depresija

[причалица]

Depresija predstavlja patološko neraspoloženje koje se bitno razlikuje od normalne tuge. Depresivni sindrom obuhvata različitu kombinaciju psihičkih i telesnih simptoma, medju kojima prominiraju: patološko neraspoloženje, depresivni sadržaji u mišljenju, sniženje volje i nagona, vegetativni i telesni simptomi.

Depresivno raspoloženje predstavlja konglomerat niza neprijatnih emocionalnih doživljavanja, potištenosti, utučenosti, očajanja, tuge, zabrinutosti, beznadežnosti, bezpomoćnosti, koje je praćeno neprimereno niskim samopoštovanjem vlastite ličnosti, osećanjem manje vrednosti, krivice, potrebom za samokažnjavanjem.

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se karakteriše prisustvom izuzetne tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatak vere u sebe i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati dugo tako da osoba jedino rešenje i spas od tegoba pronalazi u samoubistvu.

Uzročnici
O uzrocima depresije još uvek se ne zna dovoljno, ali mnogi stručnjaci navode da kombinacija naslednog faktora i faktora spoljne sredine doprinosi razvitku bolesti. Permanentna izloženost stresu može biti okidač u nastanku depresije. Takođe jedan od “trigera” može biti gubitak bliske osobe, gubitak posla ili neko veliko životno razočarenje.

Simptomi
Jedan od dominantnih simptoma je nedostatak životne radosti ili barem smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre bolesti. Osim toga osoba koja boluje od ove bolesti je letargična, ima problema sa snom, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali kod mladih osoba i kao pojačana potreba za snom, nedostatak koncentracije, razdražljivost, iscrpljenost, nedostatak seksualnog nagona, osećaj krajnjeg očaja, osećaj beznadežnosti, strah od smrti (tanatofobija), samoubilačke misli ili strah od izvršenja samoubistva, promene u apetitu, teškoće u donošenju odluka, stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, zanošenje, hronični bolovi.
Lečenje
Savremeni način lečenja podrazumeva kobinovanu medikamentoznu i psiho terapiju. Najdelotvorniji medikamenti su andidepresivi, koji ako se pravilno koriste popravljaju raspoloženje u roku od jednog do šest nedelja. Najsavremeniji koncept lečenja podrazumeva propisivanje tricikličnih depresiva. Psihijatri savetuju da se pacijenti jave lekaru što ranije jer je tada i lečenje delotvornije. Većina bolesnika ne želi da prizna da boluje od depresije i to doživljava kao lični poraz. Povlači se u sebe i ulazi u socijalnu izolaciju, jer se plaši da ljudi iz njenog okruženja ne primete da je bolesna, tako da upada u “začarani” krug iz koga samo uz lekarsku pomoć može da izađe.

[причалица]

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 5-7% stanovništva boluje od pojedinih oblika depresije. Ova stopa iznosi oko 5% za muškarce, a 9% za žene, sa trendom povišenja iz godine u godinu. Medju somatski obolelim osobama ova stopa je od 2 do tri puta veća.
S obzirom na to da oboljevanje od različitih formi depresije sve više poprima epidemijske razmere u savremenom svetu, socioekonomski i medicinski značaj depresije postaje sve veći, ne samo zbog izraženosti subjektivne patnje, već i zbog velikog rizika od suicida koji prati depresiju. Smatra se da od 50% onih koji pokušaju ili izvrše suicid boluju od neke vrste depresije.

[причалица]

Brz život kao uzrok depresije

Uslovi života savremenog čoveka, krupne socioekonomske promene, kakva je tranzicija na primer, imaju za posledicu izloženost velikom broju hroničnih i prolongiranih stresogenih situacija (ratna dešavanja, materijalni problemi, gubitak posla i socijalne pozicije) koje rezultiraju povišenjem anksioznih i depresivnih poremećaja. Usamljenost i potiskivanje emocionalnih doživljavanja, koje diktira savremeni način života, stvaraju podlogu za ovakve reakcije.
Utvrđeno je da su poslednjih godina u porastu reaktivne forme depresije uslovljene provokacionim faktorima iz socijalnog okruženja i maskirane forme depresije, kod kojih poremećaj raspoloženja ostaje u senci brojnih somatskih simptoma za koje se ne može utvrditi medicinski razlog. Ovi simptomi (glavobolje, vrtoglavice, gušenje i bol u grudima, hronični zamor, hronični bolovi u telu, sindrom nemirnih nogu, gastrointestinalne smetnje) često označavaju depresivne ekvivalente koji su klinički povezani sa fazama depresije.

[причалица]

Depresija može predstavljati uvod u somatsku bolest (karcinom, parkinsonizam), može pratiti invazivne dijagnostičke ili terapijske procedure (kateterizacija srca, dijaliza, zračna terapija), primenu odredjenih lekova ili droga u terapijske ili u svrhe zloupotrebe (kortikosteroidi, kanabis), može koegzistirati sa brojnim somatskim bolestima, kao što su: poremećaji srčanog ritma, cerebrovaskularni poremećaji, infektivna mononukleoza, poremećaji rada štitne žlezde, reumatski artritis, dijabetes, alopecija, sistemski lupus, itd.
Treba naglasiti da koegzistirajuća depresija bitno utiče na tok, pojavu recidiva i ishod somatske bolesti, sve do povišenja rizika za smrtni ishod, kao što je to slučaj sa infarktom miokarda i cerebrovaskularnim inzultima, bolestima koje su u savremenom svetu u pandemiji.

[причалица]

Zašto obolevamo od depresije

Uzroci depresije su brojni i vezani su za genetske anomalije, bihemijske i endokrine poremećaje, situacione faktore, gde traumatsko iskustvo može biti uzrok ili precipitirajući faktor za pojavu depresivne reakcije u vulnerabilnih i predisponiranih osoba. Iz navedenog se čini razumljivim zašto žene za 50 do 100% više oboljevaju od depresije, obzirom da im se životni vek sastoji od generativnih ciklusa dominantno uslovljenih endokrinim faktorima, koji za posledicu imaju brojne izmene u psihosocijalnom funkcionisanju žene.
Prvi od njih je menstrualno ciklično krvarenje, koje otvara put ženi u generativnu fazu svog postojanja, tj. stiče mogućnost radjanja i obnavljanja vrste. Početak, kao i prestanak menstruiranja nosi sa sobom brojne sociopsihološke implikacije, koje narušavaju emocionalnu i telesnu holeostazu žene.
Jedna od njih je pojava predmenstrualnog sindroma, grupe somatskih, psihičkih i bihejvioralnih simptoma koji se po nekim autorima mogu smatrati i depresivnim ekvivalentom.

[причалица]

Menstruacija

Menstruacija kao pojava periodičnog krvarenja vezana je u iskonskom smislu za pitanje života. Simbolika u cikličnoj pojavi menstruacije odnosi se na to da žena ne umire, već se svakog meseca ponovo radja i dobija mogućnost da daruje život. Još je Hipokrat ukazao na postojanje promena raspoloženja vezanih za menstrualni ciklus i nazvao ih je "melanholijom menstruacije".
Simptomi koji se najčešće sreću u premenstrualnoj i menstrualnoj fazi su: vrtoglavice, glavobolje, bol u ledjima, grčevi u stomaku, otoci, nabreklost dojki i stomaka, povećanje telesne mase, pojava akni, pojačana žedj, apetit, prekomeran unos specifične vrste hrane za kojom se žudi.
Od psihičkih i bihejvioralnih najčešći su: napetost, nervoza, osećanje skučenosti ili kao da se živi na ivici, anksioznost, depresija, afektivna labilnost u smislu pojave iznenadnog osećanja tuge, plačljivosti, iritabilnost, značajno osećanje besa, porast interpersonalnih konflikata, povišena spremnost da se reaguje burno, smetnje spavanja, pad interesovanja za obavljanje uobičajenih aktivnosti (rad, škola, druženje sa prijateljima, hobiji), snižena efikasnost, smetnje koncentracije, pospanost, lako zamaranje ili značajan gubitak energije, subjektivni osećaj neuspeha (skrhanosti) ili gubitka kontrole.

[причалица]

Svi navedeni simptomi mogu usloviti privremenu disfunkcionalnost žene, redukciju socijalnih kontakata, odsustvo s posla, vezanost za postelju i učestale posete lekaru. Za vreme menstrualnog perioda žene su hiperaktivne, agresivnije, češće su sklone da ulaze u konflikte sa drugim osobama, češće ispoljavaju promiskuitetno, nasilničko i kriminogeno ponašanje, pa sve do brojnih impulzivnih auto i heterodestruktivnih radnji.
Psihoze se pogoršavaju u fazi menstruacije, imunitet slabi, histerični i epi napadi su češći u tom periodu. Teško je jasno označiti prevalencu problema menstrualnog ciklusa, obzirom da se u literaturi prevalenca za PMS u opštoj populaciji kreće od 25%, pa čak i do 90%. Predmenstrualni sindrom se nalazi u kontinumu gde oko 20% žena ne prezentuje nikakve predmenstrualne probleme, oko 75% prezentuje blage ili srednje emocionalne, bihejvioralne i fizičke predmenstrualne simptome i oko 5% žena kod kojih navedeni simptomi uslovljavaju disfunkcionalnost.

[причалица]

Psihičko stanje i PMS

U literaturi ne postoje jasni dokazi koji bi ukazali na povezanost pomenutih afektivnih promena i smanjene efikasnosti žena u smislu kognitivnog funkcionisanja, što je neobično važno, jer bi se ovo saznanje moglo koristiti u osporavanju žena jednakih mogućnosti. Takođe, ne postoji odredjeni profil ili pormećaj ličnosti, koji bi bio specifičan za žene sa izraženim simptomima PMS-a, ali se navodi da se u ovoj populaciji registruje profil ličnosti sličan onom kojii se sreće kod obolelih od depresije.
Tako na primer, postoji korelacija visokih skorova neuroticizma i pojedinih predmenstrualnih simptoma (iritabilnost, napetost, depresija). Pretpostavlja se da žene sa povišenim neuroticizmom mogu razviti anksioznost vezanu za menstruaciju, što bi rezultiralo intenziviranjem već postojećih menstrualnih i premenstrualnih simptoma, kao i ispoljavanjem maladaptivnog reagovanja na dogadjaje u okruženju.

[причалица]

Ima i kritičkih stavova na tendenciju da se predmenstrualna dogadjanja identifikuju kao predmenstrualni sindrom, što daje dimenziju bolesnog, čak i za ona dogadjanja i simptome koji predstavljaju normalno iskustvo žene, postajući na taj način patološko. Postavljanje dijagnoze PMS po nekim autorima može doprineti formiranju negativnih očekivanja kod žena, obzirom da je doživljaj menstruacije i pratećih psihosomatskih manifestacija vezan za očekivanja. Takodje, pojam PMS može biti zloupotrebljen od strane nekih žena sklonih da svoje psihosomatsko stanje, ili eventualne bolesti sagledavaju kroz prizmu predmenstrualnog sindroma.

Stavovi, verovanja i očekivanja vezana za menstrualni ciklus i sledstvenu problematiku, obrazovani su pod neposrednim uticajem porodičnog, socijalnog, religijskog i kulturološkog miljea u kome je individua odrasla i u kome aktuelno živi. Posebno su važni stavovi vezani za problem ženstvenosti, uloge žene i problem bolesti. Brojni autori ističu da žene sa izraženim predmenstrualnim problemima često sebe sagledavaju u negativnom svetlu, uz razvijanje specifične " uloge bolesnika " u odnosu na supruga, što sve dobija porodičnu fizionomiju bolesnog ponašanja tokom menstruacije. Na intenzitet simptoma, kao i na posledično ponašanje, mogu uticati socijalno okruženje sa svojim socijalnim i psihološkim faktorima, kulturološki faktori i do izvesnog stepena i interpersonalni kontekst doživljavanja simptoma.

[причалица]

Neadekvatna priprema za prvu menstruaciju, nelagodnost ili anksioznost ispoljena od strane roditelja u vezi sa prvim menstruacijama, mogu predstavljati pokretački faktor za anksioznost u adolescentnom periodu žene, naglašavajući negativna iskustva doživljavanja menstrualnog bola. Interesantno je i pitanje povezanosti odredjenih nepovoljnih životnih događaja sa menstrualnom problematikom.
Određena stresogena životna situacija može da naruši uspešne koping strategije, a posledično ponašanje vezano za mestrualnu problematiku postaje rezultat kompleksne interakcije izmedju unutrašnjih bioloških procesa i specifičnih dogadjaja iz porodičnog i socijalnog okruženja.
Sugeriše se da one individue koje češće demonstriraju aktivne koping strategije, u smislu odredjenih aktivnosti koje zahtevaju puno energije, su adaptabilnije u situacijama pretećeg bola, u odnosu na one koje češće pribegavaju pasivnim strategijama, u smislu redukcije aktivnosti tokom menstruacije, uzimanja analgetika i ležanja u postelji. Nema sumnje da one žene koje menstuaciju vide kao bolest, češće ispoljavaju izraženu simptomatologiju.

[причалица]

Trudnoća i depresija

Još jedan, možda i najznačajniji životni ciklus u žena je trudnoća i period neposredno nakon porodjaja. I ovi životni ciklusi žene praćeni su burnim biološkim, pre svega hormonskim promenama, ali i krupnim psihosocijalnim promenama, što ženu čini vulnerabilnom za pojavu psihičkih poremećaja.
U 10-20% trudnica javlja se depresija, a u posebnom riziku su one žene koje su imale psihički poremećaj pre trudnoće, postojanje bračnih ili partnerskih nesuglasica, nepovoljnih životnih dogadjaja, neželjena trudnoća, loša psihosocijalna podrška od osoba iz okruženja, kao i negativni stavovi o sebi.

[причалица]

Poremećaj raspoloženja se nakon porodjaja može javiti u dva oblika: postpartalna “praznina” i postpartalna depresija, a oba oblika su posledica naglih hormonalnih, ali i krupnih psihosocijalnih izmena nakon porodjaja. Postpartalna “praznina” javlja se u preko 85% porodilja u periodu od 3 do 14 dana nakon porodjaja i prolaznog je karaktera.
Postpartalna depresija se javlja u 10 do 20% slučajeva i to u periodu od mesec do 6 meseci nakon porodjaja. Depresija u ovom periodu života se odlikuje specifičnošću kliničke slike: dominira anksioznost, strepnja i zabrinutost za zdravlje bebe, opsesivne misli, često agresivne, iritabilnost, psihoemocionalna iscrpljenost, teškoće sa spavanjem, želja da se pobegne iz nepodnošljive situacije.
Faktori rizika su izražene afektivne izmene pred mestruaciju, ispoljavanje anksioznosti ili depresivnosti tokom trudnoće, depresija u porodici, postojanje postpartalne praznine, prisustvo stresogenih životnih dogadjaja.

[причалица]

Klimaks i depresija

Termini menopauza i klimakterijum se često smatraju sinonimima, mada predstavljaju dva različita fiziološka procesa sa različitim psiho-socijalnim implikacijama. Menopauza je fiziološki dogadjaj koji se karakteriše prestankom menstruacije, koji se za većinu žena u evropskom podneblju dešava oko pedesete godine života, dok je klimakterijum dugotrajan fiziološki proces uzrokovan involucijom jajnika.
Period klimaksa može trajati i do 10 godina pre i 10 godina nakon izostanka poslednje menstruacije. Od svih ginekoloških fenomena menopauza se najčešće povezuje sa psihološkim problemima, obzirom da je manopauza faktor broj jedan u psihološkom distresu žena srednjeg doba.
U žena se u ovom periodu javljaju brojne psihosocijalne preturbacije, kojima se pripisuje glavna uloga u pojavi psihijatrijskih poremećaja, medju kojima je najčešća depresija. Ove preturbacije podrazumevaju prestanak važnih funkcija koje je žena do tada imala, njena atraktivnost u tom periodu je već prošla, mada želja za uživanjem ostaje i dalje u nepromenjenom intenzitetu.

[причалица]

Osim ovih ekscitirajućih faktora, aktuelna telesna slabost, koja veoma često prati prestanak menstruacije, dovodi do povećanog javljanja depresije, koja često može rezultirati i siucidom.
Posmatrano iz biološkog ugla menopauza se može shvatiti kao bolest uslovljena nedostatom estrogena, a klimakterijum period u kome se ovaj nedostatak sa protokom vremena više ispoljava. Ovakav pristup je redukcionistički, obuhvata samo anatomske i biohemijske promene u tom periodu, zaboravljajući na psihološku i socijalnu dimenziju klimakterijuma kao životnog ciklusa biopsihosocijalnog bića žene.

Menopauza rezultira brojnim patološkim promenama: gubitak pubične dlakavosti, redukciju sintetizovanog estrogena koja vodi do smanjenja vlažnosti i atrofičnih promena na zidovima vagine, smanjenja veličine cerviksa i uterusa, opšte pelvične involucije, koja može rezultirati inkontinencijom urina.

[причалица]

Involutivne promene jajnika dovode do značajnih metaboličkih promena, a jedna od rezultanti je osteoporoza i posledične frakture kičme i karličnih kostiju, koje su u žena u dobi od 50 g. 6-10 puta češće nego u muškaraca iste dobi.
Takođe, jedna od rezultanti metaboličkih promena uzrokovanih smanjenjem lučenja estrogena je i veća stopa javljanja koronarne tromboze. Serumski nivoi holesterola, triglicerida i lipoproteina rastu u drugoj polovini klimakterijuma, što se smatra odgovornim za porast stope javljanja infarkta miokarda u žena starijih od 50 godina.

Klimakterični simptomi se mogu grupisati na sledeći način: vazo-motorni simptomi (vrući talasi, preznojavanje, osećaj hladnoće, vlažni i ukočeni ekstremiteti); seksualni simptomi (dispareunija kao posledica atrofičnog vaginitisa, ili izostanka adekvatne ******lne lubrikacije, kao i gubitak polne želje koji se registruje u 25% žena); muskulo-skeletalni (napetost i bol u ledjima, ramenima, laktu i drugim zglobovima, koji mogu biti posledica redukcije mišićne snage); psihološki simptomi (umor, iritabilnost, insomnija, depresija, napetost, gubitak energije).
Menja se i fizički izgled žene, koža postaje manje elastična, dolazi do drugačijeg razmeštaja masnih naslaga, nabori kože postaju vidljivi, mlitavost mišića takodje, dojke gube na svežini i čvrstini, javljaju se atrofične promene na mišićima ekstremiteta, a tu je dodatak na telesnoj masi.

[причалица]

Socijalni život žene utiče na nastanak depresije

Nesumnjiva je uloga kulturoloških faktora s obzirom na to da poimanje devojaštva, menstruacije, začeća, seksualnosti, steriliteta, menopauze i staračkog doba, jesu različita u različitim kulturološkim miljeima. U našoj kulturi ženska seksualnost je dugo bila pod senkom dvostrukog stereotipa, u kome je ona bila svedena na “produžetak vrste” i “mlado i lepo telo” dok je mlada, da bi u kasnijim godinama patila zbog predstave o sebi kao nevoljenoj, odbačenoj i suvišnoj. Žena se zato povlačila, u strahu od odbacivanja, suzbijala svoje ljudske potrebe i prestajala bivati predmet dodira, naklonosti i ljubavi.
Čak je i dugogodišnji partner ili suprug bio vremenom odbijen promenama na ženinom telu. I mada uloga radjanja prestaje sa menopauzom, njen seksualni sistem u globalu ostaje netaknut i spreman za odgovarajuće draži od interesantnog i zainteresovanog partnera. Istina, produžuje se vreme vlaženja vagginalnog kanala, i potrebno je duže vreme uzbudjivanja da bi se mogla obaviti imisija pennisa, ali zato sposobnost doživljavanja orgazma i zadovoljstva telesne seksualnosti i dalje postoje, i predstavljaju deo ponovnog potvrdjivanja u intimnoj vezi sa drugima.

[причалица]

Sterilitet i depresija

Gubitak sposobnosti radjanja smatra se još jednim činiocem u psihodinamici nastanka anksiozno-depresivnih stanja u menopauzi. Sposobnost radjanja neotudjivi je deo ženskog identiteta i važan faktor u održavanju normalnog psihičkog i psihoseksualnog funkcionisanja, pogotovu u žena koje nisu u stanju da razdvoje erotsku od reproduktivne komponente seksualnih odnosa. Iz tih razloga se menopauza može doživeti kao atak na seksualnost, ženstvenost, identitet. Tako žene u menopauzi mogu smatrati da su sa gubitkom sposobnosti rađanja doživele svoju parcijalnu smrt, završila se njihova ''misija'' u produženju vrste.

[причалица]

Menopauza

Klimakterijum kao razvojni ciklus u životu svake žene, obiluje dubokim fizičkim, psihičkim i socijalnim promenama koje mogu dovesti do remećenja već uspostavljene bio-psiho-socijalne ravnoteže.
Socijalne promene u klimaksu predstavljaju promene u životnom prostoru sa trajnim efektima, jer se dešavaju u relativno kratkom vremenskom periodu i pogadjaju sve aspekte dotadašnjeg života. Smatra se da su psihološki poremećaji u periodu klimaksa u većoj meri rezultat dubokih socijalnih promena, u odnosu na biološke promene.

U literaturi, pogotovu šezdesetih godina, dosta se spekulisalo sa pojmom “prazno gnezdo”, koji se odnosio na period kada poslednje dete napušta roditeljski dom zbog školovanja, zaposlenja ili osnivanja sopstvene porodice. Ovom krupnom dogadjaju pripisivan je ogroman krizogeni značaj, te je nastao pojam “ sindrom praznog gnezda”, koji u sebi sadrži mnoštvo psiholoških i somatskih simptoma nastalih u tom periodu.

[причалица]

U krizogene faktore klimakterijuma takodje spada i smrt supruga ili jednog od roditelja. Gubitak roditelja može biti i simbolički, kao u slučaju kada ostareli roditelji, od lica koja su nekada pružala razne vidove pomoći i podrške, sada postaju lica kojima je neophodna briga, materijalna i emocionalna pomoć i podrška. Nadalje, krizogeni faktor ovog životnog cilkusa je i promena uloge, od majke, žena postaje baba.
Nova uloga joj donosi puno gratifikacija, ali i podseća na nemilosrdan proces starenja. Postoje podaci da su žene iz niže socijalne klase, koje su od rane mladosti postale domaćice, brinule o kući i potomstvu, u klimakterijumu ispoljavale više subjektivnih tegoba, u odnosu na žene koje su bile zaposlene i imale više uloga.

U periodu klimakterijuma, po važećim medicinskim klasifikacijama, pojavljuju se sledeći krizogeni faktori: bračni, roditeljski, interpersonalni, radni, finansijski, razvojni, zdravstveni, koji mogu predstavljati pretnju ili dovoditi do ugrožavanja telesnog, psihičkog i/ili socijalnog integriteta, do gubitka značajnih osoba, društvenog i socijalnog statusa, kao i do gubitka, za zdravlje žene, značajnih pozitivnih stimulusa. Po sociogenetskim teorijama gubitak društvenog statusa (u ovom slučaju odlazak u penziju), ili nemogućnost ostvarivanja osnovnih egzistencijalnih potreba u okviru odredjenih socijalnih prilika, može dovesti do javljanja depresije.

[причалица]

U literaturi se navode sledećih 4 životnih dogadjaja koji utiču na pojačanu vulnerabilnost žena: gubitak majke pre navršene 11 godine starosti (reaktivacija rano doživljene traume može izazvati veću vulnerabilnost na dejstvo krizogenih faktora, doprinoseći većem riziku za razvoj depresije; nezaposlenost (žena uglavnom ima jedino ulogu domaćice i angažovana je oko podizanja dece); troje ili više dece nižih starosnih grupacija koja žive sa majkom; nedostatak odnosa poverenja i bliskosti sa osobama iz socijalnog okruženja.
Žene koje imaju velike obaveze oko podizanja i vaspitavanja dece veoma su prijemčive za razvoj depresije u klimakterijumu. Nedostatak osobe od poverenja u kombinaciji sa dejstvom krizogenog faktora, ali i nezavisno od njega, dovodi do pojačavanja psiholoških i somatskih simptoma.

[причалица]

Pojava klimakteričnih tegoba se može neprijatno doživljavati, zahtevajući biološku, socijalnu i psihološku, kako pasivnu, tako i aktivnu adaptaciju na novonastale uslove, a zavisno od strukture ličnosti žene. Navode se 4 koping mehanizma u klimakterijumu u zavisnosti od strukture ličnosti:

- Introspektivne žene su u stanju da sagledaju šta se sa njima dogadja, nalaze zadovoljstvo u harmoničnom bračnom životu, dobroj integraciji sa okolinom, zadovoljavajućom poslovnom karijerom ili u snažnoj religioznosti.
- Lične koping strategije, svojstvene su ženama niže inteligencije, poreklom iz nižih socio-ekonomskih kategorija, iz seoske sredine, koje prihvataju somatske neprijatnosti kao klimakterične, ali nisu preokupirane tim tegobama.
- Neurotični koping, javlja se kod 8-15% žena koje su i ranije imale neurotična ispoljavanja. One su često kupirane dogadjajima na svom telu, teško prihvataju prestanak menstruacije kao simbola “ženstvenosti ” i seksualnosti.
- Hiperaktivnost kao koping stil, javlja se u 5-10% žena, koje ne iznose nikakve žalbe vezane za klimakterični period. Ovakav pristup je možda najefikasniji.

Problem depresije u različitim životnim ciklusima žene zahteva multidisciplinarni pristup, i pronalaženje adekvatnog mesta za psiho-socijalne faktore u nastanku i terapiji ovog sve češćeg psihičkog poremećaja.

[причалица]

Distimija

Klinička slika
Distimija bukvalno znači "loše raspoloženje" i dobro objašanjava subjektivne i objektivne znake bolesti. Glavni simptom je depresivno raspoloženje koje se karakteriše tugom, nelagodnošću, neraspoloženjem i gubitkom interesovanja za uobičajene aktivnosti uz samopotcenjivanje, poteškoće u donošenju odluka i osećaj beznadežnosti. Osoba koja pati od distimije ima izraženu nesposobnost da oseća zadovoljstvo zbog događaja ili podsticaja zbog kojih je ranije osećala zadovoljstvo. Životu manjka radost, boja, uzbuđenje i zadovoljstvo. Ljudi sa distimijom su obično nervozni, samokritični, preokupirani događajima iz prošlosti, razočarenjima ili ličnim neuspesima.Tokom vremena se ljudi sa distimijom povuku iz društvenog života i izoluju. To je najverovatnije zbog njihove nesposobnosti da uživaju ili pružaju zadovoljstva prilikom socijalnih kontakata.

Bolesnici sa distimijom mogu biti nihilistički raspoloženi, sa nizom zahteva i žalbi. Oni mogu biti vrlo napeti i rigidni, bespomoćni, gube nadu, pesimisti su. Mogu postojati promene u vegetativnim funkcijama. Menja se način spavanja, dolazi do gubitka apetita i energije. Osobe koje boluju od distimije obično zakazuju na poslu pa i u porodici pa je to glavni razlog njihovog dolaska psihijatru. Opšte nezadovoljstvo sa svojim životom pokušavaju otklanjati konzumiranjem alkohola ili uzimanjem droge. Što se tiče toka bolesti, on može biti različit. Primarna distimija ranog početka ponekad može biti tako hronična da bolesnik prihvata simptome kao deo svakodnevnog života. Ponekad se distimija može razviti u pravi veliki depresivni poremećaj, a postoji mogućnost da se kasnije razviju hipomane epizode ili bipolarni poremećaj. Najveći rizik tog poremećaja predstavlja pokušaj suicida (samoubistva).

Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana i veći broj dana nego što nije prisutno, što se vidi bilo kao subjektivni doživljaj ili je primećeno od strane drugih, tokom najmanje 2 godine. Dok depresivni poremećaj karakteriše epizodičan tok, tok distimije je više hroničan i dugotrajan. Kod ranog pojavljivanja distimije često bolesnici svoje simptome prihvataju kao način života, a psihijatru se obraćaju tek kad postanu disfunkcionalni na porodičnom i poslovnom planu.

Lečenje se sprovodi u većini slučajeva ambulantno, a u terapiji prvo mesto zauzimaju antidepresivi uz psihoterapiju.

[причалица]

Korisni saveti u borbi protiv depresije

Za očekivanje je da se depresivni bolesnik oseća bolesno, kao i svaki drugi bolesnik. Nema smisla „truditi se izgledati pribrano“. S obzirom na to da je depresija bolest, osoba sa ovim tegobama se može povući i po potrebi leći, a da zbog toga ne oseća grižu savesti. Bolesnici ne moraju stalno da se pravdaju za svoje postupke niti da se prisiljavaju da čine bilo šta što im tog trenutka ne pričinjava zadovoljstvo. Ne treba donositi odluke dok oboljenje traje, npr. raskid sa partnerom, prodaja kuće ilii promena radnog mesta. Odluka je u tom momentu „depresivno“ obojena. Zbog suženih vidika, ovakve odluke su pod negativnim uticajem i kasnije sledi kajanje zbog donošenja odluka u ovakvom stanju.
Broj dnevnih zadataka tokom oporavka treba da se povećava i takođe ne bi trebalo da se zaboravi nagrada za postignuto - treba sebi prirediti neku malu radost, počevši od buketa cveća do odlaska u pozorište i slično.

[причалица]

Kako mogu doprineti uspešnoj terapiji?

70% bolesnika koji uzimaju antidepresive dobro reaguje na prve propisane lekove. Lečenje suštinski zavisi od toga koliko dosledno bolesnik uspeva da se drži uvedenih psihoterapijskih mera.
Molimo da terapiju nikada ne prekidate sami i pre vremena, ne dozvolite da mišljenje drugih negativno utiče na Vas. Uvek imajte na umu: „Dobro mi ide, jer nastavljam sa terapijom.“

Šta da radim ako se simptomi ponovo jave?

Ako se prvi znaci depresije ponovo jave, ne čekajte predugo. Što pre počnete terapiju, to je bolest slabija i ponovna depresivna epizoda se uspešno može lečiti. Ako se u Vašem slučaju radi o bolesti u fazama, postoji veliki broj lekova (litijum, karbamazepin, valproinska kiselina), koji su označeni kao stabilizatori raspoloženja. Ukoliko se redovno uzimaju (u trajanju od više godina), ovi lekovi, kod određenog broja bolesnika, mogu sprečiti ponovno javljanje depresivnih epizoda.

[причалица]

Kako članovi porodice mogu da sarađuju?

Poznato je da, u velikom broju slučajeva, bolesnici ne pate zbog same bolesti, već zbog nerazumevanja najbližih. Doktorima je postalo uobičajeno da od bolesnika dobiju molbu da porodici objasne kakva je priroda depresije, jer članovi porodice nemaju razumevanja za obolelog.
Depresivne osobe nisu se iznenada „ulenjile“ ili postale ćudljive ili nezahvalne - one boluju od teške bolesti, koja se spolja ne može videti, ali koja može da se leči. Često se može čuti rečenica: “Pre bih nogu slomio nego da ponovo budem depresivan.“ Kod preloma noge okolina pokazuju sažaljenje, dok kod depresije, često, nerazumevanje.
Članovi porodice bi trebalo da prihvate depresiju kao tešku bolest, koja posle izvesnog vremena vodi ka tome da se ponašanje obolelog bitno menja. Zadaci se više ne obavljaju na uobičajeni način i u tim trenucima su posebno potrebni ohrabrivanje, toplina i priznanje. Opomene tipa: „Glavu gore, biće bolje“ ili „Saberi se“ sigurno ne pomažu. Bolesnici se bore sa osećanjem da nisu više ista osoba kakva su bila pre bolesti. Članovi porodice treba da ih rasterete, da na sebe preuzmu većinu zadataka i da bolesnike stalno motivišu da izdrže terapiju, jer uspeh zavisi od redovnosti i istrajnosti.
Pružajući razumevanje i ljubavi, članovi porodice mogu značajno pomoći bolesniku da prevaziđe depresiju. Saosećajnost umiruje bolesnika, dok bodreći saveti mogu imati suprotan efekat, izazivajući bespomoćnost kod bolesnika i na taj način ga još više mogu saterati u ugao.

[причалица]

Koje vrste terapije lekovima postoje?

Od 1957. postoje lekovi za lečenje depresije, tzv. antidepresivi. Oni u mozgu utiču, između ostalog, na metabolizam određenih neurotransmitera i na taj način pokreću antidepresivno dejstvo. U ovoj grupi postoje lekovi koji pored svog dejstva na popravljanje raspoloženja, utiču više na smirenost i drugi, na aktivnost. Treći su pak u pokretačkom smislu neutralni. Zbog toga je važno da i bolesnici i lekari znaju kakve su tegobe u pitanju kako bi se odabrao odgovarajući antidepresiv. Simptomi treba da se opišu što je moguće preciznije. U suštini, o antidepresivima treba da se zna da oni sami utiču na popravljanje raspoloženja. Od odlučujućeg značaja je da ne deluju odmah nego tek posle jedne, dve ili čak šest sedmica. Bolesnici često teško razumeju da lek treba da uzimaju danima, a da ne osete nikakvo poboljšanje. Bolesnik zato ne treba da bude nestrpljiv i da propisani lek isključi prevremeno ili na svoju ruku.

[причалица]

Antidepresivi ne stvaraju zavisnost. Istovremeno neki lekovi iz grupe antidepresiva, mogu usled naglog prestanka uzimanja da prozrokuju tzv. fenomen diskontinuacije (unutrašnji nemir, mučninu, znojenje, glavobolju). Zbog toga se antidepresivi moraju isključiti obazrivo (postepenim smanjivanjem doze u trajanju od nekoliko sedmica). Terapija depresije traje dugo. Po povlačenju simptoma, potrebno je nastaviti terapiju najmanje šest mesci pre nego što započne smanjivanje doze. Kod bolesnika kod kojih je u pitanju ponovljena depresivna epizoda, lečenje traje i duže. Mnogi bolesnici misle da mogu odmah da isključe sve lekove čim se javi poboljšanje. To, na žalost, vodi ka ponovnoj pojavi tegoba, sa produžetkom trajanja oboljenja kao posledicom. Iz ovoga se vidi koliko je bitno da se bolesnik dosledno pridržava saveta svog lekara.
Svakako da i antidepresivi imaju neželjena dejstva. Na žalost, ona se pojavljuju najčešće na početku lečenja i upravo zbog toga traže spremnost da se lek i dalje uzima. Takozvani klasični, stručno nazvani triciklični antidepresivi, tokom lečenja često dovode do povećanja težine i do iritirajućeg, ali bezopasnog sušenja usta, te umaranja, zbog čega je preporučljivo da se ovi lekovi uzimaju uveče. Jedna grupa antidepresiva, razvijena poslednjih godina, tzv. selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) ne stvaraju umor. Tipična neželjena dejstva ovih lekova na početku lečenja su jutarnja mučnina, izrazit unutrašnji nemir i glavobolja. Ovi novi antidepresivi u manjoj meri dovode do povećanja težine i bolesnici ih uglavnom dobro podnose.
Lekar je jedini koji može da odluči koji lek je odgovarajući za kojeg bolesnika.

[причалица]

Koje vrste terapije bez lekova postoje?

Na početku lečenja na prvom mestu se nalazi tzv. prateća psihoterapija, dakle ohrabrujući, dobronameran razgovor koji pruža objašnjenj i uveravanje da postoji naklonost i razumevanje.
Mogu se primeniti određeni psihoterapeutski postupci ako su depresiju izazvali realni, teški životni događaji, kao što su gubitak posla, razvod ili gubitak bliske osobe. Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazuje bolesniku puteve iz njegovog, depresivnog ugla. Bolesnici treba da izgrade realna očekivanja, kao i sposobnost da savladaju životne probleme, koje su za vreme bolesti doživljavali kao nerešive.

[mrav]

Znači ili lekovi ili razgovor? Šta ako ne želimo lekove a nemamo s kim da porazgovaramo? Da li je to kraj il ima nade?

[Cruz]

nema nade za...? izlecenje od depresije?
u laksim oblicima razgovor pomaze, uvek ce se naci neko ko ce bar da saslusa, makar i nemao da da savet, a u tezim slucajevima ne moze se bez lekova.
mada mislim da autosugestija mnogo moze da pomogne da se iz depresije izvuce onaj koji je tek u nju zakoracio.

[mrav]

nema nade za...? izlecenje od depresije?
u laksim oblicima razgovor pomaze, uvek ce se naci neko ko ce bar da saslusa, makar i nemao da da savet, a u tezim slucajevima ne moze se bez lekova.
mada mislim da autosugestija mnogo moze da pomogne da se iz depresije izvuce onaj koji je tek u nju zakoracio.

ovo prvo tesko , a jos lekova? mrzi me i ove da pijem a kamoli jos neki

[Cruz]

pa posto ti razgovor ne pomaze, da se ne nudim sa saslusam, jedino da ti preporucim antidepresiv koji ja pijem, ali posto ni to ne zelis, onda je najbolje da cutim

[mrav]

pa posto ti razgovor ne pomaze, da se ne nudim sa saslusam, jedino da ti preporucim antidepresiv koji ja pijem, ali posto ni to ne zelis, onda je najbolje da cutim
ne kazem da ne pomaze samo treba da se otvorim a to ide tesko, treba steci necije poverenje da se otvorim

[Cruz]

ako imas prijatelje, onda to i nije tako tesko, ne verujem da si bas potpuno sam na ovom svetu...

[mrav]

ako imas prijatelje, onda to i nije tako tesko, ne verujem da si bas potpuno sam na ovom svetu...
pa nadam se da imam jednog ali vrednog, al ko će ga znati iskreno, većina se druzila sa mnom iz neke koristi tako da ih ne smatram prijateljima

[kojica]

uh ne pitaj, samo sto nisam puko

Ali nisi puko, već si primetio da nešto nije kako treba. To je super.
A što nećeš malo lekića?

[mrav]

pijem vec za cuku (kazu radi brze nego sto treba i srtcani pritisak ne valja, tako mi i treba kad sam otiso kod lekara) tako da mi je to dosta mada bi mozda nju izlecio cim se resim depresije ko zna

[kojica]

E to mi je misterija totalna.. da li loš rad srca utiče na emocije ili emocije na srce,
al to jenekako neraskidivo povezano.. :namcor:

[Cruz]

nema tu misterije, depresivno stanje lose utice na rad svih organa, a ponajvise srca i mozga, sigurna sam da kada se depresija izleci, sve se vraca u normalu...

[mrav]

Ma sve je to u glavi izgleda, bar mojoj :zrika:

[kojica]

nema tu misterije, depresivno stanje lose utice na rad svih organa, a ponajvise srca i mozga, sigurna sam da kada se depresija izleci, sve se vraca u normalu...
a ako se napravi neko trajno oštećenje na srcu.. :sad:

[Cruz]

da bi se to sprecilo (ako mislis na patologiju) depresija mora da se leci medikamentima, a ako mislis na trajno ostecenje duha, onda tu nema pomoci

[mrav]

jedino da ti preporucim antidepresiv koji ja pijem,

šta su tebi prepisali?
možda vredi pokušati

[mica]

Ja nisam depresivna. Ja nisam depresivna. Ja nisam depresivna. Ja nis.....

[kojica]

Mislila sam na fizička oštećenja na srcu, koja se mogu napraviti i od visokog pritiska
i nepravilnog rada.
Fizička oštećenja su nešto što se ne ispravlja, a stanja duha možemo menjati kako
hoćemo. Zato bih glasala za lekić.

[kojica]

Ja nisam depresivna. Ja nisam depresivna. Ja nisam depresivna. Ja nis.....

nisam ni ja.. :mm:

[Cruz]

leksilijum, lak antidepresiv

[mica]

nisam ni ja.. :mm:
Narafski. Nece mene jedna depresija da uzme pod svoje. :nene:

[mire]

svi forumaši su skloni depresiji...

[Cruz]

:haha:
o dragi Boze, sta li sam zasla na ovu temu, lepo cu da se drzim chata, rec jednu vise necu da napisem :ljut:

[kojica]

:haha:
o dragi Boze, sta li sam zasla na ovu temu, lepo cu da se drzim chata, rec jednu vise necu da napisem :ljut:

Gotovo sad, upisana si ovde.. :mm:

To ti je gore nego karton da si otvorila u Lazi. Oni karton mogu i da zagube.

[причалица]

Gotovo sad, upisana si ovde.. :mm:

To ti je gore nego karton da si otvorila u Lazi. Oni karton mogu i da zagube.

hihihihi :) najgore je što je sve istina :)

[причалица]

hahaha a odakle ti to znas? :sojka:

pretpostavljam, na osnovu golemog iskustva sa doktorima :zrika:

[Vragolanka]

uh ne pitaj, samo sto nisam puko

depresija je stanje mrtvila... ako si pred pucanjem, nisi depresivan.

[причалица]

ja puknem svaki dan u neko doba...posle mi bude sve lepše :)

[Vragolanka]

svi forumaši su skloni depresiji...

ne, oni već depresivni dođu na forum... :lol:

[Vragolanka]

ne utiče depresija na srce, nego stres... ako je aritmija problem, od iste pati polovina ljudskog roda. pila sam ih i ja jedno vreme za usporavanje pulsa i skontala da je sve od stresa, batalila.
sada mi povremeno istrči excem na ruci, ali nije strašno...
nisam pobornik lekova, prvo što dobiješ s vrata ordinacije je brdo recepata, pogrešna metoda lešenja, jer se u večini slučajeva radi o prolaznom obliku depresije. druga je stvar ako to traje godinama, mislim na stanje u kom te ništa ne dotiče, pucati je zdravo i normalno. bez lekova učinkovitije. :mrgreen:

[mrav]

nema tog super lepka koji ce da me sastavi ako puknem, pa nisam ja pera kojot

[Vragolanka]

nema tog super lepka koji ce da me sastavi ako puknem, pa nisam ja pera kojot

pa i ne treba ti sastavljanje... pucanjem odlazi u nepovrat ono što ne valja. a ponekad i ono što valja... kad čovek dovoljno dugo trpi, pa više ne zna gde bije, seče sve što mu se nađe na putu. to sam ja radila... sada se trudim da ako već pucam puknem u pravu metu.
nisam rekla da treba čekati da exlodiraš.

[Vragolanka]

ako puknem bice jos povredjenih, ako eksplodiram samo ja manja steta

kada pucaš ne razmišljaš toliko o posledicama.
možda da menjaš to što ne valja? bar ono na šta se može uticati? ili te je strah, pa će pucanje doći kao odlično opravdanje za neke reakcije?
ali to ti nije rešenje...

[mona]

svi forumaši su skloni depresiji...
ni jedna generalizacija nije ispravna...

[Moonster]

ni jedna generalizacija nije ispravna...

:krsti:

Prvi put da se ja slažem sa tobom :krsti: :pop:

[mona]

:krsti:

Prvi put da se ja slažem sa tobom :krsti: :pop:
slozicemo se mi jos :kapa: nego zapisuj ti samo:aha:

[Nežnicah]

Ja sam povremeno depresivna, i tada samo sedim i nekim tuznim psecim pogledom gledam kroz prozor preko monitora. Evo bas me ovih dana `napala` depresija.
Shvatila sam da vise i sama ne znam zasto se radujem doceku NG, a radujem se ko dete (malo sam izgleda infantilna) I onog trenutka kad kazem sebi, alo zeno dan ko dan, noc ko noc, godina ko i svaka druga, sta se tu radujes i nadas ko zna cemu kad znas i sama kako sve bude i da se nista carobno nece desiti nakon te noci, bolje prihvati to i prekini da verujes u Deda Mraza, sama sebi srusim snove i ubedacim se...:ljut:

[mikili]

a sto to radis?obrni..i bice ti bolje..nema depresije..

[DaDole]

Ja sam povremeno depresivna, i tada samo sedim i nekim tuznim psecim pogledom gledam kroz prozor preko monitora. Evo bas me ovih dana `napala` depresija.
Shvatila sam da vise i sama ne znam zasto se radujem doceku NG, a radujem se ko dete (malo sam izgleda infantilna) I onog trenutka kad kazem sebi, alo zeno dan ko dan, noc ko noc, godina ko i svaka druga, sta se tu radujes i nadas ko zna cemu kad znas i sama kako sve bude i da se nista carobno nece desiti nakon te noci, bolje prihvati to i prekini da verujes u Deda Mraza, sama sebi srusim snove i ubedacim se...:ljut:

treba sanjariti ponekad,sačuvati ono dijete u sebi koje zna da se raduje..jer to nas drži da ne potonemo od svekolike prerealnosti svijeta u kom živimo ..
Nova jeste možda precijenjena ali nikad ne treba precijenjivati radovanje u sebi i sputavati ga...

[Cruz]

kada jednom zakoracite u svet depresije, tesko se iz njega mozete izvuci, potrebni su ogromni napori da bi se pozitivne misli i osmeh vratili na lice, to osoba ne moze sama da postigne, jer da je tako jaka, ne bi ni bila depresivna

[Paranoik]

Nem' pojma za ostale forumaše, ali mi se čini da ja jesam ponekad sklon tom utapanju u depresiju, il' bih to stanje mogao nazvati kakvom melanholijom.
Nisam siguran, ali sam to, na nekim drugim forumima gde sam bio prepoznao kod dosta forumaša, ali ne i kod svih, koćegaznati. http://razbibriga.net/imported/2011/12/k1e1ib-1.gif

[Cruz]

Taj či smanjuje depresiju?Vežbanje, koje su upražnjavali još stari Kinezi, može pomoći starijim osobama da se oslobode depresije, pokazalo je nedavno istraživanje.




http://razbibriga.net/imported/2012/01/18759280214d94ebfddf500815072028_orig-1.jpg

U američkom časopisu koji se bavi gerijatrijskom psihologijom objavljeno je saznanje da lagani pokreti, koncentracija pri disanju i meditacija, koji se koriste u taj čiju, mogu imati pozitivne rezultate kod pacijenata sa hroničnim zdravstvenim problemima.

S druge strane, neka istraživanja su pokazala da upražnjavanje taj či tehnike može biti pogodno za one koji boluju od artritisa i fibromialgije.

Ipak, najnovija istraživanja kojim se dovode u vezu depresija i ovaj vid vežbanja su ujedno i najvažnija, jer je poznato da se kod starijih ljudi depresija vrlo teško može izlečiti. Odnosno, veliki je procenat onih koji u tim godinama već imaju zdravstvene probleme, pa je smanjena mogućnost da reaguju na terapiju lekovima.

Istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu, sproveli su istraživanje nad 112 osobe koje su u proseku stare oko 70 godina. Pored toga što je ustanovljeno da pate od depresije, većina njih već dugi niz godina ima i drugih zdravstvenih problema. Iako je kod svih primenjeno lečenje lekovima, kod 73 osobe primećeno je poboljšanje, ali je depresija i dalje bila u ogromnoj meri vidljiva. S druge strane, samo jedna osoba je uspela da se u potpunosti izleči ovom metodom.

Pacijenti kod kojih je depresija bila i dalje vidljiva pohađali su desetonedeljni kurs taj čia ili časove o zdravstvenoj edukaciji, u koje su bile uključene i vežbe istezanja. Oba ova kursa su bila organizovana jednom nedeljno u trajanju od po 2 sata.

Nakon 10 nedelja, kod 94 odsto njih koji su se bavili taj čijem, došlo je do poboljšanja raspoloženja. Međutim, kod onih koji su pohađali časove zdravstvene edukacije, to poboljšanje zabeleženo je samo u 77 odsto slučajeva.

Kada je u pitanju potpuni oporavak, taj či se pokazao kao mnogo efikasniji. Tako je 65 odsto njih koji su se bavili ovom tehnikom vežbanja izlečili, dok procenat onih koji su kao vid rekreacije imali samo vežbe istezanja, za 14 odsto manji.



http://razbibriga.net/imported/clear.jpg

Taj či je pomogao da se poboljšaju i fizičke, ali i kognitivne funkcije.

„Efekti ovog istraživanja su veoma vidljivi. Ukoliko bi psihijatri uvrstili taj či u svoje metode lečenja, to bi pokazalo mnogo povoljnije rezultate, nego samo korišćenje lekova“ , naglasila je dr Helen Lavretski, autor istraživanja i profesor sa Univerziteta Kalifornija.

Ipak, dr Lavretski je istakla da razlog zbog kojeg je došlo do poboljšanja raspoloženja kod obe istraživane grupe leži može biti u socijalizaciji. Naime, tokom ovih kurseva ljudi su bili prinuđeni da provode vreme zajedno, pa je takav vid interakcije proizveo i bolje raspoloženje.

Takođe, istraživanje je pokazalo da taj či pozitivno utiče i na psihičke funkcije i kvalitet života, oslobađa stresa i osećaja uznemirenosti, ali i poboljšava kvalitet sna.

Dr Lavretski ističe da je ovo otkriće veoma važno jer je depresiju kod starijih osoba vrlo teško lečiti. Odnosno kada pacijent ne reaguje na prvu terapiju lekovima, uvode se i dodatni medikamenti, što nije baš praktično za one koji imaju i druge zdravstvene probleme, koje takođe rešavaju uz pomoć lekova.

Tokom istraživanja došlo se i do podatka da je 60 odsto onih koji imaju više od 65 godina, koriste antidepresive kako bi poboljšali svoje raspoloženje.

Ovo istraživanje je pokazalo da taj či vrlo lako može da bude široko primenjivan među starijim osobama, budući da se pokazalo da se uz ovu tehniku vežbanja može smanjiti i upotreba lekova protiv bolova, ali i ostalih lekova koji se odnose na različite zdravstvene probleme.

http://www.b92.net/zdravlje/alternativna_medicina.php?yyyy=2011&mm=04&nav_id=503293

[rile_nezni_oblak]

ovo je resenje za sve -


http://www.youtube.com/watch?v=WlBiLNN1NhQ

zvizdimo zajedno, drugari...

[rile_nezni_oblak]

pratite rikana, ako ne umete bas sve sami - fit fiju... fit fit fit fit fit fiju.... :eek:

[Suzan]

Lekići se ne nude drugome, ono što tebi pomaže, drugom može da odmogne. Zato postoje psihići koji daju terapiju.
I nije fazon samo uzimati lekove, već treba raditi i neku psihoterapiju. Ali sve u dogovoru sa šrinkom, ništa bez njega.

A pod terminom "depresija" podrazumeva se svako neraspoloženje koje traje duže od par nedelja. I treba na vreme da se ode..nebitno da li će to biti Laza, Palmotićeva, ili neka druga ustanova...mada mislim da najbolji specijalisti rade baš u tim u narodu ocrnjenim ustanovama.

[DaDole]

Da li mislite da bi svako od nas,mislećih dakle,mogao i morao da prepozna njen dolazak..i koji su to predznaci po kojima shvatimo da nam se približava....najopasnije je da nas zadesi a nismo je ni naslućivali,a kamoli osjetili..koliko to pomaže...

[Cruz]

sve zavisi od toga kakva je osoba.. ako je u pitanju neko ko je vedrog duha sigurno ce lakse prepoznati simptome depresije, dok oni koji su celog zivota namrsteni i "mrze" svet oko sebe tesko da mogu predosetiti padanje u depresiju..

[DaDole]

svakako da ima istine u tom cruz,ali ima i u onom koliko se zapravo bavimo sobom neovisno jesmo li ovakvog ili onakvog duha..da li volimo da upoznajemo sebe do one varvarske granice kad odvajamo "meso od kostiju" ili samo zažmirimo pred očitim simptomima koje okvalifikujemo kao"proći će.,nije to ništa.."

[Cruz]

da i to je tacno, posebno je vazno poznavati sebe i ne ziveti u lazi, ne idealizovati se, ne stideti se pred samim sobom, vec se duboko zagledati u sopstvene oci... to bi dosta pomoglo da se na vreme otkriju i otklone mnoge stvari koje remete duhovni sklad

[Sarmica]

otkako je mire kazo da su svi forumasi u depresiji, zabrinula sam se:undecided:

[DaDole]

naravno cruz..pogledati sam sebe u oči,sam sebi priznati..a to nije lako,ljud ne vole da se suočavaju sa svojim manama i slabostima i tako nikad ne dosegnu pravu sliku o sebi a ona bi im znatno pomogla pri prvim znacima depresije..ipak je svakom zapravo najteže sa samim sobom..
koji su to znaci..kad se to treba upaliti lampica koja signališe da nešto nije u redu..kad izgubimo volju za nečim što je bilo svakodnevno..kad se počnemo povlačiti u sebe,odsutni i bez koncentraciije..

[Cruz]

koji su to znaci..kad se to treba upaliti lampica koja signališe da nešto nije u redu..kad izgubimo volju za nečim što je bilo svakodnevno..kad se počnemo povlačiti u sebe,odsutni i bez koncentraciije..

obicno se prvi simptomi javljaju nakon jakog stresa, nesrecnog dogadjaja, gubitka drage osobe (bilo da je u pitanju smrt ili raskid)... jedan od njih je gubitak sna, zatim nezainteresovanost za desavanja u okruzenju, zapustenost, da ne nabrajam sada, tu su i oni koje si ti vec navela... vec sam o tome pisala da u tako teskim trenucima mogu da pomognu razgovori, ako je osoba spremna da o svom duhovnom bolu prica.. nije dobro zatvoriti se u sebe..

[Suzan]

naravno cruz..pogledati sam sebe u oči,sam sebi priznati..a to nije lako,ljud ne vole da se suočavaju sa svojim manama i slabostima i tako nikad ne dosegnu pravu sliku o sebi a ona bi im znatno pomogla pri prvim znacima depresije..ipak je svakom zapravo najteže sa samim sobom..
koji su to znaci..kad se to treba upaliti lampica koja signališe da nešto nije u redu..kad izgubimo volju za nečim što je bilo svakodnevno..kad se počnemo povlačiti u sebe,odsutni i bez koncentraciije..

Ako si duže od dve nedelje neraspoložena, bezvoljna,ako imaš problem sa uspavljivanjem duže od 2 nedelje...tada je preporuka da se ide šrinku..Kažem dve nedelje, ranije ne, ranije je obično prolazno neraspoloženje.

Cruz, može neko da ima sve, i u materijalnom i u svakom smislu, znači porodicu, niko nije umro, nema stresa, ali se javi depresija...kao u seriji "I bogati plaču"...

Sve to zavisi od nas samih, našeg pogleda na život i svet oko nas. Neko ima predispozicije da bude depresivan, neko ne..a tu su i fizički simptomi, bolesti zbog kojih dolazi do depresije.

[Cruz]

slazem se suzan :dada: ja sam i napisala da ne mogu sve da nabrajam, ima dosta uzrocnika, time se ipak bave strucna lica, ja sam kao amater napisala svoje vidjenje... a seriju nisam gledala, tako da tu paralelu ne mogu da napravim :)

[Cruz]

mislim da je ovaj clanak vise za ovde, nego za ljubav bez granica...Australijanac srpskog porekla koji je rođen bez udova pronašao srodnu dušu

Iako je rođen bez ruku i nogu, Nik Vujičić iz Melburna, čiji su roditelji Srbi, vodi potpuno normalan život. Ovaj hrabri momak naučio je da piše, pere zube i obavlja druge svakodnevne aktivnosti, a trenutno uživa na medenom mesecu na Havajima sa svojom suprugom.

Nik Vujičić (29) pati od retkog tetra-amelia sindroma, što znači da je rođen bez udova. Uprkos svom hendikepu, on je uspeo da se izbori sa depresijom, savlada svakodneve aktivnosti bez tuđe pomoći, osnuje neprofitnu organizaciju za pomoć drugima i da pronađe srodnu dušu.

Kao dete Nik je patio od depresije misleći da nikada neće moći da vodi normalan život, ali tokom odrastanja je prihvatio svoju sudbinu i odlučio da živi najbolje što može. Sa sedamnaest godina počeo je da drži govore u lokalnoj crkvi, da bi kasnije osnovao neprofitnu organizaciju za pomoć drugima, a 2005. godine je nominovan za nagradu "Mladi Australijanac godine".


http://razbibriga.net/imported/2012/02/214886_nik1facebook_hs-1.jpg?ver=1329575898



Autor knjige "Life Without Limbs" nedavno je postao još srećniji - prošle nedelje se oženio svojom devojkom Kanae Mijaharom i njih dvoje sada uživaju na medenom mesecu na Havajima. Vujičić je bez problema uživao sa svojom lepšom polovinom na plaži i fotografisao je.

Par je dobio čestitke iz celog sveta putem Nikove stranice na društvenoj mreži Fejsbuk. Aktivista je krajem januara održao predavanje na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Izvor: Blic Onlinehrabar mladic, nema sta... koliko je jaka njegova volja za zivotom kada se od rodjenja bori sa svojim hendikepom i koliko uticaja na njegovo psihicko stanje moze imati okolina u kojoj se nalazi? mislite li da bi u srbiji bilo moguce izboriti se sa takvim problemom? ja mislim da ne, potonuo bi u depresiju jer bi se osecao odbacenim...

[Suzan]

Ova priča treba da nam bude neki moto-da se sve može, ako postoji jaka želja.

Bravo za ovog momka!

[Cruz]

jasno, ali bez podrske drustva, tesko da kao jedinka moze da opstane...

[Nežnicah]

Ja mislim da je mene napala depresija...:srbpla:
Citala sam nesto veceras, i ja se nadjoh u vecini simptoma dole navedenih :(
Simptomi depresijeAko se identificirate s većinom sljedećih znakova i simptoma, a oni nikako da vas napuste, moguće je da patite od depresije:

ne možete spavati ili spavate previše
zadaci koji su nekad bili lagani sada su vam teški (letargija)
osjećate se beznadežno i bespomoćno
koncentracija vam je opala i imate problema s donošenjem odluka
izgubili ste interes za gotovo sve aktivnosti
ne možete kontrolisati svoje negativne misli koliko god se trudili
izgubili ste apetit ili ne možete prestati jesti
imate smanjenu seksualnu želju ili ste je potpuno izgubili
usporeni ste i razdražljivi
imate misli da život nije vrijedan življenja (ako je ovo slučaj, potražite pomoć hitno

[Sagacity]

Ne birni babsi, dobro si...To su simptomi većine građana Srbije...:dada:
Oni se ne računaju...To je uobičajeno...:lol: :lol: :lol:

[Nežnicah]

Znam da je ovo postala hronicna bolest naroda, ali ozbiljno mislim da nisam bas kako treba ... osecam, vidim po sebi. Kad me cak ni skori dolazak proleca ne raduje, nisu tu cista posla Sago:m:A iskreno ne znam ni sta da radim po tom pitanju.

[причалица]

BEZ obzira na godišnje doba, depresija je večita tema, a početak jeseni je obično uvod u melanholiju.
Stručnjaci ističu da je izraženija u zimskom periodu zbog odsustva sunca i svetlosti, ali hronični depresivci svoje "žute minute" imaju i usred leta. Dobro upućeni kažu da, kada vidite osobu da počinje da se povlači u sebe, gubi uobičajena interesovanja u smislu obavljanja dnevnih aktivnosti, postaje usporena i stalno je neraspoložena, iako za to nema direktnih razloga u neposrednom okruženju, ne znači da je namćor. Ona je najverovatnije upala u mrežu depresije, iz koje ne zna kako sama da izađe.

Na takvom licu i mimika je promenjena, osoba je ponekad sklona plaču i uzdiše. Nekada prekida verbalni kontakt sa okolinom, do potpunog isključenja iz sveta realnosti. Obuzima se nelogičnim mislima koje idu čak i do suicidalnosti.
Depresivnost, zapravo, predstavlja jedan od modaliteta ljudskog reagovanja, pri čemu čitav niz faktora dovodi do njenog ispoljavanja.
Uzroci mogu da budu i spoljašnji, uslovljeni socijalnim statusom, a mogu da budu i striktno individualne psihološke prirode, kao posledica reagovanja na određene informacije spolja.
Postoji i posebna kategorija ljudi, koja je strukturom ličnosti sklona depresivnom reagovanju. Zato se ova bolest i posmatra kroz širok spektar, a manifestacuje od neraspoloženja i tuge do na prvi pogled uobičajenog ponašanja. Može i da ozbiljno naruši fizičko i mentalno zdravlje.
Kada se radi o unipolarnom poremećaju, depresivno reagovanje je kontinuirano i osobu ometa da normalno funkcioniše, ozbiljno narušavajući njen kvalitet života. Kod bipolarnog poremećaja bolest ide u fazama, sa tendencijom ponavljanja, ili smenjivanja faza od duboke depresije do naglašene euforije.
Ovaj oblik depresije može da se javi vrlo rano, još u adolescentnom dobu. Vrlo je važno da njeno efikasno lečenje počne odmah, da ne bi prešla u hronični oblik i omela razvoj mlade ličnosti. Prema mišljenju stručnjaka, depresije nastaju kao odgovor na niz nepovoljnih faktora, koji se odražavaju na psihičko i biološko funkcionisanje našeg organizma.
Deluju dugo i vremenom iscrpljuju odbrambene moći pojedinca.
Depresiji su sklone sve osobe, bez obzira na životnu dob. Žene ipak češće obolevaju zbog specifičnog emotivnog sklopa ličnosti i smanjenih odbrambeno-adaptibilnih sposobnosti na situacije.

izvor: www.novosti (http://www.novosti).rs

[Mistery]

Psihoterapija i dobar psihijatar, podrška porodice i najbližih prijatelja, i lekovi koji moraju REDOVNO da se piju uz dogovor sa psihijatrom to je osnova lečenja.

Ono najvažnije, nismo depresivni samo mi koji živimo na ovim prostorima, depresija je bolest i u svetu koji je ekonomski stabilan.

I na kraju, pitajte sve šta vas zanima, tu sam..depresivna ali jaka da se borim..izlečena nekih 75 posto.

PS. Nemojte da imate predrasude. Psihoterapeuti u državnim ustanovama su dobri isto koliko i privatni.

[DaDole]

Prema kineskoj medicini, jesen je period tijekom kojega otpuštamo stare stvari i spremamo se za mirovanje. To je period novog početka. Ovo je, na fizičkoj razini, vrijeme organa debelog crijeva, pluća i kože, koji otpuštaju tvari koje ne trebamo, razne toksine iz tijela. Iskoristimo ovu priliku i razmislimo postoji li još nešto što treba otpustiti, možda neku emociju, situaciju, neku osobu ili štetnu naviku

depresiju ubijaju:

1. Aromalampica je najjednostavniji način za opuštanje i prepuštanje. U posudu s vodom dodajte 10-15 kapi crnog papra i slatke naranče i udišite. Dok to činite, pri ruci imajte i bilježnicu u koju možete napisati sve ono što vas smeta. Ne razmišljajte o mislima koje se pojavljuju, samo pišite sve dok misli idu, olakšajte si dušu. Ponekad ćete se iznenaditi kakve su to sitnice!

2. Tuširanje "magičnom mješavinom". Ako se teško ustajete ujutro, a mrak vani ne olakšava situaciju, istuširajte se mješavinom od: 2 jušne žlice slatkog vrhnja, 1 jušne žlice bademovog ulja i 10 kapi mandarine. Udišite taj fini, slatko-citrusni miris. Lagano isperite kožu, osjetite kako je mekana, baršunasta, a um pozitivan i smiren.

3. Osvježenje radnog prostora. Dan proveden na radnom mjestu ponekad može biti dugačak, spor i nepodnošljiv. Svoj prostor možete osvježiti tako da u staklenu posudu sa sprejalicom dodate: 20ml alkohola, 80ml vode, 20 kapi eteričnog ulja slatke naranče, 20 kapi lavande i 20 kapi geranija. Dobro promiješajte. Ova kombinacija ulja dezinficirat će prostor, potaknuti komunikaciju, ali i radost. Vaši sati na poslu mogu postati ugodniji i produktivniji.

[DaDole]

4. Redovita meditacija - pomoći će također da pronađete mir i ravnotežu. Evo primjera jedne: smjestite se udobno, sjednite ravne kralježnice. Fokus neka bude na disanju; udah-izdah, udah-izdah, tako nekoliko puta. Tada, udahom zamislite da udišete svoju budućnost, to će biti sve ono što želite, čemu težite (zdravlje, radost, putovanja ...), a izdišite svoju prošlost (sve osjećaje krivnje, žalosti, manje vrijednosti, razne povrijeđenosti,...). Udišite i izdišite. Što je osjećaj intenzivniji, utjecaj na tijelo je jači. Kod meditacije si dajte vremena i budite kreativni. Ne zaboravite da u Svemiru nema granica obilja i možemo imati sve, pitanje je samo koliko smo spremni primiti.

5. Prehrana prilagođena jeseni - treba što više konzumirati sezonsko voće i povrće, ali termički obrađeno u vidu raznih juha, variva, kompota. Namirnice jeseni su: smeđa riža, đumbir, limun, bundeva, korjenasto i lisnato povrće. Uhvati li vas loš osjećaj i depresija - banana, bademi i brusnice prva su pomoć prema dobrom osjećaju. U prehrani uvijek koristite nerafinirane proizvode, ekološki uzgajane namirnice kad god je to moguće.

6. Tjelovježba u kojoj uživate (a ne ona koja vam je opterećenje). Razinu serotonina, hormona sreće, osim hrane potaknut će i tjelovježba. Naime, kretanje ubrzava cirkulaciju i mozak dobiva više energije. Bilo kakva aktivnost odlična je jer depresija iscrpljuje. Počnite s onim što vas veseli jer jedino tako ćete se moći motivirati i biti redoviti. Hodajte, plešite, trčite, istežite se..

[причалица]

Uzroci i lečenje depresije


GLOBALNI trend nametnuo je sistem vrednosti kojim se rukovode današnje generacije - vrediš samo ako stičeš i bogatiš se. Raskorak između želja i mogućnosti uveo je tako veliki deo populacije u mračan tunel depresije. Mnogo rada, malo odmora, nedovoljno slobodnog vremena, neadekvatna ishrana posledica su životnog principa „Imati, a ne - biti“. A, to uzrokuje depresiju.
Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija depresiju proglasila četvrtim uzrokom masovnih nezaraznih bolesti. Procenjuje se da će do 2020. depresija izbiti na drugo mesto ove liste. Ono što posebno zabrinjava jeste sve češća pojava derpesije kod dece i adolescenata, zatim kod mladih i odraslih sa sve većom stopom pridruženog alkoholizma i narkomanije, što ranije nije bio slučaj.


- S jedne strane i naše društvo karakteriše opšti trend zapadne civilizacije, uz uvažavanje svih specifičnosti i težine perioda naše tranzicije. Od depresije pate i bogata društva, ne samo naše. Cela zapadna civilizacija ide ka otuđenju, društvu bez bliskosti, zbog čega su ljudi usamljeni. Svakodnevni stres, produženo radno vreme, gužve u saobraćaju, rivalski odnos na radnom mestu, hronično iscrpljuju čoveka.

Kako smo upali u tu zamku društvenih promena i novih vrednosti da smo čak masovno narušili i mentalno zdravlje?
- Kada se na te probleme svakodnevice nakaleme izuzetno stresni životni događaji kao što su smrt bliske osobe, sopstvena ili bolest člana porodice, gubitak posla, imovine, ili drugi traumatični događaji, lako se može zapasti u depresiju. Svi društveni procesi se prenose na lokalnu društvenu sredinu, a zatim se prelamaju kroz pojedinca i porodicu, koji ih podnose na specifičan način. Dakle, neophodno je da razmišljamo globalno, a da delujemo lokalno. Stručnjaci za mentalno zdravlje, psihijatri i psiholozi sagledavaju i uvažavaju sve biološke, psihološke i socijalne faktore u nastanku depresije i drugih mentalnih poremećaja. Fokusiraju se, ipak, na to kako određena osoba emocionalno reaguje i kako se depresija odražava na njeno ukupno funkcionisanje na emotivnom, porodičnom i profesionalnom planu, da bi mogli da joj pruže adekvatnu stručnu pomoć.


Da li bismo među te najstresnije događaje mogli da svrstamo i gubitak posla, tešku materijalnu situaciju u zemlji?
- Ovi problemi jesu teški i nalaze se u gornjoj polovini rang--liste stresnih životnih događaja. Ipak, na vrhu ove liste su univerzalni, trajni i nenadoknadivi gubici u životu pojedinca. Međutim, poznato je da na slične životne događaje, pa i gubitak posla, različiti ljudi različito reaguju. Takođe, ista osoba u različitim fazama života različito podnosi stres. I veoma jaka osoba, ako je bila izložena nizu stresnih događaja, može da poklekne na prvi sledeći, koji možda i nije bio najteži. Zato ne postoji šablon, već svakog pojedinca, pa i njegovu reakciju na stres i depresiju, moramo sagledati u sklopu njegove životne istorije, aktuelne životne situacije, pola, životnog doba, stanja ukupnog fizičkog i mentalnog zdravlja, bračne, porodične, materijalne i profesionalne situacije. Poznato je da postoji povezanost nižeg socioekonomskog statusa i depresije.

Kako bi onda trebalo da vaspitavamo decu?
- Odrasli su primer deci i mladima kako da ne pokleknu pred teškim događajima. Današnja deca odrastaju uz česte komentare da „smo svi depresivni“ i predviđanja ekološke i drugih globalnih katastrofa. To potencira doživljaj nedostatka smisla sopstvene egzistencije. Zato danas omladina teže podnosi stres, ali i dosadu koju pokušava da ispuni uzimanjem alkohola i droga.

Da li kriza društva može da bude jedini razlog za depresivno stanje?
- Razumljivo je da je u optimalnim uslovima lakše održati i sačuvati zdravlje i zadovoljstvo, ali i u gubicima posla i materijalnog statusa, pojedinac nema drugog izbora nego da učini sve što je do njega da sačuva zdravlje. Kada je situacija tako teška da se pojavi duševna patnja koja preti da ga dodatno onesposobi, neophodno je da potraži podršku bliskih osoba, a zatim i lekara.

Kako svakodnevni biološki ritam i „žestoki“ tempo od jutra do večeri, utiču na nastanak depresije?
- Socijalne promene, urbanizacija i tehnologizacija se razvijaju velikom brzinom koja je u raskoraku sa biološkim i psihološkim karakteristikama čoveka. Zdrav dnevnim ritam podrazumeva dovoljno sati noćnog spavanja, kada se luči hormon melatonin, zatim izlaganje dnevnom svetlu i suncu, pored ostalog, radi održavanja dovoljne koncentracije vitamina D u organizmu. Zatim, zdrav raspored obroka sa dosta vitamina B i ostalih neophodnih materija. Ako radimo od devet do pet, a deca pretežno izlaze noću, narušavaju se prirodni ritmovi, pogotovo zimi. Ako se to ponavlja, može doći do povećane osetljivosti na stres i depresiju i pada imuninteta. Da bi izdržali ovakav tempo i održali budnost i koncentraciju, pojedinci u toku produženog radnog dana uzimaju razne stimulanse. Onda, zbog nesanice i razdražljivosti uzimaju razne hipnotike pred spavanje i tako hemijski pokušavaju za održe veštački pomeren dnevni ritam. I to može dovesti do iscrpljenja, zamora i depresije.

Kako da izbegnemo stres, a da ne zanemarimo svakodnevne obaveze?
- Stresova ima i biće ih uvek. Neke možemo da izbegnemo, umanjimo ili podelimo sa drugima, a neke ne. Stres je sastavni deo života, koji možemo da posmatramo kao maraton sa povremenim preprekama. Život nije bajka, i sreća nas ne čeka kao gotov proizvod, pogotovo ne kao droga ili pilula dobrog raspoloženja. Rešenje je rad na sebi i ojačavanje sopstvenih snaga, razvijanje socijalnih veština i znanja, kao i treniranja kako da lakše prevaziđemo stres.

Svi to znaju „u teoriji“, ali kako to i da izvedemo?
- Veština življenja je pre svega učiniti maksimalno ono što je do nas samih i odnosa sa našom najbližom okolinom, a pratiti društvena pomeranja, i prilagoditi se tome koliko možemo. Društvo ima obavezu da uvažava biološke, psihološke i sociološke potrebe svojih članova. Bilo bi korisno, da se radno vreme zaposlenih, vrtića, škola i vreme noćnih izlazaka i drugih aktivnosti usklade sa prirodnim ritmovima „dan-noć“ i biološkim potrebama ljudi. Jer, deca danas odrastaju bez dovoljno vremena provedenog sa roditeljima, bez dovoljno boravka na otvorenom prostoru i u prirodi. Trebalo bi da se umesto isticanja negativnih ishoda stresova življenja, promoviše zdrav životni stil.

Koliko traje depresija i da li su lekovi jedini izbor u lečenju?
- Depresija se najčešće javlja u epizodama koje traju dve nedelje ili duže, mesecima. Depresija se uspešno leči. Antidepresivi su efikasni, ali nisu jedino sredstvo lečenja depresije. Uzroci nastanka depresije su biološki, psihološki i socijalni faktori, pa se ona najčešće i leči kombinacijom antidepresiva i psihoterapijom, pre svega, kognitivno-bihevioralnom terapijom. Cilj terapije je da se, osim oslobađanja od simptoma depresije, izmeni način ponašanja na osnovu prethodno promenjenog načina mišljenja.

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:409107-Uzroci-i-lecenje-depresije

[причалица]

Osnovni simptomi bolesti su bezrazložna tuga, nedostatak životne radosti i inicijative, poremećaj sna i apetita i bezvoljnost, kaže prof. dr Slavica Đukić-Dejanović

Ekonomska kriza, nedostatak novca, problemi u porodici, teške bolesti, osećaj tuge, samo su neki od razloga zbog čega se veliki broj ljudi oseća neraspoloženo i depresivno. Ima i ljudi koji se bez ikakvog povoda osećaju bezvoljno, koji ne žele da izlaze iz kuće, da idu na posao, da se druže, pa dane i noći provode tugujući u samoći. Kod nekih osoba depresija može da traje nekoliko dana, dok kod određenih pacijenata ova dijagnoza može da potraje mnogo duže.

Kako ističe prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, neuropsihijatar i ministarka zdravlja, depresija je jedno od masovnih oboljenja i procenjuje se da će 2020. godine, prema stavovima Svetske zdravstvene organizacije, po učestalosti biti drugi faktor onesposobljenosti stanovnika, posle kardiovaskularnih bolesti. Reč je o osećanju beskrajne tuge i neraspoloženja, bez vidljivog povoda.

– Reč je o stanju u kome osoba nema inicijativu, niti želju da se raduje, o stanju u kome se nekada pomisli da život nema smisla i da ne vredi živeti i misli se ruminiraju, vraćaju unazad, a nema planova za budućnost. Depresija se češće javlja kod žena, posebno onih starije životne dobi. Smatra se da je i mlađa populacija, odnosno adolescenti i mladi, sve izloženija depresivnom poremećaju – objasnila je dr Đukić-Dejanović.

Naša sagovornica napominje da o depresiji možemo govoriti onda kada neka osoba ima tipične simptome za ovo oboljenje najmanje dve nedelje. Nažalost, osobe najčešće dolaze kod lekara onda kada je taj period neuporedivo duži – kad traje mesecima, a nekada i godinama. Osnovni simptomi su bezrazložna tuga, nedostatak životne radosti i nedostatak inicijative.

– Na te osnovne simptome nadovezuju se i neki drugi, kao što su poremećaj sna i apetita, nedostatak volje da se živi, od autoagresije preko suicidalnih ideja, nekada do pokušaja samoubistva, zatim čitav niz telesnih simptoma, kao što je lupanje srca, poremećeno disanje, tegobe u želucu, nestabilnost. Takozvana somatska depresija nekada čak maskira psihološke simptome. Sve su to, uključujući i nedostatak koncentracije, razlozi zbog kojih je dobro da se potraži stručna pomoć – smatra ministarka zdravlja.

Istraživanja pokazuju da se promene raspoloženja kod depresivnih ljudi mogu smenjivati u toku dana. Kod nekih je depresivnost najprisutnija ujutru, a kod drugih su crne misli i bezvoljnost najaktuelniji u večernjim satima.

– U zavisnosti od toga o kom je obliku depresije reč, metodologija lečenja je različita. U svakom slučaju, za one koji boluju od blage depresije dobro je da odu kod stručnjaka, da dobiju od njega podršku i adekvatnu reč, psihoterapijom. Oni koji boluju od umereno teških i teških depresivnih poremećaja leče se i farmakološki i nefarmakološki. Taj takozvani bihejvioralno-kognitivni aspekt, nefarmakološki, važan je koliko i dobro izabran lek – zaključila je dr Đukić-Dejanović.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Depresija-cesca-medju-zenama.lt.html

[kojica]

recimo ovako...

Depresivni nemaju volje da učine nešto za sebe, pa je bezveze savetovati ih da
povedu računa o ishrani ili da pojačaju fizičku aktivnost ili da razgovaraju sa kojekakvim
stručnjacima, kad se ljudima ne priča...
Ono što depresivci mogu je da učine nešto za druge. Lep gest, lepa reč, koristan savet,
i vremenom će to stvoriti neku količinu energije dovoljnu da učine nešto i za sebe.

Ne boli, nije skupo, a mislim i da ne goji... :hm:

:srce:

[Summer White]

Jako korisno i za psihički stabilne...

https://www.youtube.com/watch?v=lScyi3pBG4E

[Summer White]

Žena koja je bila u teškoj depresiji i njen način kako se izvukla iz te crne rupe...(tablete nisu rešenje..oni samo odlagaju bolest)


https://www.youtube.com/watch?v=VZP1bc8NvJU

[DaDole]

Ako ljudi i kad ostvare ciljeve shvate da se ništa nije promijenilo, nastupa „depresija uspjeha” – osjećaju se gore nego ranije, a više nemaju fantaziju da će biti vrjedni i srećni kad uspiju.
Tragična smrt Robina Vilijamsa (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2014&mm=08&nav_id=887206) podsjetila je da su depresija i druge mentalne bolesti lične bitke u kojima ne pomažu ni milioni ni svjetska slava. Uz vijest da je kapetan „Društva mrtvih pjesnika” svojom voljom napustio svijet mediji su podsjetili da je poslije dugotrajne borbe sa alkoholom i kokainom posljednjih godina patio i od depresije, bolesti koja je progonila mnoge slavne ličnosti, piše Politika (http://www.politika.rs/rubrike/spektar/ritam/Kad-novac-i-slava-ne-izlece-tugu.lt.html).

Kada se Vilijamsov prijatelj Džon Beluši predozirao 1982. to ga je podstaklo da pokuša da zauvijek ostavi alkohol i drogu. Bio je „čist” dvije decenije, ali su se demoni vratili.

Psihijatar Zoran Milivojević objašnjava da postoje dva načina na koji slavni mogu da postanu depresivni i skloni samoubistvu.
Jedan je ono što se zove „depresija uspjeha”. Ljudi cijelog života naporno rade da bi uspjeli, da bi dobili poštovanje i obožavanje od drugih, jer vjeruju da će tako dobiti konačnu potvrdu da vrijede. A kada konačno uspiju da ostvare ciljeve, tada shvate da se ništa nije promjenilo, da se osjećaju još gore nego ranije. I dalje se ne ojsećaju vrijedno, ali više nemaju tu fantaziju da će biti vrijedni i srećni kada uspiju. I tada im vlastita budućnost više nije važna, tako da postaju depresivni, bez smisla života. Drugi mehanizam je da slava može ljude da izmijeni kao ličnosti, da ih „deformiše”. Za to postoji više razloga: od napornog života sa stalnim putovanjima, zahtjev za stalnom kreativnošću, nemogućnost da se održe stabilne emotivne veze, pa do toga da je ovim ljudima mnogo toga dostupno, tako da za relativno kratko vrijeme ostvare ono što su željeli, tako da na neki način ostaju bez želja. A želje su ono što ljude vodi ka vrijednim ciljevima u budućnosti – kaže dr Milivojević.

[DaDole]

Problemi su često isprepletani sa drogom i alkoholom, koji su poznatima na dohvat ruke i na neki način sastavni dio života. U februaru je od predoziranja heroinom umro američki glumac Filip Simor Hofman (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2014&mm=02&dd=02&nav_id=807442), poznat po ulozi u filmu „Kapote”. Australijski glumac Hit Ledžer preminuo je 2008. (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2008&mm=01&dd=23&nav_id=281725)od prekomjerne doze lijekova kojima je bezuspješno liječio nesanicu i unutrašnji nemir. Nekoliko mjeseci prije nego što je pronađen mrtav u svom stanu na Menhetnu požalio se u jednom intervjuu da poslije snimanja „Mračnog viteza” (posthumno je nagrađen Oskarom za ulogu Džokera u ovom filmu o Betmenu) ne može da sastavi ni dva sata sna. S depresijom se borila i Merilin Monro. Predoziranje lijekovima je, i pored brojnih teorija zavjere, zvanično uzrok smrti najpoznatije holivudske plavuše.

Prije tri godine je od trovanja alkoholom umrla pjevačica Ejmi Vajnhaus (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2011&mm=07&dd=23&nav_id=527358). Muzičar Kurt Kobejn, vođa benda „Nirvana”, izvršio je samoubistvo (http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2014&mm=04&dd=03&nav_id=832335) iako se liječio od depresije i zavisnosti od droge.

Dr Milivojević objašnjava da iza svake slavne osobe za koju mislimo da je sa lakoćom dostigla uspjeh, stoji mnogo rada, stresova, konflikata... Dakle, postaje se slavan na kraju napornog procesa, ali biti slavan podrazumijeva da se ta slava održava: da se uvijek bude nov, dobar, kreativan...

[DaDole]

Tu su po pravilu i putovanja, turneje... Sve to nakon nekoliko godina dovodi do stanja zamora, a kako se ne prestaje sa tim načinom života, i do sindroma izgaranja. I alkohol i droge u stvari djeluju na emocije tako što ih anesteziraju. Problemi sa alkoholom i drogama su samo znak da postoje emocionalni problemi, a ovi su povezani sa onom tamnom stranom života slavnih koju nekada dobro kriju od medija i publike.

Smrt glumca Robina Vilijams uznemirujuća je za Amerikance iz još jednog razloga. Dok u ostalim razvijenim zemljama stopa suicida opada, u SAD postoji tiha epidemija samoubistava i prema zvaničnim podacima više ljudi sebi oduzme život nego što ih strada u saobraćajnim nesrećama.

Vilijamsova tragedija mogla bi, nadaju se naučnici, da podigne svijest javnosti, kao što je smrt Roka Hadsona bila otrježnjenje za problem side, a predoziranje Filipa Simura Hofmana ukazalo na dostupnost heroina i razmjere zavisnosti. Suicid je veliki problem, ali zbog stigme koja i dalje postoji, ostaje u sijenci kancera i side, pa se manje izdvaja za istraživanja i prevenciju

[DaDole]

Mitovi o depresiji:



DEPRESIJA = TUGA


Premda je ogroman osjećaj tuge često simptom depresije, tuga i depresija nikako nisu sinonimi. Osjećanje tuge je prolazno i trenutno, izazvano uznemirujućim životnim iskustvima i snažnim uspomenama, ali ipak – tuga dođe i prođe i nije konstantna.
Sa druge strane, depresija je hronično stanje. Ljudi koju se depresivni, mogu da se osjete prazno, apatično, anksiozno i napeto, što će njihovu svakodnevicu učiniti poprilično bolnom i nevjerovatno napornom.


DEPRESIJA JE ZNAK MENTALNE BOLESTI


Ovakav stav mnogih ljudi je jedan od glavnih razloga zašto se ljudi odlučuju da radije pate u tišini nego da potraže pomoć. Nemojte da vas predrasude nadvladaju i da zarad njih diskriminišete ljude sa ovakvim problemima. Niko ne bira depresiju. To je kompleksni mentalni poremećaj, koji utiče na osobu na psiho-fizičkom i socijalnom aspektu. Postoji mnogo ljudi koji pružaju veliku otpornost depresiji i uprkos ovom groznom i ruiniranom stanju, uz mnogo truda, obavljaju svakodnevne obaveze.


DEPRESIJA JE UVIJEK PROUZROKOVANA TRAUMATIČNIM ŽIVOTNIM DOGAĐAJIMA


Iako određene okolnosti mogu da budu (i često jesu) okidači za depresiju, događaji u životu pojedinca ne mogu da snose odgovornost za pojavu depresije. Gubitak voljene osobe, razvod i druge uznemirujuće životne okolnosti, doprinijeće da se svaka emotivna i senzitivna osoba osjeća tužno, usamljeno i prazno, vjerovatno neki duži vremenski period. Međutim, oni koji su stvarno depresivni, svoje razloge i simptome ove bolesti traže u periodu dužem od dvije nedjelje odnosno nikako ne traže razloge u skorašnjim događajima.


DEPRESIJA NIJE PRAVA BOLEST


Iako se simptomi depresije teško prepoznaju i jedan tretman i način liječenja ne odgovara svima, već svaki pacijent iziskuje poseban pristup, depresija je ipak ozbiljno medicinsko stanje.
Prema podacima sa Klinike Mayo, depresivni ljudi zapravo posjeduju fizičke različitosti u svom mozgu, a neurotransmiteri i hormoni se nalaze u potpunom disbalansu, što definiše njihovo stanje bolesti. Depresija, kao i mnoge bolesti, utiče na sve aspekte života pojedinca, od njihovog raspoloženja do njihovog razmišljanja i fizičkog postojanja.


SVE JE U TVOJOJ GLAVI


Mnogi smatraju da su emotivni simptomi glavna karakteristika depresije, ali griješe. Možda sve počinje kao razmišljanje i emotivna teskoba, ali ljudi koji pate od depresije, suočavaju se sa brojnim fizičkim simptomima. Prema saznanjima Nacionalnog Instituta za mentalno zdravlje, depresija može da se manifestuje kao umor, nesanica, neuobičajena promjena apetita, hroničan umor u mišićima i bol u grudima.
Polazištem da je depresija samo mentalno stanje, možemo da previdimo ozbiljne fizičke simptome, koji su očigledniji.


PRAVI MUŠKARCI NISU DEPRESIVNI


Muškarci depresiju uglavnom ispoljavaju drugačije od žena, pa je kompletno društvo sklonije da previdi depresiju kod jačeg pola. Muškarci se, iz straha da ne ispadnu slabići ili manje muževni, teško odlučuju da popričaju sa nekim o svom problemu i zatraže pomoć. Ovakav pristup, depresiju čini mnogo opasnijom po muškarce, budući da izbjegavaju tretman, skloni su da meijšaju njihovo stanje sa bolestima zavisnosti, a vjerovatno su upravo iz svih ovih razloga, nažalost uspješniji u pokušajima samoubistava.


AKO SU TVOJI RODITELJI BOLOVALI OD DEPRESIJE, BOLOVAČEŠ I TI


Iako genetska predispozicija može da poveća šanse za razvoj depresije, rizik od nastanka ove bolesti je veoma nizak – samo 10 do 15 procenata. Iako su ranija istraživanja upućivala da je depresija daleko nasljedna bolest, novije studije opovrgavaju ovu tvrdnju. Ljudi sa porodičnom istorijom depresije mogu da budu svejsni određenih simptoma, ali svako ko pokazuje znake depresije trebalo bi brzo da zatraži pomoć doktora.


ANTIDEPRESIV RJEŠAVA SVE


Budući da se depresija kod svakog manifestuje na različite načine, ona nije vrsta bolesti koja omogućava da samo popijete pilulu od koje će vam biti bolje. Antidepresivi predstavljaju čest tretman, koji doktori prepisuju svojim pacijentima, ali definitivno nisu jedina opcija. Mnogi doktori kombinuju nekoliko vrsta liječenja, npr. upotrebu lijekova i psihoterapije odnosno, odlučuju se za najefektniji način liječenja svojih pacijenata. Često se događa da ljudi koji pate od depresije prije svega isprobaju nekoliko različitih pristupa liječenja, dok doktori ne otkriju koji im najviše odgovara.


KORISTIĆEŠ LIJEKOVE DO KRAJA ŽIVOTA


Potpuno netačno! Liječenje depresije je potpuno prilagođeno pacijentu: neki koriste lekove veoma kratko, neki duži vremenski period, a neki ljudi uopšte ne piju lijekove.
Na primjer, psihoterapija može da bude veoma efektna prilikom liječenja i da deluje na pacijente bolje nego lijekovi.


RAZGOVOR O DEPRESIJI SAMO POGORŠAVA STANJE

Zbog brojnih zabluda o depresiji, koje smo već nabrojali, ljudima koji pate od ove bolesti, veoma je neprijatno da govore o svojim problemima. Ali budite svjesni da problem i depresija neće samo proći i izliječiti se tek tako. Kada bi ljudi više govorili o svojim osjećanjima prije nego što neki od simptoma depresije postanu učestaliji ili čak fatalni, prije bi dobili podršku i njegu koja im je prijeko potrebna. -

[причалица]

Beli hleb prouzrokuje depresiju
Prilikom konzumiranja ugljenih hidrata, nivo šećera u krvi raste, a telo na to odgovara lučenjem hormona kako bi se uspostavila ravnoteža

Rafinisani ugljeni hidrati, sadržani u belom hlebu, pasti, pirinču, nisu odgovorni samo za gojenje, nizak nivo energije i nesanicu, kako se ranije verovalo, već i za depresiju, pokazuje istraživanje Univerziteta u Kolumbiji. Veza između rafinisanih ugljenih hidrata i depresije pronađena je na osnovu analiziranih podataka 70.000 žena u postmenopauzi.

Prilikom konzumiranja ugljenih hidrata, nivo šećera u krvi raste, a telo na to odgovara lučenjem hormona kako bi se uspostavila ravnoteža. Ali nuspojave delovanja hormona mogu biti i nesvestica, promena raspoloženja i drugi simptomi depresije.

Ispitanice čija se ishrana bazirala na vlaknima, povrću i žitaricama ređe su obolevale od depresije, pa stručnjaci preporučuju da se na vašem meniju nađu upravo ove namirnice. Tek treba da se utvrdi da li rizik postoji i kod žena drugih starosnih dobi i muškaraca.