angažovana u okviru međunarodnih institucija u zaštiti tih životinja, zahteva od Japana da prestane sa aktivnostima lova na kitove na Antarktiku, rekao je portparol ministarstva Bernar Valero.

"Dok japansko Ministarstvo za ribolov najavljuje da će Japan nastaviti sa lovom na kitove, Francuska potvrđuje svoje protivljenje takozvanom lovu u naučne svrhe koji se sprovodi u staništima u Južnom okeanu", dodao je Valero.

Zemlje angažovane na zaštiti kitova i prirodne sredine uopšte, protive se takvoj praksi koju smatraju prikrivenim lovom u komercijalne svrhe.

Japansko Ministarstvo za ribolov najavilo je danas skori početak godišnje kampanje te zemlje u lovu na kitove na Antarktiku i bolje obezbeđivanje svojih brodova od pretnji aktivista za zaštitu tih životinja.

[причалица]

Korali širom sveta sve više blede, a naučnici predviđaju da će se situacija verovatno pogoršati, ocenjujući da je reč o poražavajućoj krizi.

http://www.b92.net/news/pics/2015/10/08/2287538675616757e9db39657913914_v4_big.jpg

Porast temperature okeana, izazvan globalnim zagrevanjem i prirodnim fenomenom zvanim El Ninjo uzrokuju izbeljivanje korala, koji često odumiru, kazali su stručnjaci.

Izbeljivanje korala najpre je zabeleženo na Guamu, pre više od godinu dana, zatim na Havajima, a šireći se na ostatak Pacifika i Indijskog okeana sada je pogodilo i Floridu i Karibe.

Nijedan koralni sprud nije pošteđen, iako su pojedina područja, kao što su Havaji, više pogođena ovom pojavom u odnosu na druga, naveli su naučnici.

Preterana toplota ugrožava korale koji zbog toga blede i postaju podložni bolestima.

Američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA) saopštila je da postoji mogućnost da u ovoj godini nestane između 10 i 20 odsto koralnih grebena.

Predstavnik NOAA Mark Eakin posebno je zabrinut za Havaje.

Havaje je pogodilo najveće izbeljivanje korala do sada, rekao je on, opisujući ovu pojavu kao "tešku i obimnu".

Prema njegovim rečima, koralni greben kod severozapada ostrva je "potpuno izbeljen".

Eakin je kazao da ovo ne predstavlja problem samo za ronioce i ribe, i podsetio da koralni grebeni imaju globalni značaj.

Koralni grebeni štite obale, doprinose razvoju turizma i obezbeđuju hranu za 500 miliona ljudi širom sveta, rekao je Eakin.