Testiranje strpljenja

[kojica]

Umeju deca i te kako da ''igraju'' po živcima i proveravaju do koje granice mogu da
idu. Koliko su uspešni u tome? Da li vam se često dešava da ''izgubite živce''?

Da li mislite da to rade, zato što su trenutno ljuti na vas?

Možda samo privlače pažnju?

[kojica]

Najgori su bili do treće godine. :qq: Posle treće, stariji je načisto odustao, a mlađi me i dalje povremeno maltretira..

ljubi ga mama.. :aha:

[причалица]

toliko sam čitala o bebama pre nego što sam ih rodila , jer samo morala samo da ležim, naročito s ovom prvom....da nije bilo šanse da ne prepoznam nešto od tog ponašanja...ne mogu da se požalim - nisam vikala na njih, nisu dobijale batine :qq: sve je bilo u redu...a posle, pubertet i tako to - pa dobro, izgleda da je i to prirodna stvar :lol:

[mikili]

Budući roditelji iskreno veruju da nikada neće izgubiti živce zbog deteta. Međutim...http://razbibriga.net/imported/clear.jpg


Mladi roditelji, ili oni koji tek očekuju da to postanu, veruju da će uložiti maksimum napora da budu što je moguće bolji roditelji. Kada ih pitate šta to, konkretno, znači, odgovoriće da na svoje dete neće nikada vikati, da će se sa njim o svemu dogovarati, da će mu posvetiti sve svoje slobodno vreme…

Oni u to najiskrenije veruju, i treba ih pustiti da do spoznaje - kako to nije uvek moguće - dođu samostalno. Naime, samo je pitanje vremena kada će i oni najsmireniji ipak "izgubiti živce", ponekad slagati, ponekad vikati bez "pravog" razloga. Za neprimereno, nedosledno, nervozno ponašanje, imaće veoma mnogo prilika.

Sa druge strane, u mnogim svojim razvojnim fazama, i procesu sazrevanja i upoznavanja sa svetom koji ga okružuje, dete će testirati vaše strpljenje i granice U mnogim svojim razvojnim fazama, i procesu sazrevanja i upoznavanja sa svetom koji ga okružuje, dete će testirati vaše strpljenje i granice dozvoljenog ponašanjadozvoljenog ponašanja. Tako ono uči i sazreva. Ponekad na taj način traži vašu dodatnu pažnju, ponekad i ono na vama kanališe one emcije koje bi trebalo da ispolji negde drugde, a ponekad je opiranje vašim zahtevima uobičajeno za njegovu trenutnu fazu razvoja.

Upravo zato, činjenica da ponekad "izgubite živce" sa svojim detetom, ne čini vas lošim roditeljem. Odnosno, takvo ponašanje uopšte ne karakteriše dobrog ili lošeg roditelja, jer se kvalitet roditeljstva meri drugim parametrima. Ipak, podrazumeva se da takvo ponašanje nije konstruktivno, niti poželjno. Ne zaboravite da, bez obzira koliko stručnjaci imali razumevanja da niko ne može biti uvek smiren, dosledan, konstruktivan - vaš gubitak strpljenja ne sme biti opravdanje za fizičko kažnjavanje deteta, psihološko zlostavljanje, ili zanemarivanje.

Ako već ponekad i vi "izgubite živce", šta možete učiniti?

Težite ka doslednosti. Biti u svakom trenutku dosledan - zvuči primamljivo, ali je lakše reći nego učiniti. Naime, niko nije dosledan baš uvek. Vi ste dosledni u većoj ili manjoj meri, baš kao što ste u većoj ili manjoj meri tvrdoglavi, nestrpljivi, osetljivi. Ukoliko ponekad preinačite neku svoju odluku - to ne mora da znači da niste dosledni, već da imate sluha za potrebe svog deteta. Dosledno ponašanje roditelja utiče na samopouzdanje (kako roditelja, tako i dece) i autoritet roditelja, koji se na ovaj način gradi najbezbolnije i najbrže.

Kontrolišite svoje emocije. Naučite da kontrolišete svoje emocije, a posebno one koje mogu imati posledice po dete. Ne dozvolite sebi da se izderete na dete ako ono to nije ni sa čim zaslužilo. Pronađite prave uzroke svog nezadovoljstva, umesto da se «praznite» na njemu samo zato što je pred vašim besom nemoćno, ili preslabo da vam se suprotstavi.

Mislite o sebi kao o roditelju. Budite svesni svoje roditeljske uloge. Mislite o tome koliko je ogroman vaš uticaj na dete. Informišite se i uvek budite u toku trenutnih razvojnih faza vašeg deteta. To će vas učiniti fleksibilnijim, znaćete šta možete da očekujete, a samim tim i da se pravovremeno pripremite za eventualne izazove njegove trenutne, kao i prve naredne razvojne faze.

Izvinite se. Konačno, kada se "samo" izvičete, ne zaboravite da se detetu i izvinite. Ožiljci koje ostavljamo na dečjem putu razvoja, često su veoma duboki. Naše najbolje namere nisu opravdanje da se ponašamo kako god u trenutku mislimo da je poželjno. Nažalost, ni izvinjenja često nisu dovoljna. To znate i vi, kao odrasle osobe. Ipak, ako ste nezasluženo vikali na dete, ili ga kaznili, najmanje što možete da učinite jeste da mu se izvinite i priznate da ste preterali u reakciji, i da ono nije krivo za takvo vaše ponašanje. Osim izvinjenja, podrazumeva se da ćete pokušati da se takvo vaše ponašanje ne ponovi.

(MONDO/YUmama (http://www.yumama.com/))

[DaDole]

bravo za temu:)
velika je uloga roditelja,toliko velika da zaboravimo ponekad da su i naša djeca ,ti divni mali ljudi,neko ko pamti duže neg što očekujemo,duže od strpljenja koje često nemamo..
najviše me razbjesne majke koje cijeli dan imaju grimasu trpljenja na licu..trpe na poslu,glume strpljenje pred šefom,radnim kolegama,zluradim komšijama,nervoznim partnerom..i onda tu masku skinu i "istresu" se na dijete bez razloga,jer morale su da skinu lažnjake sa lica:(

[Ciciban]

Kliko cesto znate da poludite od njih, brojite li do deset? sta radite kad vas izvade iz takta ... kako se branite od toga?
Ja poludim nekad s razlogom , on zna da mi je slaba tacka , a ja znam gde sam pogresila prilikom vaspitavanja ....ispravljamo gresku ali normalno , nus pojave ne izostanu .....

nemojte samo odma da me razapinjete ...


i da, nemam cigareta ...

[причалица]

ne znam...nisam nikad dozvolila da deca vide da su me izvela iz takta.
uvek sam u tim situacijama (kad same znaju da su uradile nešto što je za svaku kritiku) bila mrtva hladna kao kreten.....takvo ponašanje ih pre natera da se promene nego kad vide da roditelj šizi. doduše, i deca su različita.
to je moje mišljenje i moje iskustvo.

[Ciciban]

ne znam...nisam nikad dozvolila da deca vide da su me izvela iz takta.
uvek sam u tim situacijama (kad same znaju da su uradile nešto što je za svaku kritiku) bila mrtva hladna kao kreten.....takvo ponašanje ih pre natera da se promene nego kad vide da roditelj šizi. doduše, i deca su različita.
to je moje mišljenje i moje iskustvo.

obicno sam i ja takva ali nagomila se pa eruptira ....

[причалица]

cici, ne treba da se gomila...nego treba stvarno da budeš mrtva hladna.
ako ti se bes gomila, to samo znači da si glumatala pred detetom, a dete onda to oseti pa radi ponovo.

[paculjkica]

Umeju deca i te kako da ''igraju'' po živcima i proveravaju do koje granice mogu da
idu. Koliko su uspešni u tome? Da li vam se često dešava da ''izgubite živce''?

Da li mislite da to rade, zato što su trenutno ljuti na vas?

Možda samo privlače pažnju?

Privlače pažnju :aha: To njima baš zabavno bude :rol: Ti onda treba da se dereš (pošto tad čuju jedino
:lol:) , nerviraš i onda moraš da smišljaš razne stvarni , pa će nešto od toga da upali....A bilo im je samo dosadno.... :lol: