Pogledaj Punu Verziju : Čuda prirode
Obala kostura
Ima li nečega što može više da vas odvrati od odlaska na neko mesto od upornih
pokušaja raznih naroda da mu daju naziv koji će ostale upozoriti na njegove osobine?
Bušmani iz unutrašnjosti Namibije ga zovu «Mesto koje je Bog stvorio u besu»,
portugalski mornari su ga zvali: Kapije pakla, a sada se jednostavno zove – Obala
kostura. Nalazi se u Namibiji, između najvećih peščanih dina na svetu koje krase pustinju
Namib i Atlantskog okeana.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/788pxNamibia_homelands_781300x228-1.jpg
Kada se saberu guste okeanske magle, jaki vetrovi koji duvaju sa kopna, ogromni talasi i
negostoljubiva klima dolazimo do spoznaje zašto je to peskovito područje dobilo takvo
ime. Olupine jedrenjaka, putničkih brodova i galija stoje na obali kao na nekoj bizarnoj
postavci muzeja pomorstva. 1943. godine na Obali je nađeno dvanaest obezglavljenih
skeleta za koje se nikad nije saznalo kako su tu dospele i zašto su tako oskrnavljeni.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/4051156328_57329ac944-1.jpg
Obala kostura 1 - flickr - blogmulo
Kao da sve to nije dovoljno, vetar se potrudio da formira stene na najčudnije moguće
načine. Poput jeftino nameštenih scena u horor filmovima, namibijski vetar «Soo-oop-
wa» je izbrusio stene u obliku lobanja sa praznim očnim dupljama koje zure u peščani
pakao.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/3362910446_206d8192ba_o-1.jpg
Obala kostura 2 - flickr - Haydn Thomas
S obzirom da su godišnje padavine na nivou od nekoliko milimetara godišnje, životinje i biljke su
naučile da koriste stalne magle što je moguće bolje. Bube crni tvrdokrilci dube na glavi čekajući da se
magla kondenzuje na njihovim leđima i formira kap. Biljka Welwitschia mirabilis ima samo dva lista, ali
su oni široki i do tri metra čime se povećava upijanje vlage.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/2308226039_e61e0e82bd-1.jpg
Obala kostura 3 - flickr - twiga swala
Iako postoje brojne priče o ljudima koji su, srećni što su preživeli brodolom, umirali od uslova koji
vladaju na Obali kostura, danas su u opticaju ponude za safari (u okolini žive oriks antilope, žirafe,
hijene, šakali, nojevi…), ribolov (za koji kažu da je sjajan) i obilazak olupina brodova. Za svaki slučaj
u opisu ponude piše: «Samo za hrabre».
Los Glasiares
Kada bismo pričali o Južnoj Americi i njenoj prirodi, prvo što bi nam palo na pamet je
Amazon i njegove tropske šume, Rio i Kopakabana, pustinja Atakama. Međutim, Južna
Amerika je veliki kontinent. I kako bismo išli ka jugu ovog donjeg dela američkog
superkontinenta, bilo bi nam sve hladnije. Na istočnoj padini Anda u Argentini, nalazi se
nacionalni park Los Glaciares (Glečeri) koji se sastoji od 450.000 hektara leda koji sporo
plovi i rađa hladne i čiste reke i prostrana jezera.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/3263665861_3b3beba1ed-1.jpg
Najpoznatiji glečer je Moreno, koji je jedan od devet glečera u parku Los Glasijares.
Njega su formirale nebrojene oluje koje su na tom mestu hiljadu godina pakovale stotine
metara snega. S vremena na vreme, a toga je u dvadesetom veku bilo petnaest puta,
glečer krene ka jezeru Argentino i napravi prirodnu branu koja ga, kad stigne do
suprotne obale jezera, prepolovi. Nivo vode postepeno raste i razlika između visina dva
dela jezera može da bude i preko 30m. Kada pritisak vode postane preveliki ona
ogromnom snagom i uz zaglušujuću grmljavinu probija kroz branu. To pucanje brane
može da se čuje i sa udaljenosti od 16km. Zadnji takav događaj se desio 2008.godine.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/2822659450_eb7eaa3fc8-1.jpg
Glečer Moreno svake godine privlači mnogo turista, i oni dolaze da gledaju u ogromno
belo prostranstvo ili prosto, zatvorenih očiju, slušaju mrmljanje i gunđanje reke leda. Los
Glasiares takođe privlači planinare. Tu je izazovan vrh Ficroj visok 3375 m.
I za kraj, u ovom nacionalnom parku je u jednoj pećini pronađeno, zbog vremenskih
uslova, odlično očuvano parče dlakave kože dugačko 1,2 m. Pripadalo je milodonu,
izumrlom džinovskom lenjivcu koji je u Patagoniji živeo pre 10.000 godina. Bio je težak
oko 200 kilograma i visok 3 metra kad bi se uspravio na zadnje noge. Imao je debelu
kožu i teško da je imao drugih prirodnih neprijatelja osim ljudi.
Ako vas put nekako nanese do Argentine ne propustite da posetite Los Glasiares. Mini
pešačke ture koštaju samo 88 dolara.
Džajants Kozvej
Nekada davno, dok su Zemljom hodali divovi, jedan od njih po imenu Fin Makul je živeo u
Irskoj. Sa svojom grupom elitnih ratnika koji su sebe nazivali Fiana, čuvao je kralja
Irske. Dok je uživao u svojoj nepobedivosti, iz Škotske se javio džin po imenu
Benandoner i počeo da se ismeva slavi i veštini Finovoj. Kada je to čuo, Fin Makul je
zgrabio komad zemlje i bacio ga u Škotsku. Benandoner mu je uzvratio kamenom i rekao
mu da, kad bi mogao da ga dohvati završio bi mu karijeru borca pre vremena ali,
nažalost, ne ume da pliva. Možeš da odahneš, reče Benandoner, zbog moje neukosti
bićeš pošteđen. Fin Makul se toliko razbesneo zbog izjava Benandonerovih koje su svi
čuli, da je cele nedelje odlamao parčad stena od litica i gurao ih u okean da bi napravio
nasip do Škotske. Sada nemaš opravdanja, doviknuo je Fin svom neprijatelju. I nije mu
bilo druge, čast je bila u pitanju.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/giants1-1.jpg
Posle tolikog posla, div Fin Makul je bio jako umoran a znao je da će veliki Škot uskoro
doći. Pre nego što je zaspao, smislio je jednu prevaru. Legao je u veliku kolevku, pokrio
se ćebetom i zaspao. Uskoro je žena Finova čula besne uzvike, Gde se sakrila ta
kukavica po imenu Fin Makul. Vratiće se uskoro, popij šolju čaja i sačekaj malo, reče Una
Benandoneru. Uz čaj mu posluži i kolače koje je zamesila sa kamenjem, i kad škotski div
savladan ženinom učtivošću sede, uz prvi zalogaj polomi jedan zub. Bogami, gadan je
momak ovaj Fin Makul kad jede ovakve kolače, pomisli on dok je s mukom gutao parčiće
kamena. A tek kad ugleda ogromnu kolevku i bebu u njoj, O kolika je, pomisli, koliki li je
otac kad mu je beba ovolika. Htede da dodirne bebu, a Fin mu odgrize parče prsta. To
je bilo sasvim dovoljno da Benandoner otrči nazad u Škotsku, lomeći nasip svakim
uplašenim korakom.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/giants2-1.jpg
To je jedna verzija priče, a druga je…pa recimo, manje interesantna. Pre 60 miliona
godina, vulkanska aktivnost u tom području je bila jaka i stvorila je najveću bazaltnu
ploču u Evropi. Kad se lava stvrdnula, kontrakcijske sile su bile tako ravnomerne da je
ploča popucala uz geometrijsku preciznost. Stubovi koji su formirani su uglavnom
heksagonalne osnove, mada ih ima i sa osam strana. Takvih stubova u grofoviji Antrim,
na severoistočnoj obali Severne Irske ima oko 40.000. Prošle godine ih je obišlo oko
700.000 turista.
Negde baš u toj oblasti, 1588.godine Španija je krenula sa velikom armadom koja se
sastojala od 131 broda sa namerom da napadne Englesku. Pošto je pretrpela velike
gubitke, armada je počela povlačenje opasnim putem oko severne Škotske. Najveći
galeas ove armade, Hirona, naleteo je na stene u blizini Džajants Kozveja. Ali to je već
neka druga priča…
http://razbibriga.net/imported/2011/09/giants3-1.jpg
Kanjon De Šeli
U blizini geografskih odrednica čija imena više upućuju na mapu epske fantastike nego
na stvarna mesta (Obojena pustinja, Okamenjena šuma, reka San Huan, Dolina
spomenika), a upravo u zemlji Četiri ugla, tamo gde se spajaju Juta, Kolorado, Arizona i
Novi Meksiko nalazi se kanjon De Šeli koji je dovoljno veličanstven da na svojim stenama
nosi tešku istoriju naroda koji su tu živeli. Nekada davno, vekovi aktivnosti Zemljine kore
i reka formirali su crvene stene kanjona visoke i do 300m koje stoje skoro sasvim
uspravne i neverovatno glatke.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/de_chelly1-1.jpg
Takođe nekada davno, ovo je bilo područje bogato vodom i plodnom zemljom, dakle
idealno da se ljudi nasele i započnu normalan život, da obrađuju zemlju, love i sakupljaju
biljke. Gradili su kuće od kamena i nepečene cigle čije ruševine i danas upečatljivo stoje
u tišini kanjona De Šeli. U XII veku ova oblast nepovratno menja klimu i verovatno
primorava te ljude da se odsele u neke krajeve u kojima će započeti nov život.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/bela_kuca-1.jpg
Posle njih to mesto postaje dom Navaho plemena. Kad u ove krajeve dođu Španci (XVI
vek) kanjon De Šeli postaje sjajno uporište u borbi Navaho plemena. Međutim, Španci sa
sobom donose konje i ovce, što se savršeno uklopilo sa načinom života Navahoa.
Kasnije, američki doseljenici sa sobom donose samo smrt. Amerikanci od samog početka
pokazuju svoju tvrdoglavost u nerazumevanju lokalnih prilika, ma gde se našli. Sklopili su
primirje sa jednim Navaho plemenom i to prihvatili kao primirje sa svim Navaho
indijancima, iako je svako pleme donosilo odluke samo za sebe. Kada je neko drugo
pleme prekršilo primirje (ono koje ga nije ni potpisalo) krenula je odmazda u vidu
konjičkih eskadrona na čelu sa pukovnikom Kitom Karsonom. Sela su im spaljena, ljudi i
stoka ubijeni. Preživeli su bili primorani na pešačenje do zarobljeničkog logora u Novom
Meksiku koji je bio udaljen 320 kilometara. Oni koji su to preživeli preneli su na sve
sledeće generacije sećanje na «dugo pešačenje». Posle četiri užasne godine na jalovoj i
sprženoj zemlji Novog Meksika vlasti SAD su dozvolile Navaho plemenu da se vrati kući u
područje Četiri Ugla, koje je i danas njihov rezervat.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/navajo-1.jpg
Kroz ovu stenovitu dolinu (što u prevodu sa Navaho jezika znači De Šeli), u kojoj svaki
kamen ima istoriju povezanu sa ljudima koji tu žive odvajkada, duvaju stalni vetrovi. Ti
vetrovi su povezani sa Navaho tradicijom, koja kaže: «Vetar je taj koji je njima [svetim
ljudima] dao život. Vetar je taj koji izlazi iz naših usta i daje nama život. Kada on
prestane da duva mi umiremo. Na koži vrhova naših prstiju vidimo liniju vetra, pokazuje
nam kuda je vetar duvao kad su naši preci stvoreni.»
MRTVO MORE
Ono je toliko slano da u njemu, osim nekoliko bakterija i gljiva, nema života. Ako neka ribica slučajno zaluta tamo njeno telo biva prekriveno kristalima soli i vrlo brzo završi izbačeno na obali, mrtvo. Jedino čega ima u izobilju je – so. Površina je najmanje slana jer se u Mrtvo more uliva reka Jordan. Na 40m dubine voda se sastoji od 300 grama soli po kilogramu vode, a to je deset puta više od okeana.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/mrtvo_more-1.jpg
U stvari, Mrtvo more je jezero i nalazi se na 422m ispod površine mora što njegove obale
čini najnižom površinom na Zemlji. Njegova voda ima veliku gustinu što za posledicu ima
otežano plivanje u njoj. Međutim, umesto plivanja možete da se zavalite kao na kauču i
čitate novine, voda će vas bez ikakvih problema održavati na površini.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/plutanje_mrtvo-1.jpg
NEKAD:
S obzirom na to da se Mrtvo more nalazi na istorijski bogatoj lokaciji i njegova istorija je
vezana za sve bitne religije koje su tutnjale tim krajevima. Polovinom prošlog veka je u
pećinama u blizini Mrtvog mora pronađeno 900 dokumenata, uključujući i tekstove iz
biblije, za koje se procenjuje da su nastali između 150 godine p.n.e i 70 godine n.e., što
znači da su to do sada najstariji preživeli primerci biblijskih i vanbiblijskih religijskih
dokumenta. Po islamskoj tradiciji u toj oblasti su živeli izopačeni ljudi, „homoseksualci,
kradljivci i ubice“, i Alah je naredio kaznu za narode Luta zbog svojih nedela. Pošto nisu
izdržali ni poslednji test u vidu dva anđela prerušena u zgodne muškarce (jer su svi hteli
da se udaju za njih – i muškarci i žene), anđeo Džibril je prevrnuo zemlju na kojoj su oni
živeli i bacio je natrag. Tako je nastalo najniže zemljište na planeti – kao kazna.
SAD:
Mrtvo more je danas važna turistička atrakcija Jordana i Izraela jer predstavlja
jedinstvenu banju na svetu. Kako kažu na promotivnom sajtu, „Mrtvo more je jedino
mesto na svetu u kome je pomešano: toplo vreme cele godine, vazduh pun kiseonika,
terapeutsko solarno zračenje, slano more bogato mineralima, svetski poznato mineralno
blato i termomineralni topli izvori.” Sve to povoljno utiče na izlečenje od psorijaze,
ekcema, vitiliga (gubitka pigmenta), raka kože i reumatskih bolesti.
Možda se jednog dana, ako Mrtvo more izleči dovoljno ljudi, skine božija kazna sa ovog
područja i ispuni proročanstvo proroka Jezekilja koje tvrdi da će voda biti izlečena i
postati pitka, i da će Mrtvo more jednog dana postati normalno jezero sa životom u sebi.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/blato_mrtvo-1.jpg
Gosova brda
Pre oko 142 miliona godina, velika vatrena kugla se ogromnom brzinom probijala nebom i
na kraju, snagom hiljadama puta većom od atomske bombe, udarila u veliku ravnicu
Australije. Zemlja je odskočila i formirala kružnu formaciju brda, a na čitavoj južnoj
polulopti Sunce je bilo zaklonjeno podignutom prašinom bar nekoliko meseci.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/gossesbluff-1.jpg
U početku je ovaj 150 metara visoki krater imao 20 kilometara u prečniku, a danas je
zbog milenijumskih erozija sveden na samo 4 kilometra. Ime je dobio po Edmundu Gosu,
koji je prvi belac koji je otkrio krater, međutim, australijski domoroci (Aboridžini) su znali
za ovo mesto mnogo pre nego što smo mi počeli da se hvalimo njegovim otkrićem. Ova
lokacija je puna skrivenih mesta, zamki za lov i skloništa, a neka od njih su dekorisana
crvenim otiscima šaka njihovih tadašnjih stanovnika. Zbog toga se danas krater
prepoznaje kao sveto mesto.
Aboridžinska legenda kaže da je Tnorala nastala kada su nebeske žene plesale
pretvorene u zvezde u Mlečnom putu. Jedna od žena se umorila i ostavila svoje dete i
drvenu korpu. Korpa je pala i počela da pada na zemlju. Beba je pala i naterala stene da
oforme krug oko nje, a bebini roditelji, večernja i jutarnja zvezda (Venera) su nastavili
da je traže.
Nedaleko od Gosovih brda nalaze se Henberi krateri koji su nastali kao rezultat dvanaest
delova meteora koji se mnogo kasnije raspao prilikom pada na Zemlju.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/GossesBluff_EN-1.jpg
jezero Turkana
Kada je grof Samuel Teleki fon Sek pod izgovorom istraživanja otišao u dugačak safari
po Africi, 1897. godine nabasao je na veliko slano jezero zabačeno u pustinjskom kraju u
Keniji. Ogromno 290 km dugačko jezero (mnogo kasnije se otkrilo da je ono najveće
pustinjsko i najveće slano jezero na svetu) grof je nazvao Rudolfovo po austrijskom
princu. Kasnije dobija naziv More žada zbog svoje zelene boje, a tek 1975. godine
predsednik Kenije mu, posle dobijanja nezavisnosti, daje naziv Turkana jezero po
najvećem plemenu koje živi u njegovoj okolini.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/LakeTurkanaN-1.jpg
Na tom području je pronađeno toliko fosila da su ga naučnici proglasili kolevkom
čovečanstva i mestom na kojem se najbolje mogu proučavati počeci ljudske istorije.
Međutim, okolina jezera je veoma negostoljubiva, klima suva i vetrovita sa čestim jakim
olujama, tako da je malo onih koji se odlučuju da posete mesto na kome su se Hominidi
uspravili na dve noge. Nove teorije tvrde da je pre nekoliko miliona godina klima bila još
toplija nego danas i da su upravo takvi vremenski uslovi «krivci» za uspravljanje čoveka
(udaljavanje od vrele zemlje i smanjivanje izloženosti tela sunčevim zracima).
Upravo zabačenost i negostoljubivost okoline su zaslužni za neverovatan broj životinja
koji danas živi u i oko jezera Turkana. Krokodili, nilski konji, zmije, preko 400 vrsta ptica,
47 vrsta riba žive u savršenoj prirodnoj ravnoteži iz jednog razloga: nema čoveka u
okolini da im smeta. Pritom mislim na belog čoveka. Krokodila ima preko 12.000, među
kojima su i neki najduži primerci na svetu, i svi oni uživaju u lovu na nilske grgeče koji
dostižu i 200-300 kg. Navodno, zbog hemijskog sastava jezera krokodili imaju čvoriće na
stomaku što im čini kožu neupotrebljivom za cipele i što ih je verovatno spaslo od
ljudske ruke.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/GreaterFlamingosLakeTurkana-1.jpg
Jaki vetrovi nisu najpogodniji za one koji se uprkos upozorenjima odluče da brodom ili
čamcem prelaze jezero, međutim odlični su za vetroelektrane. Kenija je uspela da
privuče investicije i u narednih nekoliko godina se očekuje izgradnja najvećeg vetroparka
u Africi: proizvodiće 300 MW struje i to znači da će Kenijcima 20% od ukupne potrošnje
činiti čista energija. U projektu je planirana izgradnja 353 turbine čime će se nastaviti
veliki rast ulaganja Afrike u obnovljive izvore energije.
More žada je danas jedno od retkih mesta na planeti koje će nesmetano nastaviti da živi
onako kako je živelo i hiljadama godina unazad. U njega će se ulivati reke, slana voda će
isparavati, oluje će divljati, životinje ravnodušno činiti karike u lancu ishrane, a poneki
čovek će povremeno zalutati i osetiti koliko je nepoželjan ako ne ume da se prilagodi.
http://razbibriga.net/imported/2011/09/turkana-1.jpg
Ђавоља варош
Природни споменик Ђавоља варош, који се налази надомак Куршумлије, најлепша
је слика српског туризма која је прошле године обишла свет кандидатуром за
Седам светских чуда природе. Иако није успела да уђе на листу првих седам,
Ђавољу варош подржала је јавност у Србији, била је фаворит и на Балкану, а
посета тој туристичкојдестинацији била је највећа у последњих 20 година.
Од тренутка када је постала кандидат Србије за седам светских чуда природе ово
одредиште посетило је око 60.000 туриста, а у протекле три деценије није било
више од 3.000 посетилаца. На крају се пласирала међу 77 кандидата, иако је од
почетка била на првом месту у категорији пећина, формација стена и долина.
Свако ко је једном посетио Ђавољу варош, пожелеће да се врати и поново ужива
у врло ретком призору земљаних фигура, окружених шумом и брдима Радан
планине и делићу те мистичне природе од које застаје дах сваком посетиоцу.
Земљане куле високе су од 15 до 25 метара, а на врховима имају камене капе.
Укупно има 202 фигуре и док неке од њих нестају, стварају се нове. Смештене су
у две јаруге- једна је Ђавоља јаруга, а друга Паклена јаруга.
Та дестинација позната је и по два извора јако киселе воде са високом
минерализацијом. “Ђавоља вода“се налази у непосредној близини земљаних
пирамида.Ђавоља варош настала је вековном ерозијом тла, али су многобројне
легенде о овом природном феномену допринеле мистериозности тог места. У
оквиру туристичке дестинације Ђавоља варош ради етно ресторан у коме
посетиоци могу уживати у етномузици, домаћој храни и бањској „Пролом води“.
Такође, ту постоји и галерија са фотографске колоније. Фотоколонија, јединствена
манифестација те врсте у Србији и Европи, окупља уметнике фотографије из
земље и света, који фотографишу Ђавољу варош, организујући изложбе
уметничких фотографија широм света. На улазу у Ђавољу варош могу се купити
најразличитији сувенири са мотивима тог локалитета.
http://razbibriga.net/clear.gif
Ђавоља Варош
Ђавоља варош недавно је осветељена и за ноћне посете, а први туристи
заинтересовани за ноћне посете и камповање најављени су за март ове године.
Осветљена је цела пешачка стаза до Ђавоље вароши, у дужини од 1.150 метара,
рударска окна, црвено врело и земљане пирамиде. Ради се о осам врста светла
различитих боја, које се преламају и производе 21 светлосни ефекат. У
туристичком предузећу „Планинка“ истичу да је ова инвестиција од великог
значаја за овај локалитет јер ће ноћним посетама бити знатно повећан број
посетилаца, а могао би чак да буде и дуплиран.
Легенде
Чудно извајане земљане фигуре, дивљина, вода чудног укуса и мириса,
тајанственост коју стварају звучни ефекти док дува ветар утицали су на локално
становништво да локалитету да назив Ђавоља варош. О том месту испредане су и
многе легенде које су објашњавале настанак Ђавоље вароши, а најпознатија је она
која каже да фигуре представљају окамењене сватове који су пратили на
венчање брата и сестру. Ђавољи план је, према легенди, покушала да спречи
вила, која како кажу и данас држи под својом заштитом овај крај. Вила није успела
да уразуми сватове, и они, каже легенда, кренуше са младенцима ка цркви на
венчање. Она се онда поче молити Богу да на неки начин спречи родоскрнављење.
Бог услиши њену молбу, споји небо са земљом, дуну јак, хладан ветар и окамени
сватове са младенцима.
Споменик природе
Локалитет је стављен под заштиту државе још 1959. године, а 1995. године је
Уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног
значаја и стављен у прву категорију заштите-споменик природе .Укупно је
заштићено 67 хектара површине. Тренутно се у Влади Србије налази захтев за
заштиту 1.014 хектара.
У Европи има сличних појава у Алпима, са обе стране превоја Бренер у Аустрији и
Италији, код Болцана, затим у Валеријену, у покрајини Горња Савоја, у
Француској . У Америци је позната “Башта богова". У Ђавољој вароши су куле
бројније, већих димензија и знатно постојаније.
Пут до Ђјавоље вароши
Споменик природе "Ђавоља варош" налази се на југу Србије у атару села Ђаке, 27
километра југоисточно од Куршумлије, а 89 километара југозападно од Ниша. Од
Београда је удаљен 288 километара. Од уласка у локалитет до Ђавољих пирамида
стиже се пешке стазом дугачком 900 метара.
Шта посетити
Посету Ђавољој вароши треба искористити и за обилазак тог дела Србије и
Куршумлије. Занимљиво је што се у Општини Куршумлија налазе три бање –
Пролом бања, Луковска и Куршумлијска бања, а све три су познате по природним
лепотама и лековитим својствима, идеалним за одмор, рекреацију и лечење.
Туристичка организација Куршумлије током године организује и бројне
манифестације – Гусларско вече које се од краја 70-тих година одржава у граду,
уз учешће познатих гуслара из целе земље, "Мис Пролом бање" - одржава се у
јулу и августу, "Златни глас Пролом бање" - организује се у септембру,"Златна
фрула Пролом бање" - у јулу ."Видовдански дани Пролом бање" – организују се код
цркве Лазарице у Пролом бањи на Видовдан, 28. јуна.
Сваке године у априлу на Лазареву суботу одржава се Традиционални крос од
Луковске бање до Треске, а користећи мапу, девојке треба да пређу 16
километара, а мушрарци 26 километара и врате се на полазно место.
Манифестација“Хајка на вука “се одржава у фебруару, уз учешће 350до 500
ловаца из целе земље. После хајке се организује свечана вечера уз песму,
дружење и склапање пријатељства.
Уколико су туристи расположени за дуге шетње и планинарење, до Ђавоље
вароши могу доћи пешке од Пролом бање, такозваном "стазом здравља", преко
Проломске планине, у дужини од 9 километара, за два и по сата хода.
Пише: Снежана Драгаш
Velika plava rupa (Belize)
Velika plava rupa (Great blue hole) nalazi se uz obalu Belizea, skoro u centru "svetionik" grebena koji se nalazi oko 60 km od Belize Sitija. Rupa je skoro savršeno okrugla i obima je oko 300 metara, dok je dubina vode u njoj 120 metara. Formirana je kao vapnenjačka pećina koju je more potpilo kada je nivo vode narastao. Izgleda magično i predmet je divljenja mnogih istraživača i turista.
Ovo mesto poznatim je 1971. godine učinio Žak Kusto kada je tu došao svojim brodom Kalipso i proglasio "Plavu rupu" najboljim mestom za ronjenje na svetu.
http://razbibriga.net/imported/2012/01/UniverzumFenomeni__cuda_prirode_19-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2012/01/UniverzumFenomeni__cuda_prirode_20-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/2012/01/UniverzumFenomeni__cuda_prirode_21-1.jpg
http://www.youtube.com/watch?v=fPehnEcCCmE&feature=player_embedded
Pamukkale (Turska)
Pamukkale, prevedeno znači "dvorac od pamuka". Neki smatraju da je taj naziv motivisan mekim izgledom litica i terasa, ali lokalna legenda kaže da su u davna vremena ovde divovi sušili obrani pamuk. Litice, terase i stalaktiti izvora Pamukkale prekrivaju površinu od 2,5 km dužine i 0,5 km širine.
Nastali su kao rezultat vrućih vulkanskih izvora koji se nalaze na visoravni iznad njih. Voda iz izvora zasićena je kalcijumom i drugim mineralima koje je kišnica rastopila iz stena prolazeći kroz zemlju na putu do izvora. Kada voda iz izvora curi preko ivice visoravni, na obronku brda ostavlja sloj kalcijuma. Slojevi kalcijuma postepeno su se gomilali hiljadama godina i tako su nastali vertikalni zidovi, terase i stalaktiti blistavo bele boje.
http://razbibriga.net/imported/2012/01/pamukkale3-1.jpg
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Na njegovim toplicama izgrađen je antički grad Hierapolis u 2. veku pr.n.e. kao lečilište. U Hierapolisu se nalaze ostaci kupatila, hramova i drugih starogrčkih i starorimskih spomenika, kao i originalne ranohršćanske građevine, zbog čega je 1988. godine, zajedno s toplicama Pamukkale, upisan kao UNESCO-va svetska baština.
Ovo područje se nalazi u dolini reke Menderes i ima umerenu klimu skoro cele godine. Dugo je oko 2,000, a široko 600 i visoko oko 160 metara. Pamukkale ima 17 izvora u kojima voda ima temperaturu od 35°C do 100°C. Od njih se voda proliva nekih 320 metara do padine, gde se u terasama preleva preko padine duge 60-70 metara. Oko 499.9 mg CaCO3 se taloži svaki dan iz svakog litra vode u savršenim klimatskim uslovima.
burning violin
25-01-2012, 20:21
Cliffs of Moher
4974
Angel falls - Andjeoski vodopad
http://razbibriga.net/imported/2012/01/andjeoskivodopadJPG-1.jpg
Angel falls ili Salto Angel (Kerepakupay Vena) je najvisi vodopad na nasoj planeti. Nalazi se u Nacionalnom parku Kanajma (Canaima) u Venecueli na reci Curun, na visini od 979m. Zanimljiv lokalni naziv za planinu iz koje tece vodopad je Auyan Tepui ili Djavolja planina, a vrh vodopada je nazvan Djavolja usta. Vodopad je toliko visok da za vreme oblacnih dana posetioci ne mogu da vide sam vrh, pa izgleda kao da voda dolazi pravo sa neba, sto cini naziv potpuno opravdanim.
Andjeoski vodopad otkrio je istrazivac Ernesto Sanchez La Cruz pocetkom 20. veka, ali je vodopad postao poznat zapadnom svetu tek 1935. godine, kada ga je preleteo americki pilot James Crawfors Angel, po kome je i dobio ime.
http://razbibriga.net/imported/2012/01/AngelFallsVenezuela12tall-1.jpg
Crawford je prvi put ugledao vodopad 1933. godine. Ponovo se vratio da ga potrazi i dokaze njegovo postojanje 1937. godine, kada je zaista i uspeo da ga nadje, ali je sleteo na blatnjavu uzvisinu, nakon cega je avion blago potonuo i nije bilo moguce da uzleti. Dzejms je bio sa svojom suprugom i Venecuelancem Gustavom Henijem. Srecom po Dzejmsa, Gustavo je dobro poznavao okolinu i uspeo je da ih, nakon 11 dana, dovede do Kamarate. Stigli su umorni i gladni, ali nisu prestajali da pricaju o najvecem vodopadu na svetu. Godine 1970. Dzejmsov avion je pronadjen, izvucen helikopterima i sada se nalazi u Muzeju avijacije u Marakaju. Na vrhu vodopada se nalazi replika aviona za turiste.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
La Cueva de los Cristales
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Skriveno duboko ispod meksičke pustinje nalazi se jedno od najvećih prirodnih čuda na svetu - džinovska kristalna pećina s gipsanim kristalima visokim i do 11 metara i teškim 55 tona.
La Cueva de los Cristales, kako su je Meksikanci nazvali, ukopana je nekoliko stotina metara ispod planine Naica, u pustinji Chihuahua, na severu Meksika, a pronašla su je 2000. godine dva rudara dok su probijala novi tunel u rudniku srebra i olova.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
Pećina sadrži neke od najvećih prirodnih gipsanih kristala na svetu koji opstaju zahvaljujući stabilnom prirodnom okruženju. U pećini, ispunjenu vodom bogatom mineralima koji pogoduju rastu kristala, temperatura je uvek oko 58 stepeni Celzijusa. Ovde su najveći kristali selenita ikada pronađeni.
Na toj užarenoj temperaturi, koja potiče iz unutrašnjosti Zemlje, čovek ne bi izdržao više od 15 minuta.
http://razbibriga.net/imported/clear.jpg
S ispumpavanjem vode iz pećine veličine devet puta 27 metara kristali su se pojavili u punoj svojoj lepoti.
"To je kristalna Sikstinska kapela", rekao je geolog Juan Manuel Garcia-Ruiz s Univerziteta Granade u Španiji, koji kaže da ga ne bi začudilo kada bi rudari pronašli još nekoliko ovakvih pećina.
Najveći kristal pronađen u Naici je star 500.000 godina.
http://razbibriga.net/imported/2012/02/UniverzumKristalna_Pecina_u_Meksiku_6-1.jpg
Tačkasto jezero-prirodni fenomen Kanade
http://razbibriga.net/imported/2012/02/554990325-1.jpg
Tačkasto ili pegavo jezero Kliuk koje se nalazi u Osoyoosu u Kanadi redak je i jedinstveni prirodni fenomen. Količina minerala koja se nalazi u jezeru jedna je od najvećih na svetu. Jezero je bogato kalcijumom, natrijumom, magnezijum-sulfatom i srebrom zbog čega često menja boje, a pravu lepotu posetiocima će otkriti tek u letnjim mesecima. Zbog suše jezero se pretvara u niz prelepih, raznobojnih lokvi.
Indijanci iz doline Oskogan smatraju jezero svetim tlom tvrdeći da su mulj i voda iz "pegavog jezera" lekoviti i da uklanjaju sve vrste bolova. Nekada, sukobljena plemena su prekidala ratove kako bi ratnici u jezeru mogli lečiti svoje rane.
Pokreće vBulletin® verzija 4.2.0 Copyright © 2024 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.