5 najzelenijih gradova na svetu

[Ometač]

Ovde se ne radi samo o onim gradovima koji imaju najviše zelenih površina,
već i o načinu razmišljanja vlasti i građana.

5. Vankuver, Kanada

Vankuvera se ljudi sećaju po tome što je pokušao da napravi Zimske olimpijske igre
održivim, ali svakodnevno razmišljanje čelnika i stanovnika ovog kanadskog grada je ono
zbog čega se ovaj grad nalazi na listi. Devedest odsto Vankuvera je snabdeveno strujom iz
hidroelektrana. Vetar, sunce, talasi i plima pomažu da grad ostane zelen. Plus, imaju velike
ciljeve za budućnost. Zelene zgrade, zelena ekonomija, zeleni transport, čist vazduh i voda
su samo neki od ciljeva koje su građani Vankuvera sebi postavili za 2020.godinu.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/vancouver1-1.jpg

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/vancouver2-1.jpg

[Ometač]

4. Malme, Švedska

Malme je veliki grad koji je fokusiran na zelene površine. To je jedan od najvećih gradova u
Švedskoj i poznat je po svojim parkovima, ali i po održivom urbanom razvoju. Čelnici grada
menjaju naselja u susedstvu u ekološki prihvatljiva. Pošto je recesija skoro zbrisala
industrijsku bazu Malmea osamdesetih godina prošlog veka, grad je imao šansu da krene iz
početka. Zapadna luka funkcioniše uz pomoć obnovljive energije, uključujući i vetar i sunce,
dok se organski otpad pretvara u biogas. U Augustenborgu, predgrađu Malmea, krovne
bašte izoluju kuće, a sistem zajedničkog korišćenja automobila koje pokreće biogas ili etanol i
putevi koji su prilagođeni pešacima i biciklistima smanjuju korišćenje automobila.

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/malme1-1.jpg

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/malme2-1.jpg

[Ometač]

3. Kuritiba, Brazil

Ovaj brazilski grad se fokusira na održavanju korišćenjem zelenih metoda. Ima 28 parkova i
njihova površina, zajedno sa nerazvijenom površinom, je 20 miliona kvadratnih metara.
Jedan od parkova leži na mestu gde je nekada bila favela (nelegalno naselje). Ljudi su iseljeni
na mesto posebno izgrađeno za siromašne, a od tog prostora napravljen je park u kome se
danas nalaze staze za džoging, mesta za piknik i gde ovce pasu travu umesto kosilica.
Umesto da grade nove transportne sisteme, gradski planeri su odlučili da iskoriste na što
bolji način postojeću mrežu puteva i izgrade visoko funkcionalan autobuski saobraćaj. To se
pokazalo toliko uspešnim da su mnogi svetski gradovi usvojili Kuritibin model.

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/curitiba1-1.jpg

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/curitiba2-1.jpg

[Ometač]

2. Portland, SAD

Iako nekoliko američkih gradova konkuriše da uđe na ovakve liste, Portland je bio prvi koji se
fokusirao na alternativne vrste saobraćaja sa tramvajima i ogromnom mrežom biciklističkih
staza da bi građane odvratio od vožnje automobilom. Takođe je prvi grad u Americi koji je
krenuo sa smanjenjem izduvnih gasova i sa inicijativom da zgrade koriste održive materijale.

http://razbibriga.net/imported/2011/10/portland1-1.jpg

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/portland2-1.jpg

[Ometač]

1.Rejkjavik, Island

U Rejkjaviku živi samo 115.000 ljudi, međutim uticaj ovog grada na svet je impresivan.
Island planira potpuno da ukine zavisnost od fosilnih goriva do 2050.godine i da postane
ekonomija koja se zasniva na vodoniku. U ovom trenutku, Rejkjavik dobija energiju za
grejanje, toplu vodu i struju u potpunosti od hidroelektrana i geotermalne energije – oba
ova resursa su obnovljiva i ne ispuštaju gasove sa efektom staklene bašte. Njihov javni
saobraćaj takođe koristi autobuse na vodonik i tako konkuriše da postane najčistiji grad u
Evropi.

[Ometač]

http://razbibriga.net/imported/2011/10/rejkjavik-1.jpg