Najsmešnija naučna dostignuća

[причалица]

Na univerzitetu Harvard održana tradicionalna dodela nagrada za najsmešnija i najbesmislenija naučna dostignuća.

[причалица]

AKO niste osvojili nagradu - a posebno ako jeste - više sreće naredne godine.

Ovim rečima, kako tradicija nalaže, završena je ovogodišnja dodela IgNobel nagrada. Reč je o verovatno najzanimljivijem naučnom događaju godine - uručenju nagrada za najsmešnija i najbesmislenija naučna dostignuća.
Prema pravilima IgNobela, da bi neko bio nagrađen, treba pre svega „da nasmeje ljude, ali i da ih podstakne na razmišljanje“. Iako često urnebesno smešna, nagrađena istraživanja, a posebno istraživači nikako nisu neozbiljni. Laureati su često vrhunski naučnici, a nagrade im uručuju dobitnici pravog Nobela.

[причалица]

Nagradu za medicinu ove godine dobila su dva tima - holandski i američki - koji su čovečanstvo zadužili studijom o uticaju potrebe za hitnim uriniranjem na donošenje odluka. Prva ekipa zaključila je da ljudi koji moraju hitno da mokre donose brže i bolje odluke. Drugi tim je stvari sagledao iz drugog ugla - utvrdili su da, pritisnuti maloni nuždom, ljudi postaju jako nervozni i opasniji za volanom nego pijani vozači.

Daleko suptilnije bilo je interesovanje profesora sa univerziteta u Oslu, Karla Halvora Teigena, koji je istraživao zašto ljudi uzdišu u svakodnevnom životu čime je zaslužio IgNobela za psihologiju.

Laureat IgNobela za fiziku je francusko-holandski tim koji se bavio pitanjem - zašto bacači diska osećaju vrtoglavicu, ali ne i bacači kugle.

[причалица]

Za doprinos javnoj bezbednosti nagrada je otišla u ruke Džona Sendersa sa Univerziteta u Torontu, a zaslužio je svojim radom o „vožnji vozača na autoputu dok mu na glavu neprestano pada retrovizor koji ga zaslepljuje“.

Japanski tim potrudio se da smisli verovatno najoriginalniji protivpožarni alarm na svetu. Posvetili su se proučavanju idealne gustine vasabija kojom, u slučaju požara, treba isprskati čoveka koji spava kako bi se probudio. Vasabi je, inače, ljuti koren sličan renu koji se česta nalazi na trpezi u Zemlji izlazećeg sunca.

[причалица]

Džon Peri sa Univerziteta Stanford dobio je nagradu za književnost za „Teoriju strukturisanog odugovlačenja“ koja se bavi tehnikom stalnog rada na „nekom važnom poslu“ kako bi se izbegao još važniji posao.

Otkriće dvoje naučnika da mužjaci jedne vrste buba imaju običaj da pokušavaju da se pare sa bocama piva posebnog oblika koje se prodaju u Australiji donelo im je IgNobela za biologiju.

Nagrada za mir pripala je, kako i dolikuje jednom političaru. Gradonačelnik litvanske prestonice Viljnus zaradio je priznanje kada je iznerviran nepropisno parkiranim skupim automobilom seo u blindirano vozilo - i pregazio ga.

[причалица]

IGNOBELA za matematiku ove godine podelilo je šest akademika koji su u poslednjih pola veka predviđali kraj sveta, a ipak živi i zdravi dočekali da prime priznanje za svoj trud. Doroti Martin predvidela je apokalipsu za 1954. godinu, Pet Robertson je smatrao da će se to dogoditi 1982. godine, a Elizabet Kler osam godina kasnije. Li Jang Rim ciljao je na 1992. a Kredonije Mverinde bio je ubeđen da nećemo preživeti 1999. godinu.

Herold Kemping najpre je smak najavio za 1994. godinu, a onda se korigovao i zakazao za 21. oktobar ove godine. Žiri je procenio da su zadužili svet tako što su pokazali da treba biti oprezan sa matematičkim predviđanjima i proračunima.